Stav Indije prema Rusiji se neće promeniti, izjavio je danas britanski premijer Boris Džonson posle sastanka sa svojim indijskim kolegom Narendrom Modijem.
“Istorijski stav Indije prema Rusiji je dobro poznat i on se neće promeniti”, naveo je Džonson na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.
Džonson je izjavio da je siguran da Indija “vidi šta se dešava” i da raste njeno raspoloženje za saradnju sa Velikom Britanijom, prenosi britanska agencija.
EU traži od svojih građana da manje voze, isljuče klima-uređaje i rade od kuće tri dana nedeljno kako bi smanjili zavisnost od ruskih energenata.
Naime, mere koje je osmislila Međunarodna agencija za energetiku (IEA) mogu prosečnom domaćinstvu da uštede i do 450 evra godišnje, piše BBC.
Kako piše britanski medij, kupovinom energenata od Rusije održava se ruska ekonomija i finansira rat u Ukrajini. Ali Evropa tvrdi da ne može da nađe alternativne izvore snabdevanja energentima.
Planom od devet tačaka, nazvanim “Dajem svoj doprinos”, traži se od građana da manje voze tako što će koristiti javni prevoz, kao i da rade od kuće tri dana nedeljno.
Od njih se takođe očekuje i da manje greju domove tokom zime i isključe klima-uređaje tokom leta. Preporučuje se i sporija vožnja na auto-putevima, vožnja bez uključivanja klimatizacije, korišćenje vozova umesto letova avionom i uopšte korišćenje javnog prevoza, pešačenje ili vožnja bicikla.
Takođe se pozivaju gradovi da uvode “nedelju bez automobila”, što su neki već uradili.
“Suočeni sa užasnim scenama ljudskih patnji nakon ruske invazije na Ukrajinu, ljudi u Evropi žele da preduzmu nešto“, kazao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
“Ovaj vodič donosi set lakih koraka koji uz malo ili nimalo gubljenja komfora na našoj strani umanjuju dotok novca ruskoj vojsci i pomažu nam na putu ka čistijoj i održivijoj planeti“, istakao je.
Prema proračunu IEA, ako bi svi građani sledili ove preporuke, uštedeli bi 220 miliona barela nafte godišnje, dovoljno da se napuni 120 supertankera. Takođe bi se uštedelo 17 milijardi kubnih metara gasa, dovoljno da se zagreje 20 miliona domova, prenosi BBC.
Moskva planira da zauzme jug Ukrajine i otvori rutu ka moldavskom regionu Pridnjestrovlje i do poluostrva Krim, kao deo druge faze svoje operacije.
To je danas saopštila je komanda Centralnog vojnog okruga Rusije (CFD).
U saopštenju koje su prenele agencije TASS i Interfaks, vršilac dužnosti komandanta CFD-a Rustam Minekajev rekao je da Rusija planira da uspostavi potpunu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, što će omogućiti pristup Pridnjestrovlju, proruskoj otcepljenoj pokrajini u Moldaviji, prenosi DW.
“Kontrola nad jugom Ukrajine je još jedan izlaz u Pridnjestrovlje, gde takođe postoje dokazi o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski jezik”, rekao je Minekajev.
Isto tako, pored Pridnjestrovlja, ruskoj vojsci cilj je i da naprave koridor do Krima.
“Od početka druge faze specijalne operacije, koja je počela pre dva dana, jedan od zadataka ruske vojske je da uspostavi punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, što će obezbediti kopneni koridor za Krim”, rekao je ruski komandant, prenose RIA novosti.
Tvrdnje da “postoje dokazi o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski jezik” Rusija je ranije koristila kao povod za vojnu intervenciju u delovima susednih država gde živi većinsko prorusko stanovništvo.
Slične tvrdnje ruski predsednik Vladmir Putin je iznosio uoči napada na Ukrajinu 24. februara. Ruski predsednik je odluku o invaziji pravdao navodima o ugnjetavanju ruskog stanovništva i onih koji govore ruski jezik u Donbasu, regionu na istoku gde se nalaze samoproglašene Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR).
Putin je tvrdio da je Ukrajina u Donbasu “izvršila genocid nad ruskim stanovništvom od 2014. godine” i da je cilj ulaska ruskih tenkova u Ukrajinu zaštita tog stanovništva.
Takođe, slične tvrdnje bile su povod da Rusija vojno interveniše u Gruziji, gde su dve teritorije jednostrano proglasile nezavisnost što je dovelo i do rata u Gruziji 2008. godine. Reč je o Južnoj Osetiji i Abhaziji, koje danas osim Rusije, DNR i LNR retko ko u svetu priznaje kao nezavisne države.
Pridnjestrovlje, poznato i kao Transnistrija ili PMR (Pridnjestrovska Moldavska Republika), je mala oblast na teritoriji Moldavije koja je proglasila nezavisnost 2. septembra 1990. godine uoči raspada SSSR. Na ovom prostoru živi oko pola miliona ljudi, s tim da većinu čine Rusi (oko 30 odsto) i Moldavci (takođe oko 30 odsto).
Pridnjestrovlje je pomalo neobičnog oblika i više izgleda kao tampon zona između Ukrajine sa kojom se graniči i ostatka Moldavije čiji je zvanično deo, ali Kišinjev nema nikakvu vlast ni kontrolu nad ovom teritorijom.
Ruska vojska je visokopreciznim raketama “Kalibar” na području železničke stanice Meliorativnoje uništila bataljon ukrajinske vojske.
Bataljon ukrajinske vojske uništen je sa naoružanjem i vojnom tehnikom, izjavio portparol Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov.
“Tokom noći su Vazdušno-kosmičke snage Rusije, visokopreciznim raketama pogodile tri ukrajinska vojna objekta. U rejonu naselja Novosjolka je uništen ukrajinski protivavionski raketni kompleks ‘S-300’. U rejonu Aleksandrovke je pogođen komandni punkt i ukrajinska tehnika. Uništeno je oko 80 ekstremista, kao i 23 jedinica oklopne tehnike i automobila”, rekao je general.
On je dodao, da je ruski avion visokopreciznom raketom “vazduh-vazduh” oborio ukrajinski dron, kao i da je operativno-taktička avijacija Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije onesposobila četiri kontrolne tačke za jedan dan, tri skladišta goriva i 51 rejon u kojima se nalazila ukrajinska vojska i oprema.
Ruski general je zaključio da je od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini uništeno 520 ukrajinskih dronova, više od 240 aviona i helikoptera, 257 protivvazduhoplovnih raketnih kompleksa, 2.448 tenkova i drugih oklopnih vozila, 271 višecevnih bacača raketa, 1.062 jedinica artiljerije i minobacača, kao i 2.289 jedinica specijalne vojne automobilske tehnike.
NATO mora izbjeći direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, koja bi mogla da dovede do trećeg svjetskog rata, rekao je njemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu “Špigelu” na pitanje o budućim isporukama njemačkog oružja Ukrajini.
Na pitanje zašto smatra da bi isporuka tenkova dovela do nuklearnog rata, on je naveo da ne postoji priručnik u kojem piše kada tačno NJemačka može biti smatrana za stranu u ratu Ukrajini.
“Tim je prije važno da ramotrimo svaki korak veoma pažljivo i blisko se međusobno koordinišemo. Za mene je prioritet izbjegavanje eskalacije prema NATO-u”, istakao je njemački kancelar.
Šolc je dodao da se zbog toga ne fokusira na ankete javnog mnjenja niti dozvoljava sebi da ga iritiraju prozivke.
“Posljedice greške bile bi dramatične”, izjavio je njemački kancelar.
Vlasti u Šangaju najavile su da će pooštriti primjenu restriktivnih mjera radi suzbijanja širenja virusa korona, čime ovaj grad od 25 miliona ljudi ulazi u petu nedjelju lokdauna.
Nove mjere podrazumijevaju postavljanje elektronskih alarma radi sprečavanja zaraženih da izađu iz kuće, kao i evakuacija ljudi radi dezinfekcije njihovih kuća.
Prema riječima nadležnih, svi zaraženi pacijenti i njihovi bliski kontakti biće prebačeni u centralizovani karantin, prenosi BBC.
“Naš cilj je da što prije postignemo da u zajednici nema kovid infekcije”, saopštila je Vlada.
Nadležni vjeruju da slijedi pozitivan trend i da bi život uskoro mogao da se vrati u normalu, ako se građani budu striktino držali restriktivnih mjera.
U Šangaju je, prema najnovijim podacima, registrovano oko 16.000 novozaraženih, a 11 je preminulo.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je njegovoj zemlji potrebno sedam milijardi dolara mjesečno da nadoknadi ekonomske gubitke nastale zbog invazije Rusije na njegovu zemlju.
Zelenski je u četvrtak, u virtuelnom obraćanju forumu Svjetske banke, kazao da globalna zajednica treba odmah da isključi Rusiju iz međunarodnih finansijskih institucija i pozvao sve zemlje da trenutno prekinu odnose s Moskvom, prenosi Rojters.
On je kazao i da je ruska blokada luka na Crnom moru zaustavila ukrajinski izvoz.
EU bi u narednim nedeljama mogla da uvede embargo na uvoz nafte iz Ruske Federacije, rekao je francuski ministar finansija, i dodao da još nema tačan datum
“Među članicama EU ima otpora i strepnji oko ideje o uvođenju sankcija na rusku naftu”, rekao je on.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je Rusija predala Ukrajini nacrt dokumenta s preciznim formulacijama i da efikasnost pregovaračkog procesa za sada usporava Kijev koji usaglašene stavove “stalno menja”.
U ovom trenutku, ukrajinskoj strani je predat naš nacrt dokumenta, koji sadrži apsolutno precizno definisane formulacije. Lopta je na njihovoj strani, čekamo odgovor, rekao je Peskov.
Kako prenosi Sputnjik, govoreći o roku za odgovor Kijeva na dokument, on je rekao da ukrajinska strana ne pokazuje težnju da intenzivira pregovarački proces, ali da ostaje nada da će se situacija rešiti na najbolji mogući način.
Ruske snage zauzele su u četvrtak 42 sela u istočnoj regiji Donjecku, ali bi ih Ukrajina mogla ponovno osloboditi, rekla je novinarima zvaničnica u kabinetu ukrajinskog predsednika.
“Danas je 42 sela dodato na popis okupiranih. To je na štetu regiona Donjecka”, rekla je Olena Simonenko.
“To se dogodilo danas i moguće je da će ih naše snage sutra osloboditi”, dodala je.
Druga visoka ukrajinska zvaničnica je rekla da se nacionalna vojska suočava s “vrlo teškom bitkom” protiv brojnijih i bolje naoružanih ruskih snaga, prenela je agencija Interfaks Ukrajine.
Zamenica ministra odbrane Hana Malajar je državnoj televiziji izjavila da za kupovinu i podelu oružja treba vremena i dodala da “treba biti strpljiv”.