VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenski o spremnosti da prizna Donbas i odrekne se Krima: Samo je jedan izlaz iz rata

    Zelenski o spremnosti da prizna Donbas i odrekne se Krima: Samo je jedan izlaz iz rata

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je u intervjuu za Bild govorio o potrebnom dogovoru sa Rusijom. Rekao je da se sukob može riješiti samo direktnim dijalogom sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, a odgovorio je i na pitanje da li će priznati nezavisnost republika u Donbasu i Krima.

    “Nije tu pitanje čega se mi možemo odreći. U svakim pregovorima, moj cilj je okončati rat s Rusijom, a u tom smislu ja sam spreman i na određene korake. Kompromisi su nužni, ali oni ne smiju predstavljati veleizdaju. A i druga strana mora biti spremna na kompromise, zato se i zovu kompromisi. To je jedini izlaz iz ove situacije. Ali, ne mogu još govoriti o detaljima”, rekao je on.

    Naveo je da “još nije ostvaren direktan kontakt između dvojice predsjednika”.

    “Samo je direktnim razgovorima dvojice predsjednika moguće okončati ovaj rat”, ocijenio je Zelenski.

    Na pitanje kakva je trenutna situacija u Kijevu navodi da su sve ceste blokirane, ali da mu blizina neprijatelja nije ni bitna s obzirom na to da je humanitarna katastrofa u mnogim dijelovima zemlje, a ne samo Kijevu.

    “Brine me stanje naše zemlje, brinu me zalihe vode i hrane. Brinu me Mariupolj, Donjeck, Zaporožje, Melitopolj, Volnovaha, Harkov… Situacija je ondje užasna. Ljudi nemaju vode i hrane, a u Mariupolju je na djelu humanitarna katastrofa. Poslali smo tamo humanitarne konvoje iz svih dijelova Ukrajine, ali pucaju na njih, ruski ih vojnici ne žele propustiti”, rekao je on.

    Novinar je Zelenskom zatim rekao da ima osjećaj da će se Kijev uskoro naći pod opsadom. No, ukrajinski predsjednik insistira da ga nije strah.

    “Ma, čega bih se bojao? Ne smije me biti strah, ostajem miran, kaže i dodaje da se Ukrajini najgore već dogodilo. Imamo rat, mnogo ljudi je izgubilo živote, država nam je razorena. Ali, vjerujemo u budućnost. Nećemo odustati, nećemo se predati, nećemo prodati našu zemlju”, rekao je.

  • Amerikanci procjenjuju da je do 6.000 ruskih vojnika poginulo u Ukrajini

    Amerikanci procjenjuju da je do 6.000 ruskih vojnika poginulo u Ukrajini

    Službena američka procjena o broju poginulih ruskih vojnika u invaziji na Ukrajinu iznosi između pet i šest hiljada.

    Ovo su kazali dužnosnici iz obavještajnog sektora za CBS News.

    Broj povrijeđenih procjenjuje se na između 15.000 i 18.000, polazeći od pretpostavke da je broj ranjenih obično tri puta veći od broja ubijenih.

    Američki dužnosnik koji je želio ostati neimenovan nazvao je to vrlo visokim gubicima i uporedio ih s nekim od borbi u Drugom svjetskom ratu.

    Ukrajina tvrdi da je 12.000 ruskih vojnika poginulo u borbama, dok je prošle sedmice Rusija priznala 500 žrtava.

    BBC naglašava da je sve te podatke vrlo teško provjeriti.

  • Rusi pljene imovinu Folksvagena, Epla, Majkrosofta, Poršea…

    Rusi pljene imovinu Folksvagena, Epla, Majkrosofta, Poršea…

    Vladi Rusije i Generalnom tužilaštvu upućen je spisak stranih kompanija koje bi ubuduće mogle da budu nacionalizovane, prenosi list Izvestija.Lista koju je pripremila organizacija Inicijativa javnih potrošača uključuje oko 60 kompanija koje su najavile prekid rada u Rusiji bez davanja garancija potrošačima. Među njima su Folksvagen, Epl, IKEA, Majkrosoft, IBM, Šel, Mekdonalds, Porše, Tojota, H&M itd.”Naravno, lista je otvorena. Čim se pojave kompanije koje najavljuju povlačenje bez davanja garancija ruskim potrošačima, one se tamo dodaju. Shodno tome, prema njima će biti primenjene administrativne, krivične i sudske procedure”, objasnio je Oleg Pavlov, šef organizacije Inicijative javnih potrošača.

    Prema njegovim rečima, vlasti su već formirale jedinstven stav da strani biznisi ne mogu tek tako zatvoriti svoja preduzeća u Rusiji.

    On je podsetio da je potpredsednik vlade Andrej Belousov govorio o sličnim scenarijima za razvoj odnosa sa inostranim partnerima, a sekretar Jedinstvene Rusije Andrej Turčak takođe je govorio o mogućoj nacionalizaciji.

    “Dolazak na crnu listu protiv sankcija znači za kompaniju koja je prekršila pravila i njen menadžment, realizaciju sledećih rizika: zaplena računa i imovine, uvođenje eksternog upravljanja, nacionalizacija imovine. Takođe, rukovodstvo ovih preduzeća može biti krivično odgovorno za namerno bankrot i prevaru u posebno velikim razmerama”, objasnio je Oleg Pavlov.

  • “Jedna zemlja, dva sistema – učinićemo sve”

    “Jedna zemlja, dva sistema – učinićemo sve”

    Kina je čvrsto posvećena mirnom ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom i nikada neće tolerisati tajvansku “nezavisnost”, rekao je Vu Chijan.”Čvrsto smo posvećeni mirnom ponovnom ujedinjenju na osnovu principa ”jedna zemlja, dva sistema”. Učinićemo sve napore da mirno ponovo ujedinimo obe strane Tajvanskog moreuza, ali nikada nećemo tolerisati separatisticke snage koje traže nezavisnost Tajvana, pokušavajući da podele otadžbinu”, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane.Naglasio je da na svetu postoji samo jedna Kina, da je Tajvan njen sastavni deo, a da sunarodnici sa obe strane Tajvanskog moreuza dele zajedničku sudbinu i “braća su po krvi”.

    Prema njegovim rečima, pitanje Tajvana je iskljucivo unutrašnja stvar Kine, a strano mešanje je neprihvatljivo.

    “Što više SAD i Japan prave buku oko pitanja Tajvana, to čemo žešće delovati da zaštitimo nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet”, zaključio je Vu.

  • Rusija ne odustaje od svojih tvrdnji

    Rusija ne odustaje od svojih tvrdnji

    Rusija će poslati dokumente o mogućoj pripremi Kijeva za provokaciju upotrebom hemijskog oružja na eksperimentalnom nuklearnom reaktoru u Harkovu.

    Rusi će dokumente poslati organizaciji za zabranu hemijskog oružja.Istovremeno, stižu najave da će Državna duma Rusije razraditi pitanje stvaranja parlamentarne komisije za istraživanje aktivnosti američkih bioloških laboratorija u Ukrajini.Podsetimo, ranije je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da više od 30 laboratorija u Lavovu, Harkovu i Poltavi radi sa opasnim infektivnim agensima u okviru vojno-biološkog programa koji predvode SAD.

  • Rusija nacionalizuje imovinu stranih kompanija?

    Rusija nacionalizuje imovinu stranih kompanija?

    Odobren je prvi korak ka nacionalizaciji imovine stranih kompanija u Rusiji, prenose mediji u toj zemlji.

    Jedinstvena Rusija je objavila na Telegramu da je Komisija za zakonodavne aktivnosti podržala prijedlog zakona kojim se dozvoljava da se firme u kojima stranci iz “neprijateljskih država” imaju iznad 25 odsto vlasničkog udjela stave pod eksternu upravu.

    Tako bi se spriječio bankrot i sačuvala radna mjesta, prenosi britanska agencija.

  • Scholz: Njemačka neće slati vojne avione Ukrajini

    Scholz: Njemačka neće slati vojne avione Ukrajini

    Njemačka je saopćila da neće slati ratne avione u Ukrajinu, nakon što su Sjedinjene Američke Države odbile ponudu Poljske da avione MiG-29 ruske proizvodnje prebace u Ukrajinu preko američke baze u Njemačkoj.

    Kancelar Olaf Scholz kaže da je Njemačka “dala sve vrste odbrambenog materijala” Ukrajini, uključujući oružje, ali kaže da “definitivno ratni avioni nisu dio toga”.

    U međuvremenu Vlada Velike Britanije kazala je da “nije održivo” da NATO piloti i mlaznjaci obaraju ruske avione.

    Glasnogovornik premijera kaže da je Boris Johnson “u više navrata rekao” da je predan “pružanju oružja koje je Ukrajini potrebno”.

    Ranije je Velika Britanija rekla da povećava svoje isporuke oružja Ukrajini, šaljući još 1.615 lakih protutenkovskih projektila, kao i rakete većeg dometa Javelin – a razmatra slanje projektila zemlja-zrak.

  • Ruski ambasador: Glasanje Srbije je iznuđeno

    Ruski ambasador: Glasanje Srbije je iznuđeno

    Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da razumije da je iznuđen potez Srbije da se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija pridruži osudi vojne intervencije u Ukrajini i da je to rezultat velikog, možda najjačeg pritiska od SAD-a i EU.

    Bocan-Harčenko je kazao da evropski put Srbije nikad nije bio smetnja razvoju odnosa Beograda i Moskve, da je Srbija uvijek bila pod pritiskom da prekine te odnose, a pojačao se razvojem događaja u Ukrajini.

    On je naveo da Rusija radi sve da se sukob okonča i da ne odustaje od razgovora, a da joj je bezbjednost civilnog stanovništva najvažnija.

    “Vašington i zapadne države rade naopako, isporučuju oružje. Oni misle da se, što imaju više vremena i koriste pauze da dobiju oružje, ponovo uključe u rat”, rekao je Bocan-Harčenko za TV Happy.

    Bocan-Harčenko je naveo da će jednog dana biti jasno da Rusija nije kriva već da je samo “tražila pravdu za ruski narod i neutralizaciju oblasti Donjecka i Luganska”.

    Ruski ambasador je naglasio da će poslije ruske invazije narod nastaviti da živi tamo gdje je živio.

  • Zaharova: Naši ciljevi ne uključuju okupaciju Ukrajine, uništenje državnosti i svrgavanje vlade

    Zaharova: Naši ciljevi ne uključuju okupaciju Ukrajine, uništenje državnosti i svrgavanje vlade

    Glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova, Marija Zaharova, tvrdi da Rusija ne namjerava svrgnuti aktuelnu vladu u Ukrajini.

    Zaharova se na redovnoj konferenciji za medije obratila novinarima te istakla da Moskva želi braniti Donjeck i Lugansk te da traži demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

    Ona je optužila NATO da preplavljuje Ukrajinu oružjem, što predstavlja “prijetnju” za Moskvu.

    “Naši ciljevi ne uključuju okupaciju Ukrajine, uništenje njene državnosti i rušenje sadašnje vlade, niti su usmjereni protiv civilnog stanovništva”, rekla je Zaharova.

    S druge strane, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski konstantno tvrdi da Ukrajina nikad nije predstavljala prijetnju Rusiji. Kijev je istakao da je ruski napad uslijedio bez ikakvih provokacija, a demantovane su i tvrdnje o pokušaju zauzimanja pobunjenih republika silom.

    Rusija ističe da napada samo vojna područja poput aerodroma, jedinica zračnih snaga i radara, dok Ukrajina optužuje Moskvu za žestoko granatiranje naseljenih dijelova Kijeva, Harkova i drugih gradova.

    Mnoge zemlje uključujući SAD, Veliku Britaniju i članice Evropske unije su uvele sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

  • Bajden posle sankcija Rusiji dobio “šamar” koji nije očekivao

    Bajden posle sankcija Rusiji dobio “šamar” koji nije očekivao

    Do pre invazije, i Bin Salman i Bin Zajed su molili Bajdena da razgovara sa njim, a danas ne žele ni da se javljaju na telefon.U potrazi za alternativnim načinom za uvoz nafte i gasa, nakon što je u potpunosti obustavio kupovinu ruske nafte na tržištu, nakon što nije dobio garancije predsednika Venecuele Nikolasa Madura, do pre nekoliko dana najvećeg neprijatelja SAD, Bajden sada pokušava sa svojim najvećim saveznicima u zemljama Zaliva, kao što su Saudijska Arabija i UAE.Međutim, Bajden je i tu naišao na zid, što nije očekivao. Prema pisanju američkog Volstrit džurnala, Bajden nije uspeo da razgovara sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom i prestolonaslednikom Abu Dabijem i vladarom UAE šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom, jer niko nije želeo da odgovori.

    Vol strit žurnal, pozivajući se na visoke američke i saudijske zvaničnike, piše da je svrha poziva bila da se razgovara o pitanjima pružanja međunarodne podrške Ukrajini i kontrole rasta cena benzina širom sveta.

    List navodi da je nedavno bio svedok loših odnosa između Bajdena i Saudijske Arabije, dodajući da Saudijska Arabija traži od Bajdenove administracije veću pomoć u Jemenu, veću podršku Iranu i mešanje u tužbe protiv Saudijaca u Sjedinjenim Državama za ubistvo novinara Džamala Kašogija 2018. godine.

    Vol Strit Žurnal piše da odbijanje Bin Salmana i Bin Zajeda da prihvate Bajdenov poziv izražava njihovo nezadovoljstvo obimom podrške Vašingtona jemenskom ratu, kao i njihovo nezadovoljstvo pregovorima u Beču i mogućim oživljavanjem bližeg nuklearnog sporazuma sa Iranom, što Saudijska Arabija zajedno sa Izraelom želi da spreči, po svaku cenu.

    Princ Bin Salman je ljut što Katar jača svoju ulogu u posredovanju između Vašingtona i Teherana i omogućava direktne razgovore između njih.

    List citira jednog visokog američkog zvaničnika koji je rekao da su se obe strane složile da sednu za sto i razgovaraju direktno, bez posrednika, ali najveći problem je gubitak poverenja jedna u drugu.

    Vladimir Putin je invazijom na Ukrajinu uspeo da promeni političku retoriku i stavove. Do pre invazije, i Bin Salman i Bin Zajed su molili Bajdena da razgovara sa njim, a danas ne žele ni da se javljaju na telefon.