VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zas: ODKB spreman da odgovori na širenje NATO

    Zas: ODKB spreman da odgovori na širenje NATO

    Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) sposobna je da adekvatno odgovori na moguće širenje NATO, izjavio je danas generalni sekretar ODKB Stanislav Zas.

    Generalni sekretar postsovjetskog bezbjednosnog bloka, na čelu sa Rusijom, u intervjuu za televiziju Bjelorusija-1 upozorio da će širenje NATO dovesti do porasta tenzija i ocijenio da ni na koji način neće pomoći da se osigura bezbjednost država članica, prenosi TAS S.

    “Prirodno, mi ovo proširenje posmatramo kao plodno tlo za zaoštravanje tenzija i dalju militarizaciju regiona. U stvari, to neće pomoći jačanju bezbjednosti, uključujući država članica NATO”, naveo je Zas.

    On je rekao da ODKB ima dovoljno snaga da odgovori na moguće prijetnje i istakao da pitanje jačanja potencijala sada nije na dnevnom redu.

    ODKB je regionalna međunarodna organizacija, nastala na prostoru bivšeg SSSR, koja se bazira na bezbjednosno-vojnoj saradnji.

  • Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku Josep Borrell izjavio je kako je rat u Ukrajini tektonski pomjerio evropski sigurnosni pejzaž te je naglasio kako bi EU trebala preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost.

    Iako je Evropska unija prema riječima Borrella djelovala brzo i snažno te je pružila podršku Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, Borrell naglašava kako su Evropi i dalje potrebne evropske oružane snage.

    “Novo sigurnosno okruženje pokazuje da EU treba preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost. Za to su nam potrebne interoperabilne evropske oružane snage. Istrošene zalihe koje su rezultat vojne podrške koju smo pružili Ukrajini su najočitiji primjer naših nedostataka”, rekao je Borrell.

    Također, naglasio je kako države nisu ulagale veća sredstva u vojni razvoj prije svega zbog budžetskih rezova i nametnutih politika štednje.

    “Od 1999. do 2021. godine, kombinovana potrošnja EU za odbranu porasla je samo za 20 posto. U SAD-u je to iznosilo 66 posto, u Rusiji 292 posto, a u Kini 592 posto. Naravno, treba uzeti u obzir početni nivo vojnih kapaciteta, ali brojke pokazuju veoma različite trendove”, mišljenja je Borrell.

    Uprkos činjenici da su brojne evropske države najavile veća izdvajanja za odbranu, Borrell ističe kako se taj novac mora pametno rasporediti.

    “Mnoge zemlje članice EU najavile su povećanje svojih izdataka za odbranu. Ovo je veoma pozitivno. Međutim, kao što sam već i rekao, ključno je da ne troše samo više, već i zajedno kako bismo spriječili dalju fragmentaciju”, ističe diplomata.

    Na kraju, on je naglasio kako se jačanjem evropskih odbrambenih mogućnosti jača i sam NATO.

    “Vrijeme je da evropsku odbranu gurnemo naprijed. Moramo da ojačamo evropsku odbrambenu industrijsku bazu i da budemo operativni sa potrebnim vojnim kapacitetima. Sve to moramo raditi kako bismo povećali naše kapacitete za odbranu, ojačali NATO i podržali naše partnere kad god je to potrebno”, zaključio je Josep Borrell.

  • Majmunske boginje u Evropi: “Neće biti epidemije”

    Majmunske boginje u Evropi: “Neće biti epidemije”

    Novi slučajevi majmunskih boginja otkriveni su u Njemačkoj. Naučnici kažu da nema razloga za paniku, ali da se stvar mora shvatiti ozbiljno. Nejasno je kako je talas zaraza stigao u Evropu.

    Nakon što je u Bavarskoj prijavljen prvi slučaj majmunskih boginja u Njemačkoj, u subotu su i Berlinu potvrđena dva slučaja. Berlinski Senat je saopštio da su zaraženi u stabilnom stanju, ali da se očekuju novi slučajevi narednih dana.

    Bolest koja se neočekivano širi Evropom posljednjih dana registrovana je i u Švajcarskoj i Izraelu. Početkom maja se pojavila u Španiji, Italiji, Portugaliji i Francuskoj, ali i u SAD i Australiji.

    Još nije poznato da li se Njemačke dokopala zapadnoafrička ili dosta zaraznija centralnoafrička varijanta ovog virusa. To će biti jasno tek poslije detaljnih ispitivanja. Ljekari i inače imaju više pitanja nego odgovora u ovom trenutku.

    Najviše su pogođeni homoseksualni muškarci koji su nedavno imali seksualni odnos, rekao je Leif Erik Zander, infektolog iz berlinske klinike Šarite.

    “Kako se infekcija prenosi bliskim kontaktom kože i, možda, sluzokože i kapljično, preporučujem naročit oprez i izbjegavanje bliskih nezaštićenih kontakata sa nepoznatim osobama”, rekao je Zander.

    “Nema razloga za paniku”
    Berlinska senatorka za zdravlje Ulrike Gote je rekla da “nema razloga za paniku, ali ima razloga za oprez jer su naučna saznanja o bolesti još uslovna, jer je bolest rijetka”.

    Gote je rekla da stručnjaci ne vjeruju da će majmunske boginje izazvati pandemiju. Institut Robert Koh tretira opasnost za javno zdravlje kao “nisku” jer se virus prenosi bliskim kontaktom kožom.

    Nejasno je otkud sada ovaj talas u Evropi.

    “Ovo neće izazvati nacionalne epidemije kao kovid. Ali radi se o ozbiljnoj pojavi ozbiljne bolesti”, uvjeren je Džimi Vitvort, profesora javnog zdravlja iz Londona.

    U simptome spadaju temperatura, glavobolja i bolovi u mišićima i osip koji najčešće počinje na licu, te se širi tijelom. Doduše, bolest može proći tako blago da nema nikakvog osipa te zaraženi može slučajno zaraziti druge.

    Većina ljudi se oporavlja nakon nekoliko sedmica, smrtni slučajevi su rijetkost. Više su ugrožena djeca i trudnice.

    Vakcina protiv variole još djeluje?
    Majmunske boginje su endemska bolest u dijelovima Afrike. Bile su već u Evropi 2018. godine, ali tada se kod svih oboljelih moglo utvrditi da su ili doputovali iz Afrike, ili imali kontakt sa životinjama uvezenim odatle.

    Majmunske boginje su “rođak” velikih boginja (variola vera) koje od osamdesetih važe kao iskorijenjena bolest.

    Jedan od posljednjih talasa variole u Evropi bio je onaj u Jugoslaviji 1972. kada je u svega nekoliko sedmica vakcinisana gotovo cijela populacija.

    Naučnici vjeruju da su danas starije generacije, koje su vakcinisane protiv velikih boginja, bolje zaštićene i od majmunskih.

  • Zelenski: Okončanje rata moguće je samo diplomatskim pregovorima

    Zelenski: Okončanje rata moguće je samo diplomatskim pregovorima

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se sinoć na nacionalnoj televiziji te poručio da njegova zemlja ima šanse da pobjedi u ratu koji je pokrenula Rusija, međutim konačni prekid sukoba moguć je samo za pregovaračkim stolom.

    Zelenski je sugerirao da njegova zemlja ima šansu da ostvari pobjedu nad Rusijom s obzirom na izuzetni otpor koji je pružila u invaziji koja je otpočela 24. februara.

    Međutim, dodao je da bi rat mogao konačno da se zaustavi samo “za pregovaračkim stolom”, odnosno diplomatskim pregovorima koji su sada na čekanju.

    Takođe, Zelenski je dodao da Ukrajinci svakodnevno ginu za nezavisnost, te da svako na svojstven način mora voditi računa o svojoj borbi – sa svime čime raspolaže.

    U međuvremenu, vode se teške borbe u i oko Severodonjecka, dok ruske snage pojačavaju napore da zauzmu čitav region Luganska.

    Guverner te regije Serhij Hajdaj rekao je da Rusi “uništavaju” Severodonjeck, nakon što su ga postepeno okupirali.

    Kako prenosi BBC, Rusija je pojačala svoje artiljerijske i zračne napade, kao i raketne napade – sve je evidentnija njena pobjeda u Lugansku, a Ukrajinci su primorani da se povuku.

  • Mišel: U narednim sedmicama sastanak u Briselu o “mapi puta”

    Mišel: U narednim sedmicama sastanak u Briselu o “mapi puta”

    Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel i politički lideri u BiH saglasili su se da u narednim sedmicama održe sastanak u Briselu kako bi razradili “mapu puta” kojim će se utvrditi prioritetne reforme i politički dogovori koji su potrebni za jačanje EU puta za BiH, saopšteno je iz Delegacije EU u BiH.

    U saopštenju se navodi da je Mišel tokom posjete BiH održao sastanke sa članovima Predsjedništva BiH i političkim liderima, te da je izrazio spremnost da pomogne ponovno podsticanje dijaloga između svih strana.

    Ističe se da je cilj ove posjete bio da se Mišel upozna sa ključnim prioritetima političkih lidera, ali i da se razmijene mišljenja o tome kako dati novi polet reformama koje su potrebne za put BiH ka EU.

    “Razgovori su bili značajni i produktivni, a poseban značaj je stavljen na to kako EU može podržati poboljšanje i jačanje funkcionisanja institucija BiH i na taj način poboljšati pružanje usluga, stvaranje radnih mjesta, rast i prosperitet za sve građane”, dodaju iz Delegacije EU.

  • Litvanija bez gasa, nafte i struje iz Rusije

    Litvanija bez gasa, nafte i struje iz Rusije

    Ministarstvo energetike Litvanije saopštilo je da ta država neće uvoziti struju iz Rusije.

    Ministar energetike Dajnjus Krejvis izjavio je da je to važna prekretnica ne samo na putu Litvanije ka energetskoj nezavisnosti, već i izraz solidarnosti sa Ukrajinom, prenosi litvanski portal Delfi.

    “Ne možemo dozvoliti da se našim novcem finansira ruska vojna mašina”, rekao je Krejvis.

    Potrebe Litvanije za gasom podmiruje LNG terminal u Klajpedi, gde gas stiže iz Sjedinjenih Država, a kada je reč o struji, Litvanija će se oslanjati na proizvodnju i uvoz iz zemalja EU preko Švedske, Letonije i Poljske.

    Litvanija je početkom aprila prestala da uvozi gas iz Rusije, prenosi B92

  • Rusija tvrdi da je uništila veliku količinu oružja koje je Ukrajini isporučeno sa Zapada

    Rusija tvrdi da je uništila veliku količinu oružja koje je Ukrajini isporučeno sa Zapada

    Ruska vojska saopštila je danas da je uništila veliku količinu isporučenog naoružanja sa Zapada u ukrajinskom regionu Žitomir, zapadno od Kijeva, korištenjem krstarećih raketa “kalibar” ispaljenim sa mora.

    Ministarstvo odbrane Rusije navodi da je u napadu uništena “velika količina oružja i vojne opreme isporučene iz SAD-a i evropskih zemalja”, koja je bila namijenjena ukrajinskim trupama u istočnom regionu Donbas, gdje se vode najveće borbe.

    U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane dodaje se da su rakete pogodile i skladište goriva nedaleko od Odese i da su oborena dva ukrajinska borbena aviona “Su-25” i 14 dronova.

    Pored toga, pogođen je i veći broj komandnih položaja, navodi se u saopštenju.

  • Kina pojačava uvoz nafte iz Rusije

    Kina pojačava uvoz nafte iz Rusije

    Kina tiho povećava kupovinu nafte iz Rusije po povoljnim cenama, popunjavajući prazninu koju su ostavili zapadni kupci.

    Kupci sa zapada se povlače iz poslova s ​​Rusijom zbog njenog napada na Ukrajinu, piše Rojters.

    Potez najvećeg svetskog uvoznika nafte usledio je mesec dana nakon što je smanjen uvoz iz Rusije, iz straha da će izgledati kao da otvoreno podupire Moskvu i potencijalno izloži svoje državne naftne kompanije sankcijama, piše Blic.

    Kineski prekomorski uvoz ruske nafte skočiće u maju na gotovo rekordnih 1,1 miliona barela dnevno, u odnosu na 750.000 barela u prvom tromesečju i 800.000 barela u 2021. godini.

    Unipek, trgovački ogranak najveće azijske rafinerije Sinopek, predvodi kupovinu zajedno sa Ženhua Oilom, delom kineskog odbrambenog konglomerata Norinco. Trgovački izvori pokazuju da je kompanija registrovana u Hong Kongu Livna Shipping, odnedavno glavni otpremnik ruske nafte u Kinu.

    Kompanije popunjavaju novonastalu rupu koju su zapadni kupci ostavili dok Evropska unija dovršava plan daljeg kruga sankcija, uključujući zabranu kupovine ruske nafte. Mnoge evropske rafinerije već su prestale da kupuju od Rusije iz straha da će naleteti na sankcije ili privući negativan publicitet.

    Niska cena ruske nafte – spot cene na fizičkom tržištu su prema trgovačkim izvorima oko 29 dolara niže po barelu u odnosu na one pre invazije – dobra su vest za kineske rafinerije. Cena je znatno ispod konkurentskih barela s Bliskog istoka, Afrike, Evrope i SAD-a.

    Za Rusiju, prodaja nafte pomaže u ublažavanju udarca sankcija na njenu ekonomiju.

  • Putin kreće na NATO?

    Putin kreće na NATO?

    Ruski politikolog tvrdi da bi rat u Ukrajini mogao da bude “proba” za veći sukob i prilika ruskoj vojsci da testira i uporedi svoju vatrenu moć sa NATO.

    Aleksej Fenenko, vanredni profesor na Školi za svetsku politiku Moskovskog državnog univerziteta i naučni saradnik Instituta za međunarodne bezbednosne studije, izneo je novu teoriju tokom tok šoua na TV kanalu Rusija 1.

    “Mislim da je rat u Ukrajini… proba za mogući veći sukob u budućnosti. Testiramo naše oružje protiv NATO-a, saznaćemo koliko je naše oružje jače od njihovog“, izjavio je profesor. “To bi moglo da bude dobro iskustvo za buduće sukobe“, dodao je on.

    Dok zapadni mediji i analitičari tvrde da ruske snage trpe velike gubitke u Ukrajini, Rusi navode da imaju kontrolu nad važnom lukom Marijupolj, kao i da njihova “specijalna vojna operacija” ida po planu.

    Rat u Ukrajini delom je izbio zbog nastojanja Kremlja da zaustavi širenje NATO na istok. Ni Moskva ni Brisel ne žele da se konflikt proširi, ali su posle odluke Finske i Švedske da apliciraju za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi, iz Kremlja najavili da se pripreme za njihov odgovor.

  • Pentagon demantovao Ukrajinu: Ne planiramo uništavati rusku Crnomorsku flotu

    Pentagon demantovao Ukrajinu: Ne planiramo uništavati rusku Crnomorsku flotu

    Pentagon je danas negirao izjave ukrajinskih zvaničnika da SAD planiraju da unište rusku Crnomorsku flotu.

    “Mogu vam sa sigurnošću tvrditi da to nije istina”, rekao je portparol Pentagona DŽon Kirbi, prenosi ruska novinska agencija “RIA Novosti”.

    Nešto ranije je ukrajinski zvaničnik Anton Geraščenko izjavio da SAD pripremaju plan za uništenje Crnomorske flote.

    Prema njegovim riječima, vode se razgovori o dostavljanju antibrodskih projektila, ukljulujući “Harpun” i “Pomorski projektil” koji imaju domet između 250 i 300 kilometara.