VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin želi mir?

    Putin želi mir?

    Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je, povodom sukoba na prostora ZND, da treba težiti tome da se traži izlaz iz situacije uz maksimalne napore.

    On je, između ostalog, pozvao predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i premijera Jermenije Nikolu Pašinjana da održe sastanak u Rusiji.

    Putin je poručio da je Rusija uvek iskreno težila ka rešavanju svakog konflikta, uključujući i Nagorno-Karabah.

    On je pozvao sve lidere ZND da dođu u Sankt Peterburg uoči 2023. godine.

    Ruski predsednik je rekao i da zemlje ZND preduzimaju energične napore kako bi se prešlo na obračun u nacionalnim valutama.

    “Aktivirane su zajedničke aktivnosti u cilju zamene uvoza, jačanju tehnološkog i finansijskog suvereniteta. Konkretno, preduzimaju se energični napori kako bi se prešlo na obračun u nacionalnim valutama između država ZND”, rekao je Putin.

    Predsednik Rusije je predložio da 2025. godina u ZND bude godina u kojoj će se obeležiti 80. godišnjica pobede u Drugom svetskom ratu i borbe protiv nacizma.

    “Manifestacije 2025. godine povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu imaće za cilj da pošalju jasan signal u borbi protiv nacizma”, rekao je on.

    U Astani se održava samit Zajednice nezavisnih država. Prvi deo samita je u užem sastavu, prisustvuju samo lideri, a kasnije će im se pridružiti i delegacije.

  • “Nažalost, obistinilo se. Bjelorusija je na meti”

    “Nažalost, obistinilo se. Bjelorusija je na meti”

    Protiv svih nas vodi se pravi hibridni rat, a Ukrajina je samo izgovor, izjavio je bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, a prenosi Belta.

    “Nažalost, ono o čemu smo mnogo govorili tokom prošlih godina se obistinilo, postalo je stavrnost. Protiv svih nas poveden je pravi hibridni rat. Ukrajina je samo izgovor. Planovi pojedinih država o osveti zbog izgubljenih pohoda u prošlom veku, kovani su davno, počev od, kako je poznato, još prvih dana nakon pobede u Drugom svetskom ratu, a možda i ranije”, istakao je Lukašenko na sednici Saveta šefova država ZND u uskom formatu u Astani.

    On je istakao da zapadni stratezi žele da rasparčaju evroazijsku teritoriju po sektorima uticaja i da iskoriste zemlje ZND kako bi iz njih izvukli sirovine i industrijsku dobit.

    Lukašenko je naglasio da treba biti spreman na najrazličitije provokacije duž celog perimetra Zajednice nezavisnih država, a da su nedavna dešavanja u Kazahstanu i Uzbekistanu ubedljivi i veoma poučni primeri, ali to je samo početak, svi će biti na testu.

    Prema njegovim rečima, trenutno su na meti akutnih ekonomskih i finansijskih napada Rusija i Bjelorusija.

    Članice ZND su: Rusija, Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Moldavija, Tadžikistan, Uzbekistan. Zajednica je osnovana 18. decembra 1991. godine.

    Ovogodišnjem samitu, prvom od 2020. u kojem lideri učestvuju direktno, ne prisustvuje predsednica Moldavije.

    Ukrajina je poslednjih godina obustavila učešće na skupovima ZND.

    Prethodno je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko upozorio na to da praksa zapadnih zemalja da organizuju političke prevrate u drugim državama i da uvode sankcije stvara rizik od izbijanja trećeg svetskog rata.

  • Preokret?

    Preokret?

    Britansko Ministarstvo odbrane objavilo je izveštaj obaveštajnih službi koji danas govore o ruskoj ofanzivi kod grada Bahmuta u Donjeckoj oblasti.

    “U poslednja tri dana proruske snage su taktički napredovale ka centru grada Bahmuta u Donjeckoj oblasti”.

    Britanci navode da su delovi Drugog armijskog korpusa i proruske milicije Luganske oblasti verovatno napredovali do sela Opjtine i Ivangrada južno od grada.

    “Dakle, ovo su retki ruski pomaci od početka leta. Od početka jula bilo je malo, ako ih je uopšte bilo, naselja koje su zauzele regularne ruske ili separatističke snage. Međutim, snage predvođene privatnom vojnom kompanijom Vagner postigle su neke lokalizovane uspehe u Donbasu. Vagner će verovatno ostati u velikoj meri uključen u borbe u Bahmutu”, pišu Britanci.

    Kako kažu, Rusija verovatno gleda na zauzimanje Bahmuta kao uvod u napredovanje na gradsko područje Kramatorsk-Slovenska, najznačajnije naseljeno mesto u Donjeckoj oblasti, koje drži Ukrajina.

    Rusija nastavlja da sprovodi ofanzivne operacije u centralnom Donbasu i veoma sporo napreduje.

    “Međutim, njihov ukupni operativni plan je potkopan ukrajinskim pritiskom na severni i južni bok, kao i velikim nedostatkom municije i ljudstva”, zaključuju Britanci.

  • Maloljetnik ubio pet i ranio dvije osobe na šumskoj stazi u Sjevernoj Karolini

    Maloljetnik ubio pet i ranio dvije osobe na šumskoj stazi u Sjevernoj Karolini

    Pet osoba je ubijeno, a dvije su ranjene kada je maloljetni napadač otvorio vatru na šumskoj stazi u Raleighu u Sjevernoj Karolini.

    Gradonačelnica Raleigha Mary-Ann Baldwin je potvrdila broj žrtava na konferenciji za medije održanoj tokom noći, a među njima je i jedan policajac koji nije bio na dužnosti. Dvije povrijeđene osobe su hospitalizirane, a jedna od njih je i dalje u kritičnom stanju.

    Osumnjičeni je uhapšen oko 21:30 sati po lokalnom vremenu.

    “Večeras je terorizam došao na naš prag. Noćna mora svake zajednice stigla je u Raleigh. Ovo je besmislen i užasan čin nasilja”, izjavila je Baldwin.

    Pucnjava je prijavljena oko 17:00 sati po lokalnom vremenu na šumskoj stazi u predgrađu Raleigha, a policija je tragala za ubicom tri sata prije nego ga je pronašla u jednoj od kuća i uhapsila.

    Policijska istraga je u toku.

  • Na korak do totalnog rata Rusije i Ukrajine?

    Na korak do totalnog rata Rusije i Ukrajine?

    Ministar spoljnih poslova Slovačke Rastislav Kačer ne očekuje da će Rusija aktuelni konflikt u Ukrajini da proširi.

    On ocenjuje da su “svi u Evropi deo tog rata”.

    On je za bečki dnevnik “Prese” rekao da konvencionalne ruske snage ne mogu ni da postignu osnovne ratne ciljeve” kao i da čak gube već osvojene teritorije.

    Istovremeno nije potpuno isključio mogućnost da zemlje, poput Slovačke, zbog velike vojne pomoći Ukrajine, budu neposredno uvučene u rat i postanu cilj napada.

    “Pojedini strateški ciljevi su blizu nas. Na primer pista za sletanje u Ušgorodu je do 500 metara udaljena od naše državne granice. Na početku rata bilo je vazdušnih napada na ciljeve nedaleko od poljske i slovačke granice. Ali mi smo članica NATO, i među nama vlada apsolutni konsenzus da bi napad na jednog od nas značio napad na ceo NATO”, podvukao je on.

    Kačer je odbacio kritike na račun ekonomskih sankcija protiv Rusije.

    “Ako se sada žalimo što će nam pasti životni standad za pet odsto, što se još nije dogodilo, onda ako zbog inflacije od 10 odsto možemo manje namirnica kupovati ili manje se grejati, treba imati u vidu da u Ukrajini hiljade ljudi umire ili mora da beži iz svojih kuća sa samo jednom plastičnom kesom. Ako tada budemo imali problem sa našom minimalnom žrtvom onda je to cinično i nehumano”, poručio je on.

    Rekao je da su tako cinični sve više političari koji populistički pale atmosferu mržnje, kako ne bi ni taj minimum posledica izdržali i doprineli oslobođenju Ukrajine.

    Kačer smatra da je mirno rešenje u Ukrajini moguće jednostavno postići.

    “Za to je potrebno samo jedno, a to je da Rusija prestane da napada i povuče svoje snage iz Ukrajine. Ne mogu zamisliti da možemo navesti Ukrajinu na neku drugu vrstu diplomatskog rešenja. Isključivo je na Ukrajini da kaže šta je za nju prihvatljivo “, naglasio je on.

  • Moskva – Borelj paranoiše

    Moskva – Borelj paranoiše

    Tvrdnje visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja o mogućnosti nuklearnog napada Rusije na Ukrajinu, nisu ništa drugo do paranoja.

    To je izjavio danas zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Hajde da paranoju oko ruskog nuklearnog napada ostavimo njegovoj savesti”, rekao je Medvedev, komentarišući Boreljovu izjavu, preneo je Tass.

    Borelj je kazao da će Zapad snažno, ali ne nuklearnim oružjem, vojno odgovoriti u slučaju ruskog nuklearnog napada na Ukrajinu.

  • Gori Zaporožje

    Gori Zaporožje

    Ruske trupe ponovo su izvele raketni napad na grad Zaporožje, a u jednom od okruga izbio je požar, prenosi Ukrinform.

    Rusi su još jednom u ranim jutarnjim satima raketirali ukrajinski grad Zaporožje, potvrdio je Oleksandar Staruh, načelnik Zaporoške regionalne vojne uprave.

    U gradu se oglasila sirena za vazdušni napad, čule su se snažne eksplozije.

    U jednom od okruga izbio je požar, na licu mesta rade specijalizovane službe, navodi Ukrinform.

    Kasnije je Staruh pojasnio da je neprijatelj pogodio regionalni centar sa tri rakete S-300. Zaporožje je i proteklih dana bila jedna od glavnih meta ruskih raketa.

  • Pregovori EU i Srbije neće biti zamrznuti

    Izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je danas da pregovori sa Srbijom neće biti zamrznuti, ali je ukazao na značaj usklađivanja spoljne politike Beograda sa EU.

    Bilčik je objasnio da amandman na izvještaj Evropskog parlamenta o proširenju Unije, kojim se dalje napredovanje Srbije na putu ka EU uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji, “ne predstavlja pritisak na Beograd, već da pokazuje da se od Srbije očekuje da potvrdi svoj izbor za članstvo u EU”.

    On je napomenuo da ima mnogo posla u okviru već otvorenih poglavlja na kojem može da se napreduje, uključujući rad na Klasteru četiri o energetici i životnoj sredini, gdje EU može da pomogne u popravljanju kvaliteta vazduha u Srbiji i energetskoj tranziciji zemlje.

    – Međutim, za otvaranje novih poglavlja i klastera, biće potrebne vrlo jasne odluke Srbije. Da bi pregovori o članstvu Srbije zaista napredovali, potreban nam je jasan signal da je Srbija ozbiljna kad govori o svom evropskom putu i da radi s nama. Zato je usklađivanje sa spoljnom politikom kritično pitanje – rekao je Bilčik za RTS.

    Ad
    On smatra da je “Evropa ta koja može da pomogne građanima Srbije da ostvare prosperitetniju budućnost za sve građane, a ne Rusija ili Kina”.

    Komitet za spoljnu politiku Evropskog parlamenta usvojio je amandman na izvještaj Evropskog parlamenta o proširenju Unije, čiji je autor hrvatski socijalista i evropski poslanik Tonino Picula, kojim se dalje napredovanje Srbije na EU putu uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji.

  • Peskov: “Male šanse”

    Peskov: “Male šanse”

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da je malo vjerovatno da će se mirovni pregovori između Rusije i Zapada desiti u skorije vrijeme.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da je malo verovatno da će se mirovni pregovori između Rusije i Zapada desiti u skorije vreme.

    On je napomenuo da Turska i niz drugih zemalja nastavljaju sa pokušajima da posreduju u dijalogu.

    Odgovarajući na novinarsko pitanje o perspektivama rusko-ukrajinskog dijaloga, Peskov je istakao da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dekretom praktično obezbedio da do pregovora ne dođe.

    “Zbog toga ne razumemo kako će dalje dijalog napredovati”, rekao je Peskov.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je 4. oktobra dekret kojim formalno odbija sve pregovore Kijeva sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali ostavlja mogućnost za razgovore sa Rusijom.

  • Sjeverna Koreja – novo lansiranje

    Sjeverna Koreja – novo lansiranje

    Severna Koreja je lansirala nešto za šta se veruje da je balistička raketa ka Japanskom moru, saopštila je japanska obalska straža, prenosi “TASS”.

    Japanska policija poziva brodove u regionu da im se ne približavaju ako se pronađu fragmenti rakete, već da odmah kontaktiraju vlasti.

    Raketa koju je Severna Koreja lansirala u noći između četvrtka i petka po lokalnom vremenu već je pala, saopštila je obalska straža.

    Istovremeno, tačnije informacije o mestu pada rakete trenutno nisu poznate. Japansko Ministarstvo odbrane trenutno prikuplja i analizira informacije u vezi sa ovim najnovijim lansiranjem rakete iz Pjongjanga.