Dolazak Lidla u Bosnu i Hercegovinu donijeće niže cijene i oštriju utakmicu među trgovcima, ali račun za domaću privredu može biti veći od koristi za kupce. Najveći pritisak, prema ekonomistima, neće pasti na lance, nego na prehrambenu industriju.
Njemački diskonter ne ulazi da testira tržište, već da gradi dugoročnu poziciju. Domaći trgovci moraće da se bore posebno za velike, planske kupovine. Profesor Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Marko Đogo za Bloomberg Adriju kaže da je pogrešno priču svesti samo na konkurenciju među radnjama.
– Ono što mene najviše brine je što će dolazak Lidla uticati više na domaće proizvođače, posebno u prehrambenoj industriji, nego na trgovačke lance – kaže Đogo.
Lidl je prošle godine ostvario oko 140 milijardi eura prihoda i ima više od 12.000 prodavnica u Evropi. Snaga je i u mreži dobavljača. Lanci iz Slovenije, Hrvatske ili Srbije često su bili kanal za robu iz matičnih zemalja. Lidl bi taj efekat mogao višestruko pojačati.
– Lidl je nekoliko desetina puta veći od svih trgovinskih lanaca koji su ranije došli na tržište BiH, tako da će za domaće i ranije trgovinske lance konkurencija biti mnogo oštrija – dodaje.
Domaći trgovci poručuju da ih Lidl ne plaši i pozivaju se na Interex, koji je ušao 2006. i kasnije se povukao. Đogo to poređenje odbacuje kao „hrabrenje samog sebe i na neki način kuraženje u javnosti BiH“. Interex, kaže, nije izgubio od Binga, Mercatora ili Konzuma, nego je francuska kompanija ugasila taj format u Evropi. Lidl je u Hrvatskoj i Srbiji već pokazao da može uzeti dio kolača, a da se domaći lanci tamo ne mogu revanširati.
– Domaći lanci itekako treba da budu uplašeni jer je Lidl u regiji, prvenstveno u Hrvatskoj i Srbiji, pokazao da može biti konkurentan domaćim trgovinskim lancima, a da domaći mogu izgubiti dio tržišnog kolača bez mogućnosti da na tržištima u kojima Lidl već posluje uzmu dio kolača – kaže Đogo te dodaje:
– U toj igri mačke i miša domaći trgovački lanci će uvijek biti miš.
Dr Darko Lukić, CEO AMMC i predavač na FEFA Metropolitan Univerziteta u Beogradu, kaže da iskustvo Srbije pokazuje šta se dešava kad Lidl pokrije geografiju i mrežu. Najvažniji efekat biće podizanje ljestvice produktivnosti cijelog maloprodajnog tržišta. Cijena jeste važna, ali prednost nije samo cijena: ograničen asortiman, visok udio privatnih marki, nabavka na skali od blizu 12.500 objekata u svijetu, marketing, logistika i jednostavan operativni model.
Ne očekuje da Lidl kratkoročno „sruši Bingo“, ali jer dolazi da ostane, Bingo mora ozbiljno da ga shvati, kao Maxi, Idea i DIS u Srbiji. Rizik nije da kupac nestane, nego da dio novčanika pređe u Lidl.
– Kupac ne mora prestati ići u Bingo. Može i dalje ići 40 puta godišnje u Bingo, ali devet ili deset većih kupovina prebaciti u Lidl. Tada broj kupaca i dalje izgleda dobro, penetracija ostaje velika, ali gubite dio korpe i to u segmentu velikih nabavki – kazao je.
U Srbiji Lidl ima 24 kupovine godišnje po kupcu, Maxi 46. Najveća opasnost za Bingo, po Lukiću, nije napuštanje radnje, nego preseljenje dijela velike korpe.
– Bingo bi zato trebalo detaljno da analizira kupovne misije svojih potrošača i odluči gdje će se takmičiti s Lidlom. „Fine-tuning“ poslovne strategije je više nego dobrodošao, da bi se Lidl dočekao spremno – rekao je Lukić.
Kako prenosi Srpskainfo, Đogo veći problem vidi u proizvođačima. Većina prehrambenih firmi ima desetine ili stotine radnika i teško može da zadovolji količine, kontinuitet i standarde velikog lanca. Ne mogu poslati po jedan proizvod u svaku evropsku Lidlovu radnju.
– Ovdje prosto imamo susret nečega što je jako veliko i nečega što je jako malo, s pričom da će malo profitirati od velikog. U sukobu malog i velikog nastradat će mali – naglašava.
Đogo je razgovarao s direktorima firmi koje su već kontaktirale Lidl. Lanac je načelno otvoren ako se ispune kriteriji količine i kvaliteta, ali prostor u asortimanu može biti uzak.
– Domaće kompanije se žale da je od njihovog, kako smatraju, širokog asortimana, Lidl prihvatio, s obzirom na svoju poslovnu politiku, svega po nekoliko proizvoda – ističe.
Uz to dolaze Lidlove robne marke. Domaći lanci svoje marke uglavnom grade na niskoj cijeni i najjeftinijem proizvođaču iz regiona.
– Čini mi se da je svima strategija bila ista – da nađu najjeftinijeg proizvođača iz regije i angažuju ga da svoje proizvode pakuje u pakovanja s obilježjem tog trgovinskog lanca. Takva strategija teško može proizvesti dugoročnu lojalnost kupaca – ističe.
– To je situacija u kojoj neko ko igra treću regionalnu ligu treba da se suoči s timom iz Lige šampiona – kaže Đogo.
– Ako ste samo na cijeni bazirali lojalnost, a dođe neko ko je još jeftiniji, jasno je kuda to vodi – naglašava.
Rijetki dobitnici mogli bi biti radnici u maloprodaji. Đogo očekuje da će Lidl ponuditi veće plate i povući najbolje ljude, pa da i domaći lanci dignu primanja.
– Ne sumnjam da će Lidl ponuditi nešto više plate od postojećih trgovinskih lanaca, jer na kraju imaju finansijski kapacitet da ulaskom na tržište pokušaju privući najbolje radnike kroz plate – kaže.
Kratkoročno najveći dobitnici biće potrošači.
– Domaći potrošači na kratak rok dobit će mogućnost da kupuju proizvode koji su ili kvalitetniji ili jeftiniji od domaćih proizvoda – kaže Đogo.
Dugoročno je pesimističniji.
– Ja očekujem da će dolaskom Lidla posljedice uglavnom biti negativne – ističe.
Rizik vidi u gubitku radnih mjesta u prehrambenoj industriji i rastu uvoza. Dio radnika bez posla mogao bi otići iz zemlje.
– S obzirom na nisku konkurentnost privrede BiH, značajne su šanse da će jedan broj radnika koji su ostali bez posla napustiti BiH – kaže.
Ishod koji opisuje paradoksalan je: kupci jeftiniju robu, trgovci jaču konkurenciju, Lidl novo tržište, a domaća ekonomija manje proizvodnje i radne snage.
– Izvozom radne snage plaćamo trgovinski deficit zbog niske konkurentnosti. Mislim da to nije dobro dugoročno za privredu BiH, ali to je model koji je nažalost korišten decenijama i dolazak Lidla će potvrditi nisku konkurentnost. I taj model koji na dugi rok snižava perspektivne stope rasta i perspektivni GDP u BiH će samo dodatno dobiti na snazi – zaključuje Đogo.
