VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Musk se sukobio sa Zelenskim nakon što je predložio da Ukrajina ustupi dio teritorija Rusiji

    Musk se sukobio sa Zelenskim nakon što je predložio da Ukrajina ustupi dio teritorija Rusiji

    Američki milijarder Elon Musk i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ušli su u diskusiju na Twitteru nakon što je Musk pozvao Ukrajinu da se odrekne Krima i organizuje referendume pod nadzorom UN-a o tome da građani u istočnoj Ukrajini odluče žele li se pripojiti Rusiji.

    U komentaru koji počinje riječima “Ukrajina-Rusija mir” Musk je pozvao Ukrajinu da ponovi izbore za aneksiju u Donbasu pod nadzorom UN-a, napusti Krim formalno kao dio Rusije, osigura vodosnabdijevanje Krima i ostane neutralna. Komentar je takođe uključivao anketu sa opcijama “Da” i “Ne”.

    “Velika je vjerovatnoća da će ovo biti ishod na kraju – samo je pitanje koliko će ih umrijeti prije toga”, napisao je Musk.
    “Također vrijedi napomenuti da je mogući, iako malo vjerojatan, ishod ovog sukoba nuklearni rat”, dodao je.

    U drugom komentaru objavljenom ubrzo nakon toga, Musk je objavio još jednu anketu sa opcijama “Da ili Ne”, pitajući pratitelje da li je prihvatljivo da se organizuju referendumi o pripajanju Rusiji u Donbasu i Krimu.

    “Hajde da pokušamo ovo: volja ljudi koji žive u Donbasu i Krimu treba da odluči da li su dio Rusije ili Ukrajine”.

    Kao odgovor Zelenski je u ponedeljak uvečer objavio sopstvenu anketu,.

    “Koji Elon Musk vam se više sviđa?” sa opcijama “onaj koji podržava Ukrajinu” i “onaj koji podržava Rusiju”.

    Savjetnik Zelenskog Mihajlo Podoljak uključio se kasnije u diskusiju.
    “Da li pokušavate legitimizirati pseudo-referendume koji su se održavali pod prijetnjom oružjem u uvjetima progona, masovnih pogubljenja i mučenja? Loš put”, napisao je Podoljak.

  • Ispalili; Izdato upozorenje, dignuti avioni

    Ispalili; Izdato upozorenje, dignuti avioni

    Severna Koreja ispalila je jutros balističku raketu koja je letela iznad teritorije Japana, prvi put za pet godina.

    To je izazvalo upozorenje stanovništvu na severu te zemlje da se skloni i privremeno obustavilo železnički saobraćaj, javlja Rojters. Mediji navode i da je Tokio naredio dizanje borbenih aviona. Naime, Ministarstvo odbrane naredilo je poletanje lovaca F15, kako bi pronašli ostatke rakete, prenose lokalni mediji.

    Raketa je prešla preko japanske teritorije i pala u Pacifički okean.

    To je prvi put od 2017. da je raketa bila ispaljena u tom pravcu, a Japan je saopštio da je to verovatno najveća razdaljina koju je neka severnokorejska raketa dostigla i iznosi 4.600 kilometara.

    Japan je saopštio da nije preduzeo aktivnosti za obaranje rakete.

    Ministar odbrane Jasukazu Hamada izjavio je da Japan neće uzvratiti na napad Severne Koreje, ali da će povećati odbrambenu gotovost u slučaju novog napada.

    I Južna Koreja je najavila da će pojačati odbranu i povećati saradnju sa saveznicima. Sjedinjene Države su oštro osudile lansiranje balističke rakete preko teritorije Japana.

    Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson rekla je da akcija Pjongjanga destablizuje region i krši medjunarodne zakone.

    Ovo poslednje lansiranje je peto za poslednjih 10 dana.

    SAD su prošle sedmice zajedno sa Južnom Korejom i Japanom izvele pomorske vojne vežbe koje Pjongjang smatra pretnjom za svoju bezbednost.

  • Evo šta sve Rusija ekonomski dobija s pripojenim regionima

    Evo šta sve Rusija ekonomski dobija s pripojenim regionima

    Ruski RT objavio je analizu troškova, kao i koristi koje Rusiji donosi pripajanje Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti.

    Građani koji žive na pomenutim teritorijama su velikom većinom glasali za pridruživanje Rusiji na referendumima održanim u septembru, navodi portal.

    Ekonomisti kažu da će obnova tih teritorija razorenih u sukobima zahtevati ogromna ulaganja, ali napominju da bi povrat mogao biti još veći.

    Ukupna površina Donbasa, Hersona i Zaporožja je skoro 109.000 kvadratnih kilometara ili više od 15 posto ukupne površine Ukrajine. Više od osam miliona ljudi živi na teritorijama, koje raspolažu sa više od 5,6 miliona hektara obradive zemlje. Moskva tek treba da odredi buduće granice Hersona i Zaporožja, pošto neke njihove delove još uvek kontrolišu ukrajinske trupe, dodaje portal.

    Donbas, s ekonomijom zasnovanom na uglju, bio je industrijsko srce Ukrajine. Donjecka Narodna Republika (DNR) učestvoval je sa 20 posto u ukrajinskoj industrijskoj proizvodnji do 2014, predočava se u analizi.

    U tom regionu, bogatom mineralima, nalazi se četvrto najveće polje uglja u Evropi, čije se rezerve procenjuju na preko 10 milijardi tona. Do februara 2022, u Donbasu je radilo 115 rudnika uglja koji su proizvodili oko 70 miliona tona te sirovine godišnje. Na teritoriji Donjecke oblasti nalazi se i osam elektrana.

    Luganska Narodna Republika (LNR) je, navodi se dalje, važno transportno čvorište i poznata je po metalurgiji, mašinskoj i poljoprivrednoj industriji. Takođe ima hemijske i farmaceutske fabrike i nekoliko rudnika uglja. Preko njene teritorije prolazi niz značajnih tranzitnih autoputeva, a tamošnje vlasti kažu da je njen poljoprivredni potencijal veliki, pri čemu je u fokusu proizvodnja žitarica.

    Zaporoška oblast je, ističe RT, centar snabdevanja energijom, sa svoja tri moćna proizvođača elektične energije – nuklearkom Zaporožje, najvećim nuklearnim postrojenjem u Evropi, s hidroelektranom Dnjepar i vetroparkom Botijevo.

    Zaporožje je 2019-2020. proizvodilo oko 40 milijardi kWh električne energije godišnje, što je otprilike 25 do 27 odsto celokupnog energetskog sektora u Ukrajini. Taj region raspolaže brojnim velikim industrijskim i mašinskim pogonima, među kojima je i Fabriku automobila Zaporožje (ZAZ) s proizvodnjom od 150.000 vozila godišnje.

    Reka Dnjepar, akumulacija Kahovka i Azovsko more igraju značajnu ulogu u privredi Zaporožja, koja takođe ima veliki potencijal za industrijski uzgoj ribe.

    Hersonska oblast je specijalizovana za brodogradnju i poznata je po svojim odmaralištima i poljoprivredi. Ona ima najveću površinu obradivog zemljišta od skoro 20.000 kvadratnih kilometara. U tom regionu proizvode se žitarice, suncokret i povrće. Plodna zemlja omogućava dve, a ponekad i tri žetve u sezoni.

    Druge njene tradicionalne industrije su stočarstvo i vinarstvo. Planira se razvoj odmarališta i turističkog klastera na toj teritoriji, koja ima izlaz i na Azovsko i na Crno more.

    Rusija je, piše RT, pridruživanjem ovih oblasti dobila zemljište sa neverovatnim poljoprivrednim i industrijskim potencijalom, ali sa vrlo urušenom infrastrukturom. Primarni interes vlade je, kako dodaje, da integriše te teritorije i pomogne im da prevaziđu jaz u ekonomskom razvoju i da se oporave od razaranja koje je naneo sukob. U početku će Moskva finansirati budžete ova četiri regiona, a u budućnosti, kako se integracija bude produbljivala i ekonomija ponovo pokrenula, obim transfera iz saveznog budžeta će se smanjivati, kažu stručnjaci.

    Postavljajući pitanje kako bi Donbas, Zaporožje i Herson mogli da doprinesu ruskoj ekonomiji, RT u prvi plan ističe njihov izuzetno povoljan geografski položaj koji pruža ogromne mogućnosti zbog prisustva luka i pomorskih puteva sa jugom Rusije.

    Pristup ključnoj luci Mariupolj u Azovskom moru znači potencijalno povećanje isporuka uglja i druge robe Africi i zemljama Južne Azije. Ovi regioni mogu, smatra RT, mogu da doprinesu obezbeđivanju nacionalnog prehrambenog suvereniteta i povećanju izvoza hrane u „prijateljske“ države. Eksperti procenjuju da bi potencijalni doprinos ruskoj ekonomiji mogao da vredi bilione rubalja, pa i više, zaključuje se u tekstu ruskog portala.

  • Amerikanci sankcionisali premijera FBiH Fadila Novalića

    Amerikanci sankcionisali premijera FBiH Fadila Novalića

    Premijer Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić stavljen je na američku crnu listu zbog, kako navode, potkopavanja demokratskih procesa.Usvojstvu premijera FBiH Fadil Novalić zloupotrijebio je podatke o penzionerima u korist vlastite političke stranke, a protivno zakonima BiH. Novalić je u sedmici prije izbora 2018. koristio podatke o penzionerima do kojih je došao preko svoje službene pozicije kako bi poslao pisma u kojima je naveo svoja postignuća i obećao povećanje penzija u zemlji u kojoj pitanje penzija ima jaku političku važnost. Ovaj postupak predstavlja kršenje zakona BiH i odražava širi, javno objavljeni obrazac korištenja njegovog položaja političkog uticaja za ličnu ili stranačku korist, potkopavajući demokratske procese ili institucije u BiH navedeno je iz Ministarstva finansija SAD.

    Na crnoj listi našla se i firma Integral Inžinjering a.d. Laktaši koja se povezuje sa Slobodanom Stankovićem, biznismenu bliskom Miloradu Dodiku, lideru SNSD, piše N1info.

    Više informacija očekuje se uskoro.

  • “Rusija je velika sila”

    “Rusija je velika sila”

    Rusija je velika sila koju ne treba ignorisati, dijalog sa njom se nastavlja, izjavila je premijerka Francuske Elizabet Born.

    “Rusija ostaje velika sila koja neće sutra prestati da bude naš komšija i mi je ne možemo ignorisati. Budućnost će se rešavati za pregovaračkim stolom, a ne na bojnom polju. Zato je predsednik Republike odabrao da nastavi dijalog sa predsednikom Rusije”, rekla je Elizabet Born na zasedanju u Narodnoj skupštini koje je bilo posvećeno situaciji u Ukrajini.

    Ranije je predsednik Francuske Emanuel Makron naveo da je Francuska dužna da uradi sve kako bi se Ukrajina i Rusija vratile pregovaračkom stolu, čim obe strane budu spremne za to. On je dodao da je dijalog sa Rusijom, koji se sprovodi sa uvažavanjem, efikasan i omogućava da se dođe do rezultata.

  • Peskov: “Pažljivo pratimo odluku Ukrajine”

    Peskov: “Pažljivo pratimo odluku Ukrajine”

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Moskva pažljivo prati situaciju oko nastojanja Ukrajine da se pridruži NATO-u.

    Kako prenosi ruska novinska agencija TASS, Peskov je rekao da je želja Ukrajine da se pridruži alijansi jedan od razloga za rusku specijalnu vojnu operaciju.

    “Veoma pažljivo pratimo ovu odluku. I sećamo se da je NATO smer Ukrajine i potvrda budućeg članstva Ukrajine u NATO bio jedan od razloga za specijalnu vojnu operaciju”, rekao je Peskov, piše TASS.

    “Članice NATO-a pokazale su različite reakcije na želju Ukrajine”

    Peskov je rekao novinarima i da su zemlje NATO-a pokazale različite reakcije na želju Ukrajine.

    “Postoje zemlje koje podržavaju ovu opciju ubrzanog pristupa, ima zemalja koje ne. U svakom slučaju, sve se pozivaju na pravilo konsenzusa”, prokomentarisao je situaciju Peskov.

    Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je prošlog petka potpisao zahtev za ubrzani ulazak Ukrajine u NATO. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nije odgovorio na direktno pitanje novinara da li je alijansa spremna da razmotri takvu aplikaciju.

  • “Pokušali su da se probiju… nije dugo trajalo”

    “Pokušali su da se probiju… nije dugo trajalo”

    Ruske trupe uništile su dva bataljona Oružanih snaga Ukrajine koja su se probila kod Dudčana sa namerom da zauzmu Novu Kahovku i Kahovsku hidroelektranu.

    To je izjavio za emisiju “Solovjov uživo” šef administracije Hersonske oblasti Vladimir Saljdo.”Sa severa su uspeli da se probiju na teritoriju oblasti. Tamo se nalazi naselje Dudčani. Krenuli su na Dudčane, da bi kasnije nizvodno išli do Kahovske hidroelektrane…. Proboj nije dugo trajao, kada je avijacija počela da radi i ispostavilo se da je uništeno mnogo ukrajinskih oklopnih vozila, kao i ljudstva… Poražena su praktično dva bataljona koja su dolazila iz pravca Dudčana. Oni su hteli da dođu do Kahovske hidroelektrane”, objasnio je on.

  • Novi udar na Zapad

    Novi udar na Zapad

    Članice saveza Opek+ planiraju značajno smanjivanje proizvodnje nafte kako bi iznova podstakli rast cena koje su počele da padaju.

    Iako se informacija da u haosu energetske neizvesnosti Opek+ pokušava da naudi zapadnim liberalnim demokratijama koje pokušavaju da osiguraju sigurnost snabdevanja i kakvu takvu stabilnost cena na prvi pogled čini vrlo neobičnom, priču o upravo takvim planovima Opek+ grupe zemalja potvrdili su preko svojih izvora najugledniji mediji – Fajnenšel tajms, Blumberg, Rojters…

    Predstavnici Opek+ grupe planiraju da se u sredu sastanu po prvi put uživo nakon marta 2020. godine, a za taj sastanak priprema se predlog smanjivanja proizvodnje za više od milion barela dnevno, što će imati vrlo značajni uticaj i na snabdevanje delova tržišta i, sasvim sigurno, na rast cena.

    Utisak je da se Opek+ beskrupulozno sprema na neprijateljski potez prema zapadnim demokratijama kako bi iskoristili globalni metež i zaradili što više, ali odluka ne iznenađuje previše ako se zna da u toj organizaciji najveći uticaj imaju Saudijska Arabija i Rusija, prenosi Jutarnji list.

    Za Rusiju je logično da priželjkuje dizanje cena ne samo zbog toga jer je u geopolitičkom sukobu sa praktično svim zapadnim liberalnim demokratijama, nego i zato što beleži pad prihoda od izvoza nafte; kupci ruske nafte insistiraju na visokim diskontima, a snaga rublje Rusima umanjuje vrednost deviznih poslova denominiranih u dolarima.

    Saudijska Arabija je pak za zapadne medije pred sastanak, koji tradicionalno treba da se održi u Beču, smislila opravdanje kako želi da smanji proizvodnju ne zbog toga što su pohlepni u napetoj situaciji nego zato što strahuju da bi ruski izvoz mogao drastično da padne do kraja godine zbog zapadnih sankcija, pa žele da sebi ostave prostor za povećanje proizvodnje.

    Otvara se i pitanje hoće li možda evropske sankcije (embargo na rusku naftu) biti kontraproduktivne, ili se radi o tome da Saudijska Arabija mora smisliti neki jednostavni alibi zbog povećavanja pritiska na zapadne ekonomije, pogotovo jer je sasvim moguće da bi mogli da izazovu žestoku reakciju Sjedinjenih Država.

    Iz današnje perspektive gledano, sve ozbiljnijim problemom čini se to što su zapadne demokratije ekstremno izložene odlukama članica Opek+ grupe zemalja, pretežno autokratskih režima, prenosi Jutarnji list.

    Nakon objave namera Opek+ članica, cena nafte zabeležila je trenutni skok tokom trgovine u Aziji.

    Ako Opek+ realizuje planove o smanjivanju proizvodnje nafte za milion barela dnevno, biće to najveće smanjivanje autputa od početka pandemije 2020. godine, kada je došlo do dramatičnog usporavanja globalne ekonomije.

    U slučaju dogovorenog kartelskog smanjivanja autputa nafte, naročito loše piše se Evropi, koja ionako ne kontroliše energetsku budućnost. Za to postoji još jedan razlog. Iako se Sjedinjene Države deklarišu kao saveznica koja će EU pomoći u snabdevanju energentima, namere Amerikanaca nisu takve jer žele da spreče bilo kakve potrese na domaćem tržištu.

    Prema pisanju Blumberga, visoki zvaničnici Bajdenove administracije već su razgovarali s predstavnicima najvećih naftnih industrija u Sjedinjenim Državama, te od njih traže da dobrovoljno smanje prekomorsku prodaju. Ako američka industrija nafte pokuša da hvata visoke profite prodajom u Evropi, Bela kuća će naložiti gomilanje zaliha, a možda i direktno zabraniti izvoz.

    Ideja sekretarke za energetska pitanja Sedinjenih Država, Dženifer Granholm, da naftnim kompanijama bude naloženo održavanje minimalnih rezervi unutar granica Sjedinjenih Država. Granholm je održala virtuelni sastanak s gigantima naftne industrije; Ekson mobajlom, Maraton petrolom, Filipsom 66 i Šelom.

    Na sastanku su učestvovali Brajan Dis, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta, kao i stariji savetnik za energiju Stejt Departmenta, Amos Hohštajn.

    Američki cilj je jasan: departman za energiju u javnoj izjavi poručuje kako traže od energetskih kompanija s visokim profitima i rekordno niskim zalihama da snize cene na američkim benzinskim pumpama. Takav pristup američke administracije, koji će imitirati izvoz, dodatno će produbiti energetsku neizvesnost u EU.

    Ono što ne treba zaboraviti jeste činjenica da Sjedinjene Države imaju ogroman uticaj na globalno snabdevanje, iako su ogromni potrošač. Sjedinjene Države same proizvode blizu 20 odsto i svih ostalih naftnih derivata. Promena izvozne politike u zemlji s tolikim tržišnim udelom mogla bi da ima ogroman uticaj na globalna tržišta.

  • Duma ratifikovala sporazume o pripajanju Rusiji

    Duma ratifikovala sporazume o pripajanju Rusiji

    Državna duma je ratifikovala sporazume o ulasku Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti u sastav Ruske Federacije.Granice DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, povezane sa teritorijom stranih država, državne su granice Rusije, navodi se u sporazumima o prijemu četiri regiona u sastav Rusije i formiranju novih subjekata.

    Dokumente su 30. septembra potpisali u Kremlju predsednik Rusije Vladimir Putin i lideri regiona.

    U sporazumima se, između ostalog, navodi:

    • Do 1. januara 2026. godine u sva četiri nova subjekta biće na snazi prelazni period za rešavanje pitanja vojne obaveze i služenja vojnog roka.
    • Takođe, do tada treba da budu rešena pitanja integracije novih regiona u ekonomski, finansijski, kreditni i pravni sistem Rusije, kao i u sistem organa vlasti.
    • Rusko zakonodavstvo i drugi normativni pravni akti stupaju na snagu u novim regionima od dana njihovog prijema u sastav Rusije.
    • Normativni pravni akti Hersonske i Zaporoške oblasti se ne primenjuju ako su u suprotnosti sa Ustavom Rusije.
    • Istovremeno, normativni pravni akti DNR i LNR važe do kraja prelaznog perioda ili usvajanja odgovarajućeg pravnog akta Rusije.
    • Vlade DNR i LNR nastaviće rad do formiranja novih administracija vršilaca dužnosti šefova republika.
    • Vlade Hersonske i Zaporoške oblasti treba da formiraju administracije vršilaca dužnosti gubernatora u skladu sa ruskim zakonom.

    Sporazumi se privremeno primenjuju od datuma potpisivanja, a stupaju na snagu od datuma ratifikacije. Ratifikacija je obavljena nakon ceremonije prošlog petka u Kremlju na kojoj su predsednik Vladimir Putin i lideri republika Donbasa i proruski administratori Zaporoške i Hersonske oblasti potpisali sporazume o prijemu regiona u sastav Ruske Federacije.

  • Kadirov poziva na korištenje nuklearnog oružja “male snage”

    Kadirov poziva na korištenje nuklearnog oružja “male snage”

    Ramzan Kadirov, čečenski predsjednik i saveznik ruskog predsjednika Vladimira Putina, rekao je u subotu da bi Moskva trebala razmotriti korištenje nuklearnog oružja male snage u Ukrajini.

    U poruci na aplikaciji Telegram, Kadirov je napisao: “Po mom ličnom mišljenju, treba preduzeti oštrije mjere, jednake proglašenju vanrednog stanja u graničnim područjima i korištenju nuklearnog oružja male snage.”

    Kadirov je govorio dan nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin najavio aneksiju četiri ukrajinske regije, uključujući Donjeck, koji uključuje Liman, i stavio ih pod ruski nuklearni kišobran, rekavši: “Moskva će braniti teritorije koje je kontrolisala svom snagom i sredstvima.”

    Drugi visoki Putinovi saveznici, uključujući bivšeg predsjednika Dmitrija Medvedeva, naznačili su da će Rusija možda morati pribjeći nuklearnom oružju, ali Kadirovljev poziv bio je najhitniji i najizraženiji.

    Moćni vladar čečenske regije odani je zagovornik brzog rješavanja krize u Ukrajini, budući da su čečenske snage činile dio prethodnice ruske vojske u Ukrajini.