VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Makron: Ne isključujem posetu Rusiji, ali uz preduslove

    Makron: Ne isključujem posetu Rusiji, ali uz preduslove

    Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ne isključuje posetu Rusiji, ali da se za to moraju stvoriti uslovi.

    “Da bih otišao u Rusiju, moraju se stvoriti preduslovi, ali ne isključujem ništa”, rekao je Makron u intervjuu za televiziju TF1 odgovarajući na pitanje da li planira da poseti Moskvu, prenosi agencija RIA Novosti.

    Francuski lider je u četvrtak rekao da još uvek ne planira telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali i da ne isključuje takvu mogućnost u budućnosti.

  • Kinezi kupuju sirovinu iz BiH, ne pitaju za cijenu

    Kinezi kupuju sirovinu iz BiH, ne pitaju za cijenu

    Do zabrane izvoza oblovine, koju je prije dva dana usvojio Savjet ministara BiH, izvoz drveta iz Bosne i Hercegovine konstantno je rastao, posebno u Kinu, koja, kako tvrde dobro upućeni, “ne pita koliko košta”, kako kod nas, tako i u cijelom svijetu.

    Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine (UIO), vrijednost izvezenog drveta u Kinu u prvih pet mjeseci ove godine iznosila je 19,1 milion KM, a u istom periodu prošle godine taj izvoz je bio “svega” 8,2 miliona KM. U toku cijele 2021. godine iz Bosne i Hercegovine u Kinu je izvezeno drveta u vrijednosti od 26,6 miliona KM, što je duplo više u odnosu na 2019. godinu.

    Istovremeno, osim značajnog povećanja izvoza, podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH govore i da je povećan sam broj izvoznika u Kinu. U prvim mjesecima prošle godine 14 preduzeća izvozilo je drvo u Kinu, dok je u prva tri mjeseca ove godine broj izvoznika bio 26.

    Mediji su nedavno pisali da državljani Kine u posljednje vrijeme obilaze pilane na teritoriji Bosne i Hercegovine i mahom otkupljuju trupce hrasta, za koje plaćaju od 600 do 900 KM po kubiku, dok je prosječna cijena hrasta koju “Šume Srpske” naplaćuju oko 230 KM po kubiku.

    “Kinezi su tu na terenu, donose torbe sa kešom i otkupljuju trupce, stavljaju ih u kontejnere i voze za Kinu. Cijene su nerealne jer oni imaju velike podsticaje od svoje države i ozbiljno ruše našu konkurentnost. Ono što je najgore oduzimaju nam repromaterijal, tako da naše fabrike za finalnu preradu drveta nemaju dovoljne količine, a ne možemo to da spriječimo”, rekao je nedavno Darko Partalo, vlasnik firme “Drvoprodex”, za portal capital.ba.

    U posljednjih nekoliko mjeseci, drvoprerađivači od vlasti su zahtijevali da se zabrani izvoz oblovine, upravo iz razloga što nemaju dovoljno sirovina za preradu i upošljavanje domaćih kapaciteta. Nakon nekoliko pokušaja, Savjet ministara BiH u srijedu je usvojio odluku kojom je zabranio izvoz oblovine, ogrevnog drveta i peleta.

    “Smatram da cijene treba obarati i da je ovo nepodnošljivo”, rekao je nakon sjednice Savjeta ministara BiH Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, naglašavajući da je cijena izvoza oblovine, prije svega hrasta, povećana za 400 odsto.

    Kada je riječ o Kini, Bosna i Hercegovina nije jedina zemlja koja je na “meti” zbog šumskog bogatstva s ozbirom na to da kineski prerađivači već godinama iz Evrope uvoze oblovinu i drvne sortimente. Evropski parlament još 2018. godine uočio je ovaj problem, kada je razmatrao informaciju u vezi sa odnosima EU i Kine.

    U jednom dijelu rezolucije navedeno je: “Preporučuje se donošenje obaveznih kineskih političkih smjernica o odgovornom prekomorskom ulaganju u šumarstvo, koje bi se sprovodile zajednički sa zemljama dobavljačima, uključujući kineske kompanije u suzbijanju nezakonite trgovine drvnom sirovinom.”

    U ovom trenutku Kina najviše drveta, prije svega oblovine, uvozi iz Rusije, a u kojoj se sve donedavno uveliko pričalo da će zabraniti izvoz u 2022. godini, a o tom potezu razmišljaju i mnoge druge zemlje, posebno nakon poremećaja na tržištu kada je riječ o energentima. U regionu, Srbija je već zabranila izvoz drvnih sortimenata, a još 2017. godine Hrvatska je na dvije godine zabranila izvoz hrastovine jer se prethodnih godina sjeklo više nego što je trebalo.

    GODIŠNJA VRIJEDNOST IZVOZA

    1. 15.104.287,64 KM
    2. 13.925.852,83 KM
    3. 11.940.728,96 KM
    4. 26.641.762,38 KM

    UPOREDNI PERIOD
    Januar – maj 2022. 19.128.731,57 KM

    Januar – maj 2021. 8.226.386,66 KM

  • Rusija upozorila SAD da će napasti položaje na jugoistoku Sirije

    Rusija upozorila SAD da će napasti položaje na jugoistoku Sirije

    Rusija je upozorila američku vojsku ranije ove sedmice da će izvesti zračne napade na lokalne borce na jugoistoku Sirije, a koji su saveznici SAD-a.

    Američke snage nisu morale da se kreću jer su bile dovoljno udaljene, ali lokalni borci jesu, rekli su zvaničnici za CNN. To je navelo SAD da hitno upozore borce da pomjere svoje položaje i osiguraju da nema američkih snaga u blizini.

    Čini se da su ruski zračni napadi vrlo proračunati i da dolaze u momentu kada su tenzije između Washingtona i Moskve visoke zbog rata u Ukrajini.

    Prvobitna američka procjena je da je ruskim snagama vjerovatno naređeno da obavijeste SAD prije vremena i izvedu zračne napade znajući da neće pogoditi američke trupe i da će Amerikanci upozoriti svoje saveznike, rekli su zvaničnici. Ali Rusi su vjerovatno ipak postigli svoj cilj, a to je da pošalju poruku SAD-u da mogu napasti bez brige o odmazdi, rekao je jedan zvaničnik.

    Rusko obavještenje je stiglo preko dugogodišnje bilateralne linije za dekonflikt koja djeluje nekoliko godina, gdje svaka strana obavještava drugu o vojnim operacijama i pokretima koji rizikuju pogrešnu procjenu ako svaka strana nije svjesna aktivnosti druge.

  • “Oružje iz Evrope ubija civile”

    “Oružje iz Evrope ubija civile”

    Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja danas je rekao da evropsko oružje ubija civile u Ukrajini.

    Ruski visoki diplomata naveo je da je kasetna municija nosila oznake nekih evropskih zemalja, kada je korišćena tokom nedavnog granatiranja Donjecka, prenosi TAS S.

    “Brisel je, preko Evropskog fonda za mir, što samo po sebi zvuči kao svetogrđe, već isporučio smrtonosno oružje Ukrajni u vrednosti od dve milijarde evra”, rekao je on i dodao da se tu ne računaju odvojene isporuke zemalja članica EU.

    On je dodao da Evropska unija nastavlja da preplavljuje Ukrajinu proizvodima vojne namene, zanemarujući sva pravila kontrole sopstvenog izvoza.

    Nebenzja je napomenuo da je nedavno granatiranje Donjecka odnelo živote šestoro ljudi uključujući i dete.

  • Šta su sve Rusi pronašli?

    Šta su sve Rusi pronašli?

    Ruski istražni komitet saopštio je danas da su istražitelji u mobilnim telefonima pripadnika bataljona Azov koji su se predali u fabrici Azovstalj u Marijupolju pored kukastih krstova i Hitlerovih portreta pronašli i fotografije civila koji su postali njihove žrtve.

    “Nastavlja se istraga protiv ukrajinskih vojnika i pripadnika bataljona Azov koji su se nalazili na teritoriji železare Azovstalj u Marijupolju”, navodi se u saopštenju, prenosi TAS S. Navode i da je u toku ispitivanje nekoliko stotina mobilnih telefona i drugih uredjaja koji pripadaju “nacionalistima”.

    “Utvrđeno je da se u memoriji uređaja nalaze fotografije koje ukazuju na privrženost vlasnika telefona nacističkoj ideologiji. Na njima su na primer, kukasti krst, portreti Hitlera i druge ilustracije na tu temu. Takođe, neki telefoni su sadržali slike civila koji su postali žrtve nacionalista”, saopštio je istražni komitet.

  • “Više NATO raketa – više žrtava”

    “Više NATO raketa – više žrtava”

    Zemlje NATO očigledno će pokušati da angažuju sve svoje resurse da spreče uspeh ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, što će neminovno povećati broj žrtava, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Kijevski režim se neprekidno pumpa sve smrtonosnijim naoružanjem, posebno raketnom artiljerijom, što će neminovno povećati broj žrtava. Pojava takvih komada naoružanja u zoni sukoba već je dovela do povećanja uništavanja civilne infrastrukture u LNR i DNR”, poručila je Zaharova, prenosi agencija TAS S.

    Kako je rekla portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, to nikome na Zapadu ne smeta, to je za njih kolateralna šteta.

    “Glavna stvar je ne dozvoliti Rusiji da uspešno završi specijalnu operaciju u Ukrajini. Očigledno, svi resursi koji su dostupni u NATO i njegovim zemljama članicama biće iskorišćeni za postizanje ovog cilja”, smatra Zaharova.

  • “Kijev bi se vratio pregovorima”

    “Kijev bi se vratio pregovorima”

    Izjava Moskve da je spremna da nastavi mirovne pregovore sa Ukrajinom je pokušaj da prevari svet, tvrdi savetnik ukrajinskog predsednika i glavni pregovarač sa Rusijom Mihail Podoljak.

    “Rusija je želela da ostavi utisak da je spremna da razgovara u trenutku dok planira da zabije nož u leđa Ukrajini”, poručio je Podoljak u onlajn objavi, prenosi agencija Rojters.

    Kako je dodao, Kijev bi se definitivno vratio pregovorima, ali samo u pravo vreme.

  • Direktor Gasproma: “Ne vidim rešenje”

    Direktor Gasproma: “Ne vidim rešenje”

    Gasprom ne vidi rešenje za aktuelni problem s opremom u kompresorskoj stanici Portovaja, izjavio je generalni direktor kompanije Aleksej Miler.

    Ta stanica je deo gasovoda Severni tok 1 kojim se ruski gas transportuje u Nemačku.Gasprom je poslednjih dana smanjio isporuke gasovodom Severni tok 1 na samo 40 odsto od uobičajenog nivoa, navodeći kao razlog zastoj u vraćanju njegove opreme koju servisira nemačka kompanija Simens Enerdži u Kanadi.

    Miler je rekao da sankcije sprečavaju kompaniju da vrati opremu, navodi Rojters dodajući da je Nemačka odbacila to objašnjenje kao “neutemeljeno”.

    Šef Gasproma je takođe naveo da kompanija ima mnogo opreme za taj gasovod na kojoj bi trebalo da bude urađeno redovno veliko održavanje sledećeg meseca i oštro je kritikovao Simens što se “ne oglašava” po tom pitanju.

    Rusi smanjili isporuke gasa još jednoj državi? “Nije namerno”

    Evropske kompanije, uključujući italijanski Eni, austrijski OMV i nemački Uniper, prijavile su značajan pad snabdevanja ruskim gasom danas i juče.

    Zvanični Kremlj je danas saopštio da smanjenje snabdevanja nije unapred smišljeno.

  • “Još jednom – nije postojao drugi izlaz”

    “Još jednom – nije postojao drugi izlaz”

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija nije izvršila invaziju na Ukrajinu.

    Kao i da je specijalna operacija objavljena onda kada nije bilo drugog načina da se ukaže Zapadu na zločinačko uvlačenje Kijeva u NATO.

    Lavrov je u intervjuu za Bi-Bi-Si dodao da je Zapad brižno štiteći, brinuo i na sve načine gajio neonacistički režim čiji je predsednik Vladimir Zelenski još u septembru 2021. godine rekao da ako se neko u Ukrajini oseća kao Rus onda neka ide u Rusiju.

    Kako je istakao, Zelenski je to javno rekao.

    “Kada mu je dopisnik Si-En-En rekao da je puk ‘Azov’ u nekoliko stranih država, u SAD, Japanu, uvršten na listu ekstremističkih, terorističkih organizacija, Zelenski je slegnuo ramenima i rekao da oni imaju mnogo takvih bataljona i pukova i da su oni takvi kakvi su”, dodao je Lavrov, prenosi Sputnjik.

    Kako je istakao, ruska strana nikoga nije napadala u Ukrajini, već su u toj zemlji napadali Ruse.

    “Još jednom vam kažem: nismo imali drugi izlaz. Mnogo puta, hiljadu puta smo sve to objašnjavali. Sada vašim zapadnim oružjem ukrajinski režim napada civile, gradove, isto onako kako su to radili 2014. godine, kada su na vlast došli pučisti, kada su bombardovali centar Luganska iz aviona, kada su u Odesi spalili 50 ljudi“, istakao je Lavrov i retorički zapitao: „Da li se iko toga seća danas?”.

    O izjavi Zorane Mihajlović
    Lavrov je nazvao veoma čudnom izjavu potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Srbije Zorane Mihajlović, koja je rekla da bi njegova poseta zakomplikovala situaciju u Srbiji i da je dobro što odložena.

    “Potpredsednica Vlade, gospođa Mihajlović, dala je veoma čudnu izjavu, da nisu hteli da me vide tamo u Beogradu, kao da sam se ja sam pozvao. Ona je dalje rekla da ako Lavrov kaže da je prijatelj Srbije, nije trebalo ni da pomisli da dolazi kod nas kada smo pod pritiskom da uvedemo sankcije Rusiji”, rekao je ministar u intervjuu za NTV.

    “Ako si prijatelj, nemoj da dolaziš kod nas, jer će tvoja poseta iritirati Zapad, i to je sve”, objasnio je Lavrov logiku ministarke Mihajlović.

    Države susedne Srbiji – Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija, zatvorile su vazdušni prostor za prelet Lavrovljevog aviona, pa je otkazana poseta šefa ruske diplomatije, koja je bila zakazana za 6-7. jun. Lavrov je tada rekao da je Rusija pozvala srpskog ministra spoljnih poslova da poseti Moskvu u najskorije vreme.

    Podsećamo, Mihajlović je izjavila da je dobro što je otkazana najavljena poseta ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova Srbiji, jer je i sama najava te posete stavila Srbiju u komplikovanu poziciju.

    “Sama najava posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova bila bi komplikovana za Srbiju i za predsednika Aleksandra Vučića. Trudimo se da opstanemo u energetskom, finansijskom i političkom smislu u trenutku koji je zaista težak i mislim da nam je najmanje potrebno da se preko naših leđa rešavaju svetska pitanja”, rekla je tada Mihajlović.

    Ona je dodala da “stalno slušamo kako su Srbija u Rusija najveći prijatelji. Ako su nam prijatelji, pošto govore da jesu, onda nije trebalo da planira da dođe u ovom trenutku, da ne idem u onu krajnost da kažem da je trebalo da nas zamole da im uvedemo sankcije”, istakla je ona.

    Oružje isporučeno Ukrajini već na crnom tržištu Albanije i KiM
    Prenosivi raketni sistemi “Stinger” i protivtenkovski sistemi “Džavelin”, koje je Zapad isporučio Ukrajini, već se prodaju na crnom tržištu u Albaniji i na Kosovu, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, prenosi Politika.

    “Naravno, ne smeta da se malo bolje pogleda šta se već dešava sa oružjem dostupnim u Ukrajini, tim ‘Stingerima’, ‘Džavelinima’. Oni su već na crnom tržištu. Pojavili su se u Albaniji i na Kosovu, o tome se otvoreno govori i prodaju se sa popustom, da tako kažem. Sve u svemu, u toku je proces osvajanja crnog tržišta”, konstatovao je Lavrov, preneo je Sputnjik.

    On je dodao da se nada da vojska na Zapadu shvata sve rizike povezane sa isporukom teškog naoružanja Ukrajini.

    “Zaista se nadam da osim političara koji neodgovorno zahtevaju da se Ukrajini isporuči sve što želi, još uvek postoje vojna lica koja shvataju šta je u pitanju i koji shvataju rizike koji su sa tim povezani”, rekao je Lavrov u intervjuu za NTV.

  • Njemačka vlada: “Šaljemo trupe u BiH zbog Dodika”

    Njemačka vlada: “Šaljemo trupe u BiH zbog Dodika”

    Njemačka savezna vlada i formalno je saopštila da želi poslati u BiH 50 njemačkih vojnika u sastavu EUFOR-a, i to zbog, kako je naglašeno u saopštenju koje su objavili u srijedu, secesionističke politike “vođe bosanskih Srba” Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH.

    Naglasili su da ovom odlukom Savezna vlada i njeni EU i NATO partneri stavljaju do znanja da neće dozvoliti da u njihovom susjedstvu dođe do stvaranja bezbjednosnog vakuuma. Osim toga, kako su istakli, zabrinuti su i zbog mogućeg uticaja Rusije na region.

    “Ruski napadački rat sa Ukrajinom pojačao je zabrinutost da bi Rusija takođe i u BiH mogla imati destabilizirajući efekat. Tamo su u oktobru planirani izbori, zbog čega je posebno hitno potrebno stvoriti sigurno okruženje tokom izbora, čemu misija EUFOR-a ‘Altea’ daje važan doprinos”, saopšteno je. Kako je istaknuto, da bi vojnici mogli biti poslani u BiH, potrebna je saglasnost Bundestaga, njemačkog parlamenta, a još nije određen termin održavanja te sjednice.

    Osim toga, u Vladi Njemačke ističu da je odluka Vlade da prvi put nakon 2012. ponovo pošalje vojnike u BiH jak signal prema Ujedinjenim nacijama, koje, kako podsjećaju, u novembru treba da odluče o produženju mandata EUFOR-a na još godinu dana.

    “Do novembra postoji jasan mandat za njemačko učešće i pravni osnov za to učešće. S njemačkim partnerima koji su predstavljeni u Savjetu bezbjednosti UN-a Savezna vlada ulaže sve moguće napore da dođe do novog mandata misije EUFOR ‘Altea’ u novembru”, saopštili su.

    Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, ističe da je evidentna namjera Zapada da ojača svoje vojno prisustvo u BiH, i da u tom kontekstu treba i gledati angažman Njemačke.

    “Oni tačku krize pre svega vide u BiH, a ne na Kosovu i Metohiji, što je dominantna percepcija javnosti u Srbiji. To pokazuje da se problem BiH u evropskim zemljama vidi kao ozbiljan i da žele da održe vojno prisustvo”, smatra Radić.

    Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke, koja dobro poznaje njemačku politiku na Balkanu, ističe da ovom odlukom Njemačka u praksi dokazuje ono što je najavljivala proteklih mjeseci da želi da se posveti BiH i da je zabrinuta zbog tamošnje situacije.