VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Tramp nagovijestio da će objaviti kandidaturu za predsjednika

    Tramp nagovijestio da će objaviti kandidaturu za predsjednika

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp nagovijestio je da će objaviti kandidaturu za predsjedničke izbore 2024. godine, već u toku sljedeće nedjelje, kada je na političkom skupu u Ohaju poručio da će saopštiti “veliku najavu” 15. novembra.

    “Imaću veoma veliku najavu u utorak, 15. novembra u Mar-a-Lagu u Palm Biču na Floridi”, rekao je Tramp pristalicama u ponedjeljak, na mitingu republikanskih kandidata uoči američkih međuizbora koji se održavaju danas, prenosi Rojters.

    Tramp je odbio da iznese tom prilikom više detalja, i objasnio da ne želi da “odvraća pažnju od sutrašnjih veoma važnih, čak i ključnih izbora”.

    Amerikanci danas glasaju na izborima koji mogu da dovedu do toga da republikanci preuzmu kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa.

    Nezavisni analitičari predviđaju da će republikanci vjerovatno osvojiti još oko 25 mjesta u Predstavničkom domu, što je više nego dovoljno da imaju većinu, a takođe bi mogli da dobiju i jedno dodatno mjesto u Senatu koje im je potrebno za kontrolu nad ovim domom američkog Kongresa, navodi britanska agencija.

    Američki predsjednik Džozef Bajden u ponedjeljak je upozorio da bi pobjeda republikanaca mogla da oslabi demokratske institucije u SAD.

  • Teška optužba Amerike protiv Sjeverne Koreje

    Teška optužba Amerike protiv Sjeverne Koreje

    Sjeverna Koreja je danas saopštila da nikada nije sa Rusijom poslovala u vezi s naoružanjem i da nema takve planove.

    Ta reakcija usledila je nakon što su SAD iznele tvrdnju da Pjongjang isporučuje Moskvi artiljerijske granate za ratovanje u Ukrajini.Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je ranije da artiljerijska municija iz Severne Koreje u Rusiju dolazi kao prikrivena pošiljka za Bliski istok ili Afriku i da se radi “o značajnom broju artiljerijskih granata”, prenosi Rojters. Zvaničnik severnokorejskog ministarstva odbrane nazvao je te optužbe glasinama i rekao da Pjongjang “nikada nije imao trgovinu oružjem sa Rusijom” i da “nema plan da to čini u budućnosti”, prenela je agencija KCNA. U saopštenju se navodi da Pjongjang vidi takve “glasine” kao deo “neprijateljskog pokušaja Sjedinjenih Država da ukalja imidž Severne Koreje u međunarodnoj areni”. Bilo kakva pomoć u oružju značila bi dodatno produbljivanje odnosa između Pjongjanga i Moskve,čija izolacija zbog rata u Ukrajini raste, a Severna Koreja je jedna od retkih zemalja koja je priznala nezavisnost otcepljenih ukrajinskih regiona i izrazila podršku njihovom prisajedinjenju Rusiji, navodi Rojters.

  • “Ukrajina već gori, a sutra će Evropa”;

    “Ukrajina već gori, a sutra će Evropa”;

    Aleksandar Lukašenko smatra da građani evropskih zemalja žele da žive u miru, ali njihove vlasti nisu u stanju da “ugase vatru u sopstvenom domu“, prenosi TASS.

    “Njemačka, cela Evropa – sada nema lidera. Ali čak i da ih ima… ne mogu da ugase požar u sopstvenoj kući“, rekao je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, a prenosi agencija BelTA.

    “Evropljani ne žele ovaj rat. Oni dovoljno dobro razumeju šta se danas dešava u Ukrajini. Ovde u Belorusiji takođe pokušavaju da zapale vatru. Sutra će cela Evropa biti u plamenu”, rekao je Lukašenko.

    On smatra da Evropljani moraju da prekinu konfrontaciju koja je već rezultirala sukobom na teritoriji Ukrajine.

    Lukašenko je evropske lidere opisao kao ludake koji, nesposobni da kažu ne Vašingtonu, raspiruju vatru u regionu.

    “Da li su oni koji su dozvolili Amerikancima da donesu dodatno nuklearno oružje tamo (u Evropu) pravi lideri? Oni su ludaci“, rekao je on.

    On je komentarisao ulogu Sjedinjenih Država u ratu.

    “Jedino čega se Amerikanci plaše je nuklearno oružje. A ako se nuklearno oružje ne upotrebi, onda će se boriti konvencionalnim oružjem. Gde? Oni će se boriti ovde. Mi ćemo biti ovde, u ovoj zbrci. Ukrajina već gori”, rekao je on.

    Beloruski lider je događaje u Ukrajini nazvao katastrofom, dodajući da “nema zemlje u sovjetsko doba koja je primila tako velike strane investicije kao Ukrajina”.

  • Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurih Ihnat rekao je da bi Ukrajina mogla da gađa iranske rakete na mestima lansiranja, koja se nalaze u Rusiji.

    “One se moraju nekako uništiti, verovatno odakle se lansiraju. Nemamo efikasna sredstva za borbu protiv balističkih projektila, osim da ih fizički uništimo u fazi lansiranja”, objasnio je.

    Ihnat je rekao da iranske rakete imaju “domet od 300 do 700 kilometara, što u principu neće biti ništa novo za Ukrajinu, jer se Iskanderi ruske proizvodnje koriste od prvog dana rata”.

    “Mislim da i vrh vojske i naši partneri rade na ovom pitanju, tražeći efikasne načine da se suprotstave ovim novim pretnjama”, rekao je Ihnat.

    Dva najjača ukrajinska sredstva za odbranu od iranskih raketa su nedavno isporučeni, a to su najsavremeniji nemački protivvazdušni sistem IRIS-T SLM i američki NASAMS, koji je moderniji i efikasniji protivvazdušni štit od svih postojećih ukrajinskih raketni sistemi zemlja-vazduh kratkog i srednjeg dometa koji datiraju iz sovjetskog doba.

    Ali pouzdana odbrana od niskoletećih projektila i dronova je veoma izazovna čak i za najnapredniju svetsku mrežu protivvazdušne odbrane, tako da čak i uz nadogradnju, značajan broj iranskih projektila i dalje može da pogodi metu.

    Balističke rakete pogađaju mnogo jače od krstarećih raketa i imaju daleko veće bojeve glave od samoubilačkih dronova velikog dometa.

    Vojni analitičari kažu da je preciznost iranskih balističkih raketa kratkog dometa prilično impresivna, a njihova tačnost je više nego dovoljna da uništi ukrajinske čvorove za proizvodnju i distribuciju električne energije, uzrokujući potencijalno katastrofalnu štetu.

    Ukrajinci su do sada dokazali da su čvrsti kao ekseri i veoma prilagodljivi promenljivim uslovima rata. Pokazali su i veliku sposobnost u uništavanju projektila i dronova pre nego što su stigli do željenih ciljeva, međutim, i manji deo koji nisu uspeli da presretnu naneo je ogromnu štetu. Strahuje se da bi stotine iranskih balističkih projektila koje sada ulaze u vojnu jednačinu mogle ozbiljno potkopati dosadašnju efikasnost Ukrajine u presretanju i obaranju.

    Na pitanje koliko je zabrinut zbog mogućih napada iranskih balističkih raketa, šef ukrajinske obaveštajne službe general-major Kiril Budanov je prošle nedelje rekao:

    “To je ozbiljna pretnja jer su, za razliku od ruskih projektila, iranske rakete veoma precizne, veoma brze i njihove karakteristike dokazane u borbi.”

  • Njemačka: Odlučite sami, mi smo u kontaktu s Putinom

    Njemačka: Odlučite sami, mi smo u kontaktu s Putinom

    Njemačka vlada i dalje vjeruje da bi vlasti u Kijevu samostalno trebalo da donesu odluku kada će započeti mirovne pregovore sa Rusijom.

    To je izjavila na današnjem brifingu za novinare portparolka vlade u Berlinu, Kristijana Hofman.

    “Znamo za različite stavove o tom pitanju, međutim, pozicija njemačke vlade nije se promijenila. Smatramo da bi Ukrajina samostalno trebalo da odluči kada i u kojim okolnostima će započeti mirovne pregovore sa Rusijom”, poručila je Hofman.

    Ona je to rekla odgovarajući na pitanje da li je njemačka vlada upoznata sa sugestijom koju je predsednik SAD, Džozef Bajden dao ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom da bude otvoren prema mogućnosti pregovora sa Rusijom, prenosi TAS S.

    Portparolka njemačke vlade je istakla da zvanični Berlin vidi da postoji načelna spremnost Ukrajine da pregovara, prenosi “b92”.

    “I sami smo u stalnim kontaktima sa ruskom stranom, kancelar je u kontaktu sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, a imamo kontakte i na drugim nivoima. Međutim na ruskoj strani nedostaje spremnost da se pregovara. Takva je trenutna situacija“, zaključila je Hofman.

  • Medvedev otkrio: Zbog ovoga je pokrenuta “specijalna vojna opracija”

    Medvedev otkrio: Zbog ovoga je pokrenuta “specijalna vojna opracija”

    Rusija je delimično pokrenula “specijalnu vojnu operaciju” zbog pretnji Kijeva, izjavio je zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev.

    Prema njegovim rečima, ukrajinski lideri su govorili i pretili da bi sa zadovoljstvom upotrebili nuklearno oružje protiv Rusije i sopstvenih građana u Ukrajini, prenosi Tass.

    “Davali su jasne nagoveštaje u tom pravcu, a pretnja obnavljanja nuklearnog programa je bila jedan od glavnih uzroka pokretanja specijalne vojne operacije”, naveo je Medvedev.

    On je primetio i da režim u Kijevu žali zbog potpisa na Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. godine, kojim se nuklearni arsenal nasleđen iz ere Sovjetskog Saveza premestio iz Ukrajine.

  • Podoljak: Ukrajina spremna za pregovore, ali ne sa Putinom

    Podoljak: Ukrajina spremna za pregovore, ali ne sa Putinom

    Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak izjavio je danas da Kijev nikada nije odbio da pregovara sa Moskvom i da je spreman za razgovore sa budućim ruskim liderom, ali ne i sa Vladimirom Putinom.

    Komentari Mihaila Podoljaka na Tviteru usledili su nakon subotnjeg izveštaja ”Vašington posta” u kojem se navodi da administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena ohrabruje ukrajinske lidere da signaliziraju da su otvoreni za pregovore sa Moskvom, prenosi Rojters.

    “Ukrajina nikada nije odbila da pregovara. Naša pregovaračka pozicija je poznata i otvorena”, napisao je Podoljak na svom Tviter nalogu, poručivši da Rusija prvo treba da povuče svoje trupe iz Ukrajine.

    “Da li je Putin spreman? Očigledno da nije. Stoga smo konstruktivni u proceni: razgovaraćemo sa sledećim ruskim liderom”, istakao je Podoljak.

  • Putin otkrio broj mobilisanih

    Putin otkrio broj mobilisanih

    U zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini nalazi se oko 80 hiljada mobilisanih, od kojih oko 50 hiljada učestvuje u borbenim dejstvima, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa guvernerom Igorom Rudenjom tokom posete Tverskoj oblasti.

    “Sada imamo oko 50 hiljada u borbenim jedinicama, ali ostali još ne učestvuju u borbenim dejstvima. Oko 80 hiljada mobilisanih je raspoređeno u zoni specijalne vojne operacije u Ukrajini, a ostali su na poligonima (za obuku)”, rekao je Putin, prenose mediji.

  • Dogovorena isporuka novog moćnog iranskog oružja u Rusiju

    Dogovorena isporuka novog moćnog iranskog oružja u Rusiju

    Teheran i Moskva postigli su dogovor da se iranske rakete Fateh-110 i Zolfaghar isporuče na aneksirani Krim i morem u ruske luke u Kaspijskom moru.

    Ovo je objavio “The Economist” pozivajući se na ukrajinsku vojnu obavještajnu službu i druge dužnosnike.

    Vadim Skibitski, zamjenik šefa ukrajinske vojne obavještajne službe, rekao je da znaju da su dogovori o isporuci već napravljeni.

    Podsjetimo da se Iran već suočava s optužbama da je Rusiji isporučio dronove kamikaze koji su korišteni u brojnim napadima na Ukrajinu. Iran je prvo negirao isporuke, a kasnije je rekao da su one vršene prije početka rata.

    Ukrajina i Zapad optužuju Iran da je učesnik u agresiji na Ukrajinu.

  • Putin potpisao važan ukaz za Čečeniju

    Putin potpisao važan ukaz za Čečeniju

    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je Zakon o sprečavanju otkrivanja informacija o radu specijalnih službi.

    Šef ruske države je imenovao i novog tužioca Čečenije.

    Ukaz je potpisan 7. novembra. Arsan Adajev postao je tužilac Čečenije. U nadležnim organima radi od 2003. godine.

    Kandidaturu Adajeva je 28. oktobra podneo lično Vladimir Putin. On će pet godina obavljati dužnost tužioca Čečenije, piše FAN.