Broj žrtava zemljotresa koji je pogodio istok Avganistana dostigao je 1.500, povrijeđeno je više od 2.000 ljudi, a nije poznato koliko ih je ostalo ispod ruševina, javila je “Al džazira”, pozivajući se na talibanske izvore.
U području epicentra zemljotresa uništena su cijela sela, putevi, dalekovodi, kao i mreže telekomunikacije.
Vlada je zatražila međunarodnu pomoć nakon zemljotresa magnitude 6,1 stepen koji je pogodio provincije Paktika i Kost.
On je takođe pozvao pojedinačne države da privremeno ukinu državne poreze na gorivo, koji su često veći od federalnih, a od najvećih naftnih proizvođaća će tražiti da na predstojećem sastanku s ministarkom za energiju iznesu ideje o tome kako obnoviti kapacitete za preradu nafte.
Bajden i njegovi savetnici su ovo pitanje razmatrali mesecima u svetlu sve većeg pritiska da preduzmu akciju i smanje rekordne cene goriva koje su doprinele padu popularnosti predsednika i umanjile šanse njegove Demokratske stranke da zadrži većinu u Kongresu na izborima u novembru, prenosi Glas Amerike.
Za privremeno ukidanje federalnog poreza na benzin od 18,4 centa po galonu (oko 3,8 litara) i 24,4 na dizel potrebno je odobrenje Kongresa, zbog čega je Bajdenov zahtev uglavnom simboličan. Članovi Kongresa iz obe stranke protive se ukidanju poreza, a neke demokrate, među kojima je i predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, strahuju da bi taj potez imao ograničen uticaj na cene, ako veći deo uštede ide naftnim kompanijama i prodavcima.
“Samo privremeno ukidanje poreza na gorivo, bez drugih mera, neće ublažiti rast troškova koji smo videli. U ovom jedinstvenom trenutku, kada rat u Ukrajini nameće posledice američkim porodicama, Kongres bi trebalo da preduzme šta može da im obezbedi olakšanje”, navodi se u saopštenju iz Bele kuće.
Rafinerije pokušavaju da zadovolje globalnu potražnju za dizelom i benzinom, što dovodi do dodatnog rasta cena i nestašica.
Prosečne cene goriva na pumpama trenutno su blizu pet dolara po galonu, a sve veća potražnja poklopila se s gubitkom od oko milion barela dnevno proizvodnog kapaciteta. Poslednje tri godine, mnoge fabrike su zatvorene nakon što je potražnja naglo pala na vrhuncu pandemije.
Na Novom Zelandu napadač je danas ranio četiri osobe nožem, prije nego što su ga okolni prolaznici srušili na zemlju i tako zaustavili, saopštila je policija.
Zvaničnica policije navela je da je napad u Oklandu, koji je trajao manje od 10 minuta, bio nasumičan i da se osumnjičeni nalazi u pritvoru, prenosi Rojters.
Rečeno je da nema naznaka da je u pitanju zločin iz mržnje, jer su žrtve različitih polova, nacionalnosti i starosti, i naglašeno da je policija brzo reagovala, uhapsila počinioca i spriječila veći broj žrtava.
Navedeno je i da sve ranjene osobe imaju umjerene povrede.
Prolaznici koji su se zatekli na mjestu incidenta krenuli su za osumnjičenim i opkolili ga nakon što je započeo napad, a jedan ga je oborio koristeći štake za hodanje, saopštila je policija.
Precizirano je da je muškarac nosio veliki nož i da je imao umjerene povrede kada je uhapšen, kao i da je zbog toga hospitalizovan.
Novi Zeland je bio mjesto dva nasilna napada nožem u supermarketima prošle godine, a jedan se vodi kao terorističko djelo, dok istraga nije utvrdila motiv za drugi napad, prenosi Rojters.
Prošlog septembra, muslimanski ekstremista inspirisan terorističkom organizacijom Islamska država ranio je petoro ljudi u supermarketu u Oklandu prije nego što je policija pucala i ubila ga.
Troje od njih zadobilo je teške povrede, a još dvije osobe su povrijeđene u napadu, ali su svi preživjeli.
A u maju prošle godine, kupci i osoblje u supermarketu u Danedinu uspjeli su da spriječe izbezumljenog čovjeka da povrijedi više lica, nakon što je u nasumičnom napadu nožem povrijedio četiri osobe, teško ranivši troje.
Napadač iz Danedina, 43-godišnji Luk Lambert, osuđen je na 13 godina zatvora, navodi Rojters.
Austrijski kancelar Karl Nehamer, uoči današnjeg Samita EU, poručio je da pristupni uslovi za Ukrajinu moraju važiti i za zemlje zapadnog Balkana, posebno za Bosnu i Hercegovinu.
U obraćanju poslanicima austrijskog parlamenta, on je najavio da će se Austrija na nivou EU upravo za to zalagati.
Nehamer i ministarka za evropska pitanja Karoline Edštadler podvukli su da status kandidata za Ukrajinu ne može da se poistovijeti sa pregovorima o članstvu u EU.
Nehamer je kazao da se, davanjem statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji uvodi novi postupak u EU, u kojem se još prije ispunjavanja kriterijuma Unije dobija status kandidata.
“To mora važiti i za druge zemlje kandidate na zapadnom Balkanu, posebno za BiH”, istakao je on.
Naveo je da su neophodni i ” jasni signali ” za Sjevernu Makedoniju i Albaniju.
Nehamer je kazao da zbog istorijske veze i brojne dijaspore, Austrija ima posebnu odgovornost za zapadni Balkan.
“Nije razumljivo da se BiH ne daje status kandidata”, rekla je Edštadler.
Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) naglasila je da podržava napore kancelara da sve zemlje treba da budu ravnopravno tretirane u procesu pristupanja EU.
Poslanik Alojz Šteger rekao je da agresija Rusije ubrzava pristupnu perspektivu Ukrajine, ali da to ne smije voditi ka stvaranju razdora u Evropi.
I Jakob Švarc iz stranke Zelenih pozdravio je davanje statusa kandidata Ukrajini.
Na drugoj strani, poslanica Slobodarske partije Austrije (FPO) Petra Šteger ocijenila je da je postupanje EU “preokretanje kriterijuma” i da je to neodgovorno prilagođavanje pravila EU.
Kazala je da postupa ne odgovara Kopenhaškim kriterijumima, i da Ukrajina pristupne uslove narednih godina ne može da ispuni.
Ujedinjene nacije (UN) nemaju dovoljno kapaciteta za potragu i spasavanje ljudi nakon razarajućeg zemljotresa u Avganistanu, a Turska je u najboljoj poziciji da ih obezbijedi, izjavio je danas zamjenik izaslanika UN u Avganoistanu Ramiz Alakbarov.
“Razgovarali smo o tome sa ambasadom Turske ovdje na terenu i oni čekaju da im pošaljemo formalni zahtjev”, naveo je Alakbarov, prenosi Rojters.
On je dodao da će UN moći da pošalju takav zahtjev Turskoj tek nakon razgovora sa lokalnim vlastima i kada se utvrde realne okolnosti na terenu, navodi britanska agencija.
U snažnom zemljotresu koji je noćas pogodio ruralni, planinski region istočnog Avganistana u blizini pakistanske granice, po dosadašnjim podacima, poginulo je 1.000 ljudi, navode lokalne vlasti, prenosi AP.
Kremlj možda planira da “rebrendira” svoju invaziju na Ukrajinu.
Do te odluke je došlo nakon što su zvaničnici naredili da se uklone ogromni transparenti sa simbolima “Z” i “V” sa istaknutih zgrada.
U Moskvi su inspektori naložili Sergeju Mironovu, lideru proputinske partije Pravedna Rusija, da ukloni transparent sa svoje kancelarije u centru grada, navodeći “brojne” žalbe građana.
U Novosibirsku, najvećem sibirskom gradu, zvaničnici su postupili slično nakon što je potvrđena tvrdnja jednog tinejdžera da transparenti okačeni ispred kancelarije gradonačelnika krše propise o javnom oglašavanju. Transparent je uklonjen i sa fasade kancelarije vojnih veterana u Permu, region Urala.
Deci koja su “Z” i “V” “ukrasila” izloge kulturnog centra u zapadnoruskoj oblasti Pskov, takođe je naređeno da uklone simbole. Lokalni zvaničnik je na državnoj televiziji rekao da se mogu prikazivati samo politički neutralne slike.
Ali poznato je da ruski zvaničnici ignorišu zakone zemlje kada im to odgovara, a neki analitičari sada spekulišu da bi uklanjanje transparenta moglo da znači da je Kremlj odlučio da odbaci ozloglašene simbole u Ukrajini i na Zapadu.
Slova “Z” i “V” prvi put su primećena na ruskim tenkovima i oklopnim vozilima neposredno pre februarske invazije na Ukrajinu.
Iako su se najverovatnije prvobitno koristili u svrhe identifikacije, ruski odbrambeni zvaničnici su kasnije rekli da su njihova značenja bila “Za pobedu” i “Sila V pravde” (“Snaga u istini”), iako su još uvek postojala različita tumačenja ovih simboli.
Međutim, ovi simboli, prema Tajmsu, nisu uspeli da zaokupe maštu javnosti i uglavnom se mogu videti u vladinim kancelarijama, prokremljskim organizacijama i policijskim automobilima.
“Moguće je da Kremlj planira rebrendiranje. Ova dva čudna pisma nisu dobro prošla i zato ih treba zameniti nečim efikasnijim, efikasnijim”, rekao je politički analitičar Abas Galjamov.
Nijedno od ovih slova ne postoji u ruskoj ćirilici, iako oba imaju fonetske ekvivalente. Kritičari su protestovali da simbol Z podseća na svastiku i nacistički simbolizam. Aktivisti su opozicioni simbol nazvali “Zvastika”.
Galjamov, bivši govornik Kremlja, takođe ističe da bi odluka o uklanjanju simbola mogla biti znak da Moskva traži načine da okonča ono što zvanično naziva “specijalnom vojnom operacijom” u Ukrajini.
“Ne može se isključiti… da je doneta odluka da se ljudi pripreme za mir i da se pristupi rešavanju svih ovih vizuelnih militarističkih simbola”, napisao je Galjamov u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je večeras da će uložiti sve napore da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata, da EU treba da se otvori i za druge zemlje, ali i da se zalaže za reformu Unije prega kada je riječ o pravilima glasanja.
Šolc je uputio zahtjev da EU pređe na donošenje spoljnopolitičkih odluka kvalifikovanom većinom, (što podrazumijeva ukidanje prava na veto pojedinačnih zemalja), međutim malo je vjerovatno da će dobiti podršku Francuske i još nekih zemalja, prenosi portal Politiko.
Govoreći pred poslanicima u Bundestagu uoči samita Evropskog savjeta koji je zakazan za četvrtak i petak u Briselu, Šolc je rekao da će se odlučno zalagati da se i Ukrajini i Moldaviji dodijeli status kandidata za članstvo u EU i ukazao da takvo opredeljenje nosi određene obaveze.
“Uložiću sve napore u Evropskom savjetu da obezbijedim da cijela EU jednoglasno prihvati kandidature Ukrajine i Moldavije za članstvo”, najavio je jnemački kancelar u predočio da “i EU takođe mora biti sposobna da primi nove članove”.
Šolc je ponovio da se zalaže za reforme u EU, prije svega za promjenu pravila glasanja kako bi se spriječilo da pojedinačne zemlje blokiraju odluke većine, posebno apostrofirajući spoljnu politiku kao oblast u kojoj je takva promjena nužna.
Nekoliko zemalja EU, uključujući Francusku, već je iznijelo primedbe na ukidanje prava veta u ključnim oblastima kao što je spoljna politika.
Šolc je pozvao da se usvoji Maršalov plan za obnovu Ukrajine posle rata i najavio da će Njemačka insistirati na stvaranju “međunarodne ekspertske konferencije na visokom nivou” za koordinaciju napora za obnovu Ukrajine.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da zapadne zemlje prikrivaju laži kijevskog režima.
“Ono što me više iznenađuje od laži koje svakodnevno saopštava režim u Kijevu jeste navijačko angažovanje Zapada u toj igri plasiranja neistine”, rekao je ministar Lavrov sinoć u intervjuu za belorusku državnu televiziju BTRC, čiji je deo objavljen i na veb sajtu ruskog ministarstva spoljnih poslova, prenosi TAS S.
Šef ruske diplomatije je ocenio da je protivustavni državni udar u Ukrajini bio “pljuvanje u lice Evropskoj uniji”, koja je prethodno preko Francuske, Nemačke i Poljske dala garancije za sporazum Janukoviča sa trojicom opozicionih lidera.
“Već sledećeg jutra su sve pogazili i poručili da je prioritet da se ukine regionalni status ruskom jeziku, a potom su poslali naoružanerazbojnike na Krim. Tako je sve počelo”, predočio je Lavrov.
Britanska vojna obaveštajna služba veruje da će ruske snage u ratu u Ukrajini usporiti svoje napredovanje u narednih nekoliko meseci i tada treba pomoći Ukrajini da krene u kontraofanzivu, izjavio je danas britanski premijer Boris Džonson.
U komentarima koje je danas objavio nemački Zidojče Cajtung, a prenelo nekoliko uglednih evropskih listova, Džonson je rekao da ruske snage napreduju u Donbasu, na istoku Ukrajine, ali uz veliku cenu koju plaćaju u ljudstvu i opremi, prenosi Rojters.
“Naša (britanska) vojna obaveštajna služba veruje da bi Rusija u narednih nekoliko meseci mogla da posustane i izgubi momentum zbog iscrpljenosti svojih resursa. Tada moramo da pomognemo Ukrajincima da preokrenu dinamiku i krenu u kontraofanzivu sa opremom koju od nas traže. Ja ću se za to zalagati na predstojećem samitu G7 narednog vikenda u Nemačkoj”, rekao je Džonson.
U Mariupolju je već počela izgradnja stambenih zgrada, saopštio je potpredsednik Vlade Rusije Marat Husnulin.
Po scenariju razvoja grada, do 2035. godine će tamo živeti pola miliona stanovnika, prenosi Sputnjik.
Kako je naveo ministar, za obnovu Mariupolja će biti “prilično veliki” izdaci, a već je napravljena procena objekata, kao i šta se može popraviti, a šta se mora rušiti.