VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi ostali bez tenkova?

    Rusi ostali bez tenkova?

    Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da procena Pentagona, da je Rusija izgubila oko 50 odsto svojih tenkova u Ukrajini, “manje-više odgovara stvarnosti”.

    Zelenski je naveo da je Rusija pretrpela “neverovatne” gubitke i vojnog osoblja i opreme u ratu protiv Ukrajine.Kolin Kal iz Pentagona je u utorak rekao novinarima da će Rusija “iz rata protiv Ukrajine izaći slabija nego što je ušla u njega”, dodajući da je “verovatno izgubila polovinu svih glavnih borbenih tenkova koje ima“. Kal je dodao da je “više od 80 odsto kopnenih snaga ruske vojske zaglavljeno u Ukrajini” i da je Rusija “ispraznila većinu svojih zaliha precizno navođenih raketa” u Ukrajini.

    Na pitanje novinara CNN-a da li procene Pentagona odgovaraju informacijama sa terena u Ukrajini, Zelenski je rekao: “Mislim da manje-više odgovaraju stvarnosti. Iako, da budem iskren, niko ne zna tačne brojke, posebno u pogledu broja mrtvih ruskih vojnika”.

    Zelenski je procenio da je Rusija pretrpela oko 10 puta više gubitaka od Ukrajine, dodajući da, iako ne može da navede tačne brojke, postoji “značajna razlika” između ruskih i ukrajinskih gubitaka. On je rekao da Ukrajina ne želi da koristi svoju vojsku kao topovsko meso, dodajući da je to još jedan razlog zašto gubici Ukrajine nisu toliki kao ruski.

    “Kad god tražimo od naših partnera da nam pošalju artiljeriju ili oklopna vozila, ne radi se samo o oružju, već pre svega o zaštiti našeg vojnog osoblja”, rekao je Zelenski. Ukrajinski lider kaže da je artiljerija koju su u Ukrajinu poslale SAD i Evropa igrala značajnu ulogu u porazu ruske vojne ofanzive.

    “Zaustavili smo ih i deokupirali veliki deo naše teritorije. U tome su mnogo pomogle artiljerija i nove tehnologije koje smo dobili od saveznika“, rekao je Zelenski.

  • Evropa rekla “ne” Bajdenovom planu

    Evropa rekla “ne” Bajdenovom planu

    Države članice EU odlučno su protiv Zakona o smanjenju inflacije američkog predsednika Džoa Bajdena.

    Ministri finansija 27-člane EU raspravljali su o sveobuhvatnom američkom zakonu, koji su zakonodavci u SAD odobrili u avgustu i koji uključuje rekordnih 369 milijardi dolara potrošnje na klimatske i energetske politike.

    Otpor evropskih zvaničnika usledio je nakon što je Evropska komisija saopštila da postoji “ozbiljna zabrinutost“ u vezi sa dizajnom finansijskih podsticaja u američkom paketu mera, piše CNBC.

    “Svaki ministar (u EU) saglasan je da ovo jeste stvar za zabrinutost na evropskom nivou i da treba da se razmotri šta bi bio najbolji odgovor“, rekao je za američku televiziju zvaničnik EU, koji je pratio diskusiju evropskih ministara, ali je želeo da ostane anoniman zbog osetljive prirode problema.

    On je dodao da “postoji politički konsenzus (između 27 ministara) da američki plan ugrožava evropsku industriju“.

    Brisel je naveo najmanje devet tačaka u američkom Zakonu za smanjenje inflacije koje su moguće u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine. Jedan od najvećih kamena spoticanja za Evropljane su američke poreske olakšice za električne automobile proizvedene u Severnoj Americi. To bi moglo da stvori problem evropskim proizvođačima automobila koji se fokusiraju na električna vozila, kao što je Folksvagen.

    “Ono što mi na kraju tražimo jeste da EU, kao bliski saveznik SAD, ima status sličan onom koji imaju Meksiko i Kanada“, rekao je Valdis Dombrovskis, evropski komesar za trgovinu, na konferenciji za medije u utorak.

    Sličnu zabrinutost su izrazili i južnokorejski zvaničnici, s obzirom na to da bi set američkih mera mogao da ograniči poslovanje Hjundaija i drugih kompanija u Americi.

    Drugi zvaničnik EU, koji je takođe pratio diskusiju ministara u Briselu, rekao je da je francuski ministar finansija Bruno Le Mer poručio kolegama da ne traži oštru negativnu odluku protiv američkih prijatelja, već da želi da ovo bude “poziv za buđenje“ evropskim kolegama koji treba da zaštite interese domaćih preduzeća.

    “Moramo da budemo veoma jasni, vrlo jedinstveni i vrlo odlučni od samog početka u objašnjavanju američkim partnerima da ono što je na kocki sa Zakonom o smanjenju inflacije jeste očuvanje jednakih tržišnih uslova između Sjedinjenih Država i Evrope“, rekao je Le Mer ranije za CNBC.

    On je dodao da su “ravnopravni uslovi srž trgovinskih odnosa između dva kontinenta i ne želimo da vidimo bilo kakvu odluku koja bi mogla da poremeti jednake uslove“, naglasio je on.

    Francuski zvaničnici se dugo zalažu za stratešku nezavisnost – za to da EU treba da bude nezavisnija od Kine i SAD, na primer, pružanjem podrške sopstvenoj industriji.

    Francuski predsednik Emanuel Makron je prošlog meseca izjavio da bi EU trebalo da razmotri zakon “Kupujmo evropsko“ kako bi zaštitila domaće proizvođače automobila.

    “Potreban nam je zakon “Kupujmo evropsko”, kao što imaju Amerikanci, moramo da rezervišemo subvencije za naše evropske proizvođače“, rekao je Makron u intervjuu za televiziju France 2, dodajući: “Imate Kinu koja štiti svoju industriju, SAD koja štiti svoju industriju i Evropu koja je otvorena kuća”.

    Radna grupa evropskih i američkih zvaničnika, koja je prvi sastanak na ovu temu održala prošle nedelje, sada će se sastajati svake nedelje kako bi razgovarala o tome kako da reši zabrinutost Evrope u vezi s američkim Zakonom za smanjenje inflacije.

    Fredrik Erikson, direktor Evropskog centra za međunarodnu ekonomsku politiku, rekao je za CNBC da je “očigledno da EU ima legitimnu zabrinutost zbog Zakona za smanjenje inflacije i direktne i indirektne diskriminacije u njemu“.

  • SAD: I Rusija i Ukrajina izgubile više od 100.000 vojnika

    Više od 100. 000 ruskih vojnika poginulo je od početka rata u Ukrajini, a slične gubitke su doživjele i snage pod kontrolom Kijeva, saopštio je predsjednik Združenog generalštaba vojske SAD general Mark Milej.

    Dodao je da je prema podacima Pentagona u Ukrajini poginulo i oko 40.000 civila, prenosi Rojters.

    Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.

    Uprkos velikom broju žrtava, američki zvaničnik kaže da Moskva nije bila u stanju da postigne svoje ciljeve u Ukrajini i da se postavilja pitanje koliko dugo će Rusija biti u stanju da održi invaziju koja je desetkovala i veći deo njenih mehanizovanih kopnenih snaga.

    Upitan o izgledima za diplomatsko rješenje u Ukrajini, Milej je rekao da je rano odbijanje pregovora u Prvom svjetskom ratu pogoršalo ljudsku patnju i prouzrokovalo milione žrtava.

    “Dakle, kada postoji prilika za pregovore, kada se može postići mir… iskoristite trenutak”, rekao je Milej tokom svog govora na pozornici Ekonomskog kluba Njujorka, američke neprofitne i nestranačke organizacije posvećene diskusiji o društvenim, ekonomskim i političkim pitanjima.

    Milej je rekao i da svi pokazatelji ukazuju da Rusija nastavlja sa svojim povlačenjem iz Hersona.

    “Neće im trebati dan ili dva, trebaće im dani, a možda čak i nedjelje da povuku snage južno od rijeke Dnjepar”, rekao je Milej, prenosi britanska agencija.

  • Snažan zemljotres pogodio Indiju

    Snažan zemljotres pogodio Indiju

    Zemljotres magnitude 5,6 po Rihteru pogodio je danas indijsku saveznu državu Arunačal Pradeš, na sjeveroistoku zemlje, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.

    Zemljotres je bio na dubini od dva kilometra, saopštio je EMSC, prenosi Rojters.

    Za sada nema izvještaja o eventualnim žrtvama i materijalnoj šteti.

  • Uragan Nikol nadomak obala Floride

    Uragan Nikol nadomak obala Floride

    Uragan Nikol trebalo bi da stigne na istočnu obalu Floride u narednih nekoliko sati i donese jake vjetrove i opasne olujne udare, saopštio je američki Nacionalni centar za uragane (NHC), prenosi Rojters.

    Stanovnicima u najmanje tri okruga Floride juče je naređeno da se evakuišu sa rubnih ostrva i nižih područja, kao i iz mobilnih kućica, prenosi AP.

    Desetine ljudi evakuisani su juče sa osjetljivih lokacija na sjeverozapadnim Bahamima dok se Nikol približavala tom ostrvu.

    Zvaničnici Bahama su saopštili da je samo nekoliko ljudi bilo u više od dvadesetak aktivnih skloništa, a u mjestu Abaku prijavljene su poplave i nestanak struje.

  • Lavrov predvodi delegaciju na samitu G20

    Lavrov predvodi delegaciju na samitu G20

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predvodiće rusku delegaciju na samitu G20 na Baliju 15. i 16. novembra, saopšteno je danas iz ruske Ambasaden u Indoneziji.

    Portparol ruske Ambasade u Indoneziji Aleksandar Tumajkin rekao je da bi predsjednik Vladimir Putin mogao da učestvuje na samitu putem video-veze.

    “U toku je planiranje oblika učešća predsjednika i mogao bi da se pridruži samitu putem vode-veze”, naglasio je Tumajkin.

  • Putin potpisao novi ukaz

    Putin potpisao novi ukaz

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim je utvrdio osnove državne politike za očuvanje i jačanje tradicionalnih duhovnih i moralnih vrijednosti.

    Prema dokumentu, Rusija smatra da su tradicionalne vrijednosti osnova ruskog društva.

    Pod pojmom “tradicionalne vrijednosti” podrazumijevaju se moralne smjernice koje formiraju pogled na svijet ruskih građana, koje se prenose sa generacije na generaciju, a koje čine osnovu ruskog građanskog identiteta i zajednickog kulturnog prostora zemlje, jačaju građansko jedinstvo i na jedinstven način se manifestuju u duhovnom, istorijskom i kulturnom razvoju višenacionalnog naroda Rusije.

    Kao “prijetnje tradicionalnim vrijednostima” navode se djelatnost ekstremističkih i terorističkih organizacija i “pojedinačnih medija”, kao i akcije SAD i drugih neprijateljskih zemalja, pojedinih međunarodnih korporacija i nevladinih organizacija, kao i aktivnost pojedinih organizacija i lica na teritoriji Rusije.

    Takođe se ističe da destruktivni ideološki uticaj na Ruse postaje prijetnja za demografsku situaciju u zemlji, kao i da “promovisanje netradicionalnih seksualnih odnosa” spada u sistem vrijednosti koji je destruktivan za rusko društvo.

    Kako se navodi, Rusija će na međunarodnoj sceni formirati imidž zemlje koja čuva i štiti ljudske duhovne i moralne vrijednosti, dok saradnja vlasti i medija treba da služi očuvanju i jačanju tradicionalnih vrijednosti u Rusiji.

    Odredbe osnova državne politike Rusije u sferi tradicionalnih vrijednosti podliježu korekciji najmanje jednom u šest godina, a ukaz stupa na snagu od dana potpisivanja, 9. novembra 2022. godine.

  • Oglasio se Kadirov

    Oglasio se Kadirov

    Viši savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da je rano govoriti o povlačenju ruskih trupa iz grada Hersona na jugu Ukrajine.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je svojim trupama da se povuku sa zapadne obale reke Dnjepar pred ukrajinskim napadima u blizini Hersona.

    Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, prokomentarisao je odluku o napuštanju Hersona.

    “Ratove se ne dobijaju na ovaj način. Sada je važno ne potonuti i ne podleći paranoji. Moramo da izvučemo zaključke i da se pobrinemo da se greške ne ponove”, prokomentarisao je on.

    Oglasio se i čečenski lider Ramzan Kadirov.

    “Posle procene pluseva i minusa, general Surovikin je doneo tešku i dobru odluku. Od početka smo znali da će Herson biti teška bitka”, rekao je Kadirov.

  • “Ne vidimo da Rusi odlaze”

    “Ne vidimo da Rusi odlaze”

    Zvanični Kijev je danas saopštio da u ovoj fazi ne vidi “nikakav znak” povlačenja ruskih snaga iz Hersona, najvećeg grada koji su Rusi zauzeli od početka sukoba i koji je bio meta višenedeljne kontraofanzive ukrajinske vojske.

    “Ne vidimo znakove da Rusija napušta Herson bez borbe. Deo ruskih trupa ostao je u gradu”, rekao je savetnik predsednika Ukrajine Mihajlo Podoljak, kritikujući “televizijske izjave lansirane” iz Moskve.

  • “Ratovi se ne dobijaju ovako”

    “Ratovi se ne dobijaju ovako”

    Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, prokomentarisao je odluku da napusti Herson.

    “Ratovi se ne dobijaju na ovaj način. Sada je važno ne potonuti i ne podleći paranoji. Moramo da izvučemo zaključke i da se pobrinemo da se greške ne ponove”, prokomentarisao je on.

    Govorio je i čečenski lider Ramzan Kadirov.

    “Posle procene pluseva i minusa, general Surovikin je doneo tešku i dobru odluku. Od početka smo znali da će Herson biti teška bitka”, rekao je Kadirov.