Kategorija: Politika

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske i lider Ujedinjene Srpske dr Nenad Stevandić poručio je da je Narodna skupština najvažniji organ Republike Srpske, ističući njenu ulogu u stvaranju 9. januara, Ustava i institucija Srpske.

Stevandić je u video-snimku objavljenom na društvenoj mreži X naveo da je tokom ovog mandata bio jedan od rijetkih poslanika koji je direktno povezan sa nastankom Republike Srpske i učešćem u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.

„U ovom mandatu, vidio sam da je malo nas poslanika, učesnik Odbrambeno-otadžbinskog rata i svjedok nastanka Republike Srpske. Bio sam kopča koja povezuje istoriju od prvih do današnjih poslanika“, rekao je Stevandić.

On je istakao da tokom političkog djelovanja nije podilazio drugima, već da je, kako je naveo, bio spreman da žrtvuje popularnost zarad integriteta.

„Nisam nikom podilazio, već žrtvovao popularnost radi integriteta, zbog čega su došle i prošle i potjernice i sankcije“, rekao je Stevandić.

Govoreći o onome što vidi kao pobjedu nakon brojnih političkih pritisaka, Stevandić je naglasio da tu pobjedu ne smatra ličnom.

„Danas osjećam čast pobjede poslije svih udara i smucalica. A pobjeda ne pripada meni, nego Skupštini, stvaraocima i nasljednicima“, poručio je Stevandić.

Kao važne vrijednosti za budućnost Republike Srpske izdvojio je znanje, tradiciju i poštovanje, ukazujući na tri biste poslanika koji su ubijeni tokom stvaranja Republike Srpske.

Народна скупштина је најважнији орган Републике Српске. Створила је 9. јануар, Устав и све институције. У ове 4 године видио сам да је мало нас посланика директно везано за настанак Српске и Одбрамбено-отаџбински рат. Зато сам био копча која повезује генерације! pic.twitter.com/JtfzjBl04D

— Ненад Стевандић (@nenad_stevandic) September 12, 2026

„Budućnost je znanje, tradicija i poštovanje. To govore ove tri biste poslanika koji su ubijeni stvarajući Republiku Srpsku. Postavljene su na moj prijedlog pred grbom kod kojeg su se zakleli. Grb sam vratio i u kabinet predsjednika Skupštine“, naveo je Stevandić.

On je dodao da te biste i grb treba da budu orijentir budućim generacijama.

„To je orijentir za buduće generacije i nema cijene koju nećemo platiti da sačuvamo svoju zemlju i svoj obraz“, poručio je Stevandić.

Srbija i njene vlasti nemaju izrazitog favorita na predstojećim izborima u Republici Srpskoj i BiH, ocjenjuju analitičari i poznavaoci političkih prilika s obje strane Drine za Srpskainfo.

Podršku vlasti u Srbiji i predsjednika Aleksandra Vučića pojedinim političkim opcijama u Republici Srpskoj mnogi su ranije ocjenjivali kao važan faktor za ostvarivanje dobrih izbornih rezultata, ali i za nastavak saradnje sa Beogradom.

Međutim, uoči opštih izbora u Republici Srpskoj i BiH, zakazanih za 4. oktobar, dio analitičara smatra da je aktuelna vlast u Srbiji ovog puta prilično ravnodušna prema tome ko će odnijeti pobjedu u Republici Srpskoj.

Stručnjak za međunarodne odnose i bivši karijerni diplomata iz Beograda Srećko Đukić smatra da za aktuelnu vlast u Srbiji „nema razlike između pozicije i opozicije u Republici Srpskoj“.

– Možda bih čak rekao da bi u interesu Beograda bilo više to da pobijedi opozicija nego Dodik, koji se „otrgao“ kontroli i vodi nezavisnu spoljnu politiku, putuje po svijetu, pravi aranžmane bez saglasnosti sa Srbijom, dok, na kraju, ispostavlja finansijske i političke račune Beogradu – rekao je Đukić za Srpskainfo.

On smatra da u Srbiji postoji stav da je potrebna promjena vlasti u Republici Srpskoj, bez obzira na to ko bi u Srbiji eventualno došao na vlast.

– Zbog toga Dodik za Srbiju predstavlja problem. Srbija mora da namiruje račune koje Dodik napravi bilo u politici, finansijama, ekonomiji ili odnosima sa Bošnjacima u FBiH. Srbiji to nije u interesu jer ima veliku bošnjačku populaciju u Raškoj oblasti i ima snažan intres da sa Bošnjacima njeguje najbolje moguće odnose. Dodik ima mnogo hipoteka i u odnosima s međunarodnom zajednicom, tako da bi za Srbiju predstavljalo olakšanje da izgubi vlast – tvrdi Đukić.

Politički analitičar i direktor beogradske agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević podsjeća da vlast u Srbiji, kako tvrdi, još od opštih izbora 2014. godine ima isti odnos prema političkim prilikama u Republici Srpskoj.

– Ta priča se svodi na to da Srbija nema ništa protiv pobjede Dodika, ali ga ne želi jakog – kaže Milivojević.

On podsjeća da je u ranijim izbornim ciklusima stručnjak za predizborne kampanje koji je radio za Vučićev SNS radio kampanje i za SNSD i SDS, tada najjaču opozicionu stranku u Republici Srpskoj.

– To je bio Vučićev poklon i jednoj i drugoj strani. Ništa se nije mnogo promijenilo do danas – tvrdi Milivojević.

Prema njegovim riječima, Vučić želi da „potkopa“ Dodika i njegovu „svevlast“ u Republici Srpskoj, ali istovremeno želi da zadrži uticaj i nad vlašću i nad opozicijom u Srpskoj.

– To Vučiću, prema mom mišljenju, i uspijeva. Uzmite samo ove nesrećne građane Srpske koji su natjerani da glasaju na izborima u Srbiji, a oni su 100 odsto glasačko tijelo Aleksandra Vučića, pod zajedničkim pozivom Dodika i Vučića, ali i drugih stranaka iz Srpske – kaže Milivojević.

Milivojević smatra da Vučiću smeta i Dodikova „spoljnopolitička ofanziva“ prema SAD i Izraelu.

– Dodik je iz pozicije već prežaljenog i lica sa američke crne liste došao u situaciju da je američki i izraelski igrač. To Vučiću ne uspijeva već 14 godina. Zbog toga je Vučić sumnjičav prema Dodiku jer misli da bi mu on mogao ugroziti vladavinu – smatra Milivojević.

Kako navodi Srpskainfo, sagovornici tog portala različito tumače odnos zvaničnog Beograda prema političkim akterima u Republici Srpskoj, ali se slažu da podrška Srbije može imati značajnu političku težinu uoči izbora.

Šef misije BiH pri EU Obrad Kesić smatra da Vašington s pravom sprovodi istragu protiv Kristijana Šmita jer postoje naznake da je sa bivšim ambasadorom SAD u BiH Majklom Marfijem nenamjenski trošio američki novac, ne samo u vezi sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, već i protiv predsjednika SAD Donalda Trampa.

Komentarišući inicijativu američke kongresmenke Selest Maloj da se ispita miješanje Šmita i Centralne izborne komisije BiH u demokratske procese u Republici Srpskoj, Kesić je rekao da je to tek prvi korak i da ona nije jedina koja je pokrenula takvo pitanje.

„Šef misije BiH pri EU Obrad Kesić smatra da Vašington s pravom sprovodi istragu protiv Kristijana Šmita jer ima naznaka da je sa bivšim ambasadorom SAD u BiH nenamjenski trošio američki novac ne samo u vezi sa predsjednikom Miloradom Dodikom, već i protiv predsjednika SAD Donalda Trampa“, navodi se u tekstu BL portala.

Kesić je naveo da su advokati koji su ranije predstavljali Republiku Srpsku tražili od američkog Ministarstva pravde da pokrene istrage o tri ključna pitanja.

Jedno od njih odnosi se na ulogu Šmita u nametanju odluka i izmjenama zakona, za koje Kesić tvrdi da su vršene mimo pravnog sistema i principa vladavine prava.

Prema njegovim riječima, inicijativa kongresmenke Maloj predstavlja tek početak šireg procesa provjere djelovanja Šmita i CIK-a BiH.

Kesić smatra da bi u okviru tih provjera trebalo ispitati način na koji su korištena američka sredstva, kao i eventualnu povezanost američkih zvaničnika sa djelovanjem Šmita u BiH.

Уједињена Српска је свијетли примјер како се води политика у читавој држави, на сваком мјесту. Увели смо младе људе, дали смо им шансу, а на њима је да ту шансу искористе још боље него што смо ми радили, изјавио је предсједник Уједињене Српске др Ненад Стевандић на дружењу кандидата, симпатизера и чланова странке из Изборне јединице три у Рафтинг центру „Кањон“ у Бањалуци.

 

Стевандић је нагласио да они који подржавају Уједињену Српску подржавају будући систем већих плата и бољих радних мјеста.

 

„Показујемо да смо најорганизованија, најбржа странка која има честите људе и блиставе листе. Што год урадимо изазива реакције. Има пакосних којима смета наш раст, али отишли смо већ далеко, не чујемо шта они гунђају“, додао је Стевандић.

 

Он је најавио да ће УС 30. септембра на отвореном простору у Бањалуци организовати велики завршни скуп пред изборе, са ког ће послати кључне поруке.

 

„То треба да буде круна свега што смо до сада урадили, да се зна да имамо најбољу националну политику, да нико не поставља питање да ли ће Уједињена Српска остати чврста. То се већ подразумијева. Водимо и сјајну економску политику. Постоји девет јавних предузећа и установа којима газдују наши кадрови и ниједно није направило губитке. Аеродром је био у великом губитку, па је Валентина смањила губитке са 10 на 3 милиона КМ.

Поште вeћ десет година послују позитивно, Институт за јавно здравство такође, као и Завод за уџбенике. Шуме су највећи губиташ, ми водимо само једно шумско газдинство, ‘Клековача’ у Источном Дрвару, и то је једино газдинство које већ седам година послује позитивно. Доказујемо да се у Републици Српској може пословати позитивно, хоћемо да то буде наш услов будуће Владе“, закључио је Стевандић у обраћању.

 

Носилац листе УС за Парламентарну скупштину БиХ из ове изборне јединице Милан Петковић рекао је да Уједињена Српска води позитивну кампању и не бави се кандидатима других политичких странака.

 

„Говоримо само о нашим кандидатима, говоримо о нашем носиоцу листе који је специјалиста доктор, говоримо о нашим кандидатима у Карановцу, у чији смо крај дошли, попут Миреле Кајкуз Зељковић која је професор на факултету или Мире Берића који је дипломирани правник са положеним правосудним испитом. То су људи који су препознати у срединама, на које смо поносни. И наша кампања иде као таква: добра, права и здрава, јер имамо такве људе, имамо такву политичку странку и такву желимо Републику Српску“, рекао је Петковић.

 

Он је нагласио да је УС спремна да и даље учествује у власти и да води државу на најбољи начин, јер има сигурно најбоље кандидате на обје листе — и за Представнички дом ПС БиХ и за Народну скупштину Републике Српске.

 

„Бирачи не треба да одлучују само о странкама, него треба да бирају људе. Опет сам рекао и кажем вам: треба да бирају људе који се налазе на листама. Уједињена Српска има људе са својим биографијама. Прочитајте биографије тих људи и онда се одлучите ко су ти људи, јесу ли препознати у средини у којој живе, какве су њихове биографије, чиме су се то они у животу бавили, па се онда одлучите. Немојте да размишљате о томе да ли је то нека лијева странка или десна странка, странка центра, коме је окренута, него само ко су људи на тим листама. Е, то је оно што ми промовишемо“, закључио је Петковић.

Mandat ministra odbrane BiH Zukana Heleza od 2022. do 2026. godine mora biti predmet ozbiljne i nezavisne institucionalne analize, poručuju visoki oficiri Oružanih snaga BiH.

U pismu koje su potpisali visoki oficiri OS BiH navodi se da je tokom Helezovog mandata ozbiljno narušeno povjerenje u sistem odbrane, te da su političke i nacionalne podjele sve više ulazile u instituciju koja bi, kako ističu, morala biti iznad dnevne politike.

Kako piše Srpskainfo, autori pisma naglašavaju da problem ne vide u formalnom funkcionisanju Oružanih snaga BiH, koje i dalje izvršavaju svoje zakonske i međunarodne obaveze, već u narušenoj unutrašnjoj koheziji.

„Oružane snage BiH moraju biti iznad Zukana Heleza, iznad svake političke stranke, iznad svakog pojedinačnog ministra i iznad bilo kojeg nacionalnog političkog interesa“, navodi se u pismu.

Autori ukazuju na niz Helezovih javnih istupa i političkih sukoba, od izjava o Republici Srpskoj i njenom ustavnom statusu, preko sukoba sa zamjenikom ministra odbrane Aleksandrom Goganovićem i dijelom profesionalnog vojnog vrha, do konflikata sa hrvatskim političkim predstavnicima.

Posebno izdvajaju maj 2025. godine, kada su četiri generala srpske nacionalnosti javno izrazila zabrinutost zbog odnosa ministra prema profesionalnom vojnom sistemu.

Nekoliko dana kasnije dogodio se i incident u kasarni „Kozara“, kada je Helez pokušao spriječiti ulazak Milorada Dodika, Nenada Stevandića i Radovana Viškovića u objekat Oružanih snaga BiH.

Iako su politička tumačenja tog događaja bila različita, autori pisma smatraju posebno zabrinjavajućim to što je politički sukob dospio u prostor vojne institucije.

„Vojni objekti moraju ostati izvan dnevnih političkih obračuna, a lanac komandovanja mora biti jasan, profesionalan i oslobođen političkog pritiska“, navode autori.

Sporna zapošljavanja i stimulacije

U pismu se posebno problematizuje i kadrovska politika Ministarstva odbrane BiH.

Prema podacima koje navode autori, od 2022. do 2025. godine u Ministarstvu je zaposleno 189 novih radnika – 101 Bošnjak, 57 Hrvata, 29 Srba i dva pripadnika kategorije „Ostali“.

Ističu, međutim, da sama statistika nije dokaz diskriminacije, zbog čega traže detaljnu provjeru broja kandidata, kriterijuma, rang-lista, sastava komisija, žalbi i konačnih odluka.

Slična pitanja postavljaju i u vezi sa novčanim stimulacijama zaposlenima.

Prema podacima navedenim u pismu, za stimulacije je tokom prve dvije godine Helezovog mandata izdvojeno oko 3,67 miliona KM, dok su pojedine stimulacije, kako tvrde, dosezale 40 odsto primanja.

Autori zbog toga traže nezavisnu reviziju isplata, uključujući kriterijume, iznose, obrazloženja i potpisnike odluka.

Naglašavaju da ni u jednom slučaju unaprijed ne treba govoriti o diskriminaciji ili zloupotrebi, već da se odgovori moraju dobiti uvidom u dokumentaciju.

Na meti i odnos prema Hrvatima

Autori pisma navode da Helezov odnos prema srpskim političkim predstavnicima nije jedini problem.

Ukazuju i na njegove sukobe sa hrvatskim političarima i javne izjave koje su, kako tvrde, prelazile granicu političke kritike.

Kao jedan od primjera navode izjave iz decembra 2025. godine o hrvatskoj evroparlamentarki Željani Zovko i Maxu Primorcu, kao i kasnije sukobe oko pitanja federalizacije BiH i hrvatske izborne jedinice.

Autori smatraju da ministar odbrane ima pravo na politički stav, ali da njegova funkcija nosi posebnu odgovornost.

„Ministar odbrane nije samo politički predstavnik jedne stranke. On predstavlja civilni autoritet u instituciji u kojoj zajedno služe Bošnjaci, Srbi, Hrvati i Ostali“, navodi se u pismu.

Zbog toga, prema njihovom mišljenju, politička retorika ministra mora biti posebno odmjerena kako Ministarstvo odbrane ne bi postalo prostor nacionalnog i političkog obračuna.

Traže provjeru postupaka protiv 37 pripadnika OS BiH

Kao posebno osjetljivo pitanje navodi se i postupanje prema 37 pripadnika Oružanih snaga BiH zbog navodnog veličanja Ratka Mladića.

Prema navodima iz pisma, deset predmeta već je kvalifikovano kao krivične prijave i upućeno Tužilaštvu BiH.

Autori naglašavaju da pokretanje postupka ni u jednom slučaju ne znači krivicu i da odluku mogu donijeti samo nadležni organi.

Istovremeno, traže da se utvrdi da li su svi pripadnici OS BiH tretirani prema jednakim kriterijumima, bez obzira na nacionalnost, političko opredjeljenje ili odnos prema ratnoj prošlosti.

Sporna i Helezova reakcija nakon smrti Mladića

Kao završni primjer Helezove komunikacije autori izdvajaju njegovu reakciju nakon smrti Ratka Mladića 27. avgusta 2026. godine.

Helez je tada na društvenim mrežama napisao „Krep'o je Ratko Mladić“, uz niz uvredljivih i ironičnih kvalifikacija.

Autori pisma ne dovode u pitanje činjenicu da je Mladić pravosnažno osuđen za ratne zločine, ali smatraju da je način na koji je ministar komentarisao njegovu smrt neprikladan za nosioca civilne funkcije u sistemu odbrane.

Prema njihovoj ocjeni, ministar odbrane mora praviti razliku između odlučne osude ratnih zločina i javnog izražavanja koje može dodatno produbljivati nacionalne podjele.

Traže institucionalnu provjeru Helezovog mandata

Autori pisma insistiraju da njihova upozorenja ne treba tumačiti kao napad na Oružane snage BiH, već kao pokušaj zaštite njihove profesionalnosti i multinacionalnog karaktera.

Od nadležnih institucija traže provjeru zapošljavanja i stimulacija, postupaka prema pripadnicima OS BiH, odnosa ministra prema profesionalnom vojnom vrhu, kao i eventualnog političkog uticaja na sistem odbrane.

Ističu da bi, ukoliko se pokaže da nije bilo diskriminacije ili zloupotrebe, to trebalo potvrditi dokumentacijom i nezavisnom kontrolom.

„Ako nema diskriminacije, neka se to dokaže. Ako nema zloupotrebe stimulacija, neka se objave kriterijumi i revizijski trag. Ako nema političkog pritiska na profesionalni vojni vrh, neka se dokumentuje proces odlučivanja“, poručuju autori pisma.

Prema njihovoj ocjeni, najveća opasnost nije formalni raspad Oružanih snaga BiH, već postepeni gubitak povjerenja pripadnika u njihovu neutralnost i jednak tretman.

Zbog toga smatraju da bi mandat Zukana Heleza trebalo da analiziraju Parlamentarna skupština BiH, nadležne parlamentarne komisije, Generalni inspektorat Ministarstva odbrane, revizorske i pravosudne institucije, ali i međunarodni partneri BiH.

„Oružane snage BiH ne mogu biti instrument bilo koje političke stranke niti produžena ruka bilo koje nacionalne politike. Ministar odbrane ne smije biti ministar samo onih koji podržavaju njegovu politiku“, zaključuju autori.

Njihova poruka je da odgovornost, ukoliko se utvrdi, mora biti individualna, a ne nacionalna.

Zaštita Oružanih snaga BiH, poručuju, podrazumijeva da zakon bude iznad politike, institucija iznad pojedinca, a profesionalna pripadnost iznad nacionalne i stranačke polarizacije.

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske i lider Ujedinjene Srpske dr Nenad Stevandić ocijenio je da su izjave koje posljednjih dana dolaze od bošnjačkih političkih lidera u Sarajevu „suprotne zdravom razumu“, navodeći da je riječ o nastavku politike zasnovane na mržnji prema Srbima i Republici Srpskoj.

„Sve što ovih dana slušamo od saraj-bošnjačkih lidera je suprotno zdravom razumu. Navikani da im stranci ispunjavaju želje da napakoste Srbima i Srpskoj u čemu im je otjerani Šmit posebno pomagao, sad potpuno derealizovani umjesto katarze opet žive mržnju“, napisao je Stevandić na društvenoj mreži X.

On je poručio da su, kako je naveo, politički predstavnici u Sarajevu „mnogo se zaigrali“, a objavu je završio porukom „-PŠSP!-“.

Uz objavu je podijelio i grafiku na kojoj je napravio paralelu sa posttraumatskim stresnim poremećajem, navodeći da u Federaciji BiH postoji „PŠSP“, odnosno „post šmitovski stresni poremećaj“.

Prema njegovoj poruci, taj „poremećaj“ karakterišu „agresivno ludilo“, mržnja prema Srbima i nemogućnost prihvatanja realnosti, dok kao njegov uzrok navodi djelovanje Kristijana Šmita.

Све што ових дана слушамо од сарај-бошњачких лидера је супротно здравом разуму.
Навикли да им странци испуњавају жеље да напакосте Србима и Српској у чему им је отјерани Шмит посебно помагао, сад потпуно дереализовани умјесто катарзе опет живе мржњу.
Много су се заиграли!
-ПШСП!- pic.twitter.com/pUMxz5K6Xy

— Ненад Стевандић (@nenad_stevandic) September 11, 2026

Stevandić je i ranije u svojim javnim istupima kritikovao intervencije stranaca u unutrašnja pitanja BiH, posebno nametanje odluka visokog predstavnika, uz ocjenu da takva politika dodatno produbljuje političke podjele u BiH.

Izgradnja Dobojske obilaznice, dijela autoputa Koridor 5C, zapela je na dva tunela kod Doboja. Dok tunel Putnikovo brdo 1 zbog teških geoloških uslova čeka novo projektno rješenje, tunel Putnikovo brdo 2 još nema građevinsku dozvolu.

Kako piše RTRS, administrativni problem u vezi sa tunelom Putnikovo brdo 2 traje već četiri godine.

Tako se realizacija jednog od značajnih infrastrukturnih projekata na ovom području suočava sa dvije različite prepreke. Na jednom tunelu problem predstavljaju složeni geološki uslovi, dok drugi čeka rješavanje administrativnog pitanja.

Tunel Putnikovo brdo 1, zbog nepovoljnih geoloških uslova, čeka novo projektno rješenje kojim bi trebalo da bude omogućeno nastavak radova.

Istovremeno, za tunel Putnikovo brdo 2 još nije obezbijeđena građevinska dozvola Autocesta Federacije BiH, iako ovaj problem traje već četiri godine.

Dodatnu težinu cijeloj situaciji daje činjenica da se problemi na ovoj dionici ne svode samo na tehnička i administrativna pitanja.

U cijelu priču, kako navodi RTRS, ponovo su se umiješali i politički odnosi, zbog čega je teško procijeniti kada bi prepreke mogle biti otklonjene.

Dobojska obilaznica predstavlja važnu vezu na Koridoru 5C, pa problemi na tunelima direktno utiču na dinamiku izgradnje ove dionice autoputa.

Dok se za Putnikovo brdo 1 traži tehničko rješenje, za Putnikovo brdo 2 već godinama se čeka administrativni korak. Kada će oba problema biti riješena i radovi nastavljeni punim intenzitetom, za sada nije poznato.

Prestali smo biti iznenađenje, postali smo stranka sa najboljom organizacijom, sjajnom kampanjom, ali i odličnim rezultatima na funkcijama koje obavljaju naši kadrovi. To važi i za čitavu Sarajevsko-romanijsku regiju, izjavio je predsjednik Ujedinjene Srpske dr Nenad Stevandić na centralnoj tribini stranke u Istočnom Novom Sarajevu.

 

Sala Kulturnog centra i u ovoj opštini bila je mala da primi sve one koji su željeli da prisustvuju, čime se nastavlja trend iz ostalih regija u Republici Srpskoj da aktivnosti Ujedinjene Srpske privlače mnogo više građana u odnosu na dosadašnje izbore. Tako su i večeras u Istočnom Novom Sarajevu brojni građani ostali ispred Kulurnog centra jer unutar sale više nije bilo mjesta.

 

„Ponosni smo na prvih sedam dana jer smo vidjeli da imamo mnogo veći broj ljudi koji nam se obraćaju i koji nas razumiju nego što smo u prvi mah planirali, što znači da je naša politika izašla izvan kruga naših članova i simpatizera i ušla među građane koji nam to vraćaju podrškom. To znači da će ove godine rezultati biti bolji nego bilo kada do sada“, najavio je Stevandić.

 

Aleksandar Kostović, predsjednik Opštinskog odbora US Istočno Novo Sarajevo i kandidat za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske, naglasio je da je Ujedinjena Srpska organizaciono ojačala i da očekuje mnogo bolji rezultat u odnosu na sve dosadašnje izbore.

 

„Večeras organizujemo centralnu tribinu za OO Istočno Novo Sarajevo i Istočna Ilidža, kojoj prisustvuju kandidati Izborne jedinice 8 za Narodnu skupštinu Republike Srpske i kandidati Izborne jedinice 3 za Parlamentarnu skupštinu BiH“, podsjetio je Kostović.

 

Slavka Brezo, predsjednik Regionalnog odbora Ujedinjene Srpske Sarajevsko-romanijske regije, istakla je da joj je čast to što je nosilac poslaničke liste u Izbornoj jedinici 8.

 

„Ujedno, to je i odgovornost. Iza mene je tim vrijednih ljudi koji su se dokazali svojim radom. Vjerujem u naš tim, u naše ljude i pozivam sve naše građane da izađu na izbore, da podrže Ujedinjenu Srpsku, a mi ćemo im to uzvratiti radom kao i do sada“, rekla je Brezo.

Nikada do sada nije zabilježeno da jedan srpski političar iz Republike Srpske javno predloži rješenje kojim bi se, prilikom odlučivanja na nivou BiH, praktično zaobišao Dom naroda – institucija koja ima ključnu ulogu u zaštiti vitalnog nacionalnog interesa konstitutivnih naroda.

Upravo takav prijedlog iznio je Nenad Grković, aktuelni poslanik Vukanovićeve Liste za pravdu i red u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i kandidat za novi mandat.

Tokom TV debate na BHT1, odgovarajući na pitanje kako riješiti problem blokada u institucijama BiH, Grković je kao jedno od mogućih rješenja predložio zakon kojim bi Dom naroda bio praktično izbačen iz procesa odlučivanja.

„Da se usvoji zakon po kome, ako se neki zakon usvoji u Predstavničkom domu, ako se on ne usvoji, ili se o njemu ne raspravlja u roku od dva mjeseca (u Domu naroda), da se smatra usvojenim“ – predložio je Grković.

Takav prijedlog znači da bi zakon, ukoliko ga Dom naroda ne potvrdi ili o njemu ne raspravlja u određenom roku, mogao biti smatran usvojenim, čime bi se faktički otvorio prostor za zaobilaženje drugog doma Parlamentarne skupštine BiH.

Na Grkovićevu izjavu reagovao je predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske i lider Ujedinjene Srpske dr Nenad Stevandić, koji je poručio da se ovakvim stavom direktno dovodi u pitanje mogućnost zaštite interesa Republike Srpske kroz Dom naroda.

„Izdaja je uvijek izdaja! Iz neznanja, pakosti ili koristoljublja. Evo Vukanovog, nazovi srpskog poslanika u Parlamentu BiH, ali i kandidata, koji javno zagovara da nas mogu preglasavati i da se odlučuje bez Doma naroda, dakle bez srpskih delegata. Grđe od Grkovića ne može“ – objavio je Stevandić na mrežama, uz isječak pomenute TV debate.