U svijetu je virusom korona zaraženo 14.149.186 lica, a do sada je zabilježen 628.404.291 slučaj infekcije, navodi statistički portal “Vorldometar”.
Do sada je oporavljeno 607.689.247 lica, dok je 6.565.858 preminulo, podaci su do 9.00 časova.
Svjetska zdravstvena organizacija napominje da podaci o broju oporavljenih nisu precizni, budući da sve zemlje ne šalju ažurirane spiskove.
Najviše zaraženih virusom korona zabilježeno je u SAD, Indiji, Francuskoj, Brazilu, NJemačkoj i Južnoj Koreji.
Sankcije Zapada pokrenute kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine nanele su veliku štetu ruskoj ekonomiji.
Nemogućnost pristupa stranoj tehnologiji i ekspertizi prepolovila je potencijale rasta, smanjuje se proizvodnja nafte i gasa, ključna za rusku ekonomiju (niža je oko tri odsto nego što je bila pre rata), a zemlja se suočava s velikim odlivom obrazovane radne snage.
U prvih šest meseci, procenjuje konzultantska firma Kapital ekonomiks, zemlju je napustilo 250.000 do 500.000 Rusa, a nakon Putinove odluke o pokretanju delimične mobilizacije pobeglo je još oko 300.000 ljudi, mahom mlađih muškaraca, prenosi Jutarnji list.
Nedostatak radne snage postaje sve veći problem, što dodatno podstiče i inflaciju, naročito u sektorima koji su radno intenzivni.
Delovi sa Zapada
Uprkos svemu, britanski Ekonomist ocenjuje da je ekonomski rat između Rusije i Zapada u delikatnom trenutku: dok je Evropa na pragu recesije, “ekonomska situacija u Rusiji se popravlja”, a recesiji je “verovatno došao kraj”.
Ono što ove zime u Berlinu ili Parizu može koštati stotine evra, u Moskvi košta nekoliko rubalja, piše Ekonomist.
Pozivajući se na podatke banke Goldman Saks, njen indikator mesečnog stanja ekonomija, Ekonomist ističe da je aktivnost u Rusiji “nešto življa nego u velikim evropskim zemljama”.
Nakon dekreta o mobilizaciji, potrošnja je oslabila, ali je u međuvremenu ponovno porasla.
Proizvodnja u automobilskoj industriji, koja je pre nekoliko meseci pala gotovo na nulu, takođe se oporavila, sugerišući da su proizvođači uspeli da nabave delove izvan zemalja Zapada. Ruski mesečni uvoz robe u dolarima, dodaje Ekonomist, sada gotovo sigurno premašuje prošlogodišnji prosek.
Sve međunarodne institucije smanjile su očekivani pad ruske ekonomije.
MMF je u aprilu mislio da će BDP zemlje pasti 8,5 odsto, a u najnovijim prognozama objavljenim ovih dana očekuje pad od 3,4 odsto. Svjetska banka smanjila je procenu pada sa 8,9 na 4,5 odsto, a EBRD sa 10 na pet odsto.
“Nije tajna da sankcije na energetiku nisu bile toliko učinkovite”, rekla je glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik. Ipak, ne može se reći da je recesiji kraj. Svetska banka, na primer, procenjuje da će ruski BDP u 2023. godini pasti 3,6 odsto, a EBRD tri odsto.
Nemačka i Italija
Stopu pada ruskog BDP-a Ekonomist ocenjuje “upravljivom” te da će Rusija “moći nastaviti borbu”.
Krajem septembra vlada je objavila nacrt budžeta za naredne tri godine, a prema Elini Ribakovoj iz Instituta za međunarodne finansije, on podrazumeva velika povećanja potrošnje vezana za rat, posebno na “unutrašnju bezbednost”. Međutim, bivši glavni ekonomist EBRD-a Sergej Guriev nije tako siguran u finansijske kapacitete za nastavak borbe.
On smatra da će se ruski budžet, koji se u najvećoj meri oslanja na prihode od energenata, suočavati s problemima punjenja, a time i pronalaskom sredstava za potrebe rata. U tome vidi i ključan razlog odluke o delimičnoj mobilizaciji koja podrazumeva besplatnu vojsku.
Ekonomija evrozone, ocenjuje MMF, trebalo bi ove godine da raste 3,1 odsto, a iduće godine će usporiti na samo 0,5 odsto. Prognoze odražavaju teške posledice koje nemačka privreda trpi zbog visokih cena energije podstaknutih smanjenim isporukama ruskog gasa.
Ove godine nemački BDP će rasti 1,5 odsto, a u idućoj godini MMF predviđa blagi pad, za 0,3 odsto. Nakon ovogodišnjeg rasta od 3,2 odsto, italijanska ekonomija će u 2023. pasti za 0,2 odsto.
U požaru koji je izbio u autobusu, koji je prevozio pogođene poplavama u pakistanskoj provinciji Sindh, poginulo je 18 osoba, među kojima osmoro djece.
Lokalni mediji su objavili da je u autobusu bilo 80 ljudi, a kretao se iz Karačija u Kharpur Natan Shah. Zapalio se u blizini grada Nuriabada. U autobusu su se nalazile osobe pogođene poplavama. Ima i povrijeđenih.
U toku je istraga o ovom događaju.
Predsjenik Francuske Emanuel Makron kaže da će se predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko suočiti sa “problemima” u Belorusiji ako se upusti u rat u Ukrajini.
“Ako se pjredsednik Lukašenko bude odlučio da se još dublje angažuje u ovom ratu, to će učiniti protivno savjetima velikog djela svog naroda”, rekao je Makron na televiziji Frans 2.
Takvim bi postupanjem Lukašenko “preuzeo odgovornost” koja, po Makronovoj oceni, “ne bi bila bez problema”.
Ruske trupe su 24. februara 2022. godine upale u Ukrajinu pored ostalog sa teritorije Bjelorusije, svoje saveznice.
Šefica Delegacije Srbije u PS SE kao i bivši albanski predsednik ocenili govor Edija Rame na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bio skandalozan.
“Edi Rama je pokazao apsolutno nepoštovanje prema instituciji kojoj se obraćao. Umesto da priča o Albaniji, svoj govor je posvetio osporavanju Rezolucije o trgovini organima iste te institucije koja je usvojena velikom većinom”; rekla je predstavnica Srbije Biljana Pantić-Pilja za Tanjug.
Ona je dodala da je to što je izneo albanski premijer izazvalo veliko negodovanje prisutnih.
“Njegovo obraćanje je izazvalo veliko negodovanje u plenarnoj sali i ravno je skandalu koji se nije desio u istoriji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Srpska delegacija je ocenila ovakav govor kao skandalozan, jer nisu Srbi sami sebi vadili organe i sramotno je da na ovakav način pokušavaju da se izmene neoborive činjenice i dokazi”, istakla je Pilja.
Rama je u govoru na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zatražio reviziju rezolucije 1782 iz 2011. godine koja je doneta na osnovu izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, o tgovini organima na Kosovu.
Rama je takođe oštro kritikovao postupak koji se protiv bivšeg liedera OVK Hašima Tačija vodi pred Specijalnim sudom u Hagu, a od učesnika skupštine je zatražio “da Kosovo zovu pravim imenom “Republika Kosovo”, a ne Kosovo”.
Kazao je i da Albanija bez rezerve podržava zahtev tzv. Kosova za ulazak u Savet Evrope i ponovio da Srbija treba da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.
Albanskog premijera kritikovao jei nekadašnji predsednik Albanije Salji Beriša, koji je njegove izjave takođe okarakterisao kao skandalozne.
Beriša je rekao I da je najveća parlamentarna grupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope iz Evropske narodne partije bojkotovala sinoć večeru koju je organizovao Rama.
Beriša kaže da je i Predsednički odbor Saveta Evrope odbio Ramin poziv na radnu večeru, nakon njegovog jučerašnjeg obraćanja u Parlamentarnoj skupštini SE.
On je na Fejsbuku naveo da je Rama u Strazburu govorio sat vremena “kao svojevremeno Kastro”.
“Odgovori na pitanja poslanika Parlamentarne skupštine SE idiotski i komplikovani. Predsedništvo SE odbija da prisustvuje njegovoj večeri. Parlamentarna grupa EPP/DC, koja je ujedno i najveća grupa u PSSE, donosi odluku o bojkotu Ramine večere. Prava sramota”, rekao je Beriša.
SAD i NATO su opasno blizu toga da se uključe u rusko-ukrajinski sukob, izjavio je Džon Kirbi.
Kirbi, koji je koordinator za strateške komunikacije u Savetu nacionalne bezbednosti SAD je u intervjuu za TV CNN rekao: “Trenutno su rizici veoma visoki…To je nesumnjivo.“
Ranije je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio da je snabdevanje Kijeva, višecevnim bacačima raketa većeg dometa sa Zapada najbrži način za eskalaciju sukoba u Ukrajini. On je savetovao američke vlasti i NATO da razmisle pre slanja oružja Kijevu. Prema njegovim rečima, nakon tog koraka Zapada, sukob može preći u fazu svetskog rata, što će imati nepovratne posledice.
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov prethodno je istakao da nastavljajući sa isporukama oružja Kijevu, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici dramatično su se približili crvenoj liniji.
SAD su u sredu objavile novi paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 1,1 milijardu dolara. Ona, između ostalog, uključuje 18 višecevnih bacača raketa “Himars“. Na taj način je, računajući i trenutnu tranšu, ukupan obim američke vojne pomoći Ukrajini za vreme predsedavanja Džozifa Bajdena dostigao skoro 17 milijardi dolara.
Ulazak Ukrajine u NATO može dovesti do Trećeg svetskog rata i sama alijansa je toga svesna, poručio je zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije.
Aleksandar Venediktov dodaje da je zahtev Ukrajine za brzo članstvo u NATO je “pre propagandni potez”.
“Kijev je svestan da bi takav korak značio zagarantovanu eskalaciju do Trećeg svetskog rata. Očigledno, oni računaju da naprave informativnu buku i još jednom skrenu pažnju na sebe”, rekao je Venediktov.
On takođe nije isključio da neki delovi ukrajinskog rukovodstva “zaista očekuju da njihova zemlja bude primljena u NATO”. Venediktov je rekao i da” uprkos izjavama da nisu umešani u dogadjaje u Ukrajini, stvarne akcije koje preduzima Zapad pokazuju da su oni direktna strana u sukobu“.
Ruski zvaničnik je skrenuo pažnju na činjenicu da bi “pristupanje Ukrajine NATO-u automatski dalo novi kvalitet uključivanju Zapada u sukob” pošto bi tada stupio na snagu peti član o kolektivnoj odbrani Severnoatlanskog ugovora, navodi TAS S. Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije ukazao je na teške posledice ovakvog delovanja po celo čovečanstvo.
“Članice NATO-a i same razumeju samoubilačku prirodu ovakvog koraka“, rekao je on. Venediktov je primetio da su „zahtev Kijeva odmah podržale zemlje istočne Evrope, kao i države Baltika, ali da su “ozbiljnije sile, pa čak i sam Brisel, reagovali na ovu inicijativu bez entuzijazma i odmah izneli standardni set kontraargumenata ,nepoštovanje standarda alijanse, postojanje teritorijalnih sporova i tako dalje“.
On je zaključio da pozicija Rusije ostaje nepromenjena, i da je za Moskvu “neprihvatljivo pristupanje Ukrajine NATO-u ili nekim drugim savezima formiranim pod okriljem SAD” , navodi TAS S.
Ukrajinske trupe troše oružje više nego što saveznici mogu da nabave, pa su njihove zalihe oružja izuzetno niske.
Kako piše “Njujork Tajms”, globalne zalihe ruskog oružja su takođe pri kraju, pa je u pravo vreme došlo do ukidanja izvoza oružja na Kipar.
SAD je u potrazi za oružjem ruskog tipa, koje bi poslali Ukrajini.
Amerićki državni sekretar Entoni Blinken obišao je Kambodžu, Demokratsku Republiku Kongo, Ruandu, Meksiko, Kolumbiju i Peru, tražeći da i oni šalju svoje zalihe u Ukrajinu.
Finska je dugo oklevala, ali sada šalje Ukrajini oružje, ruskog tipa. Južna Koreja isporučuje prsluke, kacige i medicinsku opremu.
Kipar je bio pod američkim embargom 35 godina, nakon sukoba koji je ostrvo ostavilo podeljeno na grčki i turski deo, pa je oružje nabavljao u SSSR-u i zatim u Rusiji. Imaju najmanje 10 raketnih sistema, “Tor” i “Buk” koji mogu da obore ruske avione, bespilotne letelice i rakete.
Ukidanje embarga Kipar bi mogao iskoristiti za modernizaciju vojske. Amerikanci kažu da su ukidanje embarga pripremali nekoliko godina i da im je glavni cilj bio da odvuku Kipar od ruskog uticaja. SAD sada vidi Kipar kao potencijalni izvor oružja za Ukrajinu.
Kipar raspolaže raketnim bacačima, projektilima, helikopterima, tenkovima, što bi moglo biti dragocena podrška Ukrajincima, ističe vojni analitičar Bredli Bouman.
U potrazi za oružjem “moramo pogledati ispod svakog kamena”, kaže Bouman. On predlaže da zapadne zemlje pošalju Kipru modernije oružje zapadne proizvodnje, u zamenu za sovjetsko i rusko koje bi poslali Ukrajini.
U toku su napadi ruskih snaga na delove Kijevske oblasti, saopštio je načelnik regionalne vojne administracije Oleksij Kuleba.
Naveo je da je najverovatnije reč o napadu dronova kamikaza i da su spasilačke službe na terenu, prenosi Interfaks Ukrajina.
Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Kiril Timošenko izjavio je da su napadi izvedeni na vitalnu infrastrukturu. “Još jedan udar dronova kamikaza na vitalne infrastrukturne objekte. Nadležne službe već rade na otklanjanju i dokumentovanju posledica granatiranja“, napisao je Timošenko na Telegramu.
Kuleba je rekao da je oblast ukrajinskog glavnog grada pogođena je jutros dronovima iranske proizvodnje, a stanovnici su se probudili uz sirena vazdušne uzbune četvrto jutro za redom.
Za sada nije poznato da li ima stradalih.
U Astani se održava 6. Samit o saradnji i izgradnji poverenja u Aziji.
Ruski predsednik Vladimir Putin je poručio da se u globalnoj politici dešavaju ozbiljne promene, da svet postaje multipolaran i da ključnu ulogu počinje da igra Azija.
Zemlje azijskog regiona su lokomotiva svetskog ekonomskog razvoja, a integracioni procesi se dinamično odvijaju, prenosi Sputnjik.
“U svim tim procesima aktivno učestvuje i Rusija. Zalažemo se za razvoj i procvat Azije i stvaranje široko otvorenog prostora za uzajamno korisnu trgovinsku i investicionu saradnju, produbljivanje i širenje kooperacionih veza u različitim privrednim oblastima”, rekao je Putin.
On je naglasio da Rusija čini sve u cilju postizanja sistema ravnopravne i nedeljive bezbednosti.
Takođe je upozorio da se povećala nestabilnost cena energenata u svetu, da preti glad, kao i da postoji opasnost od izbijanja velikih socijalnih nemira posebno u najsiromašnijim zemljama.
On je pozvao da se uklone sve veštačke i nelegitimne barijere koje onemogućavaju obnavljanje lanaca isporuka robe i ukazao na neophodnost aktivnijeg korišćenja nacionalnih valuta u saradnji između država, jer će to doprineti jačanju njihovog finansijskog suvereniteta.