VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • 90 stranaca kao živi štit?

    90 stranaca kao živi štit?

    Snage ukrajinskih nacionalista drže 90 stranih državljana kao živi štit, upozorio je general-pukovnik Mihail Mizincev, načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom.

    Mizincev je još 21. aprila predočio da ukrajinski nacionalisti drže kao taoce ukupno 6.134 stranih državljana iz 10 država, podseća se u izveštaju TAS S.

    “Ukrajinski nacionalisti i dalje drže 90 stranih državljana iz pet država kao taoce i koriste ih kao živi štit”, rekao je Mizincev i dodao da je 76 stranih brodova iz 18 država i dalje blokirano u sedam ukrajinskih luka i ne mogu da isplove zbog velike opasnosti od ukrajinskih granatiranja i podvodnih mina.

    “Zauzvrat, Ruska Federacija preduzima čitav niz sveobuhvatnih mera kako bi se osigurala civilna plovidba u vodama Crnog, Azovskog i Sredozemnog mora. Ipak, još uvek postoji opasnost od ukrajinskih podvodnih mina duž obala crnomorskih država”, upozorio je Mizincev.

  • Danas sastanak, a Bijela kuća ćuti: Šta traži Zelenski?

    Danas sastanak, a Bijela kuća ćuti: Šta traži Zelenski?

    Prema rečima ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, američki državni funkcioner Blinken i ministar odbrane Austin kasnije posetiće glavni grad Kijev.

    Bijela kuća, međutim, još nije dala nikakav komentar o ovome.

    Očekuje se da će Zelenski tokom sastanka apelovati da SAD dostavi više teškog naoružanja, za koje je ranije rekao da je od vitalnog značaja za ratne napore Ukrajine.

    “Razgovaraćemo o oružju koje nam treba i o vremenskom okviru za isporuke”, rekao je ukrajinski predsednik u subotu.

  • Zelenski prijeti prekidom pregovora

    Zelenski prijeti prekidom pregovora

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao je konferenciju za novinare u Kijevu u podzemnoj stanici metroa.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da će Kijev prekinuti pregovore sa Moskvom ako Rusija uništi ukrajinski narod u Mariupolju i održi “pseudoreferendume” za stvaranje “pseudorepublika” u oblastima koje je okupirala Rusija, javio je Rojters.

    On se još jednom osvrnuo na ranije pitanje o sastanku sa Putinom i rekao da se ne plaši susreta sa njim.

    “Nemam pravo da se plašim jer je naš narod pokazao da nema straha”, rekao je on.

    On je dodao da će Ukrajina vratiti sve delove teritorije koju je okupirala Rusija i da će godinama posle rata biti u stanju vojne pripravnosti, kao i Izrael.

    “Moram da se sastanem sa Putinom”

    Vratio se još jednom na sastanak sa Putinom i rekao: “Moram da se sastanem sa predsednikom Ruske Federacije”.

    Na pitanje novinara da li Putinu treba da se sudi, on je rekao: “Da li želim da mu se sudi? Ne da ja to želim, ali svi koji su izdavali te sramne naredbe svi će ići na sud, uveren sam. Trebaće godine, ali sačekaćemo. Ako moja generacija i ja ne doživimo ovo, naša deca će živeti dovoljno dugo da to dožive.”

    “Nemamo drugog izbora nego da se borimo za svoju zemlju i da je vratimo. Ne razmišljam ni o kakvoj alternativi”, rekao je na kraju.

  • Rusi potvrdili: Pogodili smo veliko skladište stranog oružja kod Odese

    Ruska vojska je saopštila da je pogodila visokopreciznim projektilima veliko skladište oružja koje su SAD i evropske zemlje poslale Ukrajini, u blizini Odese.

    Ukrajinski zvaničnici saopštili su ranije u subotu da je lučki grad Odesa bio meta raketnih napada i da je najmanje pet osoba poginulo, uključujući tromesečnu bebu, kada su rakete pogodile i stambeno naselje.

    “Ruske oružane snage su danas upotrebile rakete visoke preciznosti i dugog dometa da bi zatvorile logistički terminal vojnog aerodroma u blizini Odese, u kojem se nalazila velika pošiljka stranog naoružanja dostavljenog iz Sjedinjenih Država i evropskih zemalja”, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Ruske visokoprecizne rakete pogodile su u subotu 22 ukrajinska vojna objekta, posebno tri skladišta oružja i municije u blizini Iličivke i Kramatorska, koja su uništena, saopštilo je ministarstvo.

    Isti izvor navodi da je rusko vazduhoplovstvo u subotu izvelo vazdušne udare na 79 ukrajinskih vojnih objekata, pogodivši 16 skladišta artiljerijskim oružjem i gorivom. Ruske visokoprecizne rakete pogodile su i stambenu zgradu u Odesi.

    Ruske snage su već granatirale Odesu, ali mnogo manje od drugih gradova poput Mariupolja, od kojih je većina danas u ruševinama.

  • Rusija: Ukrajina planira novu provokaciju slicnu onoj u Buči

    Zvanična Moskva upozorila je danas da Služba bezbednosti Ukrajine i specijalne službe Velike Britanije planiraju provokaciju u Lisičansku, sličnu onoj u Buči. To je saopštio Mihail Mizincev, načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom i u prilog tome izneo da su u taj ukrajinski grad u regionu Luganska stigli predstavnici medija koji su “učestvovali u insceniranom snimku u Buči”.

    “U Lisičansku, u Luganskoj Narodnoj Republici, pripadnici SBU zajedno sa specijalnim službama Velike Britanije pripremaju još jedan lažni video. Zbog tog cilja, u grad su unapred stigli predstavnici ukrajinskih i zapadnih medija, koji su ranije snimili iscenirane fotografije i video snimke u Buči”, izjavio je Mizincev.

    Ruski vojni zvaničnik je saopštio da su “ovi lažni izveštaji vlasti u Kijevu o navodnim zverstvima Rusije planirani da uskoro budu široko distribuirani u zapadnim medijima”.

  • Bundesbanka: Zabrana uvoza ruskih energenata vodi Nemačku u recesiju

    Bundesbanka: Zabrana uvoza ruskih energenata vodi Nemačku u recesiju

    Potpuna zabrana uvoza ruskih energenata mogla bi da gurne nemačku ekonomiju u recesiju, upozorila je u petak centralna banka te zemlje, Bundesbanka.”U scenariju koji predviđa intenziviranje krize realni bruto domaći proizvod pao bi nešto manje od dva posto u poređenju sa 2021. godinom”, izvestila je Bundesbanka u redovnom mesečnom izveštaju, prenosi Hina.

    Posebno teško bilo bi pronaći zamenu za gas, što bi dovelo do prekida u snabdevanju. Ruski gasčini više od polovine nemačkog uvoza tog energenta.

    Posledice po ekonomiju

    Posledice obustave uvoza pritisule bi nemačku ekonomiju i u iduće dve godine, iako pad ne bi bio snažan kao 2020. godine, na vrhuncu korona krize, istakla je banka.

    U 2020. godini ekonomija je pala 4,6 posto, a u 2021. godini porasla je 2,9 posto.

    U prvom ovogodišnjem tromesečju aktivnost je, po svemu sudeći, stagnirala, procjenjuju u Bundesbanci, prenosi Al Džazira.

    “Svi rezultati uključuju značajan nivo neizvesnosti”, dodaju.

    Među faktorima koji bi mogli naškoditi ekonomiji izdvojili su i rast cena sirovina, koji bi indirektno smanjio primanja domaćinstava. Smanjila bi se i spoljna potražnja a time i nemački izvoz, i to značajno, dodali su.

  • Cilj – potpuna kontrola ‘Nove Rusije’

    Cilj – potpuna kontrola ‘Nove Rusije’

    Ruska agencija RIA Novosti prenela je reči prokremljskog veterana Petra Akopova da je cilj Rusije “postepeno demontiranje i fazna reforma te teritorije”.Kako prenosi Bi-Bi-Si, Akopov je u članku pod naslovom “Rusija menja taktiku u Ukrajini, ali ne i strategiju” napisao da “sada svi shvataju da će vojna operacija dugo trajati”.Njegov komentar je zasnovan na govoru ruskog generala Rustama Minekajeva, koji je u petak nagovestio da su vojni ciljevi Rusije daleko širi nego što se ranije mislilo.

    U svom govoru je najavio da će ruske snage preuzeti kontrolu nad celom ukrajinskom obalom, od Donbasa na istoku do Moldavije na zapadu, i da je cilj da se povežu teritorija Ruske Federacije i Pridnjestrovlja, odmetnutog moldavskog regiona pod kontrolom Moskve.

    “Povlačenje naših trupa sa bilo kog dela okupiranih teritorija ne dolazi u obzir”, rekao je Akopov.

    “Ako pretpostavimo da je cilj druge faze uspostavljanje kontrole nad jugom Ukrajine, onda moramo razumeti da će i treća faza biti neizbežna, a ona podrazumeva kontrolu cele Nove Rusije”, piše Akopov.

    Ruski nacionalisti Novom Rusijom nazivaju veći deo južne Ukrajine, koja je nekada bila deo carske Rusije. Sam predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da bi oblast Harkova na severu takođe trebalo da uđe u Novu Rusiju.

    Akopov zaključuje da Rusiji možda neće biti potrebno da okupira Kijev i Lavov jer će, kako objašnjava, “posle pada juga Ukrajina početi da se urušava sama od sebe kao entitet”.

    Do ovog “kolapsa”, piše Akopov, doći će “čak i bez čekanja na predaju Harkova i pre preuzimanja kontrole nad celom Novom Rusijom, jer gubitak juga poništava mogućnost da Ukrajina postoji kao država”.

  • Broj mrtvih u raketnom napadu na Odesu raste

    Najmanje pet osoba je poginulo, a 18 povređeno u današnjem raketnom napadu na ukrajinski lučki grad Odesu, rekao je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak u onlajn objavi. Dve rakete su pogodile vojni objekat i dve stambene zgrade u Odesi, saopštila je južna vazduhoplovna komanda ukrajinskih oružanih snaga, preneo je Rojters. Pripadnici protivvazdušne odbrane uspeli su da unište još dve rakete koje su, takođe, bile usmerene ka gradu, navodi se u onlajn saopštenju ukrajinskih snaga.

  • Rusi izdali upozorenje Grcima

    Rusi izdali upozorenje Grcima

    Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je u petak Grčku da su odnosi između dve nacije koje “dele istu vjeru” “svedene skoro na ništa”.

    Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, upozorila je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama da su “istorijske paralele” između Grčke i Rusije u opasnosti da postanu “čvrsta dvostruka linija između nas”.

    Ruski zvaničnik se fokusirao na odluku Grčke da 6. aprila proglasi 12 ruskih zvaničnika “persone non grate“, pridruživši se drugim evropskim državama koje su preduzele slične korake kao odgovor na optužbe za zverstva koja su počinile ruske snage nad civilima u Ukrajini.

    Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je odluka doneta u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima iz 1963. godine. Ruska ambasada u Atini osudila je odluku Grčke i upozorila na posledice.

    “Snažno smo protestvovali protiv ovog neopravdanog i neprijateljskog koraka koji ima za cilj dalje uništavanje naših bilateralnih odnosa“, saopštila je ruska ambasada. „Jasno smo stavili do znanja da ova akcija neće ostati bez posledica”, navodi se dalje.

    Raspad odnosa Grčke i Rusije uprkos istorijskim vezama

    U svom postu na društvenim mrežama, Zaharova je požalila na raspad odnosa između Rusije i Grčke i zadubila se u istorijske veze između dve zemlje.

    “Bilo je vreme kada je Rusija pomagala Grčkoj da ostvari nezavisnost i obnovi svoju državnost, a njen prvi šef je ranije bio ruski ministar spoljnih poslova, ali sada su diplomatski odnosi ove zemlje sa Rusijom svedeni gotovo na ništa”, upozorila je Zaharova.

    Ona je dodala da se “ovo desilo uprkos činjenici da delimo istu veru sa Grcima, iste tradicije i da smo uvek bili tu da pomognemo našim grčkim prijateljima”.

    “Ovo nije toliko pitanje evroatlantske solidarnosti koja briše prošlost, jer je suvereni izbor svake nacije da odluči kome će odati počast. Što je još gore, to lišava ljude i nacije njihove budućnosti, nezavisnosti i prava na suverene izbore”, zaključila je Zaharova.

    Diplomatski spor između Rusije i Grčke

    Ruski zvaničnik je ranije tvrdio da u Grčkoj postoji orkestrirana kleveta Rusije nakon rata u Ukrajini.

    “Viši zvaničnici u Atini iznose grube optužbe protiv naše zemlje i njenog rukovodstva”, rekla je Zaharova.

    Ona je dodala: “Primetili smo kampanju bez presedana koja je pokrenuta u Grčkoj da se ocrni ruska politika. Visoki zvaničnici u Atini dozvoljavaju sebi da iznose grube optužbe na račun naše zemlje i njenog rukovodstva, bukvalno se takmiče sa svojim istomišljenicima. Oni licemerno govore o “ničim izazvanom napadu” na Ukrajinu, prvi put od Drugog svetskog rata, “masovnoj invaziji” i tako dalje.

    “Evropa, uključujući Grčku, u potpunosti je integrisana u redove zagovornika kijevskog režima, dok je antiruska histerija koju su gajile vlasti dostigla tačku ključanja”, rekao je zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova. Grčka je odgovorila na izjave rekavši da su “neprihvatljive”.

    Portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksandros Papajoanu je primetio sledeće: “Nedavne izjave portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kao i postovi ruske ambasade u Atini su, nažalost, neprihvatljivi.

    Oni nisu kompatibilni sa diplomatskom praksom niti sa istorijskim vezama koje spajaju narode Grčke i Rusije. Grčka se nada da će se ovi istorijski odnosi održati i da će se rusko ponašanje kretati u tom pravcu”.

  • “Evropa ne može ni nedelju dana bez ruskog gasa”

    “Evropa ne može ni nedelju dana bez ruskog gasa”

    Zamjenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, Dmitij Medvedev, smatra da Evropa neće izdržati ni nedelju dana bez ruskog gasa.

    Medvedev je to ocenio povodom saopštenja Evropske komisije da će kompanije, ako se za ruski gas bude plaćalo u evrima ili dolarima koji se zatim konvertuju u rusku valutu, kompanije iz EU možda moći formalno da izbegnu kršenje sankcija protiv Rusije.

    “Cenimo doslednost i principijelnost naših evropskih partnera… Posebno ako se ima u vidu da, prema poslednjim podacima MMF-a, Evropa može bez našeg gasa najviše šest meseci. Ali, uistinu, ne može ni nedelju dana”, napisao je Medvedev na Telegramu.