VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šolc: Otvoriti put Ukrajini u EU, zapadnom Balkanu ispuniti obećanja

    Šolc: Otvoriti put Ukrajini u EU, zapadnom Balkanu ispuniti obećanja

    Njemačka će se na narednom Evropskom savjetu na kojem će se odlučivati o proširenju zalagati za kandidatski status Ukrajine i Moldavije i za ispunjenje obećanja prema zapadnom Balkanu, rekao je Olaf Šolc, njemački kancelar nakon susreta s Volodimirom Zelenskim, predsjednikom Ukrajine.

    Šolc, Emanuel Makron, predsjednik Francuske, Mario Dragi, premijer Italije i Klaus Johanis, predsjednik Rumunije, došli su u posjetu Kijevu, kako bi Ukrajini pružili podršku.

    “Njemačka će biti za pozitivnu odluku u korist Ukrajine, a to se odnosi i na Republiku Moldaviju. A pitanje je evropskog kredibiliteta da prema državama zapadnog Balkana, koji se već godinama nalaze na ovom putu, da konačno ispunimo naša obećanja. Sada i to konkretno. Za pristup EU postoje jasni kriterijumi koje moraju ispuniti svi kandidati. To važi za Pravnu stečevinu EU, koja je zajednički usvojena, a odnosi se na demokratiju i pravnu državu jer su demokratija i pravna država ono što nas zajedno drži u EU”, rekao je Šolc.

    I Makron je istakao da se zalaže za kandidatski status Ukrajini, ali i da se uzme u obzir stanje na zapadnom Balkanu.

    Dragi je rekao da pitanje pristupanja Ukrajine u EU zahtjeva da se ponovo razmisli o zemljama zapadnog Balkanua za koje je rekao da se već mnogo godina nalaze na listi čekanja.

    “Svi se oni nadaju i teže da budu članice EU. Mi sad moramo da povedemo ozbiljne razgovore i ozbiljno razmislimo o tome i razgovori o njihovoj budućnosti će se razlikovati od dosadašnjih procesa”, rekao je Dragi.

    Evropski lideri će na samitu 22. i 23. juna odlučiti o kandidatskom statusu ovih zemalja, kao i šta će biti s nastavkom proširenja u vezi s zapadnim Balkanom.

  • Rusija ide ka pobjedi, a Ukrajina?

    Rusija ide ka pobjedi, a Ukrajina?

    Entoni Bivor je primetio da Zapad “nije mogao da se odluči” i da su zemlje koje su stale na stranu protivnika boljševika bile podeljene i kolebljive.

    Vojni istoričar je to kazao, upitan nedavno zašto međunarodne sile koje su se postrojile na strani Bele armije u ruskom građanskom ratu nisu uspele da utiču na ishod.”Drugi ključni faktor u porazu Кozaka i Bele armije na jugu Rusije bila je teškoća u njihovom snabdevanju. Crveni su imali ogromnu prednost sa unutrašnjim linijama snabdevanja”, rekao je Bivor.

    To je ono što je spaslo boljševike krajem 1919. godine, na užas tadašnjeg britanskog državnog sekretara za rat Vinstona Čerčila.

    “Ne mogu da verujem u ovo. Crveni su se potpuno povlačili, a sada se odjednom čini da pobeđuju na svim frontovima. Šta se desilo?”, primetio je ogorčeni Čerčil u memorandumu.

    Danas se čini da je rat u Ukrajini na ivici sličnog preokreta.

    Ruske snage ne pobeđuju Ukrajince na svim frontovima, ali njihova vojna kampanja napreduje, iako su mnogi zapadni vojni stratezi računali da će “preambiciozna” ofanziva završiti u ćorsokaku. Sada, usredsređene na proširenje teritorije koju kontrolišu u regionu Donbasa i konsolidaciju kopnenog mosta između ukrajinskog kopna i Кrima, ruske snage polako beleže sve veće dobitke.

    Ukrajinci danas imaju prednosti koje nije imala Bela armija, piše “Politiko”.

    Oni su ujedinjeni i brane domaći teren, i još uvek su ohrabreni svojom uspešnom odbranom Кijeva, koja je demoralisala ionako nedovoljno motivisane ruske trupe.


    Ali samopouzdanje ukrajinskih snaga počinje da erodira.

    Postoji osećaj da Rusija sprovodi veliki vojni preokret. Sukob je evoluirao u rat iscrpljivanja u kojiem se ruske snage oslanjaju na lakšu liniju snabdevanja. Moskva na liniji fronta napreduje sporo, ali stabilno.

    Iako rusko napredovanje nije dramatično, ono je istrajno i odražava novu strategiju. Odustalo se od neuspelih pokušaja šireg opkoljavanja ukrajinskih snaga u Donbasu, a umesto toga ruske jedinice se fokusiraju na manja opkoljavanja – ili “kotlove”.

    Ovo je potvrdio portparol separatističke donjecke operativne komande Eduard Basurin, koji je rekao da su ruske snage usvojile taktiku stvaranja manjih obruča oko ukrajinskih jedinica kako bi im uskratile logistiku i dolazak pojačanja umesto da pokušavaju da ih opkole na jednom velikom terenu.

    Ukrajina sada trpi sve veće žrtve, približno isto kao i Rusija, prema zapadnim zvaničnicima. Prošle nedelje ukrajinski zvaničnici su priznali da u borbama u Donbasu svakog dana gine oko 150 ukrajinskih vojnika, a oko 800 bude ranjeno.

    “Ukrajinski komandanti priznaju da moral počinje da opada, a umor i stanje šoka vladaju među trupama, uglavnom zahvaljujući intenzivnom artiljerijskom bombardovanju. Prijavljeni su i prvi slučajevi dezerterstva u ukrajinskim jedinicama.”

    Ako se želi sprečiti da ovaj sukob pređe u rat iscrpljivanja, koji Rusija favorizuje i koji bi mogao da ugrozi evropsku podršku Ukrajini – zapadni saveznici Кijeva će morati da podignu ulog i isporuče mnogo više sistema oružja dugog dometa, kažu ukrajinski komandanti na terenu. Slično kao što su učinili isporukom protivtenkovskih projektila ubrzo nakon početka ruske invazije, što je pomoglo u odbijanju ruskih oklopnih kolona koje su pretele Кijevu.


    Ukrajinci imaju na raspolaganju artiljeriju kalibra 152/155 milimetara i višecevne raketne sisteme Grad, koji ne mogu da se porede sa ruskim taktičkim balističkim raketama iskander, koje mogu da se lansiraju na skoro 300 kilometara od svoje mete, ili njihovim višecevnim raketnim bacačima BM-30 smerč i sovjetskim taktičkim balističkim raketama koje mogu da budu ispaljene sa dvostruko veće udaljenosti od one koju Ukrajinci trenutno mogu da dosegnu.

    Ovog meseca Amerika i Velika Britanija su se dogovorile da isporuče neke od sistema naoružanja koji su Ukrajini očajnički potrebni. Britanija će isporučiti višestruke raketne sisteme M270, koji mogu da ispale 12 projektila za manje od jednog minuta sa dometom od 80 kilometara, a Vašington će poslati njihov ekvivalent HIMARS.

    Ovi artiljerijski sistemi će nesumnjivo ojačati ukrajinsku odbranu, ali njihov stvarni uticaj će zavisiti od njihovog broja, količine municije i brzine obučavanja Ukrajinaca za njihovu upotrebu, kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

    A ukrajinski komandanti su već razočarani brojem sistema koji su trenutno opredeljeni za slanje – tri iz Britanije i četiri iz Amerike.

    Kažu da to nije dovoljno, da je potrebno još mnogo da bi parirali Rusima, a kamoli da ih potisnu. Oni su takođe frustrirani što moraju da pristanu na zapadni uslov o njihovoj upotrebi – da ne smeju da se koriste za gađanje ruske teritorije. To Ukrajini uskraćuje opciju da poremeti rusku logistiku, kao što je Moskva počela da gađa skladišta opreme u Ukrajini.

    Pre nedelju dana Rusija je gađala tenkove iz istočne Evrope u Kijevu, kao i depo za popravku vozova u gradu, što je prvi put za više od mesec dana da je pogođen ukrajinski glavni grad. A ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi pomoćnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, upozorili su da će pojačati udare na logistiku u slučaju da Zapad isporuči raketne sisteme dugog dometa.

    Takve pretnje stoje iza kolebanja Zapada o tome šta da isporuči i kada, priznaju neki zvaničnici.

    Ali Ben Hodžiz, bivši komandant američke vojske u Evropi, požalio se da se previše vremena gubi zbog unutrašnjih debata među zapadnim saveznicima. U subotu je tvitovao: “Ako želimo da pomognemo Ukrajini da pobedi, onda prestanite da dozirate podršku”.

  • Završen sastanak

    Završen sastanak

    Sastanak lidera Ukrajine, Nemačke, Francuske, Italije i Rumunije u Kijevu je završen, saopštio je šef kabineta predsednika Zelenskog.

    “Ukrajina ima čvrstu podršku međunarodne koalicije”, napisao je Andrij Jermak u aplikaciji Telegram. On je dodao da je predsednik Zelenski predložio svojim kolegama novi paket predloženih sankcija Rusiji.

    “Moramo povećati pritisak na agresora, i raditi na sedmom paketu sankcija, koji će uključivati embargo na gas”, napisao je Jermak.

  • Lavrov zahvalio Dodiku na stavovima kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji

    U Sankt Peterburgu je u toku sastanak srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

    Lavrov je zahvalio Dodiku na stavovima kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji.

    Znam da i u BiH ima mnogo onih koji žele da se uruši prijateljstvo Republike Srpske i Rusije. Nadao sam se našem susretu u Beogradu, ali znate zašto nažalost do toga nije došlo – naglasio je Lavrov, piše RTRS.

    Dodik učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu gdje će a sutra i sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Lavrov: EU i Britanija su kolonijalna mašina
    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su EU i Velika Britanija kolonijalna mašina i istakao da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik jedini od članova ove institucije koji se bori za Dejtonski sporazum.

    Lavrov je tokom susreta u Sankt Peterburgu sa Dodikom rekao da zapadnjaci nastoje da odvlače pažnju od domaćih problema.

    Šef ruske diplomatije podsjetio je da je bivši evropski komesar za spoljnu politiku i bezbjednost Federika Mogerini govorila da Rusija ne treba bude na Balkanu jer je to teritorija EU.

    – Oni su kolonijalna mašina – rekao je Lavrov.

    Dodik je izjavio da stranci žele ili podanike ili štićenike u BiH, te da je uloga Britanaca sada veoma ekspanzivna, prenosi ATV.

    Srpski član Predsjedništva BiH naglasio je da je britanska politika uvijek antisrpska.

    – Nikako da nas puste na miru, da sami uređujemo svoju zemlju – rekao je Dodik.

    Dodik je napomenuo da u BiH predstoje izbori, a da je evidentno da zapadnjaci žele da se miješaju.

    On je informisao Lavrova da i francuski predsjednik Emanuel Makron uvodi specijalnog predstavnika u BiH, što dovoljno govori o pokušaju uticaja, a iste predstavnike uveli su i SAD i Velika Britanija.

    – Čekaju nas izbori, zapadnjaci promovišu svoje strukture i tu će biti teška politička borba. Nemam namjeru da izgubi – poručio je Dodik, koji je i lider SNSD.

  • Amerika napravila pogrešan korak? Velika greška

    Amerika napravila pogrešan korak? Velika greška

    Širenje NATO-a, bez obzira na mišljenje administracije Džozefa Bajdena, ne odgovara nacionalnim interesima, javlja američki mediji “Foks njuz”.

    Kako su naveli, moguće je da će američkom narodu učiniti medveđu uslugu.Kako se navodi u članku, mišljenje o prednostima ulaska Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu je pogrešno, jer organizacija rizikuje ne samo da poveća troškove na nove učesnike, već i da izazove sukob sa Rusijom.

    “Preuzimati odgovornost da pomoću NATO-a štiti dve bogate evropske države, čija je neutralnost osigurala bezbednost i procvat na više od 70 godina, nije u nacionalnom interesu SAD. Činjenica je da će ih garancije bezbednosti naterati da idu u smeru kompromisa, da troše više resursa i da povećaju šanse za sukob sa neprijateljem koji ima nuklearno oružje”, objašnjava se u članku.

    Pritom, članstvo Helsinkija i Stokholma u NATO-u ima i realnu cenu. Američki mediji navode da će Vašington potrošiti na širenje Alijanse minimum osam milijardi dolara i trošiti još dodatnih 1,5 milijardi dolara godišnje.

    U članku se navodi i da je sadašnja američka administracija odredila pogrešne prioritete i da je više zainteresovana za dve bogate evropske socijaldemokratije, a ne za položaj SAD. U članku je akcenat stavljen i na stopu inflacije i na američki državni dug, koji je već dostigao 30,5 milijardi dolara.

    “Nedostatak dijaloga o ovoj važnoj temi i ocrnjivanje onih koji se usude da dovedu u pitanje prednosti širenja NATO-a, samo povećavaju rizik da će Sjedinjene Američke Države preceniti svoje snage, ili još gore, da će potencijalno uđi u sukob sa Rusijom koja ima nuklearno oružje. Posle decenija neuspeha u spoljnim odnosima koji su skupo koštali SAD, izabrani političari duguju američkom narodu više od preskupih zaduženja koja nisu povezane sa našom bezbednošću i ekonomskim prosperitetom”, zaključuje se u članku.

    Finska i Švedska su zbog događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a zahteve za stupanje u Alijansu.

    Turska je blokirala početak razmatranja tih prijava jer, kako je naveo turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Ankara ne može da kaže “da” članstvu Finske i Švedske u NATO-u dok se ne uveri kakve su njihove veze s predstavnicima Radničke partije Kurdistana.

  • Most zabrinuo Zapad?

    Most zabrinuo Zapad?

    Reka Amur decenijama razdvaja modernu Kinu i Rusiju, a njen tok proteže se na oko 1.600 od ukupno 4.000 kilometara granice.

    Međutim, reci je uvek nedostajala jedna stvar: most za vozila, piše CNN.

    Sada, dok ekonomska izolacija zbog napada na Ukrajinu, Rusiju gura sve bliže Pekingu, to se menja uz veliku pompu.

    Prošlog petka, Peking i Moskva proslavili su još jednu “novu vezu”, kako su državni mediji s obe strane nazvali prvi drumski most preko Amura. Tokom svečanosti začinjene vatrometom, lokalni zvaničnici aplaudirali su s obala reke, dok su im se njihovi nadređeni iz Moskve i Pekinga obraćali putem ogromnih televizijskih ekrana dopremljenih posebno za tu priliku.

    Očekuje se da će uskoro biti otvoren i drugi prelaz – jedini železnički most koji povezuje dve zemlje preko reke.

    Za to prvo putovanje auto-putem prošle nedelje, osam teretnih kamiona iz Kine i osam iz Rusije vozili su u koloni preko kilometar dugog mosta, a svaki je nosio dve velike nacionalne zastave dok su čitav spektakl snimali dronovi.

    Kineski teretnjaci prevozili su elektroniku i gume, a ruski sojino ulje i rezanu građu, navodi Moskva. A ako su neki gledaoci propustili da uvide simboliku – budući da je rat u Ukrajini prisilio Rusiju da pokaže kako još uvek ima prijatelje i trgovinske partnere – ruski potpredsednik vlade odagnao je sve nedoumice.

    “Most Blagovješčensk-Heihe ima posebno simboličko značenje u današnjem razjedinjenom svetu. Postaće još jedna nit prijateljstva koja povezuje narode Rusije i Kine”, rekao je Jurij Trutnev, izaslanik Kremlja za ruski Daleki istok.

    Projekat vredan 369 miliona dolara povezuje grad Heihe u kineskoj provinciji Heilongjiang s glavnim gradom regije Amur, Blagovješčenskom na ruskom Dalekom istoku. Moskva očekuje da će mostom, kad bude potpuno operativan, svake godine preći oko četiri miliona tona robe i dva miliona putnika.

    To će verovatno dodatno podstaći bilateralnu trgovinu između Kine i Rusije, za koju se već predviđa da će rasti jer Moskva sve više gleda prema Pekingu kao ekonomskom partneru, iako ostaje pitanje koliko daleko će Kina ići u podržavanju svog sankcijama pogođenog suseda.

    Trenutak u kojem je most pušten u saobraćaj ocrtava interese Pekinga u tom partnerstvu. Naime, Kina i dalje nastavlja s neumoljivim režimom “nultog kovida”, te konstantno pooštrava kopnene granične kontrole – postavljajući ograde prema Mjanmaru, zadržavajući stroge provere na granicama, pa čak i pozivajući svoje građane na granici sa Severnom Korejom da zatvore svoje prozore kako bi sprečili širenje virusa.

    Kina je “spremna da dočeka Rusiju na pola puta”, rekao je kineski potpredsednik Hu Čunhua na svečanosti puštanja mosta u saobraćaj u petak. Zemlja je “spremna da sarađuje ​​s Rusijom na kontinuiranom unapređenju saradnje i povezivanja”, rekao je.

    Sastanak na pola puta

    Dva mosta se grade već godinama, a projekat za železnički most nastao je 2014. Otvaranje mosta na auto-putu u petak sledilo je sličan put: gradnja je počela 2016. i sve je uglavnom bilo završeno pre više od dve godine, ali je njegovo otvaranje zastalo zbog pandemije.

    Novi prelazi preko reke naglašavaju sve čvršće veze između dve zemlje. One su se dodatno intenzivirale za vreme ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog čelnika Si Đinpinga i uključuju cilj, koji je Moskva izrazila ovog proleća, da do 2024. dosegnu trgovinu od 200 milijardi dolara, u odnosu na rekordnih 146 milijardi dolara prošle godine.

    “Donedavno Rusija i Kina nisu imale nijedan most preko reke Amur, ali sada imaju čak dva mosta, tako da je trend jasan”, rekao je Artjom Lukin, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Dalekoistočnom federalnom univerzitetu u Vladivostoku.

    Ali mostovi – svaki izgrađen u dva dela, jedan od strane Kineza, a drugi od strane Rusa, i reka koju premošćuju takođe naglašavaju nelagodne temelje tog odnosa.

    Obale reke koju Rusi zovu Amur, a Kinezi Heilongjiang, nekada su bile napete zone u kojima se intenzivno patroliralo.

    Pritoka Amura bila je mesto graničnog sukoba 1969, rezultat rastućih napetosti između Sovjetskog Saveza i mlade komunističke Kine, a teritorijalni sporovi su uglavnom rešeni tek 1990-ih.

    Tadašnji sporazumi o razvoju saradnje i saobraćaja preko reke godinama su bili mrtvo slovo, a pontoni, hovercraft i sezonski ledeni putevi ostali su jedini načini prevoza ljudi i roba, dok se kopnenim i pomorskim vezama na drugim mestima obavljalo daleko više trgovine.

    Ali prethodne rute nisu bile dovoljne zbog rastućeg obima trgovine između Rusije i Kine, kaže Lukin.

    “Kina se uvek zalagala za veću lučku infrastrukturu, ali Rusija je donedavno bila pomalo nesklona izgradnji ovakve infrastrukture, iz straha da ne postane previše zavisna od Kine”, rekao je Lukin.

    “Ali sada Rusija nema izbora”, rekao je i dodao da je Rusija od aneksije Krima 2014. i zapadne reakcije nakon toga, “mnogo otvorenija” za kineske inicijative za razvoj prekogranične infrastrukture.

    Nova era?

    Most na auto-putu, u svojoj izvornoj koncepciji, nije trebalo samo da omogući tranzit robe, već da dovede i do novih privrednih zona i putovanja putnika između kineskog grada Heihea, u kojem živi oko 1,3 miliona stanovnika, i Blagovješčenska, sa oko 250.000 stanovnika.

    Kineska politika “nultog kovida” mogla bi to za sada da stavi na čekanje, jer će se preko mosta prevoziti samo teret, rekli su zvaničnici. Čak i tokom ceremonije otvaranja u petak, radnici su stajali uz put i pozdravljali ruske teretne kamione, što je podsetilo na nekadašnje stroge kontrole.

    Ali izgledi za još prisnije prekogranične veze između Heihea i Blagovješčenska, koji su pre pandemije bili turistički i trgovački centri, mogli bi tu regiju uvesti u novu fazu. Kako javljaju lokalni mediji, vlada je naložila svim studentima u Blagovješčensku da od 1. septembra počnu sa učenjem kineskog jezika.

    Otvaranje mosta bi moglo ekonomski vitalizirati tu slabo naseljenu regiju Rusije, smatra Ju Bin, profesor političkih nauka na Univerzitetu Vitenberg u Ohaju i viši saradnik u Centru za ruske studije Istočnokineskog univerziteta u Šangaju.

    To bi takođe moglo signalizirati odmak od ruske “percepcije ili pogrešne percepcije” da bi takve veze mogle podstaći priliv kineskih državljana u ruske dalekoistočne regije, rekao je Ju.

    Postoje oskudni dokazi o takvom trendu, ali te su bojazni povezane s razlikama između dve strane reke. Heihe, deo pokrajine Heilongjiang sa otprilike 31 milionom stanovnika, tokom poslednjih decenija izrastao je u užurban grad čiji se obris reflektuje u reci Amur i u Blagovješčensku.

    Blagovješčensk beleži sporiji rast i već dugo doživljava odliv stanovništva u zapadnu Rusiju. Ta dalekoistočna regija čini više od 40 odsto Rusije, ali njenih osam miliona stanovnika čini samo pet odsto ruskog stanovništva.

    “Međutim, čini se da su zapadne sankcije Rusiji pomogle u ublažavanju ovih pogrešnih percepcija i zabrinutosti oko potencijalne kineske imigracije”, rekao je Ju.

    Na nacionalnom nivou, most, koji ruski državni mediji smatraju velikom diplomatskom i ekonomskom pobedom, takođe naglašava pitanje koje visi u vazduhu, a to je koliko daleko će Peking ići da podrži Rusiju usred međunarodne diplomatske krize koju je izazvala svojim napadom na Ukrajinu.

    Kina je dosad išla tankom linijom. Peking je rekao da podržava svetski poredak utemeljen na pravilima, iako odbija da se pridruži većini svetskih zemalja u osudi poteza Moskve i koristi svoj državni medijski aparat da ponavlja stavove Kremlja koji za sve okrivljuju SAD i NATO, prenosi Jutarnji list.

    Peking je takođe povećao uvoz roba iz svog suseda pogođenog teškim sankcijama, iako to radi vrlo oprezno, trgujući uglavnom visokom tehnologijom čiji su uvoz u Rusiju zapadne zemlje u velikoj meri blokirale.

    “Prva pošiljka tereta koja je prešla u Kinu iz Blagovješčenska na dan zvnaičnog otvaranja je sojino ulje što naglašava kakvu ulogu za Kinu ima Rusija kao dobavljač prirodnih resursa i roba”, rekao je Lukin sa Dalekoistočnog federalnog univerziteta.

    “Najzanimljivije pitanje je – šta će preko ovog mosta stići iz Kine u Rusiju?”, kaže.

  • “Ako je to istina…”

    “Ako je to istina…”

    SAD prate izveštaje o zarobljavanju dvojice bivših američkih vojnika kod Harkova, rekao je koordinator za strateške komunikacije Nacionalog saveta bezbednosti Džon Kirbi, navodeći da ne može da potvrdi tačnost tih izveštaja.”Ako je to istina, uradićemo sve što je u našoj moći da ih bezbedno vratimo kući”, rekao je Kirbi u sredu novinarima i podsetio Amerikance da vlada savetuje da se ne ide u Ukrajinu da bi se učestvovalo u ratnim dejstvima, prenosi TAS S.

  • Amerikanci zarobljeni?

    Amerikanci zarobljeni?

    Dvojicu američkih državljana, Roberta Drukija i Endija Hjuina, koji su se borili za Ukrajinu, zarobile su ruske snage prošle nedelje na periferiji Harkova, javio je Dejli mejl.

    U izveštaju britanskog medija u sredu navodi se da su i Druki (39) i Hjuin (27) iz Alabame, ali nije jasno da li su se poznavali pre nego što su dobrovoljno otputovali u Ukrajinu da pomognu u borbi protiv ruskih snaga.

    Njih dvojica su kao pripadnici desetočlanog odreda koji je branio Harkov prošle nedelje upali u rusku zasedu, potvrdio je jedan od njihovih drugova. “Bili smo u misiji i raspolagali smo lošim informacijama.

    Rusi su došli sa dva tenka T72, nekoliko BMP3 (borbena oklopna vozila) i oko 100 pešadinaca. Sačekao ih je samo naš desetočlani odred”, rekao je neimenovani borac.

    Prema njegovim rečima, Druki i Hjuin su onesposobili jedan ruski tenk granatom, ali su se izgubili u magli uzvratne vatre. Kada se dim povukao njih više nije bilo, posvedočio je saborac nestalih Amerikanaca.

  • “Izjave Vladimira Zelenskog o Krimu nisu u dodiru sa stvarnošću “

    “Izjave Vladimira Zelenskog o Krimu nisu u dodiru sa stvarnošću “

    Izjave Vladimira Zelenskog o “povratku” Krima pod kontrolu Ukrajine daleko su od stvarnosti, navodi se u članku nemačkog izdanja Der Tagesspiegel.

    Ranije je Zelenski u video poruci obećao da će “vratiti kontrolu” nad Krimom, Donbasom , delom oslobođene Harkovske oblasti i regionima južne Ukrajine – Hersonskom i Zaporoškom oblasti .

    “Da li je čovek izgubio osećaj za realnost? Ukrajinska vojska se povlači u Donbasu”, piše list.

  • Diplomatski izvor iz Francuske: Zelenski da kaže šta je vojna pobeda nad Rusijom

    Diplomatski izvor iz Francuske: Zelenski da kaže šta je vojna pobeda nad Rusijom

    Francuska želi ukrajinsku vojnu pobedu nad Rusijom, kojom bi se ponovo uspostavio teritorijalni integritet zemlje, uključujući i Krim, koji je Rusija prisajedinila 2014. godine, saopštio je Rojtersu danas francuski diplomatski izvor. On je kazao da je na ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da definiše šta bi vojna pobeda mogla da podrazumeva.