VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • U Velikoj Britaniji prvi put više od 100.000 pozitivnih na koronavirus tokom jednog dana

    U Velikoj Britaniji prvi put više od 100.000 pozitivnih na koronavirus tokom jednog dana

    U Velikoj Britaniji je prvi put od početka pandemije koronavirusa u toku jednog dana registrovano više od 100.000 pozitivnih na koronavirus.

    U utorak, 21. decembra, registrovano je 106.122 osobe pozitivne na ovaj virus, dok je 8.008 osoba hospitalizirano. To je najveći broj hospitaliziranih još od 22. novembra i veći je za četiri posto u odnosu na prošlu sedmicu.

    Premijer ove države Boris Johnson je ranije ove sedmice izjavio da se prije Božića neće uvoditi restriktivnije epidemiološke mjere. Međutim, odbio je isključiti mogućnost da će takve mjere biti na snazi nakon Božića.

    U međuvremenu je sve više onih koji su pozitivni na omikron soj koronavirusa. Prema podacima preliminarnih istraživanja iz Škotske i Južne Afrike, moguće je da su simptomi zaraze omikron sojem blaži te da je zbog toga manji broj onih koje je potrebno hospitalizovati.

    Očekuju se podaci o ovom soju dobijeni istraživanjem Agencije za zdravstvenu sigurnost Velike Britanije, a koji bi trebali biti objavljeni u sljedećih nekoliko dana, prenosi BBC.

  • Peskov: Velika turbulencija u međunarodnim odnosima

    Peskov: Velika turbulencija u međunarodnim odnosima

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov smatra da su trenutni međunarodni odnosi najturbulentniji za posljednjih više decenija.

    “Ova turbulencija u međunarodnim odnosima nije viđena možda mnogo, mnogo decenija”, izjavio je on u intervjuu za televizijski kanal NTV, prenosi TAS S.

    Peskov je rekao da bi ruski predsjednik Vladimir Putin mogao da odgovori na neka pitanja o međunarodnim odnosima tokom svoje godišnje konferencije za novinare koja je zakazana za 23. decembar.

    Za Putina je važno da održavanjem konferencije za novinare sumira godinu za nama, naglasio je portparol Kremlja.

    Peskov je izdvojio, vezano za unutrašnju politiku Rusije, to što je izabrala novi parlament i naglasio da je u toku oporavak od ekonomskih posljedica pandemije, a kao važna pitanja spoljne politike koja bi trebalo razmotriti na najavljenoj konferenciji ruskog predsjednika, predložio je neka nepovoljna globalna kretanja, inflaciju širom svijeta i kontinuiranu globalnu ekonomsku krizu, navodi TAS S.

  • Turska vakcina turkovak dobila odobrenje za hitnu upotrebu

    Ministar zdravstva Turske Fahrettin Koca saopštio je da je turska anticovid vakcina turkovak dobila odobrenje za hitnu upotrebu.

    Ministar je prisustvovao puštanju u serijsku proizvodnju inaktivne turske vakcine Turkovac u kompleksu Industrijske zone u Sanliurfi, a događaju je posredstvom video konferencije prisustvovao i turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan.

    Koca je kazao da je vakcina prošla sve faze ispitivanja i da je danas dobila dozvolu za hitnu upotrebu te puštena u serijsku proizvodnju.

    “Uvaženi predsjedniče, nalazimo se u jednom od proizvodnih pogona u Sanliurfi. Nakon 50 godina, dobili smo vakcinu koju su u stopostotnom omjeru razvili turski naučnici. Nakon 24 godine pokrećemo vlastitu proizvodnju vakcina. Tako danas postajemo jedna od devet zemalja u svijetu koje proizvode vakcine protiv koronavirusa”, kazao je Koca, prenosi Anadolu Agency (AA).

    Koca je takođe kazao da su ispitivanja pokazala da je turska vakcina izuzetno efikasna u borbi protiv koronavirusa te je dodao da će Turska već od naredne sedmice preći na masovnu upotrebu Turkovac vakcina.

  • Rusi obustavili isporuke gasa

    Rusi obustavili isporuke gasa

    “Gasprom” nije rezervisao kapacitete za tranzit prirodnog gasa gasovoda “Jamal-Evropa” za danas ni za vreme regularnih, ni dodatnih aukcija.

    To su pokazali podaci “GSA Platform”.

    Kompanija nastavlja da smanjuje rezervacije za tranzit kroz Poljsku. Kako se navodi, za petak je kupila 27 miliona kubnih metara, za subotu – 5,2 miliona, za nedelju – 4,2 miliona, za ponedeljak – 3,8 miliona od raspoloživih 89,1 miliona, a za utorak nije rezervisala ništa.

    Pre toga u decembru, “Gasprom” je rezervisao po 31,4 miliona kubnih metara, dok su nekih dana korišćene samo dodatne aukcije i kratkoročno dnevno planiranje na nekoliko sati.

    Kako podseća Sputnjik, u utorak je obustavljen fizički protok gasa ka Nemačkoj kroz gasovod “Jamal-Evropa”.

    Istog dana je, prema podacima sa londonske berze “ICE”, cena gasa u Evropi prešla novu “okruglu” psihološku granicu od 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

    Transnacionalni gasovod “Jamal-Evropa” prolazi teritorijom četiri zemlje – Rusije, Belorusije, Poljske i Nemačke. Projektni kapacitet cevi je 32,9 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

  • Snažan zemljotres na Aljasci

    Snažan zemljotres na Aljasci

    Zemljotres jačine 6,3 Rihterove skale pogodio je noćas jug Aljaske, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.

    Epicentar potresa bio je na dubini od 125 kilometara, prenosi Rojters.

    Američki sistem za upozoravanje na cunami saopštio je da nije izdato upozorenje na cunami poslije zemljotresa.

  • Mediji: Brisel “ispravlja” sporni Inckov zakon?

    Mediji: Brisel “ispravlja” sporni Inckov zakon?

    Zvaničnici EU rade na “ispravljanju” zakona koji je nametnuo bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nakon što su zaključili da postoji rizik od izazivanja ponovnog sukoba u regionu, piše “Gardijan”.

    Izvori britanskog dnevnika navode da je na nedavnom sastanku evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija zaključeno da je “Inckov zakon” odgovoran za aktuelnu krizu u BiH.

    Prema pisanju lista, tokom susreta sa delegacijom EU u BiH Varhelji je dao svoju “iskrenu procjenu” da je Incko “odgovoran za aktuelnu političku krizu i delegetimizaciju OHR-a”.

    “Inckove izmjene ne mogu biti osporene sa tačke gledišta suštine prava, ali činjenica da je (zakon) nametnut posljednjeg dana njegovog mandata, predstavlja problem. Posebno što tako važna odluka, treba da bude donesena kroz diskusiju svih. Sada je pitanje kako to ispraviti”, rekao je Varhelji tokom sastanka 25. novembra.

    List piše da je Varhelji svojim kolegama u EU prenio da je rukovodstvo bosanskih muslimana izrazilo želju da ovo pitanje riješi usvajanjem novog zakona koji bi mogao da podstakne predstavnike Republike Srpske da u punom kapacitetu učestvuju u radu zajedničkih institucija.

    “Gardijan” podsjeća da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik “proteklih nekoliko mjeseci na meti optužbi da pokušava da otcijepi Republiku Srpsku”.

    List napominje da Dodik ističe da vlast nije ravnopravno raspodijeljena, te da je Inckovo nametanje zakona o zabrani negiranja genocida bio nedemokratski potez i glavni uzrok problema u BiH.

  • Državni ministar Madagaskara plivao 12 sati do obale nakon pada helikoptera

    Serge Gelle, državni sekretar za policiju na Madagaskaru, jedan je od dvojice preživjelih koji su plivali oko 12 sati do obale nakon što se njihov helikopter srušio na sjeveroistočnu obalu otoka, piše The Guardian.

    Nesreća se dogodila u ponedjeljak, a Gelle i njegov kolega su do kopna doplivali odvojeno. Na snimku koji kruži društvenim mrežama moguće je vidjeti Gellea kako iscrpljen leži na ležaljci, još uvijek noseći svoju maskirnu uniformu.

    “Još uvijek nije vrijeme da umrem”, rekao je Gelle dodavši kako nije povrijeđen, ali mu je hladno.

    Spasilačke ekipe pronašle su 18 tijela, a pretpostavlja se da je najmanje 39 ljudi poginulo u ovoj helikopterskoj nesreći. Policija je za medije saopćila kako uzrok nesreće za sada nije poznat.
    Gelleove kolege su ga opisale kao čovjeka koji ima živce od čelika i sjajnog sportistu: “Održao je formu uprkos obavezama koje donosi posao ministra. Sjajan je!”.

  • Igraju se ping – pong sa živim ljudima; UN: Ovo je užasna situacija

    Igraju se ping – pong sa živim ljudima; UN: Ovo je užasna situacija

    Bjelorusija i Poljska guraju izbeglice napred-nazad preko granica i dostavljaju im malo hrane, čiste vode ili sklonište od zime, saopšteno je iz UN.

    Kancelarije UN za ljudska prava je zato hitno pozvala obe zemlje se pozivaju da se “pozabave ovom užasnom situacijom”.

    Izbeglice koje je tim UN za ljudska prava intervjuisao tokom posete Poljskoj u periodu od 29. novembra do 3. decembra tvrde da su bili izloženi nasilju ili pretnjama u Belorusiji i da su bili gladni i promrzli, potvrdio je portparol kancelarije UN za ljudska prava, prenosi Rojters.

    “Intervjuisani su opisali strašne uslove s obe strane granice, sa ograničenim ili nikakvim pristupom hrani, čistoj vodi i skloništu od niskih zimskih temperatura”, izjavila je predstavnica UNHCR Elizabet Trosel.

    Prema njenim rečima većina je potvrdila da su ih, dok su bili u Belorusiji, tukle ili im pretile tamošnje snage bezbednosti, zahtevajući novac za hranu i vodu i terajući ih da predju preko granice.

    Bjeloruski i poljski zvaničnici nisu za sada odgovorili na pitanja izveštača Rojtersa povodom ovih tvrdnji.

  • Sad i zvanično: “Najmoćnija vojska na svijetu” izgubila oružje

    Sad i zvanično: “Najmoćnija vojska na svijetu” izgubila oružje

    Reforma koja zahteva veću odgovornost Pentagona o nestalom oružju uključena je u Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu (NDAA) SAD.

    Zakon je usvojio Kongres ranije ovog meseca i sada se očekuje da će je potpisati američki predsednik Džo Bajden, prenose Novosti.

    Ministarstvo odbrane SAD promeniće svoj pristup praćenju nestalog oružja koje je dospelo na američke ulice, izvestio je u utorak Asošiejted pres.

    Reforme u okviru NDAA prate istragu AP-a o nestalom oružju koje je kasnije stiglo na američke ulice, među kojima su jurišne puške, mitraljezi, pištolji, granate, artiljerijske granate, minobacači i dr.

    Pentagon sada mora da sastavlja godišnji izveštaj Kongresu o gubitku oružja. Da bi to uradila, vojska će reformisati način na koji vodi evidenciju o oružju i eksplozivu.

    “Jasno je da se odgovornost po ovom pitanju zaustavila na preniskom nivou”, rekao je za AP demokratski predstavnik Džejson Krou, koji je podržao reforme. “Ako u tom izveštaju ima na stotine nestalog oružja, članovi Kongresa će to videti i biće javno postavljeno pitanje o tome i za to će vojsku smatrati odgovornom”, dodao je on.

    Među predstojećim reformama biće i revizija procedure vojnog odgovora na istrage organa za sprovođenje zakona, kao i dugo očekivana digitalizacija evidencije.

    Konkretno, prema rečima portparola vojske potpukovnika Brendona Kelija, američka vojska sada razvija aplikaciju koja će pretraživati bazu podataka o imovini svake službe. Korpus marinaca rekao je da će revidirati svoje interne procedure radi poboljšanja nadzora i pojačane inspekcije jedinica. U mornarici, jedinice će morati da obaveste viši nivo vlasti kada prijave gubitak oružja, a navodi se i da je Vazduhoplovstvo zamenilo svoje registre imovine – municije, aplikacijom sa komercijalne mreže.

    Novi zahtevi NDAA predviđaju da ministar odbrane izveštava o potvrđenim krađama ili povratku oružja Nacionalnom centru za informacije o kriminalu, kojim upravlja FBI.

    Izveštaji koji naglašavaju problem nestalog oružja u američkoj vojsci pojavili su se u junu, a predsedavajući Združenog generalštaba general Mark Majli rekao je da će “pogurati” „sistemsko rešenje“ načina na koji vojska broji svoje oružje, iako je Pentagon u to vreme tvrdio da su imali evidenciju preko 99,9% vatrenog oružja.

    Junski izveštaj ukazao je na to da vojska nije mogla pronađe više od 1.500 komada oružja, od kojih su mnogi navodno kasnije korišćeni u nasilnim zločinima.

  • Blinken: Nema planova za lični susret Putina i Bajdena

    Blinken: Nema planova za lični susret Putina i Bajdena

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da nema planova za sastanak uživo predsjednika Džozefa Bajdena i ruskog predsjednika Vladimira Putina, usred tenzija oko gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.

    “Mislim da moramo da vidimo da li, u prvom redu, ima diplomatskog napretka”, rekao je Blinken na brifingu za novinare, odgovarajući na pitanje da li bi moglo doći do ličnog susreta u pokušaju da se ublaže tenzije.

    On je naveo da SAD žele da vide da Rusija sprovodi deeskalaciju, izmješta snage sa granice sa Ukrajinom i smanjuje tenzije.