VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • The Economist: Novi njemački kancelar oklijeva pred ruskom prijetnjom

    The Economist: Novi njemački kancelar oklijeva pred ruskom prijetnjom

    U kontekstu trenutke krize u odnosima Zapada i Rusije u vezi s ukrajinskom krizom i mogućom odlukom Vladimira Putina da pokrene invaziju na Ukrajinu, ugledni britanski list The Economist ističe da je politika Njemačke u tom smislu neodlučna, ali da se stvari postepeno počinju mijenjati.

    Dok je kamera uživo prenosila izlaganje njemačkog admirala Kaya Achima Schonbacha pred publikom u think-tanku u Delhiju, on nije znao da se sve bilježi, ali je ubrzo saznao. On je tom prilikom rekao da Vladimir Putin ne samo da želi poštovanje, već ga “vjerovatno i zaslužuje”. Dodao je da bi Zapad trebao regrutovati Rusiju kao saveznika protiv Kine, što bi on, kao “vrlo radikalan rimokatolik”, pozdravio, piše The Economist.

    Jedan viralni video i javna bruka kasnije su natjerali Schonbacha da se povuče. Brzina njegovog odlaska pokazala je da njemačka vlada neće tolerisati takve komentare kada se nazire ničim izazvan ruski napad na Ukrajinu. Ipak, mnogim stranim promatračima admiral je samo izražavao blage osjećaje prema Rusiji, koji su široko rasprostranjeni među njemačkim donositeljima odluka. Ukrajinski ministar vanjskih poslova rekao je da odbijanje Njemačke da njegovoj zemlji pošalje oružje “ohrabruje Vladimira Putina”. Supruga bivšeg ukrajinskog predsjednika predložila je bojkot njemačkih automobila. S druge strane, njemački saveznici u NATO-u bili su oprezniji, ali mnogi su pokazali frustraciju dok su strani mediji bili brutalni.

    Odbijanje Njemačke da prihvati naoružavanje Ukrajine odaje pogrešno razumijevanje koncepta odvraćanja. Uprkos pozivu svojih saveznika, do sada je odbijala odustati od Sjevernog toka 2, dovršenog, ali još ne puštenog u rad podmorskog plinovoda iz Rusije u Njemačku, koji Rusiji pruža izvoznu rutu koja zaobilazi Ukrajinu i time joj umanjuje utjecaj i oduzima prihode. Za to su posebno krivi Socijaldemokrati (SPD), koji predvode njemačku koalicijsku vladu. Kritičari špijuniraju stranku prepunu Putinverstehera (simpatizera Putina), koji su nostalgični za danima hladnoratovske Ostpolitike, kada su se zapadnonjemačke vlade predvođene SPD-om otvorile prema istoku. Mnogi njemački političari zadržavaju ideju da evropska sigurnost zahtijeva ruski pristanak. To je rekao i kancelar Olaf Scholz.

    Ipak, uz sve to, malo je dokaza da je Njemačka popustila tamo gdje je to važno. Vlada je u potpunosti saglasna s evropskim konsenzusom da će svaka daljnja ruska vojna agresija na Ukrajinu imati “ogromne posljedice”. Transatlantska diplomatija otkrila je razlike u vezi s tim koje sankcije uvesti ako Rusija nastavi zacrtanu politiku, ali to je za očekivati ​​jer se izloženost zapadnih zemalja ruskoj ekonomiji razlikuje. Odgovarajući prošle sedmice na pitanje o gasovodu, Scholz je rekao da će se o svemu tome morati razgovarati ako Rusija izvrši invaziju. Njegovi zeleni koalicijski partneri bili su još jasniji. Malo ko zamišlja da će Sjeverni tok 2 biti pušten u rad ako Rusija izvrši invaziju.

    Najveći problem je politički, tri stranke u novoj njemačkoj “semafor” koaliciji vidljivo su podijeljene u odnosu na Rusiju, a Putinova agresija osigurala je da njihove razlike budu testirane ranije nego što su se nadali. Koalicijske prepirke zahtijevaju vodstvo. Međutim, Scholz, šutljiv tip koji zna biti nejasan i apstraktan kada govori, dopustio je određeni stepen kakofonije. Također nije pokušao pripremiti njemačke birače za iskušenja koja bi mogla doći ako situacija eskalira, od vrtoglavih cijena energije do priliva izbjeglica.

    “Možda je donijela ispravne odluke, ali ova vlada ima užasan komunikacijski problem”, kaže Stefan Meister, povjerenik za Rusiju u njemačkom vijeću za vanjske poslove.

    To se proteže i na međunarodnu scenu. Usporedba s Angelom Merkel, Scholzovom prethodnicom, dosta govori. Kada je Rusija anektirala Krim 2014., Merkel je pozvala 28 država članica EU, uključujući simpatizere Kremlja poput Mađarske i Kipra, da uvedu sankcije.

    Činilo se da Merkel također uživa Putinovo poštovanje, iako je počela prezirati njegove laži. Razgovarala je o Ukrajini i istočnoevropskoj sigurnosti s ruskim predsjednikom mnogo puta tokom posljednjih mjeseci na vlasti. U svojih sedam sedmica Scholz je to učinio samo jednom, uprkos hitnim okolnostima. Putin sada radije razgovara sa SAD-om nego s Evropljanima, ali mu se ni prilike ne nude.

    Nedosljedna, dvosmislena Njemačka potkopava kredibilitet Evrope i ide na ruku Kremlju, tvrdi Meister. Merkel je saznala da se lakše suočiti s ruskim prijetnjama ako Njemačka predvodi odgovor Evrope. To je lekcija koju njen nasljednik možda neće moći izbjeći, ali za koju je dosad pokazao malo interesa.

  • Putin posvađao NATO; “Amerikanci su iscrpljeni”

    Putin posvađao NATO; “Amerikanci su iscrpljeni”

    Analizu pod naslovom “Kraj svetskog poretka kakav poznajemo” objavio je CNN, navodeći da je ovo zbunjujuće vreme za Amerikance.

    S jedne strane pripadnici vlasti objašnjavaju zbog čega je došlo vreme za povlačenje za Avganistana, a sa druge uveravaju kako je vreme da se stane uz Ukrajinu, na čijoj istočnoj granici je Ukrajina nagomilala više od 100.000 vojnika.

    Ovo je vreme u kojem Amerikanci žele što manji angažman svoje vojske van granica SAD, zbog čega je NATO pod pritiskom, a autokratske sile s ekspanzivnim sklonostima, poput Rusije i Kine, ponašaju se sve hrabrije i to kao saveznici.

    Era Amerike kao supersile je na testu širom sveta, navodi CNN.

    Istočna Evropa

    Čak 30 godina nakon raspada Sovjetskog saveza, Rusija vojnim manevrima poseže za Ukrajinom, jednom od svojih bivših republika.

    Vladimiru Putinu naročito smetaa post-sovjetsko širenje NATO-a. Bajdenova administracija stavila je 85.000 američkih vojnika u stanje vojne pripravnosti, kako bi odvratila Rusiju i uverila članice NATO u odlučnost Amerike.

    Zapadna Evropa

    Američkom uticaju je potrebna potpora. Kako bi ujedinila NATO protiv Rusije, Amerika igra ulogu energetskog brokera koji traži garancije o isporukama energenata s Bliskog istoka i iz Azije kako bi otupela pretnju Rusije koja je glavni snabdevač Nemačke prirodnim plinom.

    Azija

    Azija testira autonomiju Tajvana, ostrva koje već neko vreme prisvaja svoje ratne avione u misije u blizini Tajvana. Najveći takav upad dogodio se samo dan nakon što je SAD sa Japanom premestio flotu mornaričkih brodova u Filipinsko more u sklopu vojne vežbe.

    Bliski Istok

    Baze američke vojske u Iraku i Siriji ove godine su se našle pod napadom. Ove sedmice američke rakete Patriot su, u saradnji s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, presrele projektile jemenskih pobunjenika Hutija ispaljene prema vazdušnoj bazi Al-Dhafra (UAE), u kojoj se nalaze američki vojnici.

    Naravno, tu je i Iran. Nakon što je Amerika pod vodstvom Donalda Trampa sabotirala međunarodni dogovor o zaustavljanju nuklearne eskalacije, Iran bi mogao da ubrza svoj put prema nuklearnom oružju.

    Uloga Amerike
    Počelo je: “Suhoji” prebačeni u Belorusiju VIDEO

    Sve gore navedene situacije nisu od juče, ali pitanje koje se sve više nameće je kakvu će ulogu igrati Amerika. Tenzije oko Ukrajine sugerišu da protivnici SAD-a osećaju slabost i vide prostor za napredak.

    “Izazovi pred autoritetom SAD-a stižu trenutku kad u inostranstvu postoji opšte raširena percepcija da Vašington više nije ona sila koja je bila u drugoj polovinii 20. veka”, piše CNN-ov analitičar Stvien Kolinson.

    “Usprkos uveravanjima Džoa Bajdena da se ‘Amerika vratila’, haotično povlačenje iz Avganistana prošle godine otvorilo je pitanja američke kompetencije, ali i posvećenosti. Američki protivnici znaju da su Amerikanci iscrpljeni u poslednjih 20 godina rata u inostranstvu, što je faktor zbog kojeg bi neki mogli da kalkulišu s tezom da bi Vašington iz političkig razloga mogao posustati u ispunjavanju svojih strateških obaveza”, dodaje Kolinson.

    Faktor zvani Putin
    “Bodež u srcu Rusije”

    Ruski predsednik je direktno ili indirektno upleten u sva ta pitanja – od Ukrajine preko Sirije do Azije.

    Iako niko sa sigurnošću ne zna šta tačno Putin želi. Ali, Fiona Hil, stručnjakinja za Rusiju koja je svojevremeno radila za Belu kuću, za New York Times piše kako zna tačno šta Putin želi, barem što se tiče Ukrajine: “Putin želi da iseli Sjedinjene Države iz Evrope”.

    Džil Dougerti, još jedna stručnjakinja za Rusiju i bivša šefica moskovskog dopisništva CNN-a, je saglasna. “Rusija želi da ponovo odigra završetak Hladnog rata”. U tome Putinu pomažu ruski državni mediji, koji formiraju stavove ruske javnosti.

    Putin oseća da je američka moć u silaznoj putanji, piše američki The Hill. Putin “veruje da se Amerika trenutno nalazi u istoj situaciji kao Rusija nakon kolapsa Sovjetskog Saveza: oslabljena kod kuće i u povlačenju napolju”.

    Na tenzije oko Ukrajine, piše The Hill, Amerika treba snažno da odgovori, jer će taj odgovor odjeknuti svetom.

    Izazovom koji je nametnuo NATO-u, Putinova agresija u Ukrajini mogla bi da zapreti “celom sistemu Ujedinjenih nacija i ugrozi argumente koji su garantovali suverenost zemalja članica UN-a od Drugog svetskog rata – nešto poput iračke invazije na Kuvajt 1990. godine, ali na puno većoj razmeri”.

    Zapad nije potpuno ujedinjen po pitanju Rusije

    Iako su geopolitički ulozi visoki, Putinov ekonomski pritisak usporio je stvaranje jedinstvenog odgovora Evrope.

    Kako za CNN Business piše Ivana Kotasova iz Londona, ključan faktor ove geopolitičke krize postao je gasovod Severni Tok 2, koji u Nemačku dovodi ruski plin i pritom zaobilazi Ukrajinu.

    Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, Nemačka nije obećala da će poslati oružje u Ukrajinu i još uvek se nećka o uključivanju Severnog Toka u razgovore o sankcijama protiv Rusije.

    “S obzirom na to da je ruski cilj produbiti podele, Severni Tok postao je sredstvo razaranja jedinstva Evropske unije i NATO-a”, piše Kristine Berzina.

  • Fijasko američke mornarice – brod ne može da odbrani ni sebe

    Fijasko američke mornarice – brod ne može da odbrani ni sebe

    Najskuplji ratni brod američke mornarice nosač aviona Džerald R. Ford još nije pokazao da se može efikasno odbraniti od projektila.

    To stoji u novom izveštaju Pentagona za testiranje.

    Nosač aviona je vredan 13 milijardi dolara.

    ‘Šareni’ učinci presretača projektila, radara i sistema za distribuciju podataka na testiranom brodu ograničili su sposobnost uništavanja modela nadolazećeg oružja, iako su senzorski sistemi “na zadovoljavajući način detektovalii, pratili i pogađali ciljeve”, prema izveštaju koji je Blumberg njuz, kako se navodi, dobio pre njegove objave, prenosi Telegraf.

    Prema izveštaju na pet stranica, nosač koji je izgradila kompanija Hantington ingals indastriz još uvek je opterećen “niskom ili nepoznatom pouzdanošću” svojih sistema za lansiranje i povratak aviona.

    A nedavni šok-testovi za procenu ranjivosti ključnih sistema “utvrdili su više nedostataka u dizajnu, koji prethodno nisu otkriveni”, navela je Pentagonova kancelarija za testiranje.

    U izveštaju se navodi da je mornarica već identifikovala nekoliko mogućnosti za poboljšanje nove klase nosača aviona po pitanju “podvodnih pretnji”.

    ‘Opada rizik’

    Nedostaci koji uporno ‘iskaču’ potkopavaju nade mornarice da će uspeti Džerald R. Ford da prikaže kao prvi u novoj klasi nosača na nuklearni pogon koji mogu povećati američku moć na globalnom nivou i koji su borbeno sposobniji, pouzdaniji i ekonomski pristupačniji od klase Nimic, koju bi trebalo da zamene.

    Najnovija procena znači i nova pitanja za službenike Pentagona i zastupnike o tome u kojoj će meri mornarica pokazati poboljšanja pre nego što Ford bude raspoređen sredinom septembra na svoju prvu patrolu sa avionima i pratećim plovilima.

    U izveštaju, koji sadrži i “kontrolisane neklasifikovane” informacije i koji je prosleđen mornarici, utvrđeno je kako je u ovom trenutku moguća “samo ograničena procena” učinka borbenog sistema. Navodi se da Nikolas Gertin, novi šef kancelarije za testiranje, planira da pošalje Kongresu privremen izveštaj o sposobnostima samoodbrane nosača do 30. septembra.

    Zapovedništvo mornaričkih sistema na moru u saopštenju je pozdravilo što je dobilo priliku da pregleda izveštaj i da svoje komentare na nacrt procene. “Uopšteno”, navodi se, nedavna testiranja nosača nakon isporuke “ukazuju da opada rizik uticaja pouzdanosti sistema na ispunjavanje misije”.

    Nalaženje odgovora na pitanja koja izazivaju zabrinutost u vezi s odbrambenim sistemima nosača, s njegovim dvopojasnim radarom, usaglašavanjem podataka i drugim naprednim sposobnostima, postaje još hitnije budući da Kina povećava svoje flote patrolnih brodova, fregata, krstarica i konvencionalnih podmornica s naprednim protivbrodskim krstarećim projektilima.

    Kvarovi artiljerijskog sistema

    Tri dosadašnja mornarička testiranja sistema samoodbrane nosača aviona na specijalizovanom brodu dizajniranom za procenu tih performansi, “nisu prikladni za procenu sposobnosti borbenog sistema protiv nadzvučnih protivbrodskih krstarećih projektila i podzvučnih manevarskih projektila, a nisu planirani budući testovi protiv pretnji, koji bi mogli da pružie dodatne podatke”, navodi kancelarija za testiranje.

    Deo brodskog artiljerijskog sistema, navela je kancelarija za testiranje, imao je brojne kvarove vezane za pouzdanost, koji su u nekoliko slučajeva sprečili sistem da izvrši misiju.

    Nakon niza dodatnih evaluacija i uvežbavanja Fordovih vazdušnih snaga, plan je da nosač krene u više operacija s većim brojem saveznika do kraja leta, rekao je novinarima kontraadmiral Džejms Dauni, izvršni oficir programa mornarice za nosače aviona.

    Dauni kaže kako je mornarica sigurna u borbene sisteme broda, testovi na moru su provedeni i procenjeni i dodeljen je sertifikat što se tiče područja borbenih sistema.

    Kancelarija za testiranje, navela je da nosač aviona Ford, verovatno neće postići svoj cilj u odnosu na broj naleta koje može izvesti u od 24 sata, zaključivši da je “temeljen na nerealnim pretpostavkama”.

    Ne radi ni elektromagnetski katapult

    Takođe je rečeno da je tokom 8.157 poletanja i povrataka aviona tokom prošle godine, novi elektromagnetski sistem katapulta na nosaču, koji je izradio Dženeral atomiks, pokazao pouzdanost na 272 lansiranja, odnosno znatno ispod potrebnih 4.166.

    Takođe, njegov sistem za zaustavljanje aviona nakon sletanja, pokazao je stopu pouzdanosti na 41 sletanju, što je “znatno ispod zahteva od 16.500”, navela je kancelarija za testiranje.

    Zapovedništvo mornaričkih sistema na moru izjavilo je da je tokom Fordovog nedavnog boravka na moru, nosač aviona dovršio sva potrebna testiranja, obavio posao pre plana, poboljšao pouzdanost sistema za nove tehnologije, a služio je kao platforma za sprovođenje kvalifikovanja pilota na nosaču aviona na Istočnoj obali za više od 400 novokvalifikovanih i prekvalifikovanih pilota.

    Više od 8.100 operacija lansiranja i sletanja, saopštilo je zapovedništvo, ističu sve veće sposobnosti Forda i pružaju sve veće poverenje u to da će potpuno obučena posada Forda i vazdušne snage na njemu postići potrebnu stopu proizvodnje letova.

  • Ukrajinski general predvidio datum ruskog napada i poručio: Spremni smo ih rasturiti golim rukama

    Ukrajinski general predvidio datum ruskog napada i poručio: Spremni smo ih rasturiti golim rukama

    Ruski tenkovi i vojnici mogli bi biti udaljeni samo nekoliko sedmica od prelaska ukrajinske granice i izazivanja sveopšteg sukoba u Evropi, tvrdi jedan od najviših kijevskih generala.

    Generalpukovnik Alexander Pavljuk rekao je da bi upad mogao biti izveden u danima nakon Zimskih olimpijskih igara, koje bi se trebale održati u Pekingu sljedećeg mjeseca. Istakao je da je 20. februar “datum koji nas brine”. Dodao je da bi ruski predsjednik Vladimir Putin vjerovatno želio da izbjegne da uvrijedi Kinu tako što će zasjeniti igre ratom.
    Osim toga, taj datum označava kraj planiranih rusko-bjeloruskih zajedničkih vojnih vježbi na granici s Ukrajinom.

    Pavljuk, koji je služio u sovjetskim oružanim snagama u posljednjim godinama postojanja SSSR-a, rekao je da je uvjeren u sposobnost svojih trupa da se bore protiv Rusije, uprkos njenim većim vojnim sposobnostima.

    “Imamo oko pola miliona ljudi koji su prošli rat u ovoj zemlji, u kojem su izgubili nekoga ili nešto”, objasnio je on.

    “Pola miliona onih koji su izgubili rođake, domove ili prijatelje, a spremni su da golim rukama rasture Ruse”, rekao je.

    “Ako naša obavještajna služba uspije predvidjeti smjer glavnog ruskog udarca, nakon prvih velikih gubitaka neće ići dalje”, prognozirao je te dodao da Putin shvata da bi se njegova vojska poslije velikih gubitaka mogla zaustaviti sama.

    “U ovom slučaju ne možete vjerovati intuiciji. Radi se o hladnoj računici”, smatra Pavljuk.

    Ukrajinski i zapadni zvaničnici već mjesecima upozoravaju da strahuju od neposredne invazije Rusije i ukazivali su na kretanje njenih trupa u blizini granice s Ukrajinom, gdje se, kako se navodi, okupilo više od 100.000 ruskih vojnika. Kremlj je u više navrata negirao da ima bilo kakve agresivne namjere, insistirajući na tome da jednostavno pokreće snage unutar svoje teritorije, i pozivao je na sigurnosne sporazume s NATO-om, vojnim blokom predvođenim SAD-om.

    Međutim, uprkos Pavljukovom upozorenju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je građanima u televizijskom obraćanju da rizik od invazije nije porastao. “Sada je više pompe oko toga”, dodao je.

    Sekretar kijevskog Vijeća za nacionalnu sigurnost Aleksej Danilov u ponedjeljak je također nastojao da umanji značaj prijetnje, nazivajući je “panikom” izazvanom iz “geopolitičkih i domaćih” razloga na Zapadu.

    “Stavljanje ruskih trupa nije tako brzo kao što neki tvrde”, rekao je on.

  • Okončan sastanak talibana i zapadnih zvaničnika u Oslu, vladari Afganistana obećali promjene

    Okončan sastanak talibana i zapadnih zvaničnika u Oslu, vladari Afganistana obećali promjene

    Predstavnici vlade Afganistana koju čine talibanski zvaničnici okončali su sinoć trodnevne sastanke u Norveškoj gdje su se između ostalog sastali s norveškim, ali i brojnim zapadnim zvaničnicima te predstavnicima civilnog društva.

    Delegacija talibana u Norveškoj je boravila od petka, a u međuvremenu zvaničnici su se sastali s diplomatama iz SAD-a, Evropske unije, Norveške te predstavnicima afganistanskog civilnog društva.

    Afganistansku delegaciju predvodio je ministar vanjskih poslova Amir Khan Muttaqi, a na konferenciji za medije nakon sastanka izjavio je kako je zadovoljan rezultatima sastanka i činjenicom da su talibani po prvi put nakon preuzimanja vlasti posjetili jednu od zapadnih zemalja.

    “Da, zadovoljni smo rezultatima sastanka. Činjenica je da je Norveška dogovorila da dođemo ovdje i dijelimo pozornicu s predstavnicima međunarodne zajednice. To je veliki napredak”, rekao je Muttaqi.
    S druge strane, ministrica vanjskih poslova Norveške Anniken Huitfeldt izjavila je kako su talibani tokom sastanka pokazali želju za promjenama.

    “Prvi put otkako su prošle godine preuzeli vlast, vidimo da su talibani pristali na temeljitu političku raspravu s afganistanskim aktivistkinjama i liderima civilnog društva”, rekla je ministrica.

    Prije nego što su talibani napustili Norvešku, talibanska delegacija izdala je zajedničko saopćenje s predstavnicima afganistanskog civilnog društva. U saopćenju se navodi kako je jedino rješenje za probleme u Afganistanu saradnja vlasti i građana.

    “Svi Afganistanci moraju raditi zajedno na poboljšanju političkih, ekonomskih i sigurnosnih rezultata u zemlji”, navodi se.

    Između ostalog, tokom sastanka u Oslu, generalni sekretar Norveškog vijeća za izbjeglice iznio je tri zahtjeva prema talibanima.

    Između ostalog, od talibana se traži da u Afganistanu uvedu potpunu ravnopravnost između zaposlenih žena i muškaraca, da osiguraju srednjoškolsku nastavu za djevojke te da osiguraju rad i djelovanje Norveškog vijeća za izbjeglice u Afganistanu.

    “Dobili smo jasna i obavezujuća obećanja od talibana da će djevojčice od marta imati pristup obrazovanju na svim nivoima. Također, predstavnici talibana su obećali da će zaštiti manjine u Afganistanu”, rekao je predsjednik Norveškog vijeća za izbjeglice Jan Egeland.

  • Novinari sve snimali skrivenom kamerom i dokazali. “Ovde ne važi Hipokratova zakletva”

    Novinari sve snimali skrivenom kamerom i dokazali. “Ovde ne važi Hipokratova zakletva”

    Italijanske bolnice odbijaju da lječe i operišu nevakcinisane i one koji nisu preležali kovid.

    Otkad je emisija “Fuori dal coro” italijanske televizije “Mediaset” prošle nedelje prikazala slučaj bolnice “Galeaci” koja je otkazala operacije i lečenje osoba koje nemaju Super zelenu propusnicu – onu koja se dobija vakcinacijom ili nakon infekcije kovidom, na površinu su izašli i slični slučajevi ostalih bolnica širom Italije, javlja RTS.

    Pacijenti koji već mesecima ne mogu da da budu operisani i lečeni, obratili su se italijanskim medijima ne bi li na taj način prijavili situaciju koja je, bez obzira na pandemiju, u suprotnosti sa Hipokratovom zakletvom koja, između ostalog, kaže da će “medicinari lečiti svakog pacijenta bez obzira na religiju, nacionalnost, društveni status, političku ideologiju promovišući eliminisanje svakog oblika diskriminacije u zdravstvenom polju”.

    Ovi pacijenti čekaju mesecima ne bi li bili lečeni i operisani jer nisu vakcinisani trećom dozom vakcine protiv koronavirusa.

    Mediji su ispitali situaciju i uverili se da, po internom mejlu koji je svim zaposlenima u bolnici “Galeaci” poslao direktor te ustanove, profesor Fabricio Preljasko, jedan od lekara koji se svakodnevno pojavljuje u medijima komentarišući pandemiju – svi koji nemaju Super zelenu propusnicu ili kako je u Italiji često nazivaju “Pasoš vakcinacije”, za sada neće biti podvrgnuti lečenju i operacijama.

    Profesor Preljasko je odbio da razgovara sa novinarima emisije “Fuori dal coro” (Van hora – “glas koji ide protiv struje”, “mišljenje suprotno masama”) ali je za druge medije izjavio da je istina da se osobe koje nisu kompletirale ciklus vakcinacije smatraju osetljivim pacijentima, te da su njihove intervencije odložene jer nisu zaštićeni od virusa.

    Prema njegovim rečima, osobe koje nisu vakcinisane moraju biti zaštićene jer bi mogle da dobiju težak oblik kovida, te je ova mere preduzeta u cilju zaštite njihovog zdravlja.

    Sa druge strane, mediji podvlače da je poznat i veliki broj slučajeva osoba koje su se razbolele od kovida i nakon tri vakcine, među kojima je najpoznatiji slučaj profesora Galija sa milanske infektivne klinike “Luiđi Sako” koji je bez obzira na kompletnu vakcinaciju dobio težak oblik kovida i lečen je monoklonalnim lekovima.

    Novinari su obišli nekoliko bolnica snimajući skrivenom kamerom zaposlene na prijemu i pitajući ih da li je potrebna zelena propusnica da bi bili lečeni, na šta su dobili pozitivne odgovore. Ista situacija se desila i nakon što su pozvali kol-centar bolnica.

    Slučaj je završio u parlamentu kada je nekoliko poslanika zatražilo da se ministar zdravlja obrati i objasni ovu neprihvatljivu situaciju.

    Sinoć je emisija ponovo iznela na video ovu situaciju prikazavši internu odredbu profesora Preljaska iz Ortopedske bolnice “Galeaci” u Milanu pod nazivom “Revizija programa hirurških intervencija od januara 2022. godine.

    “Poštovane kolege, s obzirom na otežanu epidemijsku situaciju od 10. januara je potrebno uraditi reviziju svih operacija omogućavajući lečenje samo osobama sa Super zelenom propusnicom (vakcinisanima ili onima koji su ozdravili) i pacijentima kojima nije potrebna ni interna ni spoljna rehabilitacija. Zamoljeni ste da se javite kancelariji direktora ne bi li organizovali operacije u narednim sedmicama”, piše u odredbi profesora Preljaska.

    Slučaj je dospeo i pred Welfare Regiona Lombardija koji će poslati inspekciju u bolnicu, a javno tužilaštvo je pokrenulo istragu. Stigle su prijave i iz regiona Trentino, Toskana i Kalabrija. Redakcija emisije je podvukla da je ovo neprihvatljivo i nehumano ponašanje i da ne postoje pacijenti A i B kategorije.

    Super zelena propusnica se dobija nakon tri doze vakcinacije ili dve doze od kojih druga ne sme biti starija od četiri meseca ili nakon ozdravljenja. Ona je u Italiji potrebna za odvijanje normalnog života: odlazak u restorane, kafiće, na bazene, u pozorišta, bioskope, muzeje, na skijanje i sve ostale aktivnosti sem odlazaka u prodavnice hrane i apoteke.

    Dok ostatak Evrope smanjuje zabrane u borbi protiv kovida 19, Italija od 1. februara uvodi nove mere.

  • Madrid će podržati “”masovni, snažni paket” sankcija

    Madrid će podržati “”masovni, snažni paket” sankcija

    Ministar inostranih poslova Španije Hose Manuel Albares rekao je da će Madrid podržati “masovni, snažni paket” ekonomskih mjera protiv Rusije.

    Albares je naglasio da evropske nacije imaju druge resurse osim sile da odvrate Rusiju od bilo kakve vojne intervencije njenih trupa u susednoj zemlji, uključujući i one koje bi imale „ogromne ekonomske posledice i visoke troškove” za Rusiju, prenosi Rojters.

    “Neću ulaziti u detalje o sankcijama koje evropske zemlje mogu uvesti, zbog potrebe za poverljivošću i želje da se održi neizvesnost kao sredstvo odvraćanja. Ali mogu da vas uverim da će to biti ogroman, snažan paket”, izjavio je Albares u iutorak u španskom parlamentu.

    On je rekao i da se čini da je Rusija i dalje posvećena dijalogu.

    “Stiče se utisak da ruske vlasti žele da dijalog za sada ostane otvoren, iako nije postignut nikakav konkretan napredak”, naglasio je španski ministar.

    Španija je dopunila svoje savetodavne mere i upozorila građane na sva putovanja u Ukrajinu osim hitnih, ali je saopštila da još neće evakuisati više od 500 građana u toj zemlji, navodi Rojters.

  • “Zavisi od toga šta Putin uradi ili ne uradi”

    “Zavisi od toga šta Putin uradi ili ne uradi”

    Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da je u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu moguće uvođenje sankcija lično ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

    Na pitanje novinara da li je tako nešto moguće, kratko je odgovorio: “Da.”

    Novinarima je rekao i da SAD nemaju nameru da razmeštaju snage na teritoriji Ukrajine.

    “Ne nameravamo da na razmeštamo naše snage ili snage NATO u Ukrajini”, rekao je američki predsednik.

    ​​​​Međutim, rekao je da bi u skorije vreme mogao da donese odluku o prebacivanju američkih vojnika koji su u stanju pripravnosti na tlo Evrope zbog napete situacije u Ukrajini.

    Podsetimo, juče je oko 8.500 vojnika dobilo naređenje da budu spremni za prebacivanje u američke baze kao podrška istočnom krilu NATO.

    “Moguće je da ću uskoro poslati deo tih snaga”, rekao je on i dodao da odluka o tome zavisi od toga “šta Putin uradi ili ne uradi”.

    Odnosi Zapada i Ukrajine pali su na najniži nivo od Hladnog rata zbog situacije oko Ukrajine. Zapad optužuje Rusiju da priprema invaziju na Ukrajinu, dok Moskva to negira i traži garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.

  • NATO: “Nismo spremni za kompromis”

    NATO: “Nismo spremni za kompromis”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je da neće biti kompromisa sa Moskvom kada je reč o fundamentalnim principima saveza.

    On je takođe rekao da će Alijansa tokom ove nedelje uputiti pisani odgovor Rusiji u vezi sa zahtevima za garancije bezbednosti u koordinaciji sa Amerikom.

    “Završavamo rad na predlozima NATO, pisanom dokumentu koji ćemo uputi kasnije ove nedelje. Uradićemo to uporedo sa Amerikom”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za američku TV stanicu Si-En-En.

    On je istakao da je Alijansa spremna da diskutuje o kontroli naoružanja, razoružanju, transparentnosti vojnih aktivnosti, mehanizmima snižavanja rizika i drugim pitanjima koja se tiču evropske bezbednosti.

    “Ali, nismo spremni za kompromis kada je reč o našim osnovnim principima”, istakao je generalni sekretar NATO.

    Podsetimo, politika “otvorenih vrata” jedan je od tih fundamentalnih principa Alijanse, a s druge strane dalje neširenje saveza na Istok ključni je zahtev Rusije.

    Stoltenberg je rekao i da Alijansa neće razmeštati snage u Ukrajini.

    “Borbene jedinice NATO neće biti raspoređene u Ukrajini”, rekao je on.

    U Briselu je 11. januara održan sastanak Saveta Rusija-NATO. Sastanak je usledio nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, održanih 9-10. januara u Ženevi a pre konsultacija na bečkoj platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

    Povod za razgovore je nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru.

    Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

  • Američka mornarica pokušava izvući borbeni avion koji je pao u more prilikom slijetanja na nosač

    Američka mornarica pokušava izvući borbeni avion koji je pao u more prilikom slijetanja na nosač

    Američka mornarica radi na izvlačenju borbenog aviona koji je tokom vježbe pao u more.

    Riječ je o borbenom avionu F-35C Lightning II koji je letio za vrijeme vježbe, ali je prilikom slijetanja na nosač aviona USS Carl Vinson došlo do problema zbog kojeg je pilot bio primoran iskočiti. Avion je potom udario o palubu i na kraju pao u Južno kinesko more, a u ovom incidentu je povrijeđeno nekoliko mornara.

    Pilot je spašen pomoću helikoptera, a borbeni avion je i dalje u moru. Američka mornarica je pokrenula istragu i pokušava izvući avion na površinu.

    Incident se dogodio tokom rutinske vježbe u kojoj su učestvovali američki supernosači aviona USS Carl Vinson i USS Abraham Lincoln, kao i drugi američki brodovi i avioni. Vježba je održana blizu Kine u vrijeme visokih tenzija između dvije zemlje.

    Prema riječima admirala Dana Martina, vježbe “naglašavaju sposobnosti mornarice da demonstrira ogromnu pomorsku silu te da podrši slobodnu i otvorenu indo-pacifičku regiju”.

    Kina polaže pravo na gotovo cijelo Južno kinesko more te označava američke operacije u ovoj regiji kao kršenje njene suverenosti.