VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zbog ovih sirovina će se ratovati u budućnosti

    Zbog ovih sirovina će se ratovati u budućnosti

    Zapadne industrijske sile su 2020. zakonima definisale “kritične mineralne sirovine” iz uvoza.

    Potom su počele da razrađuju strategije za sprečavanje nestašice tih minerala, čiji bi nedostatak uzdrmao “ekonomsku i nacionalnu bezbednost”.

    Dramatično obrazloženje pokazuje ne samo ozbiljnu zabrinutost Zapada zbog uvozne zavisnosti od mineralnih sirovina za razvoj novih tehnologija, već je i najava da će američke i evropske industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale, pišu Novosti.

    One se trenutno najviše eksploatišu sa teritorija novih “ekonomskih tigrova”, koji više nisu samo sirovinske baze već su razvili sopstvene napredne tehnologije i ravnopravno se nadmeću sa zapadnim silama za otvaranje rudnika u trećim zemljama.

    Stručnjaci upozoravaju da je ovom bitkom za minerale započeo proces prekompozicije moći na planeti zbog koga raste i rizik da se svet suoči sa novim ratovima za sirovine, nalik onima iz vremena borbe za naftonosne kolonije. I ovoga puta u centru pažnje su energetske sirovine, pre svih litijum.

    Kritični minerali

    Zakonom o energetici iz 2020. SAD su prve definisale pojam “kritičnih minerala” kao strateške sirovine “minerale, elemente, supstance ili materijale” koji su “od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država”, a čiji je lanac snabdevanja podložan poremećajima “uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u celom lancu snabdevanja”. Na vrhu liste tih minerala su oni koji imaju suštinski značaj za energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i zdravstvenu zaštitu.

    EU je iste godine u “Akcionom planu za kritične sirovine 2020” definisala svoju listu minerala od kojih je uvozno zavisna i počela da se bavi osiguranjem snabdevanja.

    Ovom problematikom se u septembru bavila “Konferencija o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi” koja je održana u Pragu pod pokroviteljstvom Češke, predsedavajućom Savetom Evrope. Na skupu je bilo oko 80 učesnika iz članica EU izuzev Hrvatske, Slovenije i Bugarske, a kao gosti su pozvani predstavnici Velike Britanije, Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Norveške i Ukrajine. Cilj konferencije je bila diskusija visokih predstavnika država članica EU, suseda i potencijalnih članica “kako ojačati sirovinsku sigurnost i samodovoljnost EU, odnosno celog kontinenta”.

    “Problematične” i “prijateljske” zemlje izvoznice

    “Suštinsko pitanje bila je sirovinska politika, odnosno kako da se EU učini manje zavisnom od uvoza, posebno kritičnih mineralnih sirovina. Poslednjih nekoliko godina planeri EU i SAD izuzetno veliku pažnju poklanjaju ovoj temi, jer se njihovi glavni izvori snabdevanja nalaze izvan njihovih prostora. Najviše mineralnih sirovina uvoze iz Kine, Rusije, Afrike, a nešto manje iz Južne Amerike i neznatno iz Australije. U dokumentima EU i SAD neke od zemalja – izvoznica su svrstane u ‘prijateljske’, a neke u ‘problematične’, koje mogu predstavljati veliki problem u nabavci. To se posebno odnosi na snabdevanje takozvanim retkim elementima i retkim zemljama, a upravo su ove dve grupe mineralnih sirovina izuzetno značajne za razvoj i primenu takozvane zelene energije ili čiste energije”, kaže geolog inženjer Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, koji je prisustvovao konferenciji u Pragu.

    Na njoj je predstavljena nova sirovinska politika EU koja namerava da smanji uvoznu zavisnost unapređenjem evropskog rudarskog sektora i poveća investicije u rudarstvu iz sopstvenih, evropskih izvora.

    “Rečeno je da ovim aktivnostima mora da prethodi donošenje novih pravnih regulativa na nivou EU i država članica u sferi rudarstva, prerade i dobijanja finalnih proizvoda, kao i na zaštiti životne sredine. U kasnijoj fazi to treba da prati primena i instaliranje savremene opreme i formiranje takozvanih smart rudnika, što se već priprema i funkcioniše u svetu, u čemu Kina prednjači. U zaključcima konferencije je naglašeno da članice EU moraju da podstiču eksploataciju mineralnih sirovina u svojim zemljama i sarađuju sa bliskim susedima – kao što su Velika Britanija, Norveška, zemlje Zapadnog Balkana, Severna Afrika, Island, Turska i Ukrajina. Primarni cilj EU je da u narednih 15 godina obezbedi nove primarne zalihe mineralnih sirovina za proizvodnju ‘čiste energije'”, kaže Mijatović.

    Treći vid obezbeđivanja kritičnih mineralnih sirovina u EU je reciklaža svih proizvoda iz kojih se mogu dobiti kritične mineralne sirovine. Na projektima reciklaže i na direktnoj primeni se već uveliko radi i postrojenja su puštena u proizvodnju. Na konferenciji je rečeno da se na prostoru EU trenutno izvode geološka istraživanja na 68 lokacija, a najintezivnija je potraga za ležištima litijuma, kojim se bave četiri velika projekta (ne računajući Srbiju).

    “Osim litijuma, intenzivno se istražuju i prostori potencijalni za otkrivanje ležišta nikla, kobalta, retkih zemalja i retkih elemenata. Trenutno najveći i najznačajniji projekat, najbliži otpočinjanju eksploatacije je rudnik litijuma u ležištu Cinovec, severozapadno od Praga. Zajedničkim ulaganjima nemačkih i čeških kompanija eksploatacija litijuma počeće najkasnije 2026. godine, rečeno je na konferenciji”, navodi Mijatović.

    Naš ekspert napominje da će se, sudeći po specifičnom tipu ležišta, najverovatnije eksploatisati i kalaj i volfram, a da se otvara i mogućnost ekstrahovanja i mnogih retkih elemenata i elemenata retkih zemalja.

    “Perspektiva ovog rudnika kao izvora kritičnih minerala u EU je velika, ali i šire. Po rečima domaćina, češka ekonomija očekuje velike finansijske efekte kada krene eksploatacija. To su u izlaganjima i istakli predstavnici kompanije European Metals Holdings, koja u potpunosti poseduje projekat i razvija ga sa investicijom od 482 miliona dolara. Oni predviđaju godišnju proizvodnju od oko 2,4 milijarde tona rude. Poređenja radi, predviđena godišnja proizvodnja iz Loznice iznosila bi oko 1,6 do 1,8 miliona tona rude i dobijanje najmanje dva proizvoda, litijuma i bora”, zaključuje Mijatović.

  • Putin sazvao hitan sastanak

    Putin sazvao hitan sastanak

    Ruski predsjednik Vladimir Putin sazvao je za ponedeljak sastanak svog Savjeta bezbjednosti, formata koji okuplja ključne ministre, političke zvaničnike i predstavnike bezbjednosnih službi i vojske, saopštio je Kremlj.

    Sastanak predsjednika sa stalnim članovima Savjeta bezbjednosti zakazan je za sutra – rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

    Ovaj sastanak će se održati dva dana nakon što je eksplozija oštetila Krimski most, prenosi Index.

    Rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da se željeznički saobraćaj preko mosta odvija po redu vožnje. S druge strane, vozači moraju satima da čekaju da pređu most, prenose mediji.

  • Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća nije željela da komentariše eksploziju na Krimskom mostu, ali je najavila dodatnu pomoć Ukrajini u oružju.

    U saopštenju se navodi da je ruski predsjednik Vladimir Putin “započeo rat i da ga može završiti ako to želi”.

    “Zaista nemamo šta da dodamo u vezi sa eksplozijom na mostu”, rekao je portparol Bijele kuće Džon Kirbi za ABC.

    On je dodao da je Putin može da okonča rat danas ako povuče trupe iz Ukrajine.

    Ruski Nacionalni komitet za borbu protiv terorizma saopštio je juče da je kamion dignut u vazduh na Krimskom mostu, zbog čega se zapalilo sedam rezervoara za gorivo teretnog voza, a dvije saobraćajne trake su se djelimično urušile.

    Prema preliminarnim podacima ruskog istražnog komiteta, u eksploziji na Krimskom mostu poginule su najmanje tri osobe.

  • Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    SAD uskoro neće moći da isporučuju Ukrajini neke vrste municije, izjavio je bivši pukovnik pomorske pešadije Oružanih snaga SAD Mark Kansian.

    Kao i rakete za sisteme “hajmars”.

    On je upozorio da se zalihe troše brže nego što se mogu obezbediti, a to se posebno odnosi na zalihe raketa za sisteme “hajmars”.

    “U slučaju da SAD pošalju trećinu ovih zaliha Ukrajini (kao što je to bio slučaj sa protivtenkovskim sistemima ‘džavelin’ i ‘stinger’), Ukrajina će dobiti od 8.000 do 10.000 raketa. Tih zaliha će verovatno biti dovoljno za nekoliko meseci, ali kada se zalihe potroše, neće biti novih”, rekao je Kančian, koji je ranije bio odgovoran za nabavku oružja za američku vladu.

    Kako bi se uspostavio nivo koji je bio do početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, to bi moglo da traje i nekoliko godina, naveo je Kančian, a prenosi AFP.

    Sredinom septembra je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg priznao da je većina članica NATO uveliko iscrpela zalihe oružja snabdevajući Ukrajinu i pozvao vojnoindustrijski kompleks da pomogne u popunjavanju ispražnjenih skladišta. SAD su krajem septembra objavile da će Kijevu dati novi paket vojne pomoći u vrednosti od oko 1,1 milijardu dolara, što će uključiti i 18 višecevnih bacača raketa “himars”.

    Trenutno, ukupna američka vojna pomoć Ukrajini, za vreme predsednika Džozefa Bajdena, iznosi skoro 17 milijardi dolara.

  • Ukrajinski “debakl”

    Ukrajinski “debakl”

    Ukrajinske brigade koje su angažovane u pravcu Nikolajeva i Krivog Roga izgubile su više od 30 odsto ljudstva, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    “U pravcu Nikolajeva i Krivog Roga protivnik usled ozbiljnih gubitaka u ljudstvu i tehnici nije preduzimao ofanzivna dejstva većih razmera. Prema preciznim podacima, nepovratni gubici 96. i 98. bataljona 60. pešadijske brigade i 128. planinske brigade Oružanih snaga Ukrajine, koje su delovale u pravcu Krivog Roga, čine više od 30 odsto ljudstva”, navedeno je u saopštenju.

    Ukrajinske snage su u tom pravcu u protekla 24 sata izgubile više od 200 ljudi, navedeno je u Ministarstvu odbrane Rusije.

    U saopštenju se dodaje da je ruska avijacija izvela visokoprecizne napade na “Legiju stranaca” na ostrvu Hortica, kao i na specijalnu brigadu “Bars” Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine u oblasti Zaporožja.

    U Hersonskoj oblasti ruska avijacija je potpuno uništila šest ukrajinskih kolona s vojnom tehnikom i ljudstvom, sprečivši pokušaj gomilanja protivničkih snaga.
    Ruski lovci su u Nikolajevskoj oblasti oborili ukrajinski avion Su-24, dok je u Hersonskoj oblasti oboren ukrajinski helikopter Mi-24.

    Protivnik je, kako je navedeno, u tom pravcu izgubio više od 80 vojnika, dva tenka, 22 borbena oklopna vozila, sedam borbenih vozila pešadije, samohodni artiljerijski uređaj “Krab”, dve američke haubice M777 i četiri automobila.

    U Harkovskoj oblasti je u protekla 24 sata likvidirano oko 110 ukrajinskih militanata, navedeno je u saopštenju.

    Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, u pravcu Kupjanska protivnik je uz pomoć bataljona 14. i 92. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine, pojačanih stranim plaćenicima, pokušao bez uspeha da probije odbranu ruske vojske u pravcu naselja Kislovka u Harkovskoj oblasti i Kuzemovka u Luganskoj Narodnoj Republici.

    “Svi napadi protivnika su odbijeni. Likvidirano je više od 50 ukrajinskih vojnika, uništeni su jedan tenk i devet borbenih oklopnih vozila”, navedeno je u saopštenju.
    Ruska vojska je, takođe, likvidirala oko 60 ukrajinskih militanata u naselju Zagorujkovka u Harkovskoj oblasti.

    U pravcu Andrejevke odbijeni su napade dve ukrajinske motorizovano-pešadijske čete i likvidirano je više od 90 ukrajinskih militanata. Oružane snage Rusije su odbile i napad ukrjianske vojske na području naselja Belogorka i Davidov Brod u Hersonskoj oblasti, likvidiravši 90 militanata.

    Ruska protivvazdušna odbrana je u protekla 24 sata oborila šest ukrajinskih dronova, šest projektila ispaljenih iz američkih višecevnih sistema HIMARS i pet projektila iz drugih višecevnih raketnih sistema.

  • Referendum o nezavisnosti Škotske krajem iduće godine

    Referendum o nezavisnosti Škotske krajem iduće godine

    Škotski premijer Nikola Stardžen uvjerena je da bi drugi referendum o nezavisnosti Škotske mogao biti održan u oktobru naredne godine.
    Vrhovni sud Velike Britanije u utorak, 11. oktobra počinje saslušanje argumenata za omogućavanje glasanja o otcjepljenju Škotske bez odobrenja britanske premijerke Liz Tras i njene vlade.

    Na plebiscitu 2014. godine, koji je britanska Vlada odobrila, 55 odsto Škota je odbacilo nezavisnost. Međutim, Škotska nacionalna partija tvrdi da je glasanje za izlazak Britanije iz EU dvije godine kasnije “promijenilo igru”.

    Stardženova tvrdi da, pošto su glasači podržali stranke za nezavisnost na izborima za škotski parlament prošle godine, postoji mandat za podnošenje prijedloga zakona o održavanju referenduma 19. oktobra 2023. godine.

    Ona je za Bi-Bi-Si rekla da je uvjerena da će se to dogoditi i da treba sačekati šta će sud reći.

    “Uvjerena sam da će Škotska postati nezavisna”, rekla je ona.

    Prema njenim riječima, poraz na Vrhovnom sudu značio bi da će se Škotska nacionalna stranka na sljedećim izborima u Velikoj Britaniji 2024. godine boriti isključivo na osnovu platforme da li Škotska treba da bude nezavisna, čime bi to “de fakto” bio referendum.

    Ona je rekla da je to posljednje sredstvo.

    “To nije moja želja. Ali ako bi bio blokiran put kojim bi bilo ispravno razmotriti i odlučiti ovo pitanje, a to je zakoniti ustavni referendum, onda je izbor jednostavan – iznijećemo svoj slučaj ljudima na izborima ili odustajemo od škotske demokratije”, rekla je ona.

    Stardženova je poručila da nikada neće odustati od škotske demokratije.

  • Trump: Amerika je ismijavala Putina i skoro ga prisilila da napadne Ukrajinu, ja bih to spriječio

    Trump: Amerika je ismijavala Putina i skoro ga prisilila da napadne Ukrajinu, ja bih to spriječio

    Bivši predsjednik Sjedinjenih Američkih Država okrivio je vlasti svoje zemlje da su “skoro prisilile” ruskog predsjednika Vladimira Putina da napadne Ukrajinu.

    Tokom intervjua za Real America's Voice, desničarsku mrežu naklonjenu Trumpu, on je kritikovao Bidenovu administraciju. Rekao je da je njihova retorika u mjesecima koji su prethodili invaziji na Ukrajinu doprinijela Putinovoj odluci.

    “Oni su ga zapravo ismijavali, ako stvarno pogledate. Naša zemlja, i naše takozvano rukovodstvo, rugali su se Putinu. Rekao sam, znate, skoro ga tjeraju da uđe u ono što govore. Takva retorika bila je totalno glupa”, rekao je Trump.

    Kazao je da se ukrajinska invazija nikada ne bi dogodila da je on i dalje predsjednik. Nije objasnio na konkretnim primjerima kako su se SAD izrugivale Putinu da izvrši invaziju na Ukrajinu.

    Trump je također hvalio svoj radni odnos s Putinom i ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim kada je voditelj Real America's Voicea Wayne Root sugerisao da bi Biden mogao poslati Trumpa da pregovara o mirovnom sporazumu.

    “Ja sam se jako dobro slagao i sa Zelenskim i sa Putinom”, rekao je Tramp.

    William Pomeranz, direktor Kennan instituta Centra Wilson, doveo je u pitanje Trumpove komentare u intervjuu za Newsweek, ističući da je Biden rekao da će Ukrajina morati poraditi na svojoj korupciji kako bi ušla u NATO, te dodao je odluka Putina nije bila povezana s NATO-om.

    “To je nešto o čemu je Putin razmišljao dugi niz godina. Mislim da je Putin u osnovi pokrenuo ovu kampanju da pripoji ono što su bile dvije teritorije, ali sada su četiri, da proširi Rusku Federaciju. Mislim da je ovo bio primjer imperijalne namjere. Želio je da proširi svoju teritoriju i rusko carstvo”, istakao je.

    Rekao je da nikada neće biti poznato da li bi do invazije došlo da je Tramp pobijedio na izborima 2020. godine, ali da ne veruje da bi se Tramp “zauzeo za Ukrajinu”.

  • Haos na ulicama, ima mrtvih

    Haos na ulicama, ima mrtvih

    Najmanje dvoje ljudi je poginulo, a deset je ranjeno u najnovijim demonstracijama u Iranu usmerenim protiv vlade te zemlje, prenosi AP.

    Jedan muškarac je ubijen dok je vozio automobil na glavnoj saobraćajnici u gradu Sanandaj u severnom regionu, u kome većinu čine Kurdi, saopšteno je iz udruženja za ljudska prava Hengav.

    Druga osoba je ubijena, nakon što su snage bezbednosti otvorile vatru kako bi rasterale demonstrante.

    Snage bezbednosti su tom prilikom ranile 10 osoba.

    Učesnici demonstracija uzvikivali su antivladine slogane i simbolično vrteli marame u znak protesta zbog smrti iranske devojke kurdskog porekla Mahse Amini.

    U nekim delovima Irana, trgovci su zatvorili prodavnice kao odgovor na poziv aktivista na opšti štrajk Antivladini protesti u Iranu počeli su prošlog meseca, nakon smrti Amini (22) koju je pritvorila policija za moral, zbog navodnog kršenja pravila nošenja hidžaba.

    Amini je pala u komu nekoliko sati nakon hapšenja i preminula 16. septembra u pritvoru.

  • Patrijarh Porfirije ustoličio episkopa zapadnoevropskog Justina

    Patrijarh Porfirije ustoličio episkopa zapadnoevropskog Justina

    Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije ustoličio je u Sabornoj crkvi Svetog Save u Parizu vladiku Justina u tron episkopa zapadnoevropskog.

    Prethodno je u molitvenom prisustvu patrijarha Porfirija i brojnih vjernika, kao i ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića, Svetu arhijerejsku liturgiju služio izabrani episkop zapadnoevropski Justin, uz sasluženje više arhijereja Srpske pravoslavne crkve.

    Na kraju luturgije, patrijarh srpski Porfirije uveo je vladiku Justina u tron episkopa zapadnoevropskog, nakon čega je u besjedi podsjetio da duhovna briga episkopa zapadnoevropskog obuhvata više zemalja Evrope, odnosno EU – Francusku, Španiju, Belgiju, Portugaliju, Luksemburg i Holandiju.

    Patrijarh je poručio episkopu Justinu da episkopska služba nije nimalo laka i da kao episkop treba da vrši djelo Hristovo, bude po obličju Hristovom i da propovijeda Jevanđelje i riječ Hrista, a ne svoju riječ.

    Vaša služba je da uvodite ljude, ikone Božje, u tajnu Crkve, u tajnu spasenja. Jer, čovjek je stvoren za Carstvo Božije, za spasenje – rekao je patrijarh Porfirije.

    Srpski patrijarh je naveo da u jedinstvu i ljubavi pravoslavni, gdje god da su, mogu doprinijeti da Hristos bude vidljiv i tamo gdje postoje razne oluje i vjetrovi koji hoće da ga satru.

    Episkop zapadnoevropski Justin je u besjedi zahvalio za odluku SPC da ga postavi za episkopa zapadnoevropskog, a patrijarhu Porfiriju za mudre savjete.

    Vladika Justin je istakao značaj toga da se dijaspori sačuva pravoslavna vjera, identitet, jezik i pripadnost svom narodu i matici, te dodao da ova eparhija ima budućnost, jer se u zapadnu Evropu doseljava sve više srpskog naroda.

    Liturgiji su sasluživali i mitropolit evropski Pimen, te episkopi britansko-skandinavski Dositej, umirovljeni kanadski Georgij, kruševački David, zvorničko-tuzlanski Fotije, dizeldorfsko-njemački Grigorije, bihaćko-petrovački Sergije, niški Arsenije, dalmatinski Nikodim, valjevski Isihije, šabački Jerotej, remezijanski Stefan, mohački Damaskin, marčanski Sava, humski Jovan, izabrani jegarski arhimandrit Nektarije.

    Prethodni episkop zapadnoevropski Luka preminuo je 17. decembra 2021. godine.

    Episkop Justin Jeremić rođen je 22. juna 1982. godine u Rumi. Osnovnu školu završava u rodnom gradu, a zatim upisuje Bogosloviju Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima. Zamonašio se u fruškogorskom manastiru Velikoj Remeti, a školovao u Rusiji i Grčkoj.

    Vladika Justin je 2021. godine izabran za vikarnog episkopa hvostanskog, a u maju ove godine za episkopa zapadnoevropskog. Govori ruski, grčki i francuski jezik.

  • Zelenski: “Uništite sve”

    Zelenski: “Uništite sve”

    Ukrjainski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je zemlje EU i posebno Balkan da započnu “kurs nezavisnosti od Rusije” u politici, ekonomiji i energetici.

    On je u govoru na foruma 2BS, koji organizuje Atlantski savez Crne Gore ocenio da “sve države Evrope moraju da unište sve ruske mreže uticaja” kako ne bi došlo do “širenja dezinformacija, korupcije i kriminalne politike”.

    “Za Balkan to nije ništa manje važno nego za naš deo Evrope”, poručio je Zelenski, prenose RIA Novosti.

    On je u video poruci na Telegram kanalu preneo i da je tokom govora istakao da zemlje evropskog regiona treba da ojačaju saveze i saradnju, kako bi se oslobodile svih vidova zavisnosti od Rusije.