Kategorija: Svijet

Najozloglašeniji britanski zatvorenik Čarls Bronson (73), poznat i kao Čarls Salvador, dobiće priliku da lično iznese molbu za uslovni otpust, odlučio je odbor za uslovni otpust, prenosi Sky News.

Bronson je proveo više od 50 godina u zatvoru, nakon što je prvobitno osuđen 1974. godine zbog oružane pljačke, nasilja i uzimanja talaca, a kazna mu je kasnije produžena na doživotnu.

Iako je posljednjih 12 godina bez nasilnih prekršaja, ovo je njegov deveti zahtjev za puštanje na slobodu.

Do sada je komisija njegov zahtjev razmatrala “na papiru”, analizirajući izvještaje zatvorskih službenika i psihologa.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Stephen Pumpleweed McNally (@stephen.mcnally.9250)

Sada će slučaj preći u usmeno saslušanje, što će omogućiti panelu da lično ispita Bronsona i svjedoke i da detaljnije procijeni njegov rizik i planove za budućnost.

Bronsonov advokat Gurdip Sing ocenio je da je odluka značajan korak ka napretku i eventualnom puštanju, što bi mu omogućilo da se posveti dobrotvornom radu kroz Fondaciju “Born Art”.

Još uvijek nije određen datum ročišta, a Bronson bi mogao da pokuša da zahtjeva i javno saslušanje tokom predstojeće usmjene faze.

Zemljotres jačine 4,5 stepeni Rihterove skale pogodio je okrug Puturge u Malatiji, u centralnom dijelu Turske, saopštila je turska Agencija za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama (AFAD).

Epicentar je bio na dubini od 9,39 kilometara, a zemljotres se dogodio u 6.43 časova po lokalnom vremenu, prenijela je Anadolija.

U saopštenju AFAD-a navodi se da trenutno nema prijavljenih posljedica i da je procjena stanja na terenu u toku.

Snježni nanosi u Moskvi danas su, 21. februara skoro dvostruko veći od normalnog nivoa, dostigavši visinu od 70 centimetara, čime je oboren rekord iz 1966. godine.

“Kao rezultat snežnih padavina u proteklih 24 sata, snježni nanosi nastavljaju da se povećavaju. Na referentnoj meteorološkoj stanici VDNH u Moskvi, visina snega je 1,8 puta veća od klimatske norme i trenutno iznosi 70 centimetara, dok je norma za 21. februar 38 centimetara”, rekao je za RIA Novosti Jevgenij Tiškovec, vodeći stručnjak u meteorološkom centru Fobos.

Meteorolozi su napomenuli da je ovim oboren rekord iz 1966. godine, kada je dubina snijega na današnji dan bila 64 centimetra.

“U centru Moskve, u Balčugu, visina snijega trenutno je 78 centimetara, a u Tušinu 73 centimetra. U Moskovskoj oblasti, najveći snježni nanosi su u Kolomni – 81 centimetar, Kaširi – 83 centimetra i Čerusti – 84 centimetra”, rekao je Tiškovec.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa spremna je da razmotri predlog kojim bi Iranu bilo dozvoljeno “simbolično” obogaćivanje uranijuma, pod uslovom da ne postoji mogućnost razvoja nuklearne bombe, rekao je visoki američki zvaničnik za Aksios.

Trampu su predstavljene i vojne opcije koje uključuju direktno ciljanje vrhovnog vođe Ali Hamneja i njegovog sina Modžtabe, ističe izvor.

Prema navodima američkih i izraelskih zvaničnika, razlike između Vašingtona i Teherana “ostaju duboke”, a prag za prihvatanje iranskog predloga je visok.

ranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da će nacrt predloga biti finalizovan u naredna dva ili tri dana.

Američki zvaničnik je naveo da Tramp još nije doneo odluku o eventualnom napadu i da “drži sve opcije otvorenim”, dok je portparolka Bele kuće Ana Keli poručila da samo “predsednik zna kakvu će odluku doneti”.

Tramp je više puta istakao da ne želi da Iran ima mogućnost obogaćivanja, dok je Hamnej poručio da Teheran neće odustati od tog prava, koje opisuje kao civilno.

Prema izvorima, Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner zatražili su od Aragčija detaljan predlog koji bi otklonio zabrinutosti SAD.

Vašington je poručio da bi razmotrio ograničeno, “simbolično” obogaćivanje ako Iran pruži detaljne garancije da program nema vojnu namenu.

Aragči je naveo da bi sporazum morao da bude “dogovor u kome svi dobijaju” i da će uključivati političke obaveze i tehničke mere, uz moguće učešće šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija u nadzoru nad programom.

Američki zvaničnici ističu da će odluka o daljim koracima zavisiti od sadržaja pisanog iranskog predloga, uz poruku da je “lopta u njihovom dvorištu”.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa zapretila je protivmerama evropskim zemljama ako EU u nabavkama bude favorizovala domaće proizvođače oružja u odnosu na američke, prenosi Politiko.

Američki Pentagon je izrazio svoje protivljenje svakoj evropskoj inicijativi za ograničavanje pristupa evropskom tržištu za američku odbrambenu industriju, upozoravajući da bi takav potez izazvao slične mere Vašingtona, navodi briselski portal.

Primedbe, prema pisanju Politika, uključene su u memorandum dostavljen kao deo javnih konsultacija Evropske komisije početkom ovog meseca, nakon što je izvršna vlast EU zatražila povratne informacije od vlada i predstavnika industrije o evropskim pravilima za nabavku oružja.

SAD se snažno protive bilo kakvim promenama Direktive koje bi ograničile sposobnost američke industrije da podrži ili na drugi način učestvuje u nacionalnim odbrambenim nabavkama zemalja članica EU”, napisala je američka administracija uoči planirane promene zakona EU o odbrambenim nabavkama.

Dodaje se da su “protekcionističke politike koje potiskuju američke kompanije sa tržišta, dok najveće evropske odbrambene komp

Politiko je ranije objavio da je zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau oštro kritikovao evropske saveznike u NATO-u zbog davanja prioriteta sopstvenoj odbrambenoj industriji u odnosu na američke dobavljače oružja tokom zatvorenog sastanka u decembru.

Poslednjih godina, Evropska komisija je nastojala da poveća evropski udeo u ugovorima o javnim nabavkama EU . Decenijama se Evropa u velikoj meri oslanjala na američku vojnu opremu, od lovaca F-35 lightning II do raketnih sistema M142 HIMARS i protivvazdušnih raketa MIM-104 patriot, a skoro dve trećine uvezenih sistema naoružanja u EU dolazi iz SAD, prenosi Politiko.

Očekuje se da će Evropska komisija predstaviti reviziju Direktive o javnim nabavkama u oblasti odbrane iz 2009. godine u trećem kvartalu ove godine, ali ostaje nejasno da li će revidirani tekst sadržati obavezujuće klauzule u korist evropskih proizvođača, navodi briselski portal.

EU već favorizuje evropske kompanije kroz programe poput SAFE-a, od 150 milijardi evra, i mogućnosti za kupovinu oružja koju Ukrajina može da ostvari iz nedavno dogovorenog kredita od 90 milijardi evra Kijevu. Novac EU može da se koristi za kupovinu vojne opreme samo ako najmanje 65 odsto vrednosti opreme potiče iz Evrope, navodi Politiko.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je sinoć da je za vlasti u Iranu bolje da nastave da pregovaraju sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Tramp je na konferenciji za novinare u Bijeloj kući, na pitanje da li ima poruku za narod Irana, rekao da je za iranske vlasti “bolje da pregovaraju o fer sporazumu”, prenosi Rojters.

Dodao je da se narod Irana mnogo razlikuje od svojih lidera, i da žali zbog onoga što je režim učinio njihovoj zemlji.

Tramp je upozorenje iranskoj vladi da je “bolje da pregovara o fer sporazumu” uputio dok razmatra i upotrebu vojne sile, kako je ranije više puta najavljivao.

U Ženevi su 17. februara održani posredni pregovori delegacija SAD i Irana, o iranskom nuklearnom programu, dok je prva runda razgovora održana u Omanu, 6. februara.

Na konferenciji za medije zvaničnici NASA-e saopštili su da će prvi pokušaj lansiranja posade na istorijsku misiju oko Meseca biti 6. marta.

Misija Artemis II uključivaće četiri astronauta na desetodnevno putovanje oko daleke strane Meseca i nazad na Zemlju, otvarajući put za buduće sletanje na Mesec.

NASA je odredila datum lansiranja nakon uspešne generalne probe – ključnog testa pre lansiranja gde se raketa puni gorivom i prolazi kroz sekvencu odbrojavanja.

To je bio drugi pokušaj tima Artemis da izvrši probni let u Svemirskom centru Kenedi na Floridi.

Govoreći na konferenciji za novinare, Lori Glejz iz NASA-e rekla je da su problemi, uključujući one sa zaptivačima i filterima, sada rešeni.

„Juče smo uspeli u potpunosti da napunimo SLS raketu u planiranom roku. Takođe smo uspešno demonstrirali odbrojavanje do lansiranja“, rekla je ona.

Posadu Artemisa II čine tri Amerikanca – Rid Vajzmen, Viktor Glaver i Kristina Koh – i jedan Kanađanin, Džeremi Hansen.

Svoje putovanje započeće NASA-inom mega raketom za Mesec – 98 metara visokim Spejs lanč sistemom, odnosno SLS-om. Samo je jednom ranije leteo, u novembru 2022. godine za misiju Artemis I, ali tada bez ljudi u letelici.

Prvi dan svog putovanja provešće u orbiti oko Zemlje, a zatim, ako svi sistemi budu radili dobro, astronauti će se uputiti ka Mesecu.

Putovanje traje oko četiri dana, a posada će leteti oko daleke strane Meseca, strane koju nikada ne vidimo sa Zemlje.

Biće na udaljenosti od 6.500 do 9.500 kilometara iznad površine Meseca i imaće nekoliko sati posvećenih proučavanju i fotografisanju Meseca.