VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Republika Srpska dužna 6,2 milijarde KM

    Republika Srpska dužna 6,2 milijarde KM

    Ukupan dug Republike Srpske na kraju 2023. godine iznosio je 6,2 milijarde KM, dok je javni dug 5,3 milijarde KM.

    Kazala je ovo Zora Vidović, ministar finansija Republike Srpske, tokom izlaganja u Narodnoj skupštini RS, po tački izvršenje budžeta za 2023. godinu.

    “Ukupan dug Republike Srpske od 6,2 milijarde KM je 39,8 odsto BDP-a, a javni dug od 5,3 milijarde je 33,7 odsto BDP-a. Znate i sami da je dozvoljena granica od oko 5o odsto”, istakla je Vidovićeva.

    U prošloj godini, dodala je, Republika Srpska se zadužila za 807 miliona KM, što je 35 odsto više nego prethodnu, tačnije 206 miliona.

    “U isto vrijeme je otplaćeno je 983 miliona ili 121 odsto više nego 2022. ili 583 miliona KM je više vraćeno u prošloj. Dakle, u 2023. više smo isplatili duga nego što smo se zadužili za 176 miliona KM”, naglasila je ona.

    Kada je u pitanju sam budžet za prošlu godinu, on je ostvaren u iznosu od 5,5 milijardi KM i bio je veći za 22 odsto u odnosu na 2022.

    “Budžetski prihodi su ostvareni u iznosu od 4,2 milijarde maraka, veći su za 13 odsto ili 488 miliona KM u odnosu na 2022. godinu. Poreski prihodi su ostvareni u iznosu od 3,8 milijardi KM i veći su za 412 miliona maraka u odnosu na godinu ranije”, pojasnila je ministar finansija Republike Srpske.

    Po pitanju poreza, rezultati kažu da je i tu bilo značajnog povećanja, pa je porez na dohodak iznosio 265 miliona KM što je 57 miliona više nego 2022. Porez na dobit bila je 366 miliona KM, ili 45 miliona KM više, dok su doprinosi za Fond PIO ostvareni u iznosu od 1,352 milijardi maraka ili 177 miliona više nego 2022. “Indirektni porezi bili su 1,82 milijarde ili veći osam odsto što je 135 miliona KM. Neporeski prihodi u prošloj godini ostvareni su u iznosu od 345 miliona KM i veći su za 76 miliona nego 2022”, navela je Vidovićeva.

    S druge strane, budžetski rashodi bili su 4,2 milijarde maraka, a povećani su za 442 miliona KM nego godinu ranije.

    “Tekući rashodi ostvareni su u iznosu od 3,8 milijardi, veći su za preko 400 miliona.

    Iz ova dva podatka vidimo da su budžetski prihodi veći od tekućih rashoda za 399 miliona KM, što uvijek ukazuje na kondiciju budžeta, da budžet nije u lošem stanju”, poručila je Vidovićeva.

    Bruto plate i naknade ostvarene su u iznosu od 1,104 milijarde KM ili veće su za 10 odsto ili nominalno za 100 miliona. Penzije su ostvarene u iznosu od 1,615 miliona KM, veće su za 18,7 odsto ili 255 miliona veće nego 2022.

    “To znači da je iz budžeta usmjereno na penzije 263 miliona KM. Na boračka davanja otišlo je 328 miliona KM, socijalna davanja prema raznim kategorijama bila su 120 miliona KM, za zdravstvo 431 milion KM, što je mimo onoga što je prikupljeno iz osiguranja za zdrastvo. Za Fond dječije zaštite, mimo doprinosa u fondu, dato je 41 milion KM, za poljoprivredu je dato 180 miliona KM, privredu – 49 miliona KM, javne investicije – 100 miliona KM, ili 61 odsto manje nego 2022. godine, a od ovog novca najviše je dato zdravstvu 86 miliona KM. Vi znate da smo mi ovdje u skupštini konstatovali, a takođe i na Fiskalnom savjetu RS, da bi morali smanjiti investicije koje nisu neophodne, pa smo to i uradili u 2023”, pojasnila je Vidovićeva.

    Kad je u pitanju budžetski deficit, ostvaren je u iznosu od 257 miliona KM i šest odsto je manji nego godinu ranije.

    “Dakle, nismo prekoračili ograničenje. Kada je u pitanju konsolidovani deficit, to su deficit budžeta, lokalnih zajednica i fondova, on iznosi 359 miliona ili 2,28 odsto BDP-a, što znači da se nalazimo u oviru zakonskim maksimuma koji su tri odsto. Ispod smo onoga što je zakon utvrdio”, naglasila je ona.

    Što se tiče ostalih makroekonomskih pokazatelja za Srpsku, u 2023. ostvareni BDP bio je 15,7 milijardi KM i on je realno veći za 1,6 odsto u odnosu na 2022.

    Takođe, izvoz je manji bio za 4,6 odsto, a uvoz manji za 1,9 odsto, dok je pokrivenost uvoza izvozom na kraju godine bila je 73,6 odsto.

    “Industrijska proizvodnja je u prošloj godini bila manja za 3,2 odsto u odnosu na 2022. kao rezultat pada tražnje od strane naših spoljnotrgovinskih partnera, a ne zato što naše kompanije ne mogu da proizvedu dovoljno”, rekla je Vidovićeva.

    Podsjetila je da je prosječna plata u 2023. iznosila 1.304 KM, zaposlenih je bilo 290.491, a prosječna inflacija je bila 7 odsto, s tim da je u decembru bila 3,3 odsto.

    “Direktni porezi, doprinosi i ostali javni prihodi koje prikuplja Poreska uprava RS, iznose 3,6 milijardi KM i veći su za 16,3 odsto. Naravno ti prihodi nisu svi prihodi budžeta, tu imaju prihodi iz opština, fondova itd. Indirektni porezi iznosili su 2,367 milijardi i veći su za 5,27 odsto odnosu na 2022. Takođe ovo nisu prihodi isključivo budžeta Republike Srpske, nego pripada i opštinama i Putevima RS”, zaključila je ona.

  • Žetva u RS skoro završena, prosječan prinos šest tona po hektaru

    Žetva u RS skoro završena, prosječan prinos šest tona po hektaru

    Žetva pšenice u Republici Srpskoj završena je na 90 odsto usjeva, a prosječan prinos je šest tona po hektaru, izjavio je Srni pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Lalić.

    “Neki proizvođači imaju i značajniji prinos – devet ili deset tona po hektaru. I kvalitet zrna je znatno bolji u odnosu na prethodnu godinu”, istakao je Lalić.

    On je dodao da je i otkupna cijena pšenice bolja nego lani, te se kreće od 0,35 KM po kilogramu pšenice lošijeg kvaliteta do 0,38 KM po kilogramu boljeg zrna.

    “Sa podrškom Ministarstva, koja iznosi 580 KM po hektaru, biće sigurno bolja situacija za proizvođače”, rekao je Lalić.

    On je naglasio da je preduzeće “Žitopromet” iz Bijeljine već otkupilo i platilo oko hiljadu tona pšenice.

    Lalić je podsjetio da proizvođači do 1. avgusta mogu besplatno lagerovati pšenicu u skladištima.

  • Može li Srpska spriječiti gubitak 1,5 milijarde KM u sporovima sa Slovenijom i Hrvatskom?

    Može li Srpska spriječiti gubitak 1,5 milijarde KM u sporovima sa Slovenijom i Hrvatskom?

    Još se nisu smirile trzavice zbog brojnih izgubljenih arbitraža koje su prouzrokovale ogromne finansijske udare na sektor elektroprivredeu Republici Srpskoj, a već se pojavljuju informacije o novim prijetnjama.

    Tako bi pored već jedne koju smo izgubili, u oktobru mogla da bude aktivirana druga arbitraža Elektrogospodarstva Slovenije protiv Rudnika i termoelektrane Ugljevik teška više od milijardu maraka.

    Nad elektro-energetskim sektorom Republike Srpske nadvila se nova prijetnja. Drugi arbitražni postupak Elektrogospodarstva Slovenije protiv BiH težak 1,3 milijarde maraka koji se vodi pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova u Vašingtonu je u fazi mirovanja, ali još samo nekoliko mjeseci.

    – To je postupak koji je trenutno do 30. septembra u fazi mirovanja. Zašto je u fazi mirovanja? Jer je u isto vrijeme vođen i ovaj postupak pred međunarodnom arbitražom u Beogradu i čeka se na završavanje tog postupka da bi se vidjelo šta će biti dalje sa ovim arbitražnim postupkom – kaže Mira Pekić, poslanica PDP a u Predstavničkom domu parlamenta BiH.

    U izvještaju Pravobranilaštva BiH, koji je u posjedu BN Televizije, precizira se da je u pitanju spor koji je prvo pokrenut u Srbiji, nakon čega su Slovenci pokrenuli i arbitražu u Vašingtonu. Zato je drugi spor privremeno stavljen u stanje mirovanja.

    Đokić: Nema problema
    “Dana 19.12.2023. godine, na bazi dogovora, obje strane u arbitražnom postupku obavijestile su arbitražno vijeće u Vašingtonu da su donesene odluke u arbitražnom postupku koji se vodio po Zakonu o arbitraži Republike Srbije, te predložile da predmetni postupak u Vašingtonu i dalje bude u statusu mirovanja, što je i prihvaćeno -navodi se u izvještaju.

    Dok je ovaj slučaj bio na čekanju, prethodni je okončan prije godinu dana nakon čega je Rudnik i termoelektrana Ugljevik pristao da Slovencima isplati 130 miliona maraka odštete plus skoro isti iznos kamata, kao i da im isporučuju trećinu proizvedene struje. Predstavnici vlasti su još ranije poručili da je ovo za njih zatvoreno pitanje.

    Što se tiče arbitraže koja se odnosila na RiTE Ugljevik to je završeno mi smo sada u postupku izvršenja arbitražne odluke i to teče jednim svojim normalnim tokom i tu nema nikakvih problema niti će to negativno pogoditi Elektroprivredu i Republiku Srpsku – poručio je krajem maja ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić.

    Govedarica: “Neka Dodik iskoristi svoje veze”
    Šta će biti sa novim sporom koji je na čekanju, nakon septembra za sada nije poznato. Međutim tu nije kraj. U izvještaju Pravobranilaštva o sporovima koji mogu imati posljedice po budžet se pominje i spor Hrvatske protiv Rudnika i termoelektrane Gacko težak skoro 200 miliona maraka.

    – Imajući u vidu da je Dodik zajedno sa Čovićem, Plenkovićem, Milanovićem, napravio i te kako dobre međusobne srpsko-hrvatske odnose ako i u šta možemo da polažemo nadu jeste u ishod tih odnosa kada je u pitanju bilo koja problematika koje se tiču dvije države. Očekujemo od Dodika da iskoristi sve one veze koje je uspio da izgradi sa svojim partnerima i da se nađe neko adekvatno rješenje – poručio je poslanik SDS-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Vukota Govedarica.

    Kada se saberu vrijednosti arbitražnih sporova protiv subjekata u Republici Srpskoj, ali i Federacji BiH koji su u toku ukupna vrijednost premašuje 2 milijarde konvertibilnih maraka. Uprkos uvjeravanjima političara da opasnosti nema, jasno je, da su u pitanju potencijalno drastični finansijski udari, piše BN Televizija.

  • Dodik: Ekonomska situacija u Srpskoj stabilna

    Dodik: Ekonomska situacija u Srpskoj stabilna

    Republika Srpska izvršava sve svoje obaveze, ima najveći broj zaposlenih i prosječnu platu veću od 1.400 KM, što pokazuje da Srpska i dalje raste, naveo je Milorad Dodik, predsjednik Srpske na društvenoj mreži Instagram.

    Na sjednici Predsjedništva i Izvršnog komiteta SNSD-a konstatovali smo da, uprkos preprekama koje, prije svega, čini osoblje nekih ambasada, Republika Srpska i u takvim, gotovo nemogućim, okolnostima pokazuje svoju sposobnost i fleksibilnost – istakao je Dodik u retrospektivi nedjelje.

    – Tokom sedmice prisustvovao sam sastanku stranaka partnera na nivou BiH u Mostaru, na kojem je dogovoreno usvajanje budžeta BiH. Posjetio sam košarkaše Srbije u sportskom centru u Staroj Pazovi i dodijelio ukaze o odlikovanju za vrhunska dostignuća u košarci – napisao je predsjednik Srpske.

  • Kako je isparila skoro 1,5 milijarda KM sa eskrou računa Republike Srpske?

    Kako je isparila skoro 1,5 milijarda KM sa eskrou računa Republike Srpske?

    Račun za posebne namjene – takozvani eskrou račun, godinama je bio rezervna kasa za sve finansijske krize Republike Srpske. Skoro milijardu i po maraka, koliko je bilo na tom računu od prodaje državnog kapitala, isparilo je.

    Prema posljednjim podacima iz Konsolidovanog godišnjeg izvještaja o izvršenju budžeta RS, u decembru 2023. godine, na eskrou računu je ostalo samo 2,2 miliona, navodi BN televizija.

    Zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, na eskoru računu je od 2, 2 miliona maraka, koliko trenutno ima, od sredstava sukcesije ostalo milion i 910.000 maraka, dok je od privatizacije ostalo svega 380.000 maraka.

    Ekonomisti objašnjavaju da je trošenje tog novca trebalo da bude isključivo sa ciljem ulaganja u privredu. Ipak, privrednih giganata nema. A nema ni para.

    – Visoki predstavnik je, kada je napravljen eskrou račun, na osnovu kapitala od društvenih firmi, ta sredstva namijenio isključivo novom zapošljavanju ljudi. Ipak, Vlada je našla način da putem Skupštine omogući i izmijena, da se taj novac kao ne uzima i ne troši, nego pozajmljuje. Time je izbjegnuto ograničenje koje je nametnuo visoki predstavnik – rekao je ekonomista Zoran Pavlović.

    Novac se, između ostalog, koristio za sanaciju i opremanje Poljoprivredne škole u Banjaluci, opremanje dijela bolnice u Prijedoru, izgradnju infrastrukture u Bratuncu. Uzeto je i 17 miliona maraka za izgradnju bijeljinske bolnice.

    Robne Rezerve Republike Srpske, koje su ugašene, očigledno nikad neće vratiti svoj dug od 14 miliona maraka. Vlada izbjegava vraćanje novca na ove račune i to na način da jednom godišnje donosi odluku kojom se prolongira obaveza vraćanja za narednu.

    – Jasno je da se taj novac može pozajmiti. Ali on treba biti vraćen u određenim rokovima. Na to je upozoravala i Glavna služba za reviziju, ali od toga nema nikakve koristi, jer niko ništa nije preduzimao. Što se tiče prošle godine, projekata, vidjeli smo, nije bilo, a sredstva su se koristila za popunjavanje budžetskih rupa – smatra Mirjana Orašanin, poslanica SDS u Narodnoj Skupštini RS.

    Svake godine iz Vlade Srpske su očigledno grabili pomalo sa površine eskrou računa.

    U prošloj godini je takođe uzeto nekoliko stotina hiljada maraka, a u prilog tome govore stanje na kraju 2022. godine, kada je bilo na računima za posebne namjene bilo oko 2,6 miliona, dok je na kraju 2023. ostalo tek nešto više od 2,2 miliona, što čini razliku od 375 hiljada maraka.

    A da rupa u budžetu i dalje ima, priznala je i ministarka finansija Republike Srpske Zora Vidović

    – Imamo nešto duga za poljoprivredu i privredu, ali evo trudimo se da svaki dan isplaćujemo nešto, i danas je otišao jedan dio tranše. Te subvencije, koje nisu prioritet, će biti isplaćene do kraja jula, a sada imamo isplatu za pšenicu, i potrudićemo se da za pšenicu isplatimo odmah – rekla je Vidovićeva.

    Računi posebnih namjena u Republici Srpskoj napunili su se prodajom državnog kapitala u u Telekomu Srpske u iznosu od 1 milijardu i 263 miliona maraka.

    Privatizacija kapitala u preduzećima iz naftne industrije RS donijela je 215 miliona maraka, a prodaja Industrije alata u Trebinju 1,5 miliona KM. Poljoprivredni zavod Bijeljina dodao je na račun 105.000 KM, a Rudnik krečnjaka i fabrika kreča iz Doboja 60.000 KM.

     

  • Inlfacija pada, a fiskalna pozicija entiteta se pogoršava

    Inlfacija pada, a fiskalna pozicija entiteta se pogoršava

    Fiskalna pozicija u oba entiteta u BiH pogoršava se u posljednjih nekoliko godina iako inflacija postepeno opada, uz procjenu da će spasti na tri odsto, izjavio je rezidentni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ za BiH Andreas Tudik.

    “U prošloj godini fiskalni deficit u BiH iznosio je 1,7 odsto BDP-a i naša očekivanja su da će on u ovoj godini biti povećan na gotovo 2,4 odsto BDP-a. To povećanje znači da će vlasti morati da nađu više finansijskih sredstava, što se vremenom može pokazati teškim”, rekao je Tudik.

    On je naveo da nije toliko zabrinut nivoom duga BiH, nego mogućnošću osiguranja finansijskih sredstava, uz objašnjenje da je to više pitanje likvidnosti, a ne prezaduženosti.

    Tudik je istakao da vlasti u BiH nisu kontaktirale MMF u vezi sa eventualnim aranžmanom, tako da trenutno nema nikakvih pregovora o tome.

    “Bilo kakav finansijski aranžman sa MMF-om prati set reformi koje je potrebno provesti da bi se ta sredstva doznačila jer je, na kraju krajeva, program MMF-a usmjeren na rješavanje osnovnih problema i poboljšanje ekonomske stabilnosti i rasta”, rekao je Tudik za “Dnevni avaz”.

    Prema njegovoj ocjeni, trenutni izgledi za sprovođenje potrebnih reformi su niski zbog napete političke situacije u BiH.On smatra da bi sprovođenje potrebnih reformi moglo značajno da ubrza ekonomski rast i da pomogne BiH i njenim građanima da mnogo brže dostignu nivo prihoda u EU.

    Te reforme uključuju ograničavanje tekuće potrošnje uz čuvanje investicija koje podstiču rast, prije svega u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, pregled javnog zapošljavanja, plata i socijalnih davanja, kao i borbu protiv korupcije.

  • Vrhovac potvrdio: IRB dobija nove poslove, ako dobije licencu CB BiH

    Vrhovac potvrdio: IRB dobija nove poslove, ako dobije licencu CB BiH

    Prijedlogom zakona o IRB predviđeno je uvođenje platnog prometa i prijem depozita i time bi, ova institucija imala zakonsku mogućnost da obavlja platni promet i prijem depozita, što su do sada obavljale isključivo komercijalne banke, rekao je Dražen Vrhovac, vršilac dužnosti direktora IRB-a.

    – To će značiti, da IRB preuzima dio poslova koje rade naše komercijalne banke, gdje će fizička i pravna lica moći otvoriti svoje račune u IRB-u i držati svoja sredstva sa kojima posluju. To je nešto novo za nas, jer se mi do sada nismo time bavili – istakao je Vrhovac.

    Dodaje da je izdat nalog i u toku je priprema šta je sve potrebno da IRB uradi nakon usvajanja zakona, kako bi mogli da apliciraju kod Centralne banke BiH koja daje licencu za obavljanje platnog prometa.

    Takođe, s obzirom da su u pitanju i depoziti, moraju se ispuniti određeni uslovi i Agencije za depozite. Znači, jedan set poslova nas očekuje nakon usvajanja Zakona – rekao je Vrhovac za RTRS.

    Što se tiče same organizacije unutar IRB-a biće potrebno otvoriti nove sektore.

    – Potrebno je primiti kadrove koje već imaju iskustva u ovim poslovima – dodao je Vrhovac.

    Podsjećamo, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske razmatraće danas i Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Investiciono razvojnoj banci Republike Srpske.

    Vlada Republike Srpske utvrdila je Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Investiciono-razvojnoj banci Republike Srpske, po hitnom postupku, kojim su proširene djelatnosti Inesticiono-razvojne banke Republike Srpske, tako da pored već propisanih djelatnosti, Banka može obavljati i djelatnosti primanja novčanih depozita i obavljanje platnog prometa.

  • EU izdvaja dodatnih 1,2 milijarde evra za investicije na Zapadnom Balkanu, dio kolača pripao i BiH

    EU izdvaja dodatnih 1,2 milijarde evra za investicije na Zapadnom Balkanu, dio kolača pripao i BiH

    Evropska komisija je danas objavila šesti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan za koji se očekuje da će mobilizovati 1,2 milijarde evra investicija.

    Kroz paket će se osigurati podrška za osam novih vodećih investicija u oblasti vodosnabdijevanja i kanalizacije, tretmana otpadnih voda i željezničkog transporta, kao i inovacija i zelene transformacije malih i srednjih preduzeća. Investicije će se realizovati u bliskoj saradnji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama.

    – Naš plan ulaganja od 30 milijardi evra za Zapadni Balkan ostvaruje se sa ovim novim paketom od 1,2 milijarde evra. Kvalitetnom infrastrukturom jača regionalne veze i zbližava nas, što je naš krajnji cilj. Naši partneri sa Zapadnog Balkana grade svoju evropsku budućnost. Ove investicije, zajedno s neophodnim reformama i pristupom našem jedinstvenom tržištu, pripremiće privrede naših partnera za pridruživanje našoj Uniji – rekla je Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije.

    Investicioni paket od 1,2 milijarde evra uključuje 300 miliona evra bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda Zapadnog Balkana. Paket je usvojio Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) tokom sastanka od 1. do 2. jula. Nove vodeće investicije obuhvataju tri prioritetne oblasti Ekonomskog i investicionog plana i to: okolina i klima: Rekonstrukcija i rehabilitacija vodovodne i kanalizacione infrastrukture u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini; održivi transport: unapređenje željezničke infrastrukture na Koridoru X, uz brzu vezu Beograd – Velika Plana koja omogućava brži protok putnika i tereta u regionu; podrška poslovnom sektoru: pokretanje novog instrumenta za inovacije i zelenu transformaciju preduzeća u regionu.

    Kao dio inicijative “Global Gateway”, Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan (2021-2027) ima za cilj podsticanje dugoročnog oporavka, ubrzanje zelene i digitalne tranzicije i podsticanje regionalne saradnje i konvergencije sa EU.

    Planom koji je Evropska komisija usvojila u oktobru 2020. godine mobiliše se do 30 milijardi evra investicija, uključujući devet milijardi evra grantova EU kroz IPA III, tokom sedmogodišnjeg perioda. Od ovog iznosa, pet milijardi evra je izdvojeno kroz WBIF.

    Do sada je EU odobrila programe za mobilizaciju do 17,5 milijardi evra investicija u okviru Ekonomskog i investicionog plana, uključujući 5,4 milijarde evra bespovratnih sredstava EU.

    WBIF je zajednička finansijska platforma pokrenuta prije 15 godina, a okuplja Evropsku komisiju, finansijske organizacije, države članice EU i Norvešku, kako bi se poboljšala saradnja u ulaganjima javnog i privatnog sektora. Podržava socioekonomski razvoj regiona i doprinosi evropskim integracijama Zapadnog Balkana.

    Pored toga što će biti glavno finansijsko sredstvo za implementaciju Ekonomskog i investicionog plana EU, WBIF će igrati važnu ulogu u implementaciji novog Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan od šest milijardi evra, sa dvostrukim ciljem da podstakne socioekonomsku konvergenciju sa EU i ubrza proces pristupanja. WBIF će usmjeriti tri milijarde evra grantova i zajmova u okviru Fonda za podršku prioritetnim investicijama u oblastima transporta, energije, digitalnog i ljudskog kapitala, prenosi Klix.

    – Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan napreduje bez zastoja, sa zajedničkom ambicijom približavanja regiona EU, što potvrđuje i novi, danas usvojeni investicioni paket. Investicioni okvir za Zapadni Balkan istinski je promijenio sliku regiona u posljednjih 15 godina, uključujući pomoć regionu u povezivanju putne, željezničke, energetske i digitalne infrastrukture, ali i prevazilaženju energetske krize i pandemije COVID-19. Radujemo se nastavku rada sa WBIF jer nam je cilj ubrzati socioekonomsku konvergenciju regije s EU kao dio novog Instrumenta za reformu i rast od šest milijardi evra te ostvariti istinske promjene na terenu u korist kako građana, tako i privrednih subjekata – rekao je komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

  • Ukrajini preti bankrot već u avgustu?

    Ukrajini preti bankrot već u avgustu?

    Ukrajinske vlasti mogu objaviti bankrot već u avgustu, ako se ne dogovore sa investitorima o restruktuiranju duga, piše londonski “Ekonomist”.

    List ističe da vojne operacije nanose „veliku štetu ukrajinskoj ekonomiji“, njen bruto domaći proizvod (BDP) je za četvrtinu manji nego početkom 2022. godine. Istovremeno, dug u junu je dostigao 94 odsto BDP-a, a žalosno stanje infrastrukture u zemlji pogoršava ekonomsku situaciju, ističe “Ekonomist”.

    Iako Ukajina dobija podršku Zapada, ona uglavnom dolazi u vidu vojne pomoći, a ne gotovine i Kijev će se „uskoro suočiti sa akutnim nedostatkom gotovine“.

    „Ukrajina ima mjesec dana da izbjegne bankrot“, ističe “Ekonomist”, pošto 1. avgusta ističe rok za isplatu duga.

    Kako piše list, malo je vjerovatno da će Kijev za to vrijeme moći da se dogovori sa privatnim investitorima o otpisu duga. Najverovatniji scenariji uključuju postizanje dogovora o odlaganju isplate duga do 2027. godine ili proglašenje bankrota. U svakom slučaju, Ukrajina neće početi da plaća kamate povjeriocima, prenose Vesti online.

    Bankrot će pokazati da privatni investitori ne veruju zapadnim saveznicima Kijeva, koji ih materijalno pomažu. Dugoročno, ovo će stvoriti probleme u obnovi zemlje, zaključuje “Ekonomist”.

  • Putin može da trlja ruke: Sve ide po planu

    Putin može da trlja ruke: Sve ide po planu

    Ruska ministarka poljoprivrede Oksana Lut izjavila je da zemlje BRIKS-a podržavaju projekat berze žitarica koji je planiran da bude uspostavljen na inicijativu Rusije.

    Ministarka Lut je u obraćanju novinarima u ruskoj prestonici Moskvi podsetila da je ruski predsednik Vladimir Putin pre nekog vremena naredio uspostavljanje berze žitarica objašnjavajući da je projekat dogovoren u konsultaciji sa BRIKS-om.

    “Zahvalni smo svim zemljama članicama BRIKS-a na podršci ruskoj inicijativi za uspostavljanje berze žitarica”, rekla je Lut, prenosi Biznisinfo.

    Istakla je da će o svim detaljima projekta razgovarati sa čelnicima zemlja BRIKS-a.

    “Radićemo sa našim kolegama na kreiranju i razvoju ove platforme i pružanju mogućnosti plaćanja nacionalnim valutama zemalja BRIKS-a”, dodala je.

    Zemlje BRIKS-a, uključujući Brazil, Indiju, Rusiju, Kinu i Južnu Afriku, poseduju više od 30 posto globalnog poljoprivrednog zemljišta.

    BRIKS takođe čini više od 40 posto svetske proizvodnje žitarica i mesa, skoro 40 posto mlečnih proizvoda i više od 50 posto ukupne proizvodnje ribe i morskih plodova.