Ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Priti Patel odobrila je izručenje suosnivača Vikiliksa Džulijana Asanža SAD.Slučaj je proslog mejseca proslijeđen ministarki unutrašnjih poslova nakon što je Vrhovni sud odlučio da nema pravnih pitanja u vezi sa uveravanjima američkih vlasti o tome kako će se prema njemu postupati, prenosi Blic.
Iako je Patel dala zeleno svjetlo, očekuje se žalba Asanžovog pravnog tima.
Francuski gasni operater GRTgaz otkrio je da Francuska više ne dobija gas iz Rusije iz pravca Nemačke.
Isporuka je prekinuta 15. juna, navela je kompanija.
GRTgaz je uverio da Francuska neće imati poteškoća da zadovolji potrebe potrošača tokom leta, napominjući da je protok gasa iz Španije povećan, prenosi Teletrejder.
Trenutni nivoi skladištenja gasa u Francuskoj iznose 56 odsto, u poređenju sa uobičajenih 50 odsto u isto doba godine.
“Međutim, pravilno punjenje francuskih skladišta u očekivanju sledeće zime mora ostati prioritet za sve špeditere i zainteresovane strane”, navela je kompanija.
Sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi.
JOŠ jedna pukotina među članicama Evropske unije, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogla bi da se otvori već naredne nedelje na okupljanju lidera država članica u Briselu, i to zbog – Srbije.
Naime, sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi, a koje “gura” Berlin, jer smatraju da je takva politika kontraproduktivna, da bi samo mogla dodatno da osnažni naše veze sa Rusijom.
U ovom frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.
Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije. U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za “srednji put”, kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.
Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao “non-pejper” o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.
I Rama na strani Srbije
Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.
Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za “Novosti” da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:
“To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistir”.
Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:
“S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku”, smatra Milivojević.
U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas imenovao je grčku ambasadorku u Rumuniji, Sofiju Gramatu, za specijalnog izaslanika tog Ministarstva za zapadni Balkan.
Dendijas je odluku donio nakon posjete regionu tokom koje je proteklih sedmica obišao Beograd, Sarajevo, Podgoricu, Prištinu, Skoplje i Tiranu, navodi se na sajtu grčkog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako se navodi, Grčka pridaje primarni značaj konsolidaciji mira, bezbjednosti i stabilnosti u širem regionu zapadnog Balkana.
Dodaje se i da u tom smislu, Atina promoviše konsolidaciju bilateralnih odnosa na bazi poštovanja međunarodnih propisa i istovremeno aktivno podržava perspektivu tog regiona u EU.
Sofija Gramata će paralelno sa novom funkcijom obavljati i sadašnju dužnost ambasadorke, navodi se na sajtu grčkog Ministarstva.
Ona se prethodno nalazila na mjestu šefice Direktorata za Jugoistočnu Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas za Si-En-En da Rusija planira da izdrži sankcije Zapada i završi svoj cilj u regionu Donbasa na istoku Ukrajine.
Odgovarajući na pitanje o namjeri Rusije da okupira dijelove ukrajinskih teritorija u Odesi, Harkovu i Hersonu, Peskov je rekao da će odluka zavisiti od “volje lokalnog stanovništva”.
“Cilj broj jedan je da se zaštiti narod Donbasa i Luganska od onih koji trenutno granatiraju Donjeck, na primjer, i tamo ubijaju civile. I to čine posljednjih osam do devet godina”, poručio je Peskov.
Govoreći o drugim teritorijama i regionima Ukrajine, Peskov je rekao da što više ruska vojska “čisti teritoriju od tih nacionalističkih pukova, to ih više ljudi dočekuje i sve više ljudi izjavljuje da žele da prekinu svoj budući život sa modernim režimom u Kijevu”.
Takođe je naveo da Rusija ne predstavlja prijetnju baltičkim državama, koje su prošlog mjeseca objavile namjeru da se pridruže NATO.
“Sigurni smo da članstvo Finske i Švedske u NATO neće donijeti dodatne koristi za bezbjednost evropskog kontinenta. Naprotiv, to će donijeti dodatnu tenziju”, poručio je portparol Kremlja.
Peskov je rekao da Moskva nije u “udobnoj poziciji”, nakon, kako je rekao, neviđenih ekonomskih sankcija Zapada protiv Rusije, ali tvrdi da se “ključni efekat” sankcija kojima se Zapad nadao nije desio.
Poručio je da Rusija planira “veoma ozbiljan podsticaj” domaće proizvodnje i infrastrukture.
“Da bismo reorganizovali uvoz, moramo da reorganizujemo pravac uvoza. Da kompenzuje zapadni pravac, povećanjem uvoza iz istočnog pravca”, kazao je Peskov, nagovještavajući povećanje uvoza iz azijskih zemalja.
Makron otkrio namjere Zapada u vezi sa naoružanjem Ukrajine.Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je juče u Kijevu da zapadne zemlje imaju dogovor da Ukrajini ne daju određene kategorije naoružanja, uključujući jurišne avione i tenkove, kako bi izbegle umješanost u rat sa Rusijom.”Vi govorite o neformalnom sporazumu, ali to je skoro zvaničan stav NATO partnera. Pomažemo Ukrajini da se odbrani, ali ne ulazimo u rat protiv Rusije. Zbog toga je dogovoreno da se ne isporučuju određena oružja, kao što su jurišni avioni ili tenkovi, a predsednik Zelenski je upoznat sa ovim sporazumom”, poručio je Makron ukrajinskim novinarima, prenosi Ukrinform.
Kako je rekao Makron, Francuska pomaže Ukrajini uglavnom municijom i određenim kategorijama naoružanja, oklopnim vozilima, a obezbedila je i 12 haubica “Cezar”.
“Ali predsednik Zelenski je tražio još, a u bliskoj budućnosti će se na ovih 12 dodati još šest”, poručio je francuski lider.
“Ukrajina sama da odluči”
Ukrajina sama treba da odluči da li da prihvati bilo kakve teritorijalne ustupke prema Rusiji u cilju okončanja rata, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za televiziju TF1 tokom posete Kijevu.
“Ovo je na Ukrajini da odluči”, poručio je u četvrtak Makron odgovarajući na pitanje koje ustupke, uključujući i na svojoj teritoriji, Ukrajina treba da prihvati, prenosi agencija Rojters.
Mišljenja je da je njihova dužnost da se drže vrednosti međunarodnog prava.
Makron je rekao da Francuska i Nemačka neće voditi razgovore o primirju u Ukrajini sa Rusijom umesto Kijeva.
“Niti će nuditi bilo kakve ustupke u ime zemlje ili razgovarati o njima”, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Kijevu, prenela je agencija TAS S.
Na Ukrajini je i njenom rukovodstvu je da odluče kada i pod kojim uslovima će nastaviti razgovore sa Moskvom, rekao je Makron.
“Kada dođe vreme da se okupimo za pregovaračkim stolom, Evropa će razgovarati o bezbednosnim garancijama koje proizilaze iz međunarodnih sporazuma, koje će ukrajinski predsednik sprovoditi u ime svoje nacije”, poručio je Makron i dodao da je to ono što će dominirati budućim razgovorima sa Rusijom.
“Sada je u pitanju bezbednost na celom evropskom kontinentu”, rekao je Makron.
Takođe je kazao da će Francuska, kao i Italija, Rumunija i Nemačka, čiji su lideri takođe danas u poseti Kijevu, nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god to bude bilo potrebno.
“Evropa nije pokušala da izazove globalni sukob, zato se ograničila na ekonomske sankcije i političku podršku Kijevu”, naveo je Makron.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ne isključuje posetu Rusiji, ali da se za to moraju stvoriti uslovi.
“Da bih otišao u Rusiju, moraju se stvoriti preduslovi, ali ne isključujem ništa”, rekao je Makron u intervjuu za televiziju TF1 odgovarajući na pitanje da li planira da poseti Moskvu, prenosi agencija RIA Novosti.
Francuski lider je u četvrtak rekao da još uvek ne planira telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali i da ne isključuje takvu mogućnost u budućnosti.
Do zabrane izvoza oblovine, koju je prije dva dana usvojio Savjet ministara BiH, izvoz drveta iz Bosne i Hercegovine konstantno je rastao, posebno u Kinu, koja, kako tvrde dobro upućeni, “ne pita koliko košta”, kako kod nas, tako i u cijelom svijetu.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine (UIO), vrijednost izvezenog drveta u Kinu u prvih pet mjeseci ove godine iznosila je 19,1 milion KM, a u istom periodu prošle godine taj izvoz je bio “svega” 8,2 miliona KM. U toku cijele 2021. godine iz Bosne i Hercegovine u Kinu je izvezeno drveta u vrijednosti od 26,6 miliona KM, što je duplo više u odnosu na 2019. godinu.
Istovremeno, osim značajnog povećanja izvoza, podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH govore i da je povećan sam broj izvoznika u Kinu. U prvim mjesecima prošle godine 14 preduzeća izvozilo je drvo u Kinu, dok je u prva tri mjeseca ove godine broj izvoznika bio 26.
Mediji su nedavno pisali da državljani Kine u posljednje vrijeme obilaze pilane na teritoriji Bosne i Hercegovine i mahom otkupljuju trupce hrasta, za koje plaćaju od 600 do 900 KM po kubiku, dok je prosječna cijena hrasta koju “Šume Srpske” naplaćuju oko 230 KM po kubiku.
“Kinezi su tu na terenu, donose torbe sa kešom i otkupljuju trupce, stavljaju ih u kontejnere i voze za Kinu. Cijene su nerealne jer oni imaju velike podsticaje od svoje države i ozbiljno ruše našu konkurentnost. Ono što je najgore oduzimaju nam repromaterijal, tako da naše fabrike za finalnu preradu drveta nemaju dovoljne količine, a ne možemo to da spriječimo”, rekao je nedavno Darko Partalo, vlasnik firme “Drvoprodex”, za portal capital.ba.
U posljednjih nekoliko mjeseci, drvoprerađivači od vlasti su zahtijevali da se zabrani izvoz oblovine, upravo iz razloga što nemaju dovoljno sirovina za preradu i upošljavanje domaćih kapaciteta. Nakon nekoliko pokušaja, Savjet ministara BiH u srijedu je usvojio odluku kojom je zabranio izvoz oblovine, ogrevnog drveta i peleta.
“Smatram da cijene treba obarati i da je ovo nepodnošljivo”, rekao je nakon sjednice Savjeta ministara BiH Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, naglašavajući da je cijena izvoza oblovine, prije svega hrasta, povećana za 400 odsto.
Kada je riječ o Kini, Bosna i Hercegovina nije jedina zemlja koja je na “meti” zbog šumskog bogatstva s ozbirom na to da kineski prerađivači već godinama iz Evrope uvoze oblovinu i drvne sortimente. Evropski parlament još 2018. godine uočio je ovaj problem, kada je razmatrao informaciju u vezi sa odnosima EU i Kine.
U jednom dijelu rezolucije navedeno je: “Preporučuje se donošenje obaveznih kineskih političkih smjernica o odgovornom prekomorskom ulaganju u šumarstvo, koje bi se sprovodile zajednički sa zemljama dobavljačima, uključujući kineske kompanije u suzbijanju nezakonite trgovine drvnom sirovinom.”
U ovom trenutku Kina najviše drveta, prije svega oblovine, uvozi iz Rusije, a u kojoj se sve donedavno uveliko pričalo da će zabraniti izvoz u 2022. godini, a o tom potezu razmišljaju i mnoge druge zemlje, posebno nakon poremećaja na tržištu kada je riječ o energentima. U regionu, Srbija je već zabranila izvoz drvnih sortimenata, a još 2017. godine Hrvatska je na dvije godine zabranila izvoz hrastovine jer se prethodnih godina sjeklo više nego što je trebalo.
GODIŠNJA VRIJEDNOST IZVOZA
UPOREDNI PERIOD
Januar – maj 2022. 19.128.731,57 KM
Januar – maj 2021. 8.226.386,66 KM
Rusija je upozorila američku vojsku ranije ove sedmice da će izvesti zračne napade na lokalne borce na jugoistoku Sirije, a koji su saveznici SAD-a.
Američke snage nisu morale da se kreću jer su bile dovoljno udaljene, ali lokalni borci jesu, rekli su zvaničnici za CNN. To je navelo SAD da hitno upozore borce da pomjere svoje položaje i osiguraju da nema američkih snaga u blizini.
Čini se da su ruski zračni napadi vrlo proračunati i da dolaze u momentu kada su tenzije između Washingtona i Moskve visoke zbog rata u Ukrajini.
Prvobitna američka procjena je da je ruskim snagama vjerovatno naređeno da obavijeste SAD prije vremena i izvedu zračne napade znajući da neće pogoditi američke trupe i da će Amerikanci upozoriti svoje saveznike, rekli su zvaničnici. Ali Rusi su vjerovatno ipak postigli svoj cilj, a to je da pošalju poruku SAD-u da mogu napasti bez brige o odmazdi, rekao je jedan zvaničnik.
Rusko obavještenje je stiglo preko dugogodišnje bilateralne linije za dekonflikt koja djeluje nekoliko godina, gdje svaka strana obavještava drugu o vojnim operacijama i pokretima koji rizikuju pogrešnu procjenu ako svaka strana nije svjesna aktivnosti druge.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja danas je rekao da evropsko oružje ubija civile u Ukrajini.
Ruski visoki diplomata naveo je da je kasetna municija nosila oznake nekih evropskih zemalja, kada je korišćena tokom nedavnog granatiranja Donjecka, prenosi TAS S.
“Brisel je, preko Evropskog fonda za mir, što samo po sebi zvuči kao svetogrđe, već isporučio smrtonosno oružje Ukrajni u vrednosti od dve milijarde evra”, rekao je on i dodao da se tu ne računaju odvojene isporuke zemalja članica EU.
On je dodao da Evropska unija nastavlja da preplavljuje Ukrajinu proizvodima vojne namene, zanemarujući sva pravila kontrole sopstvenog izvoza.
Nebenzja je napomenuo da je nedavno granatiranje Donjecka odnelo živote šestoro ljudi uključujući i dete.