Kategorija: Ekonomija

Kada su krajem januara 2024. godine predstavnici Rudnika i Termoelektrane Ugljevik, “Elektrogospodarstva Slovenije” i Holdinga “Slovenske elektrane” potpisali tri ugovora, prema kojima se ugljevičko preduzeće obavezalo da će Slovencima u ratama isplatiti odštetu od 67 miliona evra (130 miliona KM), plus kamate u iznosu od 58,2 miliona evra (115 miliona KM) za neispunjena predratna ulaganja u RiTE, činilo se da je time okončan višedecenijski spor.

Ovom arbitražom, koja je vođena u Beogradu, RiTE Ugljevik se tada obavezao da će Slovencima isporučivati i trećinu proizvedene električne energije sve dok termoelektrana bude radila.

U ovom trenutku i dalje se radi na implementaciji detalja sporazuma iz ove arbitraže, a koji se odnose na kamate, te naknadu štete za 2022. i 2023. godinu, a ukoliko bi se desilo da se ovaj posao ne završi, RiTE Ugljevik prijeti još jedna stara arbitraža, koju je po osnovu ulaganja u ovo preduzeće još ranije pokrenula Slovenija, a koja je teška nevjerovatnih 770 miliona evra (oko 1,5 milijardi KM) i koja se vodi u Vašingtonu.

Da bi stvari bile jasnije, Slovenija je pokrenula dva arbitražna spora protiv RiTE Ugljevik, tražeći odštetu po osnovu prijeratnih ulaganja, a arbitraža koja je prva pokrenuta je ova u Vašingtonu, pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova – ICSID (nije završena), a tek onda druga u Beogradu (završena u korist Slovenije).

Diko Cvijetinović, direktor Rudnika i Termoelektrane Ugljevik, podsjeća da je vašingtonski proces obustavljen sve do okončanja beogradske arbitraže, te poručuje da su medijski napisi u kojima se tvrdi da je arbitraža ponovo pokrenuta lažni.

“Prvo da kažem – arbitraža u Vašingtonu nije nikakav novi postupak niti bilo šta drugo. To su neistine. Nije vraćena na dnevni red, arbitraža u Beogradu je okončana, i sada je na redu implementacija te arbitraže. Kao što javnost zna, prvi dio dogovora u vezi s isporukom električne energije i plaćanjem glavnice duga je regulisan sa Slovencima. U toku su pregovori o preostalim arbitražnim odlukama, to jest za kamate i štetu za 2022. i 2023. godinu. Tako nema nikakvog novog spora do okončanja pregovora po beogradskoj arbitraži”, kazao je Cvijetinović.

On je uvjeren da RiTE Ugljevik neće morati da brine za stari spor koji čeka u Vašingtonu.

“Ako dogovorimo sve ovo što je ostalo oko kamata i štete za prethodne dvije godine, kao što smo dogovorili prvi dio arbitraže u Beogradu, a nema razloga da tako ne bude, neće ni doći do arbitraže u Vašingtonu”, naveo je Cvijetinović za “Nezavisne”.

Takođe, ono na čemu insistiraju nadležni u Republici Srpskoj jeste da se arbitražni spor u glavnom gradu SAD ne vodi protiv Republike Srpske, već BiH.

“U ovoj arbitraži koja je vođena u Vašingtonu tužena je BiH, nije Republika Srpska ni ‘Elektroprivreda Republike Srpske’ i sada je obaveza prema BiH da izvrši ovu arbitražnu odluku”, rekao je nedavno Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske.

Identičan odgovor dobili smo i iz “Elektroprivrede Republike Srpske”.

“Ova arbitraža je pokrenuta protiv BiH i Pravobranilaštvo BiH ima uvid u taj proces jer mi nismo subjekti u toj arbitraži. To je usmjereno prema BiH i Savjetu ministara BiH, te Pravobranilaštvu BiH”, poručio je “Nezavisnim” Luka Petrović, generalni direktor ERS.

Stav po ovom pitanju pokušali smo u više navrata dobiti i od Pravobranilaštva BiH, tražeći da nam se odgovori da li su oni upoznati sa tužbom Slovenije, te da u slučaju da jesu – šta je do sada preduzeto i urađeno.

Međutim, nismo dobili odgovor na upit, a iz kabineta pravobranioca BiH nam je poručeno da je ona trenutno na putu pa da pokušamo ponovo drugom prilikom.

Bosna i Hercegovina, ali i posebno Republika Srpska i Federacija BiH, ubjedljivo su najmanje zadužene zemlje u regionu u odnosu na BDP, što može predstavljati šansu, ali pod uslovom da se potencijalni novi dug investira u aktivnosti koje stvaraju novu vrijednost, unapređuju infrastrukturu i razvijaju preduzetništvo.

Trenutno, ukupan dug BiH je 13,1 milijarda KM ili 6,7 milijardi evra, što je tek malo više od 25 odsto BDP-a. Ako bi se taj dug spustio na entitete, Republika Srpska zadužena je oko 38 odsto, a Federacija BiH ispod 20 odsto. S druge strane, dug Crne Gore, recimo, na kraju prvog kvartala ove godine bio je 4,67 milijardi evra ili 66,36 odsto BDP-a, Srbije oko 47,6 milijardi evra ili 52,3 odsto BDP-a, dok je javni dug Hrvatske bio 47,6 milijardi evra ili 63 odsto BDP-a. U regionu najviše je zadužena Slovenija, čiji javni dug iznosi oko 43,7 milijardi evra, što je 69,2 odsto BDP-a.

“Poznato je da je BiH najmanje zadužena, što je jako dobra makroekonomska pretpostavka i činjenica i to je dijelom karensi borda i vođenja monetarne politike BiH. Što se tiče budućih zaduženja, svakako da postoji potencijal, ali su međunarodni kreditori oprezni, vrlo često iz razloga što vlasti na svim nivoima u BiH kreditna sredstva ne upotrebljavaju u razvojne svrhe. Uglavnom se kreditnim sredstvima popunjavaju budžetske rupe i socijalna davanja”, rekao je za “Nezavisne novine” ekonomista Damir Bećirović.

Ono što je problem kod potencijalnog zaduživanja BiH jeste i činjenica da nema previše izvora, uprkos tome što postoji značajna dugogodišnja makroekonomska stabilnost koja je veća i od mnogih zemalja Evropske unije.

“Kao ekonomista svakako sam za zaduženje jer svaka investicija, svaki razvoj traži značajna finansijska sredstva, i niko ne može akumulirati dovoljno kapitala da sam gradi ceste i kvalitetniju infrastrukturu. Ako se za to zadužujemo, i ne samo to već i za preduzetničku infrastrukturu kao što je digitalizacija, bolji sistemi finansijskog plaćanja itd., onda ne treba imati ništa protiv”, rekao je Bećirović.

Kada se uzme u obzir evropski nivo duga, Bosna i Hercegovina i tu stoji poprilično dobro. Ukupan javni dug 20 zemalja sa Evropom na kraju 2023. godine iznosio je 12.732 milijarde evra, što je 88,6 odsto BDP-a, a ukupan javni dug 27 članica EU iznosio je 13.862 milijarde evra ili 81,7 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji najzaduženija zemlja je Grčka sa dugom od 161,9 odsto BDP-a. Opšte prihvaćen kriterijum kada je u pitanju dug je 60 odsto BDP-a, što se smatra i jednom vrstom granice, međutim u posljednjih nekoliko godina sve češće taj kriterijum se napušta.

“Zemlje kao što je naša nemaju dovoljno domaće štednje da se sa njom značajnije razvijaju. Kada dug Republike Srpske, Federacije BiH i BiH posmatrate u odnosu na EU, to pokazuje dobru fiskalnu poziciju i ima prostora za novo zaduživanje. Ako je taj dug dobro investiran, uložen u one aktivnosti koje povećavaju ekonomsku aktivnost on je više nego opravdan”, rekao je za “Nezavisne novine” Saša Stevanović, ekonomista.

On kaže da kada se prati koliko se zadužimo i koliko ekonomije stvorimo da to ukazuje na potentnost investicija u našem sistemu, a posmatrajući taj odnos moguće je procijeniti i nov nivo dohotka na kojem bismo bili ako se, recimo, zadužimo za dodatnih deset milijardi.

“Ako smo u prethodnom periodu na stvoren dug od milijardu stvorili dodatnih tri do pet milijardi onda je moguće očekivati da mi stvaranjem novog duga možemo stvoriti novu ekonomiju”, ističe Stevanović za “Nezavisne novine” i dodaje da su prve tri godine ove decenije dobre te da su stope rasta intenzivnije, što su podaci oko kojih treba da se okupimo, analiziramo i na kraju preuzmemo rizik.

Ministarka finansija Republike Srpske Zora Vidović izjavila je da je zajednički izlazak Srpske i Srbije na međunarodna finansijska tržišta, kako je to predviđeno Deklaracijom usvojenom na Svesrpskom saboru, dobra stvar za Republiku Srpsku jer, imajući u vidu njenu veličinu, često nije u prilici da sama izađe na međunarodno tržište.

Vidovićeva je istakla da će, po usvajanju Deklaracije u skupštinama Srpske i Srbije, resorna ministarstva dvije republike zajednički praviti operativne planove kako bi se realizovali i rješavala pitanja i ciljevi navedeni u tom dokumentu.

– U Deklaraciji je navedeno dosta toga šta će zajednički da rade Srpska i Srbija u narednom periodu, gdje je, između ostalog, oblast finansija. Naši zakoni kada su u pitanju finansije su uglavnom korespodentni sa zakonima Srbije iz te oblasti. Јako je dobro da se u narednom periodu razrađuje model da zajednički nastupamo i radimo, imamo više međusobnog prometa i da u platnom prometu budemo jedinstveni – navela je Vidovićeva.

Ona je najavila da će Republika Srpska učestvovati na “Ekspu 2027”, koji će se održati u Beogradu, sa svim svojim kapacitetima “koliko bude mogla”.

– Sigurno znam da će Srpska, efekte u smislu ekonomskih parametara i razvoja, te prometa robe i povećanja bruto domaćeg proizvoda, osjetiti sve benefite u tom dešavanju – naglasila je Vidovićeva za srnu.

Ona je konstatovala da je “Ekspo 2027” nešto revolucionarno što će se desiti u ovom dijelu Evrope, pogotovo na Balkanu, i što će imati mnogo pozitivnih efekata ne samo na Srbiju, nego i na okruženje.

Dana 13. 06. Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zaključio je konsultacije prema članu IV Statuta MMF-a sa Bosnom i Hercegovinom (BiH) bez formalne rasprave.

Ekonomski rast pokazao se otpornim uprkos kontinuiranim negativnim uticajima rata u Ukrajini. Rast se u 2023. godini usporio i dostigao vrednost od 1,7 posto, sa nivoa od 4,2 posto, koliko je iznosio u 2022. godini, ali će se, prema projekcijama, ove godine uvećati na 2,5 posto, te će u srednjoročnom periodu ostati prigušen na nivou od približno 3 posto.

Inflacija je, sa rekordne vrednosti od 17,4 posto, koju je dostigla u oktobru 2022. godine, postepeno opadala i u 2023. godini je u proseku iznosila 6 posto, a u 2024. godini se očekuje njen daljnji pad na 3 posto.

Međutim, inflacija u koju nisu uključene cene hrane i energije pokazuje se upornijom, odražavajući kontinuirane pritiske izazvane povećanjem plata.

Neizvesnost u pogledu ekonomske perspektive je visoka i preovladavaju negativni rizici, uključujući naglo usporavanje rasta u Evropi, povećanu volatilnost cena roba, te rastuće političke napetosti unutar zemlje.
S druge strane, napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji mogao bi dati poticaj reformama i rezultirati širim pozitivnim uticajem. Fiskalni bilans se pogoršao i, poslije suficita od 0,9 posto iz 2022. godine, u 2023. godini je zabeležio deficit od 1,7 posto, što je odraz akumuliranog učinka nekoliko trajnih povećanja plata u javnom sektoru i socijalnih davanja.

Povećani deficiti i velike otplate duga doveli su do velikog povlačenja vladinih depozita, što je rezultiralo umanjenjem rezervi. Ukupni javni dug je u 2023. godini porastao na 32,2 posto, a potrebe za finansiranjem su velike u oba entiteta.

Procena Izvršnog odbora
Ekonomija BiH pokazala se otpornom u teškom okruženju. Ekonomski rast će, prema projekcijama, ojačati počevši od ove godine, iako neće dostići nivo koji bi doveo do konvergencije s EU. Inflacija će nastaviti trend opadanja, ali se pritisci izazvani povećanjem plata zadržavaju.

Rizici su i dalje povišeni, uključujući kako rizike od intenziviranja regionalnih sukoba i naglog usporavanja rasta u Evropi tako i rizike na domaćem planu, od rasta političkih napetosti i veće zastupljenosti ekspanzivnih makroekonomskih politika.

S druge strane, otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom moglo bi podupreti reformski zamah i povećati poverenje.

U fokusu fiskalne politike trebalo bi da bude obuzdavanje tekuće potrošnje, uz istovremeno očuvanje investicionih izdvajanja koja će podstaći rast. Prema projekcijama, fiskalni bilans će u 2024. godini porasti na 2,4 posto BDP-a s vrednosti od 1,7 posto, koju je zabeležio u 2023. godini, što je odraz akumuliranog učinka nekoliko trajnih povećanja plata u javnom sektoru i socijalnih davanja.

Vlasti bi trebalo da preduzme mere za obuzdavanje deficita ograničavanjem potrošnje na plate u javnom sektoru, izbegavanjem diskrecionih povećanja socijalnih davanja i novih mera pomoći, te preispitivanjem ostale tekuće potrošnje. Istovremeno, treba očuvati potrošnju na javne investicije koje potiču rast.

Potrebno je ublažiti fiskalne rizike koji proističu iz povećanja minimalne plate i ograničavanja rasta cena električne energije.

Vlasti treba da smanje potrebe za finansiranjem i pripreme planove za slučaj da ne budu u mogućnosti da osiguraju finansijska sredstva. Fiskalne rezerve smanjene su zbog povećanih budžetskih deficita, velikih otplata duga i povlačenja vladinih depozita. Oba entiteta ove se godine suočavaju s velikim potrebama za finansiranjem, koje se verovatno neće moći podmiriti samo na domaćem tržištu. Budžeti entiteta predviđaju značajne emisije dužničkih instrumenata, od kojih neke tek treba precizno odrediti. Vlasti treba da smanje deficite s ciljem ograničavanja potreba za finansiranjem, preciziraju planove zaduživanja i utvrde dodatne mogućnosti smanjenja tekuće potrošnje kako bi se pripremile za potencijalni manjak finansijskih sredstava.

Kako bi se ponovno izgradile fiskalne rezerve, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta potrošnje, potrebno je sprovesti reforme. Reforme, uključujući pregled zaposlenosti u javnom sektoru, plata i socijalnih davanja, potrebne su s ciljem povratka u zonu fiskalnog suficita u srednjoročnom periodu. Potrebno je izvršiti preraspodelu resursa sa tekuće na kapitalnu potrošnju, prvenstveno za infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju. Naposletku je neophodno mobilizirati dodatne prihode, između ostalog pomoću smanjenja poreznih olakšica.

Aranžman valutnog odbora i dalje je uporište stabilnosti i potrebno ga je očuvati. Treba se snažno odupreti pritiscima na Centralnu banku (CBBiH) usmerenim na finansiranje budžeta vlada ili kreditiranje banaka.

CBBiH treba dodatno ojačati okvir obavezne rezerve, između ostalog putem povećanja stopa naknade za rezerve koje komercijalne banke drže kod CBBiH. Potrebno je nastaviti s primenom pravila o ispunjavanju obavezne rezerve na devizne depozite u devizama, te nakon prelaznog perioda preći s delimičnog na potpuno ispunjavanje obavezne rezerve na ovaj način. Redukovanje jaza između stopa naknade CBBiH i kamatnih stopa u Evrozoni smanjilo bi podsticaj da banke sredstva plasiraju u inostranstvu, čime bi se obuzdao odliv kapitala. Ako bi se povećanje naknade prenelo na kamatne stope na kredite, to bi moglo doprineti daljem smanjenju inflacije.

Potrebno je nastaviti pažljivo pratiti rizike u finansijskom sektoru, te poboljšati pripravnost za krizu. Treba osigurati da klasifikacija aktive banaka i rezervisanja za kreditne gubitke tačno odražavaju kreditni rizik i gubitke. Vlasti treba da puste da privremene mere usmjerene na kontrolisanje povećanja kamatnih stopa na kredite ove godine isteknu prema planu. Uvođenje zaštitnih slojeva kapitala za sistemski rizik je dobrodošla mera.

Uvođenje dodatnih zaštitnih slojeva kapitala, te mera usmerenih na zajmoprimce, dodatno bi unapredilo paket makroprudencijalnih instrumenata. Uspostavljanje fonda za finansijsku stabilnost za celu BiH, koji bi mogao olakšati restrukturiranje banaka i osigurati likvidnost u izuzetnim slučajevima, značajno bi ojačalo mrežu finansijske sigurnosti. Podstičemo vlasti da zatraže FSAP misiju, koja bi pomogla u proceni otpornosti sistema u okruženju rastućih rizika i proizvela mapu puta za reforme u finansijskom sektoru, uključujući one povezane s putem pristupanja EU, kažu iz MMF-a.

Tranzicija ka zelenoj energiji i pripreme za uvođenje poreza na ugljenik EU oblasti su koje zahtevaju hitno delovanje. Vlasti bi što je pre moguće trebalo da uvedu mehanizam određivanja cene ugljenika. Treba postepeno da ukinu subvencije za električnu energiju i uspostaviti sistem trgovanja emisijama (ETS) usklađen sa sistemom u EU, sa privremenim alternativama uvođenja cena ugljenika, kao što su porez ili akciza kao moguće mere, budući da bi sprovođenja sistema trgovanja emisijama mogla zahtevati period od nekoliko godina.

S ciljem pospešivanja rasta, treba ubrzati reforme usmerene na unapređenje upravljanja, zaštitu finansijskog integriteta, borbu protiv korupcije i ubrzanje procesa digitalizacije.

Potrebno je unaprediti nadzor, transparentnost i poslovanje javnih preduzeća, rešiti nedostatke u javnim nabavkama i ojačati upravljanje javnim investicijama. Nedavno usvajanje zakona o sprečavanju pranja novca i sukobu interesa dobrodošli su koraci, a vlasti bi trebale krenuti s odlučnom i delotvornom provedbom novih zakona. Potičemo vlasti da zatraže MMF-ovu sveobuhvatnu dijagnostičku procjenu upravljanja, koja bi pomogla u identifikovanju i utvrđivanju prioritetnih reformi. Postavljanje BiH na putanju većeg rasta i osiguranje većih mogućnosti njenim građanima najzad će smanjiti iseljavanje stanovništva.

Kripto preduzetnik Milojko Spajić među prvima je kao fizičko lice u aprilu 2018. godine investirao u kompaniju južnokorejskog državljanina Do Kvona Teraform Labs (Teraform), potpisivanjem ugovora nekoliko dana prije nego što je ona pod tim imenom osnovana u Singapuru, pokazuju dokumenta američke Agencije za hartije od vrijednosti (SEC), ali i izjave sadašnjeg premijera i podaci o usponu i padu te firme i njenog osnivača iz relevantnih medija, specijalizovanih za tržište kriptovaluta.

Pet godina kasnije, ispostavilo se da je Teraform firma koja je stajala iza piramidalne šeme, u kojoj su preko 40 milijardi dolara izgubili i početni ulagači i mnogi ljudi koji su njene proizvode kupovali na kripto berzama i držali svoj novac u Do Kvonovoj kripto kompaniji, čija je likvidacija najavljena prije nekoliko dana.

Spajić do sada nikad nije izričito tvrdio da je Do Kvon, koji trenutno u Crnoj Gori čeka da crnogorski sudovi odluče hoće li ga izručiti Sjedinjenim Američkim Državama ili Južnoj Koreji radi suđenja za teška krivična djela, prevario njega lično za 75.000 američkih dolara, već samo firmu koja je ili bila njegova ili u kojoj je radio, zavisno od izjave do izjave.

Upravo je 75.000 dolara iznos na koji se Spajić obavezao da uplati ugovorom od 17. aprila 2018. godine sa Teraformom, prvog dana prikupljanja novca za ovaj projekat, stoji u dokumentima predatim njujorškom sudu.

Finansijski ekspert objasnio je “Vijestima” da je Spajić time stekao 750.000 tokena luna po cijeni od 10 centi, koja je bila najmanja od svih koje su plaćali ostali ulagači u kasnijim fazama projekta, prije izlaska na tržište, jer je u prvoj fazi ulaganje najrizičnije zbog čega je i cijena luna tokena bila toliko niska.

Tog i narednog dana, novac za početni razvoj i istraživanje kripto projekta Do Kvonove kompanije, ukupno oko 13,75 miliona dolara, uplatilo je još 14 fizičkih lica i 10 kompanija, pokazuju podaci iz tabele koju je pomoćnik glavnog računovođe SEC-a Avron Elbaum 19. aprila ove godine dostavio njujorškom sudu, pred kojim se sudilo Teraformu i Do Kvonu.

Tera kriptovaluta je finansijski proizvod, dobijen blokčejn tehnologijom, koje je između ostalih, Teraform plasirao na berze, varajući investitore da njihovu tehnologiju koristi poznati korejski kripto platni sistem Chai za svoje poslovanje, tvrdio je SEC pred sudom.

Druga prevara ulagača, tvrdio je SEC, je bila da će tržišna vrijednost jednog novčića Tera uvijek automatski iznositi jedan američki dolar, što nije bilo tačno. Luna token, koji se kasnije mogao prodavati, služio je da Teraform prikupi početni kapital, i da je projekat uspio, donio bi ulagačima najveći profit.

Teraform Labs LTD registrovan je u Singapuru 23. aprila 2018. godine, a do ljeta 2021. godine u nekoliko investicionih rundi sklopljen je najmanje 81 ugovor u vrijednosti od preko 65 miliona dolara, a na račune i kripto novčanike ove firme uplaćeno je oko 35 miliona dolara u gotovini i blizu 24 miliona u kriptovalutama, odnosno ukupno blizu 59 miliona dolara, tvrdi Elbaum.

U njegovoj tabeli navedeni su iznosi iz ugovora, kao i iznosi uplaćeni u gotovini na račun Teraforma, ali je rubrika za neke ulagače o uplati ostala prazna, među kojima i za Spajića. Prema navodima iz dokumenta SEC-a, može se zaključiti da su ovi ulagači, među kojima je i Spajić, platili ugovoreni iznos kritpovalutama, a što je potvrdio I finansijski ekspert sa kojima su Vijesti komunicirale.

Vrijednost kriptotokena luna dostigla je u jednom momentu na proljeće 2022. godine iznos od preko 119 dolara, da bi nekoliko dana kasnije bila blizu nule. Ako Spajić prije kolapsa nije prodao nijedan od svojih 750.000 tokena luna, izgubio je blizu 90 miliona dolara, koliko su tokeni vrijedjeli početkom aprila 2022. godine.

Spajić ni Vladina služba za odnose s javnošću nijesu odgovorili na pitanje “Vijesti” koliko je premijer imao luna tokena neposredno prije kolapsa.

Nekoliko sagovornika “Vijesti” reklo je da im se Spajić žalio kako je izgubio ogroman novac zbog kolapsa lune/tere. Jedan od eksperata za finansije, rekao je listu da je Spajić najvjerovatnije zadržao barem dio ovih tokena, jer da ih je sve prodao ranije “ne bi bio prevaren”.

Međutim, ako je svoje tokene prodavao po cijeni većoj nego što ih je kupio, morao je da plati porez na kapitalnu dobit u Crnoj Gori, gdje se vodi kao rezident najkasnije od 2020. godine.

Teraform i Do Kvon proglašeni su odgovornim za prevaru ulagača, a sa SEC-om sklopili su nedavno sudsko poravnanje po kojem firma treba da plati 4,37 milijardi u novčanim kaznama i kamatama, a propali kralj kriptovaluta oko 200 miliona dolara u fond za nadokandu štete ulagačima sa svog računa u švajcarskoj Sygnum banci broj 84.002.088-00, kao i sa ostalih računa, kriptovaluta i tokena PYTH, koje je stekao 18. maja 2021. godine po osnovu Token Grant Ugovora sa kompanijom Tribal invest Corp.

Prema finansijskim izvještajima, “Željeznice Republike Srpske” su prvi kvartal 2024. završile u minusu od 5,5 miliona KM, dok je u istom periodu minus u “Šumama RS” bio 3 miliona KM. Ipak, situacija u ova dva hronična gubitaša se razlikuje.

Akumulirani gubitak “Željeznica RS” iznosi nevjerovatnih 283 miliona maraka i uprkos mučnom i dugotrajnom procesu restrukturiranja, u koji je utrošeno skoro 100 miliona maraka iz kredita Svjetke banke, pitanje je da li će ovaj gigant isplivati iz dubioze.

Istina, u odnosu na prošlu godinu, gubitak u Željeznicama RS je smanjen za oko milion KM, a preduzeće ima 142 radnika manje nego lani. Tako je broj zaposlenih, sa nekadašnjih 3.600 sveden na 1.812 radnika.

Za razliku od “Željeznica RS” koje, uprkos tome što su gotovo prepolovila broj zaposlenih i dalje tavore u gubicima, u “Šumama RS” se nazire svjetlo na kraju tunela. Podsjećamo, prošle godine u ovo doba u “Šumama RS” je bilo opsadno stanje, a zbog nagomilanih gubitaka najavljena je “sječa direktora”.

U prvom kvartalu ove godine gubitak je prepolovljen. Istina, šumarima je najviše pomogao “onaj odozgo”: dok lani, zbog izrazito kišnog i hladnog proljeća, u šume nisu mogli ući do juna mjeseca, ove godine im je vrijeme išlo na ruku, pa su šumski radovi počeli još u januaru.

Blaško Kaurin, v.d. direktora “Šuma RS” je optimista, ne samo zbog sunčanog i vedrog vrmena, nego i zbog poslovnih rezultata.

Linker
-Još uvijek smo u minusu, ali kada poredimo prvo tromjesečje ove godine, sa istim periodom lani, možemo biti zadovoljni – kaže Kaurin za Srpskainfo.

Navodi da je prošle godine ovo preduzeće, koje gazduje sa skoro milion hektara šuma u javnom vlasništvu, prvo tromjesečje završilo sa minusom od oko 6,5 miliona maraka.

-Ove godine je taj gubitak smanjen na oko tri miliona. Prvo tromjesečje uvijek ima neke fiksne troškove, koji moraju da se finansiraju, a istovremeno proizvodnja bude smanjena. Ove godine su vremenske prilike bile povoljne i sa proizvodnjom smo počeli već od januara – kaže Kaurin. Dodaje da je “posao dobro išao”, pa je i otprema je bila bolja nego što su se šumari nadali, što je presudno uticalo na značajno smanjenje gubitaka.

– Uskoro će i šestomjesečni obračun i ja sam siguran da ćemo prvu polovinu ove godine završiti u plusu, Dakle, uvjeren sam da ćemo isplivati iz gubitaka, da će poslovanje biti pozitivno, da Šume RS idu naprijed i da će poslovanje biti još bolje – kaže Kaurin.

Dodaje i da se direktori Šumskih gazdinstava ponašaju domaćinski, pa su našli načina da dodatno smanje troškove, a povećaju proizvodnju. U privredi je računica jednostavna: kad povećaš proizvodnju, a smanjiš troškove rezultat mora biti dobar – kaže Kaurin.

Direktor Šuma RS nije htio da istakne ni jedno šumsko gazdinstvo kao posebno uspješno, jer se situacija na terenu mijenja, u zavisnosti od vremenskih prilika, od raspoloživih drvnih sortimenata i od plasmana.

– Važno je da svi, u skladu sa onim s čim rapolažu, doprinose boljitku. Dosta naših radnika je sada fokusirano samo na proizvodnju, i dosta radimo svojim vlastitim snagama, bez angažovanja podizvođača – kaže Kaurin.

Priznaje da trupaca još uvijek ima na lageru, ali tvrdi da je tako samo zato što je proizvodnja povećana.

Posebnim uspjehom u “Šumama RS” smatraju to što je informacioni sistem već uveden na oko 75 do 85 odsto šuma, a u narednom periodu će, kažu, ovaj sistem proraditi u punom kapacitetu.