Kategorija: Svijet

Mađarski premijer Viktor ⁠Orban izjavio je da Ukrajina planira da poremeti mađarski energetski sistem i naredio da se oko kritične infrastrukture rasporedi vojska.

Njegov postupak dodatno eskalira spor s Ukrajinom oko prekida rada naftovoda “Družba” kojim se ruska sirova nafta prevozi u Mađarsku i Slovačku. Obje zemlje krive Kijev za dugotrajan prekid snabdijevanja svojih rafinerija.

Kijev tvrdi da je prekid prouzrokovan ruskim napadom dronom koji je pogodio opremu naftovoda u zapadnoj Ukrajini.

Prekid isporuke nafte kroz “Družbu”

Nakon sastanka nacionalnog Savjeta za bezbjednost, Orban je rekao da Mađarska od 27. januara nije primila naftu kroz naftovod “Družba”.

“Prema svim informacijama jasno je da taj prekid nema veze s tehničkim nego s političkim razlozima. Ukrajinska vlada na taj način vrši pritisak na Mađarsku i Slovačku”, rekao je Orban.

We will not give in to blackmail ❗️

I have ordered increased security for critical energy infrastructure.

The Ukrainian government is exerting pressure on the Hungarian and Slovak governments through an oil blockade. They will not stop there, as they are preparing further… pic.twitter.com/bulICvhy1m

— Orbán Viktor (@PM_ViktorOrban) February 25, 2026

Dodao je da informacije savjeta ukazuju da će biti “još poteza Ukrajine kako bi se poremetio mađarski energetski sistem”, prenosi Jutarnji.hr.

Vojska čuva energetsku infrastrukturu

“Zbog toga sam naredio pojačanu zaštitu energetske infrastrukture. To znači raspoređivanje vojnika i opreme oko ključnih energetskih postrojenja”, rekao je Orban.

Premijer je takođe uveo zabranu letenja dronova u okrugu Szabolcs-Szatmar-Bereg na mađarskoj strani granice s Ukrajinom.

“Mađarsku niko neće ucjenjivati”, istakao je on.

Izbori 12. aprila i politička pozadina spora

Izbori u Mađarskoj održavaju se 12. aprila, a na njima Orban želi da bude reizabran. Istraživanje firme Mediana, poznate po preciznim predviđanjima, pokazalo je da je u februaru mađarska opoziciona stranka desnog centra Tisa povećala svoju prednost nad Orbanovim Fidesom.

Orban optužuje Ukrajinu da energetskom destabilizacijom želi da izazove haos u Mađarskoj uoči izbora i utiče na mađarsku unutrašnju  politiku.

Rekordan broj novinara i medijskih radnika ubijen je širom svijeta tokom 2025. godine, drugu godinu zaredom, saopšteno je iz Komiteta za zaštitu novinara /CPJ/.

Ukupno 129 novinara i medijskih radnika ubijeno je širom svijeta 2025. godine, što prošlu godinu čini najsmrtonosnijom za novinare otkako je CPJ počeo sa prikupljanjem podataka prije više od 30 godina.

“Novinari se ubijaju u rekordnom broju u vrijeme kada je pristup informacijama važniji nego ikad. Svi smo u opasnosti kada se novinari ubijaju zbog izvještavanja”, rekla je izvršni direktor CPJ-a Džodi Ginzberg.

U saopštenju CPJ-a navodi se da se više od tri četvrtine svih smrtnih slučajeva prošle godine dogodilo u zonama oružanih sukoba.

CPJ u objavi na svojoj veb-stranici navodi i to da je 329 novinara zatvoreno, dok se 84 vodi kao nestalo.

U Ukrajini i Sudanu, kao i na Bliskom istoku, primijećen je porast broja ubijenih novinara u odnosu na godinu dana ranije i povećan je broj novinara poginulih u napadima dronovima.

U Meksiku je ubijeno šestoro novinara, a počinioci nikad nisu pronađeni, prenosi Dojče vele.

U saopštenju se navodi da je porast broja ubijenih novinara zabilježen i u Indiji, Bangladešu i Peruu.

CPJ podsjeća da je u Saudijskoj Arabiji pogubljen istaknuti kolumnista Turki el Džaser, a njegova smrt je prvo dokumentovano ubistvo novinara u toj zemlji od slučaja DŽamala Kašogija, koji je ubijen 2018. godine.

Ministar socijalnih prava i potrošnje Španije Pablo Bustinduj najavio je danas, 25. februara da će ta zemlja zabraniti prodaju energetskih pića mlađima od 16 godina, kao i mlađima od 18 ukoliko je riječ o napicima sa više od 32 miligrama kofeina na 100 mililitara, zbog štetnih posljedica po zdravlje mladih.

Bustinduj je, kako prenosi EFE, naveo da su energetska pića “postala prijetnja zdravlju mladih”, ističući da njihova prekomjerna konzumacija dovodi do poremećaja sna, promjena u ponašanju i kardiovaskularnih oboljenja.

Prema njegovim riječima, zabrana će biti proširena i na mlađe od 18 godina kada je riječ o pićima sa više od 32 miligrama kofeina na 100 mililitara.

“Donećemo ovu regulativu najefikasnijim pravnim instrumentom kako bi stupila na snagu u najkraćem mogućem roku”, rekao je Bustinduj, bez preciziranja datuma početka primjene.

Španski ministar je ocijenio i da je riječ o mjeri koja “uživa široku društvenu podršku”, pozivajući se na podatke Španske agencije za bezbjednost hrane i ishranu (AESAN), prema kojima devet od deset građana Španije podržava zabranu, ističući da podrška među mladima od 18 do 35 godina iznosi 88,3 odsto.

Istraživanje pokazuje da oko 25 odsto ispitanika konzumira energetska pića, u prosjeku dva puta nedjeljno, dok gotovo polovina onih koji ih piju konzumira najmanje jedno dnevno, a 47 odsto ih redovno miješa sa alkoholom.

Nova regulativa nadovezaće se na već postojeću zabranu prodaje energetskih pića u školama širom Španije, koju je ranije pokrenulo Ministarstvo potrošnje.

U izveštaju AESAN-a iz 2021. godine navodi se da prekomerni unos kofeina može da izazove neželjene efekte, uključujući poremećaje sna, psihološke posljedice, promjene u ponašanju i kardiovaskularne smetnje, prenosi Tanjug.

Nakon pogibije meksičkog narko-bosa El Menča vodi se borba za vlast nad kartelom Nova generacija Haliska.

El Menčo, čije je pravo ime Nemesio Ruben Osegera Servantes, ubijen je ovog vikenda u zapadnoj državi Halisko, što je izazvalo talas nasilja u Meksiku.

Njegov sin Ruben, poznat kao El Menčito, nalazi se u zatvoru u SAD. On ima još jednog sina i pastorka, ali oni nemaju mnogo iskustva u vođenju kriminalne organizacije.

Majka i kćerka

“La Hefa”, što u prevodu znači “šefica”, jeste Rosalinda Gonzales Valensija (63), bivša supruga El Menča, za koju se vjeruje da je sada u centru pažnje zbog svoje uloge u kartelu.

#FPExplained: Rosalinda Gonzalez Valencia is a member of the well-known Valencia clan, whose roots trace back to the marijuana trade several decades agohttps://t.co/NfXrQhd0Hy

— Firstpost (@firstpost) February 23, 2026

Rosalinda i El Menčo su u braku dobili troje djece, a nakon razvoda 2018. godine narko-bos je povezivan sa brojnim ženama.

Njihova kćerka Džesika, poznata pod nadimkom “La Negra”, ranije je bila u zatvoru zbog pranja novca.

Who Is Jessica Johanna Oseguera González? Inside the Future of CJNG After El Mencho’s Death#ElMencho #CJNG #JessicaOseguera #CartelNews #MexicoBreaking #Jalisco #PuertoVallarta #LatinAmerica #SecurityNews #WorldNews https://t.co/EXdMondqpT

— Latest News Official (@latestnews_off) February 23, 2026

I Džesika i njena majka držale su se po strani nakon što su nakratko bile zatvorene zbog pranja novca za kartel.

Sada postoje sugestije da bi Rosalinda mogla biti spremna da preuzme kartel Nova generacija Haliska, s obzirom na to da ima višedecenijsko iskustvo u pranju novca i da je često radila sa bivšim mužem.

Rosalinda je sestričina vođe kartela “El Maradona”, koji je osnovao kartel Milenio, a koji se kasnije podijelio i formirao ono što je danas poznato kao kartel Nova generacija Haliska.

Ako “La Hefa” i njena kćerka “La Negra” udruže snage, mogle bi postati najmoćnije “narko-kraljice” u Meksiku.

Finansijski mozak kartela

Smatra se da je Rosalinda bila finansijski mozak kartela Nova generacija Haliska, usmjeravajući prljavi novac u lažne kompanije i ugostiteljske objekte kako bi prikrila nezakonitu dobit.

Ipak, stručnjaci ocjenjuju da je malo vjerovatno da bi žena mogla stati na čelo tako militarizovanog i fragmentisanog kartela.

 

Mađarska će pojačati bezbjednost svoje vitalne energetske infrastrukture kako bi je zaštitila od daljih neprijateljskih akcija Ukrajine, najavio je mađarski premijer Viktor Orban.

Orban je objasnio da će pojačani sastav vojnog osoblja, opreme i policije patrolirati područjem u blizini ključnih energetskih objekata zemlje.

Letovi dronovima će biti zabranjeni

Mađarski premijer je dodao da će letovi dronovima biti zabranjeni u području koje se graniči sa Ukrajinom.

Nećemo popustiti pod ucjenama, istakao je zvaničnik.

„Ukrajina priprema dalje akcije za ometanje funkcionisanja mađarskog energetskog sistema. Stoga, naredio sam povećanje bezbjednosti vitalne infrastrukture“, poručio je Orban u video poruci.

Ukrajina vrši pritisak

Ukrajinska vlada vrši pritisak na vlade Mađarske i Slovačke posredstvom naftne blokade, dodao je on.

Budimpeštu neće moći da ucenjuju, zaključio je Orban.

Mađarska je u srijedu obustavila isporuke dizela Ukrajini, a u petak je blokirala zajam Evropske unije Kijevu od 90 milijardi evra sve dok se ne obnove isporuke nafte iz Rusije. Prema riječima mađarskog šefa diplomatije Petra Sijarta, to je učinjeno kao odgovor na ucenu kijevskog režima, koji iz političkih razloga ne obnavlja tranzit ruske nafte preko cevovoda „Družba“, pokušavajući da izazove energetsku krizu u zemlji i utiče na aprilske izbore, prenosi Sputnik Srbija.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je danas da je Ukrajina primila više finansijske pomoći od Evropske unije u poslednje četiri godine nego Mađarska od svog pristupanja Uniji 2004. godine.

Sijarto je u parlamentu optužio EU za nepravilnu raspodjelu sredstava, tvrdeći da “želi da potroši sve sredstva na beznadežan rat koji ne može da se dobije, bacajući novac Evropljana u bezdan”, prenio je MTI.

Sijarto je naveo da je EU od početka rata u Ukrajini pružila 193 milijarde evra pomoći Ukrajini, što je, kako je rekao, “tri puta više” nego što je Mađarska dobila od pristupanja.

On je dodao da je sada na stolu zahtjev za dodatnim ratnim zajmom od 90 milijardi evra, naglašavajući da bi tvrdnja da će Ukrajina taj dug vratiti bila “drska laž”.

– Kada, iz kojih izvora i kako bi Ukrajina mogla da vrati i jedan jedini evro? – upitao je Sijarto.

Pored toga, Sijarto je ukazao na planove EU da izdvoji čak 360 milijardi evra za Ukrajinu u snjedećem sedmogodišnjem budžetu, što bi se realizovalo kroz zajmove ili preraspodjelu sredstava iz drugih sektora.

Sijarto je upozorio da bi u tom slučaju “države članice umirale otplaćujući zajam, a naši unuci i praunuci bili bi zaduženi”.

Takođe je kritikovao Brisel zbog pokušaja da EU postane vojni savez, što bi podrazumijevalo vojne obaveze za članice. Prema njegovim riječima, EU želi da nastavi rat, jer bi mirovni sporazum sada bio štetan za Ukrajinu i EU, dodajući da građani, kada se rat završi, mogu da postave pitanje zašto nisu potpisali bolji sporazum još ranije.

Mađarski ministar je kritikovao Brisel zbog “ukidanja istorijskih ciljeva EU” i nastojanja da je “pretvori u vojni savez koji bi predviđao vojne obaveze za svoje članice”.

Sijarto je izrazio zabrinutost zbog pokušaja da Mađarska bude uvučena u rat, ističući da njegova zemlja neće podržati planove koji bi mogli da dovedu do slanja mađarskih trupa u Ukrajinu i do slanja novca Kijevu.

Takođe je ponovio stav Mađarske da se protivi prijemu Ukrajine u EU, navodeći zabrinutost zbog kršenja prava manjina u Ukrajini i politike prisilne regrutacije.

Zaključio je da Mađarska mora da ostane neutralna u ovom sukobu, ističući da je cilj vlade očuvanje mira i bezbjednosti, kao i ulaganje u vlastiti ekonomski razvoj umjesto u ratnu mašineriju.

Zemljotres magnitude 5,2 stepena po Rihterovoj skali pogodio je područje kod jugozapadne obale Japana, blizu ostrva Šikoku, saopšteno je iz Američkog zavoda za geološka istraživanja /USGS/.

Zemljotres se dogodio u 06.07 časova po lokalnom vremenu, oko 95 kilometara od grada Sukumo, u prefekturi Koči.

Epicentar je bio na dubini od 11,9 kilometara.

Za sada nema informacija o ljudskim gubicima ili materijalnoj šteti, objavio je portal “Baha”.

Čim mađarska naftna kompanija MOL finalizuje sporazum o kupovini NIS-a, tržišta nafte tri zemlje bez izlaza na more, Slovačke, Mađarske i Srbije, funkcionisaće koordinisano, što će ih učiniti otpornijim na političke ucene, poput onih iz Ukrajine.

To je sinoć izjavio mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto.

“Kada MOL završi akviziciju srpske naftne kompanije, tržišta nafte tri zemlje bez izlaza na more, Slovačke, Mađarske i Srbije, funkcionisaće koordinisano, a mi ćemo postati još otporniji na političke ucene iz Ukrajine. Naravno, pružićemo MOL-u svu potrebnu podršku da se to postigne”, napisao je mađarski ministar spoljnih poslova na Fejsbuku nakon razgovora sa ministarkom energetike Srbije Dubravkom Đedović-Handanović u Vašingtonu.

Istakao je da su se Mađarska i Srbija dogovorile se da ubrzaju pripremne radove na izgradnji naftovoda između dve zemlje, kako bi poboljšale bezbednost snabdevanja naftom.

Sijarto je istakao da će novi naftovod značajno poboljšati bezbednost snabdevanja naftom kao i da će ubrzavanje pripremnih radova omogućiti brže rešavanje ovog pitanja, navodi se u objavi mađarskog ministra na Fejsbuku.

“Dogovorili smo se da dodatno ubrzamo pripremne radove za izgradnju naftovoda između dve zemlje. Nova transportna ruta će značajno poboljšati bezbednost snabdevanja naftom naših zemalja”, napisao je Sijarto.

Izgradnja naftovoda, kako je naveo mađarski ministar, ima za cilj da obezbedi stabilno snabdevanje Srbije i Mađarske naftom, kao i da ojača energetsku sigurnost u regionu.

Sijarto je rekao da će ova transportna ruta pomoći ne samo obema zemljama, već i celoj Centralnoj Evropi u smislu bolje integracije i bezbednosti snabdevanja naftom.

Sijarto i Đedović-Handanović sastali su se u Vašingtonu, gde su učestvovali na međunarodnoj konferenciji o energetskoj saradnji između Sjedinjenih Američkih Država i zemalja Istočne Evrope.

Sijarto je najavio da će tokom ovog putovanja obavestiti administraciju američkog predsednika Donalda Trampa o pokušajima političke ucene Ukrajine, koji su blokirali isporuke ruske nafte preko gasovoda Družba.

Turski vojni avion F-16 srušio se rano jutros tokom leta u zapadnoj provinciji Balikesir, a u nesreći je poginuo pilot, saopštilo je tursko Ministarstvo nacionalne odbrane.

Prema saopštenju, incident se dogodio na auto-putu Izmir-Istanbul, a avion se srušio ubrzo nakon poletanja, prenosi Tanjug.

„U 00:56 časova po lokalnom vremenu, izgubljeni su radio kontakt i lokacija našeg lovca F-16, koji je poleteo sa 9. vazduhoplovne baze u Balikesiru. Kao rezultat odmah pokrenutih operacija potrage i spasavanja, utvrđeno je da se naš avion srušio, a njegovi ostaci su pronađeni. Naš pilot je poginuo“, saopštilo je tursko ministarstvo, prenosi Anadolija.

Istraga o uzroku nesreće je u toku, dodaje se u saopštenju.

Turska je revidirala planove za vanredne situacije u slučaju moguće vojne kampanje protiv Irana koju bi predvodile Sjedinjene Američke Države, a među razmatranim opcijama je i ulazak na iransku teritoriju kako bi se sprečio masovni priliv izbeglica.

Ove pripreme dolaze u trenutku kada je NATO preusmerio operacije vazdušnog nadzora, koje se sprovode iz Turske, sa Rusije na Iran.

Napredni radarski avioni E-3A AWACS Alijanse, koji deluju iz centralnoanatolijskog grada Konje, godinama su nadzirali obe zemlje. Međutim, učestalost letova usmerenih ka Iranu značajno je povećana poslednjih nedelja, naveli su izvori koji su, zbog osetljivosti bezbednosnog pitanja, tražili anonimnost.

Prema navodima Bloomberga, Turska se aktivno priprema za mogući američki napad na Iran, za koji zvaničnici veruju da bi mogao biti osmišljen s ciljem da se Teheran primora na ustupke u vezi sa nuklearnim programom, uz mogućnost šire vojne kampanje ukoliko diplomatija ne uspe. Ankara je, kako navode izvori, pozvala i Vašington i Teheran da ne eskaliraju tenzije.

Pripreme se odvijaju u vreme kada su Sjedinjene Američke Države rasporedile značajne vojne kapacitete širom Bliskog istoka, uključujući dva nosača aviona i borbene letelice. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da „razmatra“ ograničene napade na Iran, dok američki i iranski diplomati pokušavaju da postignu novi nuklearni sporazum. Tramp je naznačio da želi da dogovor bude finalizovan do početka marta.

Treća glavna mlazna baza u Konji služi kao NATO-ova prednja operativna baza za AWACS avione još od 1983. godine i jedna je od tri takve baze koje održava Savezova vazdušna snaga za rano upozoravanje i kontrolu.

Avioni E-3A mogu da otkriju i prate letelice na udaljenosti od više stotina kilometara, što ovu bazu čini strateški izuzetno važnim sredstvom za nadzor vazdušnog prostora širom šireg Bliskog istoka, bez napuštanja turskog ili međunarodnog vazdušnog prostora.

Ključna zabrinutost Turske jeste mogućnost masovnog priliva izbeglica, navodi Bloomberg. Zvaničnici u Ankari strahuju da bi sukob sa Iranom mogao pokrenuti talas raseljenih lica, posebno avganistanskih i pakistanskih državljana koji trenutno borave u Iranu, ka turskoj granici.

Turska već prima gotovo tri miliona sirijskih izbeglica, što je posledica građanskog rata u toj zemlji i što je izvršilo snažan pritisak na javne službe, postavši osetljivo pitanje u unutrašnjoj politici. Vlasti smatraju da bi novi talas dolazaka iz Irana dodatno opteretio ekonomiju, koja se već suočava sa visokom inflacijom i usporenim rastom.

Granica između Turske i Irana, duga oko 560 kilometara, dugo je jedan od najaktivnijih koridora neregularnih migracija u regionu. Avganistanski, pakistanski i iranski državljani redovno pokušavaju njen prelazak.

Turska je uložila značajna sredstva u infrastrukturu granične bezbednosti duž te linije, uključujući betonski zid, bodljikavu žicu, nadzorne tornjeve i višeslojni sistem vojnih, žandarmerijskih i policijskih patrola.

Izvori za Bloomberg navode da su ažurirani planovi za vanredne situacije usmereni na pripremu za moguće masovno raseljavanje u slučaju velikog sukoba. Opcije obuhvataju uspostavljanje izbegličkih kampova u blizini granice, ali i mogućnost ulaska na iransku teritoriju radi sprečavanja prelaska raseljenih osoba u Tursku, pri čemu bi se ta opcija razmatrala samo u slučaju vakuuma vlasti u Teheranu.

Ideja o formiranju tampon-zone na iranskoj strani granice dobija sve veću podršku unutar turske vlade.

Ministarstvo spoljnih poslova Turske nedavno je, na zatvorenoj sednici parlamenta, informisalo poslanike o onome što je opisano kao skup faznih planova za vanredne situacije. Zvaničnici su nagovestili spremnost da preduzmu vanredne mere kako bi se izbeglo ponavljanje politike otvorenih vrata prema izbeglicama koja je usledila nakon izbijanja sirijskog građanskog rata.

Iskustvo Turske sa raseljavanjem Sirijaca suštinski je promenilo njen pristup migrantskim krizama. Vlada je 2012. godine pokušala da ograniči broj sirijskih izbeglica na 100.000, ali je taj cilj ubrzo premašen, jer je u narednim godinama broj pridošlih premašio tri miliona.