VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Tramp dao rok Ukrajini da prihvati mirovni sporazum

    Tramp dao rok Ukrajini da prihvati mirovni sporazum

    – Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas, 21. novembra da smatra da je četvrtak, 27. novembar odgovarajući rok da Ukrajina prihvati mirovni prijedlog koji podržavaju SAD kako bi se okončao rat sa Rusijom.

    “Imao sam mnogo rokova, ali ako stvari dobro funkcionišu, obično se rokovi produžavaju. Ali mislimo da je četvrtak odgovarajuće vrijeme”, rekao je Tramp u intervjuu za radio-stanicu Fox News.

    Kako je ranije danas objavio Rojters, pozivajući se na dvije osobe upoznate sa situacijom, Sjedinjene Američke Države prijete da će prekinuti razmjenu obavještajnih podataka i isporuke oružja Ukrajini ako ne pristane na okvir mirovnog sporazuma kojim posreduju SAD.

    Izvori su rekli su da je Kijev pod većim pritiskom Vašingtona nego tokom bilo kojih prethodnih mirovnih pregovora i da SAD žele da Ukrajina potpiše okvir sporazuma do narednog četvrtka.

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je ranije danas u obraćanju građanima rekao da je Kijev pod jednim od najtežih pritisaka i da se suočava sa rizikom da izgubi ključnog partnera ili dostojanstvo.

    “Sada je jedan od najtežih trenutaka u našoj istoriji. Sada Sada Ukrajina može da se nađe pred veoma teškim izborom. Ili gubitak dostojanstva, ili rizik od gubitka ključnog partnera. Ili teških 28 tačaka, ili izuzetno teška zima – najteža – i dalji rizici”, istakao je Zelenski.

  • Peskov: Zelenskom je bolje da pregovara sada, nego kasnije

    Peskov: Zelenskom je bolje da pregovara sada, nego kasnije

    Efikasan rad ruskih oružanih snaga trebalo bi da ubijedi ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog da je bolje pregovarati sada nego kasnije, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je naveo da dejstva ruskih oružanih snaga predstavljaju pokušaj da se Zelenski prisili na mirno rješenje.

    Prema njegovim riječima, svaka dalja akcija je besmislena i opasna za Kijev.

    – Prostor za Zelenskog da donosi odluke se smanjuje, jer gubi teritoriju tokom ofanzivnih akcija ruskih oružanih snaga – naglasio je Peskov.

    Peskov je napomenuo da je Rusija otvorena za mirovne pregovore zbog njihovog uspjeha, a ne zbog samog procesa.

    – Da li želite da pregovaramo o tako složenom pitanju u javnosti? Zaista želimo da ovi mirovni pregovori budu uspješni. A da bi se to dogodilo, nismo spremni da o tome razgovaramo u javnosti – rekao je Peskov novinarima, kada su ga pitali o detaljima američkog mirovnog plana koji su procurili u medije.

    Peskov je poručio da Kijev mora da donese odgovornu odluku, počne da pregovara i preuzme odgovornost.

  • Objavljen Trampov mirovni plan za Ukrajinu: Ovo je svih 28 tačaka

    Objavljen Trampov mirovni plan za Ukrajinu: Ovo je svih 28 tačaka

    Ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko objavio je 28 tačaka mirovnog plana za Ukrajinu.

    Mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa sadrži 28 tačaka. One uključuju odredbe koje se tiču teritorijalnih pitanja, obnove i političkog statusa Ukrajine.

    Bezbednost i politički status Ukrajine

    Prema odredbama koje se tiču bezbednosti i političkog statusa Ukrajine, biće potvrđen suverenitet Ukrajine, Sjedinjene Američke Države će pružiti uslovne garancije bezbednosti, vanblokovski status Ukrajine i odricanje od NATO-a biće utvrđeni u Ustavu, broj ukrajinskih oružanih snaga biće ograničen, a nenuklearni status zemlje biće očuvan.

    Teritorijalna pitanja

    Što se tiče teritorijalnih pitanja, Krim, Donjeck i Lugansk biće de fakto priznati kao ruske teritorije, dok će Herson i Zaporožje dobiti “zamrznuti status” duž linije kontakta. Tramp takođe predlaže stvaranje demilitarizovane tampon zone pod de fakto ruskom kontrolom, pri čemu bi obe strane bile obavezne da ne menjaju granice silom.

    Vojni sporazumi

    Dalje, vojni sporazumi, prema planu, uključuju zabranu raspoređivanja trupa NATO-a u Ukrajini i borbenih aviona NATO-a u Poljskoj. Predlaže se stvaranje američko-ruske radne grupe za bezbednost i pravno učvršćivanje ruske politike nenapadanja.

    Ekonomski blok i obnova Ukrajine

    Pitanja koja se tiču ekonomije i obnove Ukrajine uključuju odredbe o stvaranju investicionog paketa za obnovu Ukrajine, korišćenje 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, od čega će 50% profita ići Sjedinjenim Državama, kao i dodelu dodatnih 100 milijardi evra iz Evrope i stvaranje Fonda za razvoj Ukrajine.

    Rusija u globalnom sistemu

    Tačke odgovorne za poziciju Rusije u svetu uključuju postepeno ukidanje sankcija, povratak zemlje u G8 i dugoročnu ekonomsku saradnju sa Sjedinjenim Državama.

    Humanitarna pitanja

    Humanitarna pitanja uključuju razmenu zatvorenika “svi za sve” i spajanje porodica i programe tolerancije u obrazovanju.

    Energija i posebni objekti

    Trampov plan takođe uključuje odredbe o energetici i posebnim objektima. To uključuje pokretanje Zaporoške nuklearne elektrane (ZNPP) pod nadzorom IAEA, sa električnom energijom koja će biti podeljena 50/50 između Rusije i Ukrajine, kao i pomoć SAD u obnovi gasne infrastrukture Ukrajine.

    Unutrašnji politički procesi u Ukrajini

    Kao deo unutrašnjeg političkog procesa u Ukrajini, izbori će biti održani 100 dana nakon potpisivanja mirovnog plana, a svim učesnicima u sukobu biće data potpuna amnestija.

    Implementacija i kontrola

    Sprovođenje odredbi mirovnog plana biće praćeno kroz pravno obavezujući sporazum i nadzor od strane “Mirovnog saveta” koji predvodi Tramp. Štaviše, plan zahteva trenutni prekid vatre po potpisivanju sporazuma i sankcije za kršenje mirovnog plana.

    28 tačaka Trampovog mirovnog sporazuma za Ukrajinu

    1. Suverenitet Ukrajine biće potvrđen.

    2. Rusija, Ukrajina i Evropa će zaključiti sveobuhvatni sporazum o nenapadanju; svi sporovi iz poslednjih 30 godina smatraće se rešenim.

    3. Rusija se obavezuje da neće vršiti invaziju na susedne zemlje, a NATO se obavezuje da se neće dalje širiti.

    4. Sjedinjene Američke Države će delovati kao posrednik u dijalogu između Rusije i NATO-a o pitanjima bezbednosti i deeskalacije.

    5. Ukrajina će dobiti bezbednosne garancije.

    6. Broj ukrajinskih oružanih snaga biće ograničen na 600.000 ljudi.

    7. Ukrajina će u svom Ustavu ugraditi svoje odbijanje da se pridruži NATO-u, a NATO će sličnu odredbu uključiti u svoja dokumenta.

    8. NATO neće rasporediti trupe u Ukrajini.

    9. Evropski borbeni avioni biće stacionirani u Poljskoj.

    10. Garancije SAD:

    Sjedinjene Američke Države će dobiti nadoknadu za pružanje garancija.
    Ukrajina će izgubiti garanciju ako napadne Rusiju.
    Ako Rusija napadne Ukrajinu, sankcije će biti vraćene, a priznate teritorije će biti preispitane.
    Lansiranje raketa na Moskvu ili Sankt Peterburg bez razloga lišiće Ukrajinu garancija.

    11. Ukrajina ima pravo na članstvo u EU i dobiće preferencijalni pristup evropskom tržištu.

    12. Plan za obnovu Ukrajine obuhvata:

    Fond za razvoj Ukrajine za investicije u tehnologiju i veštačku inteligenciju.
    Zajednička obnova i rad gasne infrastrukture.
    Rekonstrukcija oštećenih područja i gradova.
    Razvoj infrastrukture.
    Rudarstvo.
    Poseban paket Svetske banke.

    13. Rusija će biti reintegrisana u globalnu ekonomiju:

    Sankcije će biti ukidane po fazama.
    SAD i Rusija će potpisati dugoročni sporazum o ekonomskoj saradnji.
    Rusija će biti pozvana da se ponovo pridruži G8.

    14. Zamrznuta imovina:

    100 milijardi dolara ruskih sredstava biće iskorišćeno za obnovu Ukrajine; SAD će dobiti 50% profita.
    Evropa će dodati 100 milijardi dolara.
    Preostala zamrznuta sredstva biće usmerena u američko-ruski investicioni fond.

    15. Biće osnovana američko-ruska radna grupa za poštovanje sporazuma.

    16. Rusija će ojačati svoju politiku nenapadanja prema Evropi i Ukrajini.

    17. Sjedinjene Američke Države i Rusija će produžiti sporazume o kontroli nuklearnog naoružanja, uključujući START I.

    18. Ukrajina potvrđuje svoj status države bez nuklearnog oružja.

    19. Nuklearna elektrana Zaporožje će nastaviti sa radom pod nadzorom MAAE; proizvodnja će biti podeljena 50:50 između Rusije i Ukrajine.

    20. Obe zemlje će sprovesti programe tolerancije:

    Ukrajina će usvojiti norme EU o zaštiti manjina.
    Obe strane će ukinuti diskriminatorne mere.
    Nacistička ideologija će biti zabranjena.

    21. Teritorije:

    Krim, Donjeck i Lugansk biće de fakto priznati kao ruski, uključujući i od strane Sjedinjenih Država.
    Herson i Zaporožje su zamrznuti duž linije kontakta.
    Rusija se odriče drugih teritorija van pet regiona.
    Ukrajina povlači svoje snage iz dela Donjecke oblasti; teritorija će postati demilitarizovana tampon zona.

    22. Ni Ukrajina ni Ruska Federacija neće menjati teritorijalne sporazume silom.

    23. Rusija neće ometati korišćenje Dnjepra i izvoz žita preko Crnog mora.

    24. Humanitarni blok:

    Razmena svih za sve.
    Povratak civilnih pritvorenika i dece.
    Program ponovnog spajanja porodica.
    Mere pomoći žrtvama sukoba.

    25. Ukrajina će održati izbore za 100 dana.

    26. Sve strane će dobiti amnestiju i odreći se budućih potraživanja.

    27. Sporazum će biti pravno obavezujući, a nadgledaće ga Mirovni savet na čelu sa Donaldom Trampom.

    28. Nakon potpisivanja memoranduma, prekid vatre će odmah stupiti na snagu.

  • Mediji pišu: Zelenski je gotov, predaje teritoriju, smanjuje vojsku i odustaje od oružja?

    Mediji pišu: Zelenski je gotov, predaje teritoriju, smanjuje vojsku i odustaje od oružja?

    Sjedinjene Američke Države su signalizirale predsjedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da Kijev mora da prihvati okvir koji su sastavile SAD za okončanje rata sa Rusijom, kojim se predlaže da Ukrajina odustane od teritorije i pojedinih oružja, prenio je Rojters, pozivajući se na dva izvora upoznata sa situacijom, dok američki portal Aksios navodi da američki plan predviđa da Ukrajina odustane od cijele teritorije Donbasa.

    Prema izvještaju Aksiosa, trenutni nacrt koji se razrađuje između Vašingtona i Moskve fokusiran je na 28 tačaka, uključujući bezbjednosne garancije za Ukrajinu i Evropu, kao i buduće odnose SAD sa Rusijom i Ukrajinom.

    Trampov plan od 28 tačaka podrazumijeva da Rusija dobije potpunu de fakto kontrolu nad Luganskom i Donjeckom oblasti, regionom poznatijim kao Donbas, uprkos tome što Ukrajina, prema najnovijoj analizi Instituta za proučavanje rata, i dalje kontroliše oko 14,5 odsto tamošnje teritorije.

    Uprkos tome što su pod ruskom kontrolom, područja u Donbasu iz kojih bi se Ukrajina povukla smatrala bi se demilitarizovanom zonom, gdje Rusija ne bi mogla da tamo postavi trupe, navodi Aksios.

    U dva druga regiona, Hersonu i Zaporožju, trenutne linije kontrole bi uglavnom bile zamrznute, a Rusija bi vratila dio teritorije, uz pregovore.

    Prema Trampovom planu, podsjeća Aksios, SAD i druge zemlje bi priznale Krim i Donbas kao zakonito rusku teritoriju, ali od Ukrajine se to ne bi tražilo.

    Prema navodima izvora Rojtersa, predlozi, između ostalog, uključuju i smanjenje broja ukrajinskih oružanih snaga.

    Visoki zvaničnik je rekao za Rojters da je Kijev dobio “signale” o paketu američkih prijedloga za okončanje rata o kojima je Vašington razgovarao sa Rusijom, ali je dodao da Kijev nije učestvovao u pripremi ovih predloga.

    – Vojni sekretar SAD Den Driskol i visoka delegacija Pentagona stigli su jutros u Ukrajinu u misiju utvrđivanja činjenica kako bi se sastali sa ukrajinskim zvaničnicima i razgovarali o naporima za okončanje rata – rekao je u saopštenju portparol vojske, pukovnik Dejv Batler.

    Uoči sastanka, najavljeno je da se očekuje da će Driskol sa Zelenskim i drugim visokim ukrajinskim zvaničnicima razgovarati o uslovima na bojnom polju i potrebama za oružjem, kao i o mirovnim naporima koji su u toku.

    U objavi na Telegramu, ukrajinski ministar odbrane Denis Šmihalj napisao je da je imao čast da se sastane sa Driskolom.

    Šmihalj je rekao da je “partnerima predstavio dostignuća u oblasti odbrambenih inovacija” i “fokusirao se na naredne korake za sprovođenje istorijskih odbrambenih sporazuma koje su postigli Zelenski i Tramp”.

  • Tramp odobrio plan za mir između Rusije i Ukrajine

    Tramp odobrio plan za mir između Rusije i Ukrajine

    Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ove nedjelje odobrio je plan od 28 tačaka za mir između Rusije i Ukrajine, koji su visoki zvaničnici administracije razvijali posljednjih nedelja u konsultaciji sa ruskim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim i ukrajinskim zvaničnicima, rekao je visoki zvaničnik administracije za NBC.

    U izradu plana bili su uključeni Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, potpredsjednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio i Trampov zet, Džared Kušner.

    Zvaničnik je rekao da se plan fokusira na bezbjednosne garancije za obe strane kako bi se obezbijedio trajni mir, ali nije iznio detalje, jer se još vodi određeni stepen pregovora.

    Tri američka zvaničnika navela su da okvir sporazuma još nije predstavljen Ukrajincima i da se vreme finalizacije poklopilo sa posjetom američke vojne delegacije Kijevu.

    Rubio je na mreži Iks rekao da postizanje trajnog mira zahtijeva ustupke obe strane i da se razvija lista potencijalnih ideja za okončanje rata.

    Američka delegacija stigla je u Kijev juče ujutru kako bi razgovarala o vojnoj strategiji, tehnologiji i oživljavanju mirovnog procesa.

    Američki zvaničnik opisao je posjetu kao “napor Bijele kuće da ponovo pokrene mirovne pregovore”.

    Prema izvorima bliskim ukrajinskoj vladi i evropskom zvaničniku, Ukrajina nije učestvovala u oblikovanju plana, već je samo okvirno o njemu obaveštena.

    Zvaničnik Bijele kuće rekao je da američki predsjednik želi da se rat okonča i da postoji šansa ukoliko se pokaže fleksibilnost.

    Trampova administracija i ruski zvaničnici sastavili su novi prijedlog za okončanje rata u Ukrajini koji predviđa velike ustupke Kijeva, rekli su izvori upoznati sa naporima za Fajnenšel Tajms.

    Na planu je radila grupa američkih i ruskih zvaničnika, a jedan od arhitekata je Kiril Dmitrijev, šef ruskog državnog fonda i blizak saradnik ruskog predsjednika Vladimira Putina.

    Prema izvorima, plan predviđa da Ukrajina ustupi preostale dijelove Donbasa, prepolovi broj svojih oružanih snaga i odustane od ključnih kategorija naoružanja.

    Takođe bi bila smanjena američka vojna pomoć, zabranjeno raspoređivanje trupa bilo koje strane na ukrajinskoj teritoriji i ukinuta isporuka zapadnog naoružanja dugog dometa.

    Plan uključuje i priznanje ruskog jezika kao zvaničnog, kao i formalni status za lokalnu granu Ruske pravoslavne crkve.

    Izvori su rekli da je dokument u “velikoj mjeri naklonjen Rusiji i teško prihvatljiv za Ukrajinu”.

    Zvaničnici u Kijevu rekli su da plan odgovara maksimalističkim zahtjevima Kremlja, a neki su ga opisali kao pokušaj Moskve da iskoristi političku slabost Zelenskog usred korupcionaškog skandala.

  • Tramp potpisao zakon: Ministarstvo pravde da objavi Epstinove dosijee

    Tramp potpisao zakon: Ministarstvo pravde da objavi Epstinove dosijee

    Predsjednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se nalaže američkom Ministarstvu pravde da objavi dosijee iz istrage o osuđenom seksualnom prestupniku Džefriju Epstinu.

    Zakon zahtijeva od Ministarstva pravde da objavi sve informacije iz svoje istrage o Epstinu “u formatu koji se može pretraživati i preuzimati” u roku od 30 dana.

    Tramp se ranije protivio objavljivanju dokumenata, ali je prošle nedjelje promijenio kurs nakon što se suočio sa otporom Epstinovih žrtava i članova sopstvene Republikanske stranke.

    “Nemamo šta da krijemo”, poručio je Tramp prije glasanja Kongresa.

    Zakon je u utorak ogromnom većinom usvojen u oba doma Kongresa – Predstavničkom domu i Senatu.

    Tramp: Ova prevara će se obiti o glavu demokratama

    U objavi na društvenim mrežama, šef Bijele kuće je optužio demokrate da se zalažu za ovo pitanje kako bi odvukli pažnju od dostignuća njegove administracije.

    “Možda će istina o ovim demokratama i njihovim vezama sa Džefrijem Epstinom uskoro biti otkrivena, jer sam upravo potpisao zakon o objavljivanju Epstinovih dosijea“, napisao je Tramp.

    Iako glasanje Kongresa nije bilo potrebno za objavljivanje dosijea – Tramp je mogao samostalno da naloži objavljivanje – poslanici u Predstavničkom domu su usvojili zakon sa 427 glasova “za” i jednim “protiv”. Senat je jednoglasno izglasao da se zakon usvoji, poslavši ga Trampu na potpisivanje.

    “Ova najnovija prevara će se obiti o glavu demokratama, baš kao i svima ostalima”, poručio je Tramp.

    Šta su Epstinovi dosijei

    Epstinovi dosijei, koji podliježu objavljivanju, prema zakonu su dokumenti iz krivičnih istraga protiv finansijera, uključujući transkripte razgovora sa žrtvama i svjedocima, kao i predmeti zaplijenjeni tokom pretresa njegove imovine.

    Ti materijali uključuju internu komunikaciju Ministarstva pravde, dnevnike letova i ljude i entitete povezane sa Epstinom.

    Fajlovi se razlikuju za više od 20.000 stranica dokumenata sa Epstinovog imanja koje je Kongres objavio prošle nedjelje, uključujući i neke koji direktno pominju Trampa.

    Ipak, Tramp je rekao da republikanci “nemaju nikakve veze sa Epstinom”.

    “To je zaista problem demokrata“, rekao je Tramp i dodao da su “demokrate bili Epstinovi prijatelji, svi do jednog”.

    Džefri Epstin je pronađen mrtav 2019. godine u svojoj zatvorskoj ćeliji u Njujorku, što je proglašeno samoubistvom. Bio je pritvoren pod optužbom za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Prethodno je bio osuđen zbog ugovaranja prostitucije maloljetnice. Imao je veze sa brojnim poznatim ličnostima.

  • Zelenski odbio da razgovara sa Trampovim izaslanikom Vitkofom o američko-ruskom “mirovnom planu”

    Zelenski odbio da razgovara sa Trampovim izaslanikom Vitkofom o američko-ruskom “mirovnom planu”

    Specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof, otkazao je sastanak sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim u Turskoj nakon što je shvatio da on ne želi da razgovara o američkom mirovnom planu, piše Axios.

    Izvori navode da je Zelenski došao sa sopstvenim predlogom, usklađenim sa Evropom, i insistirao na razgovorima u širem formatu.

    Tramp je podržao Vitkofovu odluku da otkaže sastanak jer nije video nikakav prostor za napredak.

    “Sada ćemo čekati. Lopta je na terenu Zelenskog”, rekao je neimenovani američki zvaničnik.

    On je dodao da Zelenski može da dođe u Vašington da razgovara o novom američkom planu, ukoliko to želi.

    Novinar Kristofer Miler potvrdio je da je dokument predat Kijevu preko Vitkofa i šefa Ruskog fonda za direktna ulaganja Kirila Dmitrijeva. Prema njegovim rečima, Zelenski je bio nezadovoljan predlogom.

  • Moskva: EU ignoriše situaciju u Ukrajini, slom kijevskog režima neizbježan

    Moskva: EU ignoriše situaciju u Ukrajini, slom kijevskog režima neizbježan

    Rukovodstva EU i evropskih država ignorišu realnu situaciju u Ukrajini i ne mogu da se pomire sa tim da su stotine milijardi evra, uložene u Kijev, propale, objavila je ruska Spoljna obavještajna služba.

    Evropski vojni eksperti “zvone na uzbunu” i upozoravaju svoje vlade da se bliži krah zapadnog projekta Antirusije u Ukrajini i ukazuju da je slom kijevskog režima neizbježan.

    Kako se navodi, evropske diplomate i obavještajci izvještavaju da su Ukrajinci slučaj Mindič doživjeli kao izdaju i da sumnjaju da će zemlja biti primljena u EU.

    U Evropskoj uniji sa zabrinutošću konstatuju da su Ukrajinci sve više demotivisani, da je zavladala apatija usljed zamora od sukoba.
    Spoljna obavještajna služba ukazuje da Ukrajina gubi političku težinu.

  • Novi plan: EU uvodi “vojni Šengen”

    Novi plan: EU uvodi “vojni Šengen”

    Države članice Evropske unije imaće samo tri dana u mirnodopsko vrijeme i šest sati u kriznim situacijama da odobre prolazak vojnih trupa i opreme preko svojih granica, prema novom prijedlogu Evropske komisije.

    Cilj takozvanog “vojnog Šengena” je drastično poboljšati vojnu mobilnost širom EU, piše Euronews.

    “Vojni Šengen” za bržu odbranu
    “Danas, kako bi se vojna oprema i trupe premjestile, recimo, sa zapada na istok, nažalost, potrebni su mjeseci”, rekao je Apostolos Cicikostas, evropski povjerenik za održivi saobraćaj i turizam.

    “Ono što želimo postići jest da se to dogodi u roku od nekoliko dana. Ne možete braniti kontinent ako se ne možete kretati po njemu”, poručio je na konferenciji za medije.

    “Vrlo je jasno, stoga stvaramo ovaj vojni Schengen”, poručio je on.

    Paket za vojnu mobilnost, koji će službeno biti predstavljen danas, najnoviji je u nizu planova Komisije za jačanje obrane EU-a do kraja decenije.

    Novi sistem po uzoru na civilnu zaštitu
    Jedna od ključnih mjera biće ubrzanje izdavanja dozvola za prekograničnu vojnu mobilnost.

    Trenutno pravila u 27 država članica nisu usklađena, a nekima su potrebne sedmice da odgovore na zahtjev druge zemlje EU. Komisija želi to skratiti na najviše tri dana u mirnodopsko vrijeme i samo šest sati u kriznim situacijama, pri čemu bi se u potonjem slučaju odobrenje podrazumijevalo.

    Plan predviđa novi evropski sistem za vojnu mobilnost, osmišljen po uzoru na Mehanizam civilne zaštite EU koji omogućuje brzu pomoć u slučaju katastrofa.

    Uključivaće “fond solidarnosti za vojnu mobilnost”, putem kojeg će članice moći staviti na raspolaganje imovinu poput teretnih vozova ili trajekata, kao i “katalog vojne mobilnosti” s popisom imovine dvojne namjene iz civilnog sektora koja se može koristiti za vojne operacije.

    Ulaganje u ključnu infrastrukturu
    Sve aktivnosti koordiniraće nova radna grupa sastavljena od nacionalnih koordinatora iz svake države članice.

    Njihov zadatak biće i davanje prioriteta finansiranju za 500 odabranih infrastrukturnih projekata ključnih za poboljšanje četiri dogovorena vojna koridora, čije su lokacije i dalje tajne.

    Cilj je nadograditi ceste, željezničke pruge, luke, aerodrome, tunele i mostove kako bi mogli izdržati težinu i veličinu vojne opreme.

    “Čvrste logističke mreže čine razliku između pobjede i poraza u ratovima”, naglasio je Cicikostas, dodajući da je “fokus na kratkoročnim ulaganjima s brzim dobitkom kako bi se brzo povećao kapacitet.”

    Cijena mobilnosti
    Cicikostas procjenjuje da će za ovaj posao biti potrebno 100 milijardi evra.

    Međutim, EU je dosad izdvojila samo 1,7 milijardi evra za vojnu mobilnost u trenutnom višegodišnjem budžetu koji završava 2027. godine, iznos koji je povjerenik opisao kao “kap u moru”.

    Prijedlog za sljedeći sedmogodišnji budžet od 2028. iznosi nešto manje od 18 milijardi evra – deseterostruko povećanje, ali i dalje daleko od cilja.

    Ipak, Cicikostas je pojasnio da to nije jedini izvor financiranja.

    S obzirom na to da je infrastruktura dvojne namjene, države članice moći će koristiti kohezijske fondove, kao i novac iz programa obrambenih zajmova SAFE. Ta ulaganja moći će se uračunati i u novi cilj potrošnje NATO saveza.

    “Nije samo novac u pitanju. Ovaj paket je i o okviru”, istaknuo je Cicikostas.

    “Geopolitička situacija u svijetu sada nije laka, stoga moramo naučiti kretati se brže, moramo naučiti raditi više i moramo naučiti postići rezultate mnogo ranije nego što bi se očekivalo”, zaključio je Cicikostas.

  • Zaharova: EU bila dio ukrajinskih korupcijskih šema

    Zaharova: EU bila dio ukrajinskih korupcijskih šema

    Evropski političari ne samo što su bili upoznati, već su bili i dio korupcijskih šema koje je predvodio ukrajinski biznismen Timur Mindič, izjavila je za Sputnjik predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

     

    Kada kažu da su Evropljani bili ogorčeni, o kome govore? Koji Evropljani su se uznemirili ili bili ogorčeni? (predsjednica Evropske komisije) Ursula fon der Lajen, (bivši ministar spoljnih poslova EU Žozep) Borelj? Mislite da nisu znali? Svi ​​su umiješani u te šeme. Ako je Ursula kupovala vakcine za Evropsku uniju preko SMS poruka, ne sprovodeći ove transakcije ni kroz kakve mehanizme verifikacije, mislite li da je imala ikakve iluzije o situaciji u Ukrajini ili kijevskom režimu? Oni su i učestvovali u tim šemama. Nemoguće da nisu znali gdje taj novac ide. Sve su vrlo dobro znali, jer su dio te šeme. Taj novac je išao na račune povezane sa njima. To je suština igre – objasnila je Zaharova.

    Ona je primjetila i da se ono što se dešava u Ukrajini ne može nazvati korupcijskim skandalom, jer skandal zahtjeva normalan život prema zakonu, a u Ukrajini posljednjih 10-15 godina nije bilo normalnog pravnog okvira.

    Kako je navela, stvari su bile loše čak i nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost, ali se tada sve moglo objasniti potrebom za uspostavljanjem pravnog okvira. Država se našla bez sopstvenih zakona, bez sopstvenog ustava, bez prakse sprovođenja zakona, bez advokata.

    U tom trenutku, Ukrajina nije bila jedina u ovoj situaciji.

    – O kakvom pravnom okviru možemo da govorimo ako su tokom prvog Majdana smislili treći krug izbora? Zajedno su ga smislili – taj motor koji je postavio Zapad, zapadnjaci. Smislili su treći krug izbora koji nigdje nije bio propisan. A onda je nastao apsolutni haos. Kada su na ključne pozicije postavljeni ljudi koji čak nisu imali ni ukrajinsko državljanstvo, suprotno njihovim zakonima. Zatim su se ti isti ljudi pridružili pokretu i postali tranzitne tačke za prebacivanje ogromne količine novca. Prvo je bilo ono što je dolazilo sa ukrajinske teritorije, ono što je oduzimano od ukrajinskog naroda i slato van njenih granica. A drugo je bila stanica za pranje novca, gdje se novac primao u vidu pomoći, i što je bio veći iznos, brže se vraćao u bazu, u iste te zapadne banke – zaključila je Zaharova.

    Korupcijski skandal u Ukrajini

    Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo (SAP) objavili su 10. novembra o velikoj operaciji pod nazivom “Midas” za otkrivanje velike korupcijske šeme u energetskom sektoru.

    Pretresi su izvršeni u kućama biznismena Mindiča, poznatog kao “novčanik” Zelenskog, bivšeg ministra energetike i sadašnjeg ministra pravde Germana Galuščenka, kao i u kompaniji “Energoatom”. Kasnije su objavljeni snimci razgovora vezanih za slučaj, ali imena umiješanih nisu objavljena. U tom kontekstu, poslanici Vrhovne rade pozvali su Јermaka, šefa ukrajinskog predsjedničkog kabineta, da podnese ostavku.

    Ključne ličnosti u korupcijskom skandalu optužene su za pranje novca. Prema preliminarnim procjenama, preko ove šeme oprano je oko 100 miliona dolara.

    Nakon toga, ukrajinska premijerka Јulija Sviridenko izjavila je da se planira revizija svih državnih kompanija, a posebno energetskih.

    Kasnije je NABU objavio odlomke snimaka, na kojima se pojavljuju lica koje je agencija nazivala “Tenor”, “Roket” i “Karlson”. Prema riječima Železnjaka, “Karlson” je Mindič, “Tenor” je predstavnik “Energoatoma” Dmitrij Basov, a “Roket” je savjetnik bivšeg ministra energetike Galuščenka, Igor Mironjuk.