VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Protesti se šire i Britanijom

    Protesti se šire i Britanijom

    Stotine radnika u dobrotvornim organizacijama u Britaniji i mašinovođe angažovane kod 12 britanskih operatera najavili su danas štrajkove.

    To naglašava stepen nezadovoljstva među zaposlenima u različitim sektorima koji se bore s krizom troškova života.

    Mašinovođe koje rade za 12 britanskih operatera stupiće u štrajk 26. novembra zbog aktuelnog spora oko plata, prema saopštenju Udruženja sindikata mašinovođa i vatrogasaca (ASLEF), prenosi Rojters.

    Sindikat Junajt koji zastupa zaposlene u dobrotvornoj organizaciji Šelter (Sklonište) za smeštaj beskućnika saopštio je da će više od 500 radnika stupiti u dvonedeljni štrajk od 5. do 18 decembra, zahtevajući bolje plate.

    “U najmanju ruku, oni koji rade za dobrotvornu organizaciju za smeštaj ne bi trebalo da se osećaju stambeno nesigurnim zbog nemogućnosti da plaćaju kiriju“, rekao je jedan zaposleni Šeltera, koga citira sindikat Junajt u saopštenju.

    Uprava Šeltera, koji pruža savete i praktičnu pomoć beskućnicima, saopštila je da poštuje pravo ljudi na štrajk čak i ako to nije ishod koji kompanija želi

    “Nažalost, kriza troškova života utiče i na naše kolege i na operativne troškove“, rekao je direktor za finansije i strategiju ove organizacije, Tim Gateridž.

    Dodao je da će, i pored toga što će neke od usluga i prodavnica u sistemu Šeltera biti pogođene štrajkom, kompanija uložiti sve “napore da tokom ovog intenzivnog perioda godine nastavi da pruža usluge onima kojima je pomoć najpotrebnija“.

    Rastuća inflacija izazvala je industrijske nemire širom Britanije, pri čemu su medicinske sestre najnovija grupa koja je odlučila da obustavi rad.

    “Sada sam u prekoračenju po tekućem računu svakog meseca, idem okolo i gasim svetla, isključio sam bojler…Najbolje priznanje za sav moj trud koje mi poslodavac može dati je pristojna plata“, rekao je jedan od zaposlenih u Šelteru, navodi u sindikat Junajt u saopštenju.

  • Detalji napada u Briselu: Sumnja se na terorizam, napadač ranije najavio ubistvo

    Detalji napada u Briselu: Sumnja se na terorizam, napadač ranije najavio ubistvo

    Jedan policajac je poginuo, a drugi je povrijeđen u napadu nožem, koji se dogodio u Briselu. Napadač je odmah upucan, a antiteroristička jedinica je preuzela istragu.

    Dvojica policajaca su prebačeni u bolnicu nakon što su napadnuti u blizini željezničke stanice u Briselu u četvrtak uvečer, kao i upucani napadač. Jedan policajac je preminuo na putu do bolnice, kao i ubica.

    Motiv napadača nije poznat, ali antiteroristički zvaničnici kažu da su preuzeli istragu.

    “Preuzeli smo odgovornost za slučaj jer postoji sumnja na teroristički motiv, što će istražitelji potvrditi ili opovrgnuti”, rekao je portparol policije Eric Van Duyse.

    Prema pisanju raznih medija, muškarac je uzvikivao “Allahu Akbar”, ali tu informacija tužilaštvo za sada nije službeno potvrdilo. Tamošnji mediji navode kako je počinitelj ranije danas u policijskoj postaji u Evereu rekao da će ubiti policajce. Nakon toga je ispitan, ali je pušten na slobodu.

    Dvojica policajaca su u tom području patrolirali prije nego što su napadnuti. Na mjesto događaja je odmah došla još jedna patrola, koja je “neutralisala” napadača. Pogođen je u noge i stomak prije nego što je odveden u bolnicu.

    Jedan lokalni stanovnik rekao je za BBC da je čuo “pet ili šest hitaca” ubrzo nakon napada, koji se dogodio oko 19:15.

    “Dolazio sam s posla i razgovarao sam sa tatom i tada sam čuo pet-šest pucnjeva”, rekao je svjedok Kremel.

    “Otac me je pitao ‘šta se dešava?’ Rekao sam da je vjerovatno vatromet. On mi je rekao: ‘Ne, ovo su pucnji.’ Rekao mi je da provjerim šta se dešava. Onda sam okrenuo glavu i video gomilu kako trči ulicom. Parkirao sam auto da vidim šta se dešava i vidio sam čovjeka kako umire na zemlji, onda sam vidio krv. Počeo sam da se plašim.”

    Policijska traka, zapečaćene ulice i trepćuća plava svjetla vraćaju u Brisel loše uspomene.

    Bilo je to prije šest godina, ali Brisel i dalje nosi tragove koordiniranog terorističkog napada – na glavnom aerodromu i metrou – u kojem su 2016. ubijene 32 osobe.

  • Najjači Vučićev govor do sada

    Najjači Vučićev govor do sada

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se obratio iz Pariza nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

    “Poneo sam sva dokumenta koji potvrđuju stavove Srbije, predao ih, govorio o ozbiljnosti našeg pristupa, želju da se situacija stabilizuje, ali i frustraciji našeg naroda. Srpska reč znači mnogo više nego nečiji potpisi. Govorili smo o evropskoj perspektivi, svim pitanjima o našoj saradnji”, rekao je Vučić.

    Vučić je dodao da Makrona doživljava kao iskrenog prijatelja naše zemlje, navodeći da je siguran u to, da i makron Srbiju izuzetno poštuje i ceni.

    “Verujem da možemo velike stvari da potpisujemo kada dođe u Beograd. Biće mnogo detalja o kojima ćemo da pričamo, ali danas ne”, naveo je predsdnik Srbije. Govoreći o dešavanjima na KiM, Vučić ističe da je uvek spreman za kompromis, ističući da ne veruje da će ga biti, zbog prištinske strane.

    “Rekli smo šta su uslovi za povratak u institucije, ali ne znamo šta će se desiti dalje. Mi smo imali dobar sastanak zbog naših bilateralnih odnosa, i drugih, a što se Prištine tiče, nisam optimističan. Doneo sam danas dokument za tablice, i pokazao ih Makronu. Oni neće to da daju, jer su to jednostrano ukinuli 2020. godine. Ja samo tražim ono što piše”, rekao je Vučić.

    “Krajem avgusta sam rekao da imamo problem od septembra – lične karte. Rekao sam da ćemo predloćiti nešto što nije lako za nas, ali je nemoguće da to neko odbijeni. Meni su tada rekli da to uradimo i da je njihov posao da ubede Kurtija oko tablica da uradi drugačije i videli ste – nije urađeno ništa… Sad je mnogo teže, kako ja da kažem srbima da se vrate u institucije. nema od tog posla ništa dok se ne ispune uslovi”, kazao je.

    “Imao sam mnogo važnih razgovora za markonom, ali ovaj je bio najvažniji. Ima važnih i dobrih stvari za Srbiju”, rekao je. Na pitanje da li će sada biti dodatnih pritisaka Vučić kaže. “Sada mogu da nam kažu: Pogledajte kako su prošli Rusi, a kako ćete proći vi mali Srbi. Uvek to mogu da izvuku iz fioke. Ali dobro, mi znamo kako da se ponašamo. Neke lekcije smo naučili, a brinućemo o sebi i vojno, čuvajući svoju vojnu neutralnost”, rekao je.

  • Počelo povlačenje ruskih snaga iz Hersona

    Počelo povlačenje ruskih snaga iz Hersona

    Rusko ministarstvo odbrane danas je i zvanično objavilo da je krenulo povlačenje ruskih snaga iz Hersona, na drugu obalu reke Dnjepra.

    Portparol ruskog ministarstva obrane, general Igor Konašenkov, je na dnevnom brifingu za novinare kratko spomenuo da je povlačenje u toku, iako nije iskoristio reč povlačenje nego “manevar”, preneo je portal Index.hr.”Ruske snage manevrišu prema ranije pripremljenim pozicijama na levoj obali reke Dnjepar u skladu sa odobrenim planom, a u smeru Mikolajiv-Krivij Rih”, rekao je Konašenkov, govoreći o području nedaleko od grada Hersona.

    Konašenkov nije objavio nikakve dodatne detalje, a nije ni pokazao snimke ili fotografije novog “manevra” ruskih snaga.

    Podsetimo, nakon niza najava da će bitka za Herson biti odlučujuća jer bi njen ishod mogao da odluči o daljem toku rata, objavljene su one koje govore o tome da je ruski predsednik već počeo da priprema javnost na poraz u tom regionu.

    Ruski nezavisni portal Meduza tvrdi da je došau posed dokumenatra u kojima je tačno navedeno šta i kako mediji treba da objavljuju, kako bi se vest o povlačenju što bolje primila.

    Nekoliko sati kasnije stigla je i vest da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Šojgu, na predlog glavnokomandujućeg ruskim snagama u Ukrajini, doneo odluku da se ruska vojska povuče iz Hersona.

    To su podržali i Jevgenij Prigožin, osnivač gupe plaćenika Vagner, ali i čečenski lider Ramzan Kadirov.

  • Kompanija Meta koja je vlasnik Facebooka otpušta 11.000 radnika

    Kompanija Meta koja je vlasnik Facebooka otpušta 11.000 radnika

    Kompanija Meta koja posjeduje Facebook, Instagram i WhatsApp, objavila je da će smanjiti ukupan broj zaposlenih za 13 posto. To znači da će biti otpušteno 11.000 od 87.000 zaposlenih širom svijeta.

    U izjavi, izvršni direktor Mete Mark Zuckerberg rekao je da su rezovi “neke od najtežih promjena koje su napravljene u historiji Mete”.

    Vijest je uslijedila nakon velikih otpuštanja u Twitteru, zbog čega je otpušteno otprilike polovina osoblja iz drugih tehnoloških firmi.

    “Odlučio sam smanjiti veličinu našeg tima za oko 13 posto što je više od 11.000 naših talentiranih zaposlenika. Također, poduzimamo niz dodatnih koraka kako bismo postali efikasnija kompanija smanjenjem diskrecione potrošnje i produženjem zamrzavanja zapošljavanja”, kazao je Zuckerberg.

    Irska je najveća baza kompanije izvan SAD-a i dom je njenog evropskog sjedišta. Glasnogovornik “Meta Ireland” rekao je da današnja odluka “nema nikakvog utjecaja na status kompanije u Irskoj, niti na dugoročne planove ulaganja u Irsku”.

    Zuckerberg je rekao da je kompanija previše investirala na početku pandemije koronavirusa, smatrajući da će se povećanje online aktivnosti nastaviti i ubrzati čak i nakon završetka pandemije.

    “Nažalost, ovo se nije odigralo onako kako sam očekivao. Ne samo da se online trgovina vratila prethodnim trendovima, već su makroekonomski pad, povećana konkurencija i gubitak signala oglasa uzrokovali da naši prihodi budu mnogo manji nego što sam očekivao. Pogriješio sam i preuzimam odgovornost za to”, poručio je Zuckerberg.

  • Evropski poslanici podržali ulazak Hrvatske u Šengensku zonu

    Evropski poslanici podržali ulazak Hrvatske u Šengensku zonu

    Evropski poslanici podržali su ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola između Šengenske zone i Hrvatske, saopštio je Evropski parlament.

    U izvještaju, koji je usvojen sa 543 glasa “za”, 53 “protiv”, uz 25 suzdržanih poslanika, Parlament je odobrio da Hrvatska postane punopravna članica Šengenske zone.

    Evropski savjet potvrdio je 9. decembra 2021. godine da je Hrvatska ispunila sve neophodne uslove za puno sprovođenje šengenskih pravila.

    Poslanici sada pozivaju Savjet da nastavi sa procesom i jednoglasno usvoji konačnu odluku o ukidanju graničnih kontrola.

    Komentarišući odluku poslanika, predsjednik Evropskog parlamenta Roberta Metsola napisala je na Twitteru da je Hrvatska ispunila kriterijume i da joj je mjesto u Šengenu.

    “Hrvatski narod zaslužuje ovo i to Evropa cijeni. Evropski parlament je dao zeleno svjetlo i sada Evropski savjet sada mora to da ispuni”, navela je Metsola.

  • Talibani zabranili ženama da idu u parkove i teretane

    Talibani zabranili ženama da idu u parkove i teretane

    Talibanske vlasti u Avganistanu zabranile su ženama da koriste usluge teretana, izjavio je danas portparol avganistanskog ministarstva za moral i borbu protiv poroka.

    On je rekao da se zabrana uvodi jer nije poštovano pravilo o segregaciji polova i da zbog toga što žene nisu poštovale nošenje hidžaba.

    Portparol je naveo da je ženama takođe zabranjen boravak u parkovima, prenio je AP.

    Talibanska vlast je prethodno zabranila djevojkama da pohađaju srednje i više škole i isključila žene iz mnogih oblasti rada, naređujući im da strogo poštuju islamska pravila oblačenja.

    Talibani su preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu prošle godine, podsjetila je američka agencija.

  • Zaharova: Rusija spremna da prevaziđe krizu u odnosima sa EU

    Zaharova: Rusija spremna da prevaziđe krizu u odnosima sa EU

    Rusija je spremna da razgovara o rješenjima krize sa EU, ali svaki prijedlog treba da uzme u obzir situaciju na terenu i da ima dodatnu vrijednost za Moskvu, saopštila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “EU izgleda nastoji da potpuno potkopa svoju ekonomiju, da bi umirila SAD prije nego što svoje pozive na dijalog proprati konkretnim potezima. Što se nas tiče, mi smo otvoreni za razgovor o načinima izlaska iz trenutne krize”, rekla je ruska zvaničnica u intervjuu za ruski list “Argumenti i fakti”, prenosi TAS S.

    Ona je još naglasila da bi svaki prijedlog trebalo da uzme u obzir situaciju na terenu i da ima dodatnu vrijednost za Rusiju.

  • SAD neće dati Ukrajini svoje najnaprednije oružje, boje se da ne napadnu Rusiju

    SAD neće dati Ukrajini svoje najnaprednije oružje, boje se da ne napadnu Rusiju

    SAD neće Ukrajini isporučiti napredne dronove Grey Eagle MQ-1C, jer, kako je navedeno, Bidenova administracija je zabrinuta da bi isporuka ovog oružja mogla eskalirati rat, jer bi Ukrajina imala mogućnost gađanja ciljeva u Rusiji.

    S obzirom da su SAD ranije dostavile Ukrajini nekoliko sistema oružja kao što su HIMARS i Harpoon protubrodske rakete, koje bi teoretski mogle doseći ruski zračni prostor i nacionalne vode, ova odluka Bijele kuće neugodno je iznenadila ukrajinske zvaničnike.

    Kako je za Wall Street Journal rekao neimenovani zvaničnik Bidenove administracije, izdržljivost američkog drona MQ-1C od 25 sati uvelike nadmašuje bilo koju od moskovskih bespilotnih letjelica i realno je napravljena za globalne misije.

    “Ustupanje ovog sistema Ukrajini apsolutno bi podiglo temperaturu između SAD-a i Rusije, iako Iran nastavlja isporučivati bespilotne letjelice za jednosmjerni napad (OWA) ruskim snagama”, rekao je zvaničnik.

    Zanimljivo je da se o ovim dronovima i mogućnosti njihovog slanja Ukrajini pričalo od marta i sve je bilo uredu i niko nije spominjao opasnost. Međutim, sada je došlo do izmjene i revizije prethodnog plana.

    Cijena jednog drona MQ-1C je oko 10 miliona dolara.

  • Bajden: Namjeravam da se ponovo kandidujem, ali…

    Bajden: Namjeravam da se ponovo kandidujem, ali…

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je da će početkom sljedeće godine odlučiti da li će se kandidovati za još jedan četvorogodišnji mandat.

    Bajden je ponovio da namjerava da se ponovo kandiduje za funkciju, ali da je to porodična odluka o kojoj će se odlučivati tokom praznika, prenosi Rojters.

    Tokom obraćanja javnosti nakon izbora za Senat, Bajden je poručio da je američka demokratija bila na probi proteklih godina, ali da je narod rekao svoje.

    “Dan izbora je bio dobar dan za demokratiju. Birači su jasno poručili da žele da očuvaju našu demokratiju. Nemamo još uvijek kompletne rezultate, ali veliki crveni talas se nije dogodio”, rekao je Bajden aludirajući na republikance.

    Ipak, predsjednik SAD je izrazio nadu da će nakon ovih izbora demokrate i republikanci biti u stanju da nastave dvopartijski pristup u suprotstavljanju ruskoj agresiji u Ukrajini. On je najavio da će nakon povratka sa predstojeće turneje u Sjevernu Afriku i Aziju pozvati predstavnike obe stranke u Bijelu kuću da razgovaraju o ovom problemu.

    Američki predsjednik je ukazao da je naredba ruskog vojnog vrha o evakuaciji trupa sa zapadne obale rijeke Dnjepar, nadomak grada Hersona, pokazatelj da Moskva ima “realne probleme” sa svojom vojskom.

    “To pokazuje da oni imaju nekih stvarnih problema sa svojom vojskom”, rekao je Bajden i ocijenio da će rusko povlačenje omogućiti objema stranama da ponovo kalibriraju svoje pozicije tokom zime.

    Predsjednik SAD je rekao da ostaje da se vidi da li je Ukrajina spremna da napravi kompromis sa Rusijom. Govoreći o situaciji o Ukrajini, Bajden je u jednom trenutku napravio omašku, zamijenivši Herson sa gradom Faludža u Iraku. “Mislim da je kontekst u tome da li se ili ne oni povlače iz Faludže…i, a mislim iz…iz…Hersona, iz grada Hersona…”, rekao je Bajden.