VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Da je Tramp predsjednik SAD-a sukoba u Ukrajini ne bi bilo”

    Brazilski predsjednik Žair Bolsonaro izjavio je da se vojna akcija u Ukrajini ne bi dogodio da je bivši američki predsjednik Donald Tramp ostao na toj funkciji.
    “Neki misle da do ovoga u Ukrajini ne bi došlo da je Tramp i dalje na vlasti. Slažem se sa tim”, rekao je on, prenio je Rojters, koji je Bolsonera označio kao bliskog Trampovog saveznika.

    Bolsonero je ovo rekao tokom nastojanja da pretekne ljevičarskog rivala Luiza Inasija Lulu da Silvu, uoči drugog kruga predsjedničkih izbora u Brazilu, koji će biti održan 30. oktobra.

    Agencija konstatuje i da bi takvi komentari brazilskog predsjednika mogli da dovedu do tenzija sa Vašingtonom.

    Bolsonaro se, kažu, dugo divio Trampu, kao kolegi desničarskom populisti, i bio među posljednjim svjetskim liderima koji su priznali pobjedu aktuelnog američkog predsjednika Džozefa Bajdena.

  • Rusija odbacuje rezoluciju Savjeta UN za ljudska prava

    Rusija odbacuje rezoluciju Savjeta UN za ljudska prava

    Rusija odlučno odbacuje rezoluciju koju je danas usvojio Savjet UN za ljudska prava /UNHRC/, ignorisaće ustanovljeni specijalni mehanizam i odbija da sarađuje sa njim, saopšteno je danas iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
    Na danas održanoj 51. sjednici UNHRC-a na inicijativu 26 članica EU odobren je nacrt rezolucije o situaciji u vezi sa ljudskim pravima u Ruskoj Federaciji.

    “Rusija odlučno odbacuje rezoluciju usvojenu danas i lažne optužbe koje su navedene, ignorisaće specijalni mehanizam Savjeta za ljudska prava i odbija da sarađuje sa njim”, navodi se u saopštenju.

    U saopštenju se ističe da je rezolucija zasnovana na poznatim insinuacijama o “progonu” predstavnika civilnog društva, aktivista za zaštitu ljudskih prava i seksualnih manjina u Rusiji.

    U saopštenju se napominje da “zabrinutosti” iznesene u nacrtu ne odslikavaju realno stanje stvari i ne mogu služiti kao osnova za stvaranje položaja specijalnog izvjestioca za Rusiju, što je konačni proizvod u ovom antiruskom dokumentu.

    U saopštenju se dodaje da će istovremeno Rusija nastaviti da brani svoje prioritete u Savjetu za ljudska prava od kojih je uvijek bio i ostaje jačanje konstruktivnog, ravnopravnog međunarodnog dijaloga za unapređenje i zaštitu ljudskih prava.

  • Lajčak: Region zapadnog Balkana nije u dobrom stanju

    Lajčak: Region zapadnog Balkana nije u dobrom stanju

    Specijalni predstavnik EU za zapadni Balkan Miroslav Lajčak izjavio je danas u Budvi da je situacija u Crnoj Gori i regionu „mnogo gora“ nego prije pet godina i da će ovogodišnji izvještaj o napretku Crne Gore vjerovatno biti gori u odnosu na onaj od pre pet godina.
    Kao razlog za to on je na 2BS forumu naveo pad posvećenosti evropskim vrijednostima.

    Lajčak je ocijenio da je i regionalna saradnja gora nego tada, dodajući da svi indikatori pokazuju da su odlučnost i posvećenost reformama koje bi približile EU danas manje prisutne.

    -I ja snosim odgovornost. Ne radi se o krivici, već konstatujem ono što je očigledno, ovo je samo opservacija – naveo je Lajčak.

    On je rekao da je zamajac u politici proširenja, koji ranije nije bio prisutan, sada tu i poručio da EU čeka.
    Kako je istakao, Evropske političke zajednice ne treba se plašiti.

    -Rat u Ukrajini je promijenio mnogo toga, pravila, svjetsku arhitekturu. Postoji jedna mnogo dobra stvar, a to je da postoji buđenje kod EU . naveo je Lajčak, prenio je portal RTCG.

    On je rekao da su politički kriterijumi značajni jednako kao tehnički.

    -Region nije u dobrom stanju, a EU želi da pokaže da smo ozbiljni i želimo da pokažemo neki pozitivni primer zapadnog Balkana. Moj iskreni savjet regionu – hajde da manje razmišljamo šta želi EU, već da se fokusiramo na ispunjavanje svojih zadataka – naveo je Lajčak.

    On je istakao da članstvo nije poklon.

    -Morate izgraditi evropske standarde u zemljama, ali i rješavati bilateralna pitanja – naveo je Lajčak.

  • Amerika bi da uspori napredak Kine

    Amerika bi da uspori napredak Kine

    Američka administracija je objavila sveobuhvatan skup kontrola izvoza.

    Tu je uključila mere za eliminisanje Kine iz određenih poslova izrade poluprovodničkih čipova napravljenih u svetu pomoću američkih alata, s ciljem usporavanja tehnološkog i vojnog napretka Pekinga.

    Pravila, od kojih neka odmah stupaju na snagu, zasnivaju se na ograničenjima koja su ranije ove godine prosleđena vrhunskim proizvođačima alata, kao što su KLA Corp, Lam Research Corp i Applied Materials Inc, sa zahtevom da zaustave isporuke opreme fabrikama u potpunom kineskom vlasništvu koje proizvode napredne logičke čipove, prenosi Rojters.

    Ocenjuje se da bi niz tih mera mogao da predstavlja najveću promenu u američkoj politici otpreme tehnologije u Kinu od 1990-ih, pa ako one budu efikasne, mogle bi da vrate kinesku industriju proizvodnje čipova unazad.

    Navodi se da bi to bilo realizovano tako što bi američke i druge strane kompanije, koje koriste američku tehnologiju, bile naterane da ukinu podršku za neke od vodećih kineskih fabrika i dizajnera čipova.

    Na jučerašnjem brifingu neki visoki vladini zvaničnici poručili su da mnoga od tih pravila imaju za cilj da spreče strane firme da prodaju napredne čipove Kini ili da kineskim firmama daju alate za pravljenje sopstvenih naprednih čipova.

    Oni su, međutim, priznali da još uvek nisu obezbedili nikakva obećanja da će savezničke nacije primeniti slične mere i da su razgovori sa tim državama u toku.

    “Shvatamo da će jednostrane kontrole koje uvodimo vremenom izgubiti na efikasnosti ako nam se druge zemlje ne pridruže i pritom rizikujemo da naudimo američkom tehnološkom vođstvu ako strani konkurenti ne budu podvrgnuti sličnim kontrolama”, rekao je jedan zvaničnik.

  • EU opet nesložna: Nema dogovora

    EU opet nesložna: Nema dogovora

    Lideri Evropske unije nisu približili stavove o donošenju odluke o tome da li i kako ograničiti cijene gasa, izvestio je Rojters.

    Većina članica EU želi ograničenje cena gasa, ali se ne slažu oko detalja, pa opcije uključuju ograničenje na sav gas, “dinamički koridor”, gornju granicu cene gasa koji se koristi posebno za proizvodnju električne energije ili samo za ruski gas.

    “Svi se slažu da treba da snizimo cene struje, ali nema dogovora koje instrumente bi tačno koristili u tom cilju”, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.

    Irski premijer Majkl Martin, takođe, je rekao da treba uraditi mnogo posla pre nego što se postigne sporazum.

    Italijanski premijer Mario Dragi kazao je da će Evropska komisija predstaviti na sledećem sastanku lidera EU 20. i 21. oktobra širi paket kratkoročnih mera za snižavanje cena i dugoročnije korake za izmenu tržišta električne energije.

    Nemačka, Danska i Holandija protive se ograničenju, zabrinute da bi to otežalo kupovinu gasa koji je njihovim ekonomijama potrebno i umanjilo svaki podsticaj za smanjenje potrošnje.

    Varšava je napala Berlin zbog plana da potroši do 200 milijardi evra subvencija kako bi zaštitila nemačke potrošače i preduzeća od rastućih troškova energenata.

    Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su na skupu razjašnjeni “nesporazumi” oko berlinskog paketa, koji je branio kao ispravnu stvar, dodajući da Francuska, Holandija i druge države imaju svoje mere podrške.

  • Peskov potvrdio: “Rusija će učestvovati”

    Peskov potvrdio: “Rusija će učestvovati”

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je danas da će Rusija učestvovati na samitu G20 na Baliju, ali da format njenog učešća ostaje neodređen.

    “Rusija će učestvovati, ali format ostaje neodređen”, kazao je Peskov, prenela je agencija TAS S.

    Ranije je ambasador Indonezije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Husin Bagis izjavio u intervjuu za lokalni list “Nacional” da su se i predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saglasili da prisustvuju samitu G20.

    “Obojica su se saglasila da prisustvuju”, rekao je ambasador Bagis.

    Samit G20 održava se 15-16. novembra na Baliju, a ruski predsednik je ranije rekao da je od predsednika Indonezije dobio poziv da učestvuje na samitu, preneo je Sputnjik.

    Američki predsednik DŽozef Bajden izjavio je juče da ne isključuje mogućnost da se sastane sa ruskim liderom Vladimirom Putinom tokom samita G20.

    “Videćemo”, rekao je Bajden novinarima u odgovoru na pitanje da li bi iskoristio skup G20 na Baliju kao priliku da direktno razgovara sa Putinom, preneo je Gardijan.

  • Još jedna zemlja bi da se pridruži grupi BRIKS?

    Još jedna zemlja bi da se pridruži grupi BRIKS?

    Još u junu je Argentina, zajedno sa Iranom, podnela zahtev za punopravno članstvo u BRIKS-u.Takođe je Alžir izrazio interesovanje za ulazak u klub ekonomija u razvoju koji trenutno uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, piše Sputnjik Internešenal.

    Indonezija je voljna da se pridruži grupi BRIKS, izjavila je predsednica Saveta Ruske federacije Valentina Matvijenko posle razgovora sa predsednikom Džokom Vidodom na marginama parlamentarnog samita G20 u Džakarti.

    “Indonezija pokazuje veliko interesovanje za potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom; ovo pitanje je već veoma dobro napredovalo. Indonezija u principu želi da se pridruži formatu BRIKS-a”, rekla je Matvijenko odgovarajući na pitanje o njenim pregovorima sa predsednikom Indonezije.

    Ona je takođe istakla da Moskva i Džakarta imaju veliki potencijal da unaprede saradnju.

  • Zelenski: Nisam pozvao na nuklearni udar na Rusiju

    Zelenski: Nisam pozvao na nuklearni udar na Rusiju

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski negira da je pozvao na nuklearni udar na Rusiju, već je, kaže, upotrijebio ukrajinsku riječ koja je pogrešno shvaćena.

    Rusija je to iskoristila u svoju korist, kaže Zelenski i tvrdi da su ruski zvaničnici počeli da “pripremaju društvo” za moguću upotrebu nuklearnog oružja, ali i da ne vjeruje da je spremna da ga upotrijebi.

    “Oni počinju da pripremaju svoje društvo. To je veoma opasno. Nisu spremni da to urade, da to iskoriste. Ali počinju da komuniciraju. Ne znaju hoće li to iskoristiti ili ne. Mislim da je opasno čak i govoriti o tome”, rekao je Zelenski u intervjuu za BBC.

    Ponovo je pozvao na uvođenje preventivnih sankcija Rusiji i pozvao na neophodno djelovanje jer, kako navodi, “prijetnje Rusije predstavljaju rizik za cijelu planetu”, a zaplijenili su i Zaporošku nuklearnu elektranu, najveću u Evropi.

    “Svijet može odmah da zaustavi akcije ruskih okupatora”, kazao je on i dodao da svijet može da ih natjera da napuste nuklearnu elektranu. Komentarišući djelimičnu mobilizaciju, Zelenski tvrdi da je riječ o djeci koja nemaju ni mitraljeze ni pancire i da su takvi “topovsko meso”.

    “Ako neće da budu ćevapi, treba da se bore za život”, rekao je Zelenski i dodao da nuklearni rat nije ono čega se Putin najviše plaši, već narod.

    “Samo narod je taj koji može da ga promijeni, da mu oduzme vlast i preda je drugom”, kaže ukrajinski predsjednik.

  • Vladimir Putin danas slavi rođendan

    Vladimir Putin danas slavi rođendan

    Ruski predsjednik Vladimir Putin danas slavi 70. rođendan.
    Patrijarh Kiril juče je pozvao sveštenstvo i vjernike da se dva dana “mole za zdravlje” Vladimira Putina u čast njegovog 70. rođendana. Kiril smatra nužnim

    Prethodnih godina Vladimir Putin je često rođendane provodio u prirodi s najbližim saradnicima pa i ministrom odbrane Sergejem Šojguom.

    U planinama južnog Sibira on je slavio rođendan 2019. godine.

    U pratnji Putina bio je i ministar odbrane Sergej Šojgu te su zajedno brali gljive. Kasnije su se odmarali i pili čaj, pisali su tada mediji.

  • Evropa može da ostane bez gasa u slučaju da uvede ograničenje cijene

    Evropa može da ostane bez gasa u slučaju da uvede ograničenje cijene

    Ukoliko EU odluči da uvede ograničenje cijene gasa, Evropa bi mogla da ostane bez energetskih resursa, izjavio je premijer Luksemburga Ksavijer Betel.
    On je po dolasku na neformalni samit EU i sastanak Evropske političke zajednice u Pragu rekao da odluke treba donositi na uravnotežen način.

    “Ograničenje cijene nije jedina stvar, zato što kasnije, ako zbog gornje cijene ne dobijemo energiju, možda ćemo imati cijenu, ali ne i energiju. Moramo da znamo da nismo jedini kupci u svijetu”, istakao je Betel.

    Betel je naglasio da treba biti oprezan prilikom donošenja odluka, jer neke od njih mogu da “izgledaju dobro na papiru”, a da im posljedice budu problematične.