VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: Vladajuće elite na Zapadu žive u iluzijama

    Putin: Vladajuće elite na Zapadu žive u iluzijama

    Ruski predsednik Vladimir Putin je upozorio na to da vladajuće elite na Zapadu žive u iluzijama i ne žele da uoče promjene.

    “Zemlje ‘zlatne milijarde’ i dalje smatraju sve ostale svojim kolonijama, drugom rasom”, rekao je Putin.

    “Kolege na Zapadu pokušavaju da se suprotstave toku istorije i misle u kategorijama prošlog vijeka”, smatra Putin.

    “Sjedinjene Američke Države su proglasivši pobjedu u Hladnom ratu svoje interese proglasile svetim”, upozorio je predsjednik Rusije i dodao da je u takvim uslovima svijet postao nestabilan, piše B92.

    Ruski predsjednik je upozorio na to da vladajuće elite na Zapadu žive u iluzijama i ne žele da uoče promjene.

    “Zapad bestidno nameće svoju etiku i kulturu”
    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je danas da Zapad bestidno nameće svoju etiku i kulturu, koristeći sve, uključujući sport.

    “Štaviše, oni grubo i bestidno nameću svoju etiku, gledišta na kulturu i razumijevanje istorije, a ponekad dovode u pitanje suverenitet i integritet država i prijete njihovoj egzistenciji”, rekao je Putin.

    Putin je dodao da ako neki “buntovnik” ne može da se “smiri”, pokušavaju da ga izoluju, ukinu.

    “Koristi se sve, pa i sport, olimpijski pokret, zabranjuje kultura, remek-djela umjetnosti iz jednog jedinog razloga, a to je da su autori pogrešnog porijkla”, rekao je Putin.

    U Sankt Peterburgu se od 15. do 18. juna održava jubilarni 25. Međunarodni ekonomski forum, podsjeća RIA “Novosti”.

  • Nehamer: Nezamislivo da prihvatimo Ukrajinu, a BiH i dalje držimo izvan EU

    Nehamer: Nezamislivo da prihvatimo Ukrajinu, a BiH i dalje držimo izvan EU

    Austrijski kancelar Karl Nehamer poručio je da će Austrija status kandidata za članstvo Ukrajine u EU podržati samo pod uslovom da u procesu proširenja ne bude dvostrukih standarda, istakavši da se moraju primijeniti ista mjerila kao i za kandidate sa zapadnog Balkana.
    “Za mene ne bi bilo zamislivo da odobrimo status kandidata Ukrajini, a istovremeno da zemlje, kao BiH, i dalje držimo izvan”, naglasio je Nehamer za njemački dnevnik “Velt”.

    On je podvukao da postoje jasni kriterijumi koji se moraju bez izuzetka ispuniti.

    “Ne smije biti dvostrukih standarda ili kandidata prve ili druge klase”, istakao je Nehamer.

    Iako Kijev traži brze pristupne pregovore, Nehamer je poručio da se u Ukrajini ne smiju buditi pogrešna očekivanja, jer je proces proširenja kompleksan i dug.

    “Trebalo bi zbog toga razmišljati o međukoracima u pristupnom procesu, na primjer u smislu jednoj pripremnog prostora za članstvo. Taj pripremni prostor nije zamjena za pristupni proces, već će paralelno ići s njim i olakšaće približavanje standardima EU”, objasnio je on.

    Nehamer je kazao da je nesporno da je Ukrajina dio evropske porodice, i da Austrija, kao vojno neutralna zemlja podržava Kijev koliko može u borbi protiv ruske agresije, kao i naporima za okončanje rata.

    I ministarka za evropske poslove u austrijskoj vladi Karoline Edštadler, za “Klajne cajtug”, rekla je da nema prečica na putu u EU.

    “Ne smije biti kandidata dvije klase. Albanija, Sjeverna Makedonija i Kosovo čekaju na dalji korak u procesu proširenja, a BiH čeka još uvijek na status kandidata i najvjerovatnije će preteći Ukrajinu. Ne smijemo meriti dvostrukim aršinima”, poručila je ona.

    Da li će Gruzija ili Moldavija dobiti status kandidata, prema njenim riječima, zavisi od toga da li ispunjavaju uslove, prenosi Tanjug.

    “Ja sam veliki fan evropske integracije i ne smije biti različitog ophođenja”, naglasila je Edštadler.

  • Diplomatski desant na BiH i region

    Diplomatski desant na BiH i region

    Diplomatska ofanziva na zapadni Balkan se nastavlja, a spisku zemalja koje su u naš region poslale specijalnog izaslanika pridružiće se i Francuska. Tumačenja ovakvih trendova su različita, pa tako postoje i analitičari koji smatraju da, očigledno, bez supervizora ovaj prostor ne može.

    Zvanični Pariz će nam, kako stvari stoje, biti peti u nizu koji će nam poslati specijalnog izaslanika, koji će se pridružiti Gabrijelu Eskobaru, Manuelu Zaracinu, Miroslavu Lajčaku i Stjuartu Piču, koji predstavljaju SAD, Njemačku, EU i Veliku Britaniju.

    Dolazak još jednog međunarodnog izaslanika postavlja nekoliko pitanja, ali prije svih, da li ovo znači da zapadni Balkan, ili u našem slučaju BiH, ne može bez prisustva stranih posmatrača, a mišljenja analitičara su podijeljena.

    “Ne možemo bez njih iz prostog razloga što je pažnja na BiH izražena posebno nakon dešavanja u Ukrajini, nakon rata tamo, i s posebnom pažnjom se posmatra na te prilike”, smatra Tanja Topić, politička analitičarka.

    Ipak, Topićeva navodi da će na imenovanje francuskog izaslanika blagonaklonije gledati srpski predstavnici na Balkanu.

    “Prije svega zbog ‘tradicionalnog prijateljstva’ Srba i Francuza. A znamo da nisu sa velikom pažnjom i podrškom gledali na prethodna imenovanja izaslanika iz Velike Britanije ili SAD. Čini mi se da će se ovo puno bolje prihvatiti u smislu da dolazi iz zemlje koja ‘drugačije’ pristupa Srbiji, Srbima i uopšte srpskoj politici”, kaže Topićeva za “Nezavisne novine”.

    Srećko Latal, urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN) za BiH, tvrdi da BiH neće imati nikakvu korist od imenovanja francuskog izaslanika.

    Jedinu korist, smatra Latal, imaće isključivo Francuska, jer nikada do sada nije imala neki poseban interes ni značajnije prisustvo na ovom prostoru.

    “Ako Francuskoj treba specijalni izaslanik, neka ga imenuje. Ali ovdje se šalje poruka da Francuzi onda ne znaju šta se dešava u BiH, pa im treba poseban izaslanik”, kaže Latal za “Nezavisne novine”.

    Da dolazak novog diplomate u region neće ništa promijeniti, saglasan je i prof. dr Enver Kazaz. On kaže da od prisustva više stranih izaslanika, prije svega u Srbiji i BiH, neće zavisiti ostvarenje glavnog cilja ovih država, a to je pristupanje EU.

    To, naglašava Kazaz, zavisi isključivo od domaćih političkih predstavnika.

    “Pogotovo je to slučaj u BiH i očigledno je da domaće političke elite nisu spremne da realizuju ciljeve prema EU. Nemoguće je da izaslanici zapadnih zemalja mijenjaju domaće političke okolnosti. Umjesto kompromisa i saradnje domaćih političara, mi imamo njihove sukobe, a sve radi homogeniziranja biračkih tijela i širenja nacionalizma”, pojašnjava za “Nezavisne novine” profesor Kazaz.

    I Zoran Krešić, novinar “Večernjeg lista” u BiH, smatra da međusobni dogovor mora biti najveći interes u BiH.

    Ističe da je zabrinut i da se ne raduje imenovanju bilo kog specijalnog predstavnika, jer je očigledno da se oko BiH i regiona igraju igre geostrateških preslagivanja.

    “Zapravo, mi smo odavno kolonija ili pak država koja je dopustila da se na njoj vježbaju razne sile koje žele ostvariti svoje interese i nametnuti ih nama kao gotovu stvar. Neokolonijalizam apsolutno živi u BiH. Ali, to nije samo do stranaca, već je i do nas”, kaže Krešić za “Nezavisne novine”.

    Krešić dodaje i da se imenovanje posebnog predstavnika iz Francuske može razumjeti kao neki oblik uravnoteženijeg pristupa prema ovom dijelu svijeta.

    “Ne treba smetnuti sa uma da predsjednik Makron ima novu strategiju vizije učinkovitijeg približavanja zemalja regije u EU. To znači i da sve ove zemlje mogu biti i u sigurnosnom prstenu EU zajedno sa drugim članicama, a da istovremeno nisu ispunile uslove iz poglavlja 23 vladavine prava, te da ne mogu biti punopravne članice. U tom smislu smatram to važnim iskorakom”, zaključuje Krešić.

    Prema pisanju medija, do imenovanja francuskog diplomate za zapadni Balkan moglo bi da dođe u julu, nakon što Francuska završi presjedavanje EU. Još se ne zna ni ko bi mogao da bude taj supervizor.

  • Pucnjava u crkvi, ima poginulih

    Pucnjava u crkvi, ima poginulih

    Dvije osobe su ubijene, a jedna je povrijeđena u pucnjavi u crkvi u američkoj saveznoj državi Alabama, a napadač je uhapšen, saopštile su vlasti, pišu Rojters i Tanjug, a prenosi RTS.

    Do pucnjave je došlo tokom okupljanja manje grupe ljudi u Episkopalnoj crkvi Svetog Stefana u predgrađu Birmingema.

    Kako je rekao kapetan policije Šejn Var, policija je izašla na mjesto događaja nakon dojave da je napadač ušao u crkvu i počeo da puca, prenosi AP.

    Prema njegovim riječima, pogođene su tri osobe, od kojih su dvije preminule od zadobijenih povreda.

    Var je dodao da je napadač uhapšen i da nema prijetnji za javnu bezbjednost.

  • Odobreno izručenje Asanža Americi

    Odobreno izručenje Asanža Americi

    Ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Priti Patel odobrila je izručenje suosnivača Vikiliksa Džulijana Asanža SAD.Slučaj je proslog mejseca proslijeđen ministarki unutrašnjih poslova nakon što je Vrhovni sud odlučio da nema pravnih pitanja u vezi sa uveravanjima američkih vlasti o tome kako će se prema njemu postupati, prenosi Blic.

    Iako je Patel dala zeleno svjetlo, očekuje se žalba Asanžovog pravnog tima.

  • Francuska bez ruskog gasa

    Francuska bez ruskog gasa

    Francuski gasni operater GRTgaz otkrio je da Francuska više ne dobija gas iz Rusije iz pravca Nemačke.

    Isporuka je prekinuta 15. juna, navela je kompanija.

    GRTgaz je uverio da Francuska neće imati poteškoća da zadovolji potrebe potrošača tokom leta, napominjući da je protok gasa iz Španije povećan, prenosi Teletrejder.

    Trenutni nivoi skladištenja gasa u Francuskoj iznose 56 odsto, u poređenju sa uobičajenih 50 odsto u isto doba godine.

    “Međutim, pravilno punjenje francuskih skladišta u očekivanju sledeće zime mora ostati prioritet za sve špeditere i zainteresovane strane”, navela je kompanija.

  • Raskol u EU – zbog Srbije

    Raskol u EU – zbog Srbije

    Sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi.

    JOŠ jedna pukotina među članicama Evropske unije, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogla bi da se otvori već naredne nedelje na okupljanju lidera država članica u Briselu, i to zbog – Srbije.

    Naime, sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi, a koje “gura” Berlin, jer smatraju da je takva politika kontraproduktivna, da bi samo mogla dodatno da osnažni naše veze sa Rusijom.

    U ovom frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.

    Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije. U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za “srednji put”, kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.

    Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao “non-pejper” o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.

    I Rama na strani Srbije
    Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.

    Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.

    Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za “Novosti” da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:

    “To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistir”.

    Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:

    “S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku”, smatra Milivojević.

    U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.

  • Grčka imenovala specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

    Grčka imenovala specijalnog izaslanika za zapadni Balkan

    Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas imenovao je grčku ambasadorku u Rumuniji, Sofiju Gramatu, za specijalnog izaslanika tog Ministarstva za zapadni Balkan.

    Dendijas je odluku donio nakon posjete regionu tokom koje je proteklih sedmica obišao Beograd, Sarajevo, Podgoricu, Prištinu, Skoplje i Tiranu, navodi se na sajtu grčkog Ministarstva spoljnih poslova.

    Kako se navodi, Grčka pridaje primarni značaj konsolidaciji mira, bezbjednosti i stabilnosti u širem regionu zapadnog Balkana.

    Dodaje se i da u tom smislu, Atina promoviše konsolidaciju bilateralnih odnosa na bazi poštovanja međunarodnih propisa i istovremeno aktivno podržava perspektivu tog regiona u EU.

    Sofija Gramata će paralelno sa novom funkcijom obavljati i sadašnju dužnost ambasadorke, navodi se na sajtu grčkog Ministarstva.

    Ona se prethodno nalazila na mjestu šefice Direktorata za Jugoistočnu Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova.

  • Peskov: Rusija planira da završi cilj u Donbasu

    Peskov: Rusija planira da završi cilj u Donbasu

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas za Si-En-En da Rusija planira da izdrži sankcije Zapada i završi svoj cilj u regionu Donbasa na istoku Ukrajine.

    Odgovarajući na pitanje o namjeri Rusije da okupira dijelove ukrajinskih teritorija u Odesi, Harkovu i Hersonu, Peskov je rekao da će odluka zavisiti od “volje lokalnog stanovništva”.

    “Cilj broj jedan je da se zaštiti narod Donbasa i Luganska od onih koji trenutno granatiraju Donjeck, na primjer, i tamo ubijaju civile. I to čine posljednjih osam do devet godina”, poručio je Peskov.

    Govoreći o drugim teritorijama i regionima Ukrajine, Peskov je rekao da što više ruska vojska “čisti teritoriju od tih nacionalističkih pukova, to ih više ljudi dočekuje i sve više ljudi izjavljuje da žele da prekinu svoj budući život sa modernim režimom u Kijevu”.

    Takođe je naveo da Rusija ne predstavlja prijetnju baltičkim državama, koje su prošlog mjeseca objavile namjeru da se pridruže NATO.

    “Sigurni smo da članstvo Finske i Švedske u NATO neće donijeti dodatne koristi za bezbjednost evropskog kontinenta. Naprotiv, to će donijeti dodatnu tenziju”, poručio je portparol Kremlja.

    Peskov je rekao da Moskva nije u “udobnoj poziciji”, nakon, kako je rekao, neviđenih ekonomskih sankcija Zapada protiv Rusije, ali tvrdi da se “ključni efekat” sankcija kojima se Zapad nadao nije desio.

    Poručio je da Rusija planira “veoma ozbiljan podsticaj” domaće proizvodnje i infrastrukture.

    “Da bismo reorganizovali uvoz, moramo da reorganizujemo pravac uvoza. Da kompenzuje zapadni pravac, povećanjem uvoza iz istočnog pravca”, kazao je Peskov, nagovještavajući povećanje uvoza iz azijskih zemalja.

  • “Imamo dogovor, na Ukrajini je da odluči šta će”

    “Imamo dogovor, na Ukrajini je da odluči šta će”

    Makron otkrio namjere Zapada u vezi sa naoružanjem Ukrajine.Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je juče u Kijevu da zapadne zemlje imaju dogovor da Ukrajini ne daju određene kategorije naoružanja, uključujući jurišne avione i tenkove, kako bi izbegle umješanost u rat sa Rusijom.”Vi govorite o neformalnom sporazumu, ali to je skoro zvaničan stav NATO partnera. Pomažemo Ukrajini da se odbrani, ali ne ulazimo u rat protiv Rusije. Zbog toga je dogovoreno da se ne isporučuju određena oružja, kao što su jurišni avioni ili tenkovi, a predsednik Zelenski je upoznat sa ovim sporazumom”, poručio je Makron ukrajinskim novinarima, prenosi Ukrinform.

    Kako je rekao Makron, Francuska pomaže Ukrajini uglavnom municijom i određenim kategorijama naoružanja, oklopnim vozilima, a obezbedila je i 12 haubica “Cezar”.

    “Ali predsednik Zelenski je tražio još, a u bliskoj budućnosti će se na ovih 12 dodati još šest”, poručio je francuski lider.

    “Ukrajina sama da odluči”
    Ukrajina sama treba da odluči da li da prihvati bilo kakve teritorijalne ustupke prema Rusiji u cilju okončanja rata, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za televiziju TF1 tokom posete Kijevu.

    “Ovo je na Ukrajini da odluči”, poručio je u četvrtak Makron odgovarajući na pitanje koje ustupke, uključujući i na svojoj teritoriji, Ukrajina treba da prihvati, prenosi agencija Rojters.

    Mišljenja je da je njihova dužnost da se drže vrednosti međunarodnog prava.

    Makron je rekao da Francuska i Nemačka neće voditi razgovore o primirju u Ukrajini sa Rusijom umesto Kijeva.

    “Niti će nuditi bilo kakve ustupke u ime zemlje ili razgovarati o njima”, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Kijevu, prenela je agencija TAS S.

    Na Ukrajini je i njenom rukovodstvu je da odluče kada i pod kojim uslovima će nastaviti razgovore sa Moskvom, rekao je Makron.

    “Kada dođe vreme da se okupimo za pregovaračkim stolom, Evropa će razgovarati o bezbednosnim garancijama koje proizilaze iz međunarodnih sporazuma, koje će ukrajinski predsednik sprovoditi u ime svoje nacije”, poručio je Makron i dodao da je to ono što će dominirati budućim razgovorima sa Rusijom.

    “Sada je u pitanju bezbednost na celom evropskom kontinentu”, rekao je Makron.

    Takođe je kazao da će Francuska, kao i Italija, Rumunija i Nemačka, čiji su lideri takođe danas u poseti Kijevu, nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god to bude bilo potrebno.

    “Evropa nije pokušala da izazove globalni sukob, zato se ograničila na ekonomske sankcije i političku podršku Kijevu”, naveo je Makron.