VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Dobar ekonomski rast nastaviti i u 2022.

    Dobar ekonomski rast nastaviti i u 2022.

    Dobri ekonomski pokazatelji prošle godine trebalo bi da budu nastavljeni i u 2022, saglasni su Vlada i privrednici. Smatraju da povećanje bruto domaćeg proizvoda, izvoza, zaposlenosti i plata, ali i olakšice i subvencije za poslovnu zajednicu idu u prilog ovim očekivanjima.

    Kada se podvuče crta prošla godina sa ekonomske tačke gledišta bila je bolja od 2019. koja se vodila kao rekordna.

    Oko 8,5 hiljada zaposlenih više u odnosu na one koji su u pandemiji ostali bez posla, 80 odsto pokrivenost uvoza izvozom, rast plate 6,2 procenta… dokaz su dobre statistike, kažu privrednici.

    To bi trebalo nastaviti i u ovoj godini. Smatraju da je smanjenje poreskog opterećenja poslovne zajednice dobar put za to. Prepreka u tome može biti teže snabdijevanje sirovinama.

  • Bajdenov plan uzdrman? Cijene nezaustavljivo rastu; isto čeka EU, a i naše komšije

    Bajdenov plan uzdrman? Cijene nezaustavljivo rastu; isto čeka EU, a i naše komšije

    Inflacija u SAD je prošlog meseca dosegla najviši nivo u gotovo 40 godina. Cene su porasle čak sedam odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.Toliko velika inflacija povećava troškove domaćinstava, nagriza rast plata i stvara pritisak na predsednika Džoa Bajdena i Federalne rezerve, jer se radi o najvećoj pretnji ekonomiji SAD, piše Index.

    U odnosu na novembar cene su rasle za 0,5 odsto. Najviše su porasle cene automobila, hrane i odeće, dok su cene energije (gorivo, struja…) čak u padu. Činjenica da inflacija još raste na mesečnom nivou, a cene energenata padaju posebno je zabrinjavajuća jer je upravo rast cena energenata bio glavni izvor inflacije u prethodnim mesecima.

    Na godišnjem nivou glavni izvori inflacije su energenti (gorivo, gas, struja…) i automobili, iako rast cena hrane od 6,3 odsto nije daleko od opšte stope inflacije.

    Rast cena energenata od 29,3 odsto, među kojima je najviše rasla cena goriva (49,6 odsto), gurale su inflaciju kroz 2021, ali rast je nastavljen i u zadnjem mesecu 2021, kada su cene energenata bile u padu. To je opasno jer znači da se više ne radi o rastu cena zbog rasta cene energenata, nego da se inflacija proširila na celu ekonomiju.

    Zašto cene rastu?

    Značajan deo inflacije još uvek je podstaknut neusklađenošću potražnje i ponude uzrokovane pandemijom. Cene polovnih automobila porasle su za više od 37 odsto tokom prošle godine jer je proizvodnja novih automobila ograničena nedostatkom mikročipova. Veliki fiskalni stimulansi, ekspanzivna monetarna politika i ultraniske kamatne stope pomogle su da se podstakne potražnju, a prestanak lokdauna i procepljenost su ljudima omogućili da putuju i troše.

    Ipak, rast cena od 0,5 odsto u decembru prošle godine je manji od rasta cena u 0,8 odsto u novembru i znak da rast inflacije usporava. Porast cena mogao bi se dodatno usporiti jer zastoji u lancima snabdevanja popuštaju, ali većina ekonomista se slaže s tim da se inflacija neće u skorije vreme vratiti na nivoe pre pandemije i ciljanu stopu od 2 odsto godišnje.

    Inflacija postaje politički problem

    Inflacija je izbrisala efekat povećanja plata za većinu građana SAD, što je domaćinstvima, posebno porodicama sa nižim primanjima, otežalo kupovinu osnovnih potrepština. Ankete pokazuju da je inflacija počela da istiskuje čak i koronavirus kao glavni problem, jasno pokazujući političku pretnju koju predstavlja predsedniku Bajdenu i vladajućoj Demokratskoj partiji.

    U svom svjedočenju pred Kongresom, glavni čovek Federalnih rezervi (FED) Džerom Pauel je priznao pogrešnu procenu FED-a da uska grla u lancu snabdevanja koja su dovela do rasta cena neće trajati jako dugo. Ali nakon što se lanci snabdevanja raspetljaju, rekao je, cene će pasti.

    Za sada su problemi sa snabdevanjem i dalje prisutni, ali iako postoje znakovi da u nekim industrijama popuštaju, Pauel je priznao da je napredak ograničen. Napomenuo je da su mnogi teretni brodovi usidreni izvan luke Los Anđelesa i Long Biča, najveće u zemlji, i čekaju iskrcavanje.

    Inflacija je postala glavna javna tema u SAD i glavna politička tema. Kako inflacija raste, sve su veći otpori prema Bajdenovom programu “Build Back Better” koji se bazira na velikim državnim investicijama u infrastrukturu širom SAD, ali i brojnim društvenim programima.

    Problemi s velikim Bajdenovim planom

    Finansijski kostur plana iznosi dva biliona dolara, ali se njime otvaraju mogućnosti za dodatne programe i troškove koji mogu narasti do pet biliona dolara. Trenutni federalni javni dug SAD je nešto manji od 30 biliona dolara pa “Build Back Better” potencijalno predstavlja povećanje za više od 15 odsto.

    Krajem godine se održavaju izbori, na kojima se bira svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa i 34 od 100 mesta u Senatu, a ako se inflacija ne stavi pod kontrolu do tada, onda će demokrate teško zadržati kontrolu nad Predstavničkim domom i svih 48 trenutnih mesta u Senatu.

    Zbog mogućeg debakla demokrata na izborima i rastuće inflacije, Bajden pokušava da što pre progura “Build Back Better”. Krajem prošle godine je demokratski senator Džo Mančin javno odbio da glasa za Bajdenov program i time uništio sve šanse da prođe u Senatu.

    Demokrate zbog toga žele da Bajden iskoristi predsednička izvršna ovlašćenja i sam potpiše “Build Back Better”, zaobilazeći Predstavnički dom i Senat. No čak i tada se zakon može srušiti na Vrhovnom sudu.

    EU i Hrvatska nisu izolovane

    Problem inflacije je sve veći i sa druge strane Atlantika, u EU. Godišnja inflacija u Nemačkoj je dosegla 5,3 odsto a ne nivou cele evrozone 5 odsto, kao i 5,1 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kako su ekonomije SAD i EU usko povezane, onda se može očekivati prelivanje inflacije među njima.

    Kako piše Index, Hrvatska s godišnjom inflacijom za novembar prošle godine od 4,8 odsto prati u stopu ostale države EU, a za pretpostaviti je da će podaci o godišnjoj inflaciji za decembar, koji će se objaviti u ponedeljak, 17. januara, pokazati da je i Hrvatska dosegla stopu od 5 odsto.

  • Svjetska banka o ekonomskom oporavku: BiH opet najgora u regionu

    Svjetska banka o ekonomskom oporavku: BiH opet najgora u regionu

    BiH će ove godine imati najsporiji rast od svih zemalja na zapadnom Balkanu i četvrti najgori rast u cijeloj Evropi, proizlazi iz izvještaja Svjetske banke “Globalni izgledi”, koji je objavljen juče, a koji se odnosi na kompletnu svjetsku ekonomiju.

    Naime, u izvještaju je navedeno da će BiH ove godine imati rast od tri odsto, dok će sve ostale zemlje u regionu imati veći rast. Od BiH su u Evropi lošiji jedino Bjelorusija, koja će imati pad od 2,8 odsto, dok će Turska imati rast od dva odsto, a Rusija 2,4 odsto. Na prvi pogled čini se da ni rast od tri odsto nije loš rezultat, ali treba imati u vidu globalno visoku inflaciju, koja će pojesti gotovo kompletan rast koji će bh. ekonomija ostvariti. U ovom izvještaju je istaknuto da je globalno gledano inflacija na najvišim nivoima još od 2008.

    “Na tržištima u nastanku i ekonomijama u razvoju dostigla je najviši nivo od 2011. Mnoge ekonomije u nastanku i razvoju povlače podršku politike da bi suzbile inflatorni pritisak prije završetka oporavka”, istaknuto je u izvještaju.

    Kada je riječ o ostalim zemljama u regionu, šampiona rasta Srbiju, koja je prošle godine rasla po stopi od čak šest odsto, ove godine je pretekla Crna Gora, koja će rasti po stopi od 5,6 odsto, u odnosu na Srbiju sa stopom rasta od 4,5 odsto. Sjeverna Makedonija bi, prema procjeni Svjetske banke, trebalo da raste po stopi od 3,7 odsto, dok će Albanija rasti 3,8 odsto. Samoproglašeno Kosovo bi trebalo da raste 4,1 odsto, a Hrvatska po stopi od 5,4 odsto. Inače, rast Crne Gore i Uzbekistana je najveći u Evropi i cijeloj centralnoj Aziji, a nijedna zemlja centralne Azije nema tako nizak rast kao BiH.

    Igor Gavran, ekonomski analitičar, kaže za “Nezavisne novine” da su procjene Svjetske banke o rastu u BiH mnogo realnije u odnosu na domaća hvalisanja o velikom rastu, s tim da i on ukazuje na činjenicu da će inflacija rast učiniti negativnim ili u najboljem slučaju realnog rasta neće ni biti. “To je zato što nema ni adekvatnih mjera da se suzbije pandemija, a ni aktivnosti da se pomogne privredi. Istovremeno imamo hvaljenje rastom poreskih prihoda, a privreda se ne potiče na pravi način, niti se tim novcem pravilno raspolaže. Sad ćemo imati novi val pandemije koji će nanijeti dodatnu štetu, a imamo i dosta nisku stopu vakcinacije, što je opet jedan od faktora svih ovih projekcija jer govori da će država definitivno biti u problemima”, rekao je Gavran.

    Na pitanje šta građani mogu da očekuju, on procjenjuje da će doći do dodatnog pogoršanja životnog standarda.

    “Godinu počinjemo novim poskupljenjima cijena energenata, došlo je do rasta cijene struje, a poskupljenje bi trebalo da je nula posto jer troškovi elektroprivredama nisu porasli. Imamo rast cijena žita i pšenice, što se opet može pripisati kao greška vlasti jer niti imamo adekvatne robne rezerve niti način da pomognemo poljoprivrednicima. Dakle, viša cijena plina, struje, prehrambenih proizvoda, a plate kao i do sada ili čak manje kod nekih radnika”, rekao je Gavran.

    Što se tiče ostalih zemalja u regionu, rekao je da se jedino Srbija realno može pohvaliti nekim rastom jer ima investicije i aktivnosti koje generišu rast, ali napominje i da Bosni i Hercegovini nijedna zemlja u regionu ne bi trebalo da bude orijentir. Inače, što se tiče globalne ekonomije, osim inflacije, Svjetska banka predviđa nove izazove koje će prouzrokovati kovid, što će dodatno otežati oporavak.

    Ajhan Koze, direktor Grupe za izglede Svjetske banke, rekao je da bi ekonomije u razvoju, u svjetlu usporavanja rasta proizvodnje i investicija, ograničenog prostora za intervencije politike i značajnih rizika, trebalo da pažljivo prilagode fiskalnu i monetarnu politiku.

    “Takođe treba da provedu reforme da bi otklonile posljedice pandemije. Te reforme bi trebalo da budu dizajnirane tako da unaprijede investicije i ljudski kapital, dovedu do preokreta u nejednakosti prihoda i rodnoj nejednakosti i da se suočavaju s izazovima klimatskih promjena”, rekao je Koze.

  • Strane investicije premašile milijardu KM

    Strane investicije premašile milijardu KM

    Direktna strana ulaganja za period januar – septembar 2021. godine, prema preliminarnim podacima Centralne banke BiH, iznose 1.049.000.000 KM, što predstavlja povećanje od 65 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, potvrđeno je za “Nezavisne” iz Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH (FIPA).

    Kako su istakli, u prvih devet mjeseci 2020. godine registrovano je 678 miliona KM direktnih stranih investicija, dok je u istom periodu 2019. godine zabilježen iznos od 597 miliona KM.

    “U finansijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i penzijskih fondova u prvih devet mjeseci prošle godine uloženo je 310,9 miliona KM, dok je u poslovanje nekretninama uloženo 2,4 miliona KM”, naveli su iz ove agencije.

    Zemlje sa najvećim registrovanim iznosima kapitala u Bosni i Hercegovini u prvih devet mjeseci prošle godine su Hrvatska, sa 278,7 miliona KM, zatim slijedi Austrija sa 168 miliona KM, Rusija 132,5 miliona KM i Slovenija sa 132,1 milion KM.

    “Značajna povećanja kapitala registrovale su i Velika Britanija (78 miliona KM), Njemačka (73,6), Srbija (66,7), Italija (35,6) i Švajcarska (33,1 milion KM)”, istakli su iz Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH.

    Dodali su da su djelatnosti u okviru kojih je registrovano najviše direktnih stranih investicija u BiH za prvih devet mjeseci 2021. godine finansijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i penzijskih fondova sa 310,9 miliona KM, te trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima sa 166,7 miliona KM.

    “Dalje slijede proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda sa 132,4 miliona KM i trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima sa 101,7 miliona KM. Značajna povećanja registrovana su i za proizvodnju i snabdijevanje električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija sa 56,5 miliona KM, kao i proizvodnja prehrambenih proizvoda sa 49,8 miliona KM, proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica sa 38,5 miliona KM, vađenje metalnih ruda sa 26,2 miliona KM i proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme sa 22,4 miliona KM”, stoji u podacima FIPA.

    Naveli su da je najveći priliv direktnih stranih investicija u BiH zabilježen 2007. godine i to 2,6 milijardi KM, te da slijedi 2008. sa 1,3 milijarde KM.

    Igor Gavran, ekonomski analitičar, kazao je za “Nezavisne” da su ove investicije jednim dijelom rezultat odgode nekih ranijih ulaganja u doba pandemije virusa korona.

    “Naredne godine bi se mogla napraviti prava poređenja kako bi se saznalo da li se ekonomija vratila na stanje prije pandemije. Porast je bolji nego stagnacija ili pad, ali sve je ovo daleko manje od onoga čime bismo mogli biti zadovoljni. Dovoljno je da pogledamo u susjednu Srbiju i vidimo koliko je to minimalno u odnosu na njih”, pojašnjava Gavran.

    Ističe da ove investicije nisu dovoljne da poguraju ekonomski rast BiH.

    “S ovakvim ekonomskim zaostatkom BiH mora da ima investicije koje se mjere u nekoliko milijardi KM te je bitno i gdje one idu. Otvaranje šoping-centara ne donosi ništa pozitivno, već odliv novca i povećani uvoz, dok su na primjer otvaranja fabrika ili pogona investicije koje pomažu i povećavaju ekonomski rast”, zaključio je Gavran.

  • Promjena cjenovnika: Pekari mijese skuplji hljeb

    Promjena cjenovnika: Pekari mijese skuplji hljeb

    Zbog poskupljenja električne energije, ali i rekordnih cijena pšenice na berzama, u BiH je brašno poskupjelo za 30 odsto, a očekuje se i rast cijena pekarskih proizvoda od 10 do 20 odsto, kaži sagovornici “Nezavisnih novina” iz ove oblasti i dodaju da se rast cijena očekuje i u narednom periodu.

    Naime, kako kaže Zoran Kos, predsjednik Udruženja mlinara Republike Srpske, vreća bijelog brašna od 25 kilograma sada košta od 24 do 26 KM.

    “Ovo su cijene brašna koje mlinari prodaju, jer su imali zalihe pšenice koje su nabavili po cijeni od oko 200 evra po toni, dok će sada svaka nova nabavka pšenice podizati cijenu brašna, jer je pšenica prešla cifru od 300 evra po toni”, kazao je Kos za “Nezavisne novine”. Dodao je da se u narednom periodu očekuje dodatni rast cijene brašna, jer je pšenica sve skuplja.

    “Tako da možemo reći da nas svaki naredni mjesec očekuju nove cijene brašna”, ističe Kos. Dragan Vučić, izvršni direktor za operativno poslovanje sarajevske kompanije “Klas”, kazao je za “Nezavisne novine” da cijene pekarskih proizvoda, ali i brašna rastu, te da se očekuje poskupljenje njihovih proizvoda.

    “Što se tiče cijene brašna, ona je i u prethodnom periodu rasla za nekih 20 odsto, tako da sada očekujemo dodatni rast više od pet odsto, a što se tiče pekarskih proizvoda, očekujemo da cijene porastu od 10 do 20 odsto”, kazao je Vučić i dodao da sve opet zavisi od vrste proizvoda.

    “Iako već duži period polubijeli hljeb košta 0,50 KM, a narodni jednu KM, vidjećemo koliko ćemo moći to držimo upravo zbog visokih cijena sirovina”, kazao je Vučić. Kako je rekao, na cijenu koštanja utiče i veliki rast cijene pšenice, a i poskupljenje električne energije, koja je pored brašna jedan od sastavnih dijelova troška. Ističe da, kada je u pitanju nabavka sirovine, odnosno nabavka pšenice i dalje je cijena visoka, te s tendencijom rasta.

    “Danas pšenica košta 305 evra po toni. Mi smo očekivali da će u nekom periodu doći do stangiranja cijena, ali berza pokazuje da će do sredine 2023. godine cijene da rastu”, kazao je Vučić i zaključio da u ovoj godini sigurno neće doći do vraćanja na staro, odnosno do pojeftinjenja. Da je cijena brašna visoka, te da je u proteklom periodu porasla za nekih 30 odsto, kaže i Saša Trivić, predsjednik Udruženja pekara Republike Srpske i vlasnik Pekarsko-slastičarskog društva “Krajina klas”.

    “Brašno je skuplje za 30 odsto, dok je električena energija poskupjela više od 30 odsto, tako da se može očekivati da u narednom periodu dođe do većih cijena pekarskih proizvoda za 10 odsto”, naglasio je Trivić.

    Radenko Pelemiš, predsjednik Udruženja mlinara i pekara regije Bijeljina, ističe da je u ovoj regiji došlo do poskupljenja pekarskih proizvoda za 20 odsto zbog većih cijena pšenice i brašna, ali i ostalih energenata. Da su veće cijene udar na džep potrošača, kaže i Murisa Marić, izvršna direktorica Udruženja građana “Don” Prijedor.

    “U ovu godinu smo ušli s velikim poskupljenjima, a posebno osnovnih životnih namirnica, što utiče na veliki broj građana”, kazala je Marićeva za “Nezavisne novine” i dodala da je u posljednjih pet-šest mjeseci prisutan trend rasta cijena, te da se tome ne nazire kraj.

  • Bitkoin potonuo

    Bitkoin potonuo

    Cijena bitkoina pala je ispod granice od 40.000 dolara.

    Kriptovalutama je danas trgovano u minusu, pa je tako bitkoin kao najpoznatija među njima, izgubio 4,87% vrednosti u 9:27 ujutro po istočnom vremenu, koštajući 39,773 dolara, dok je iter potonuo za 6,26% i njime se trgovalo po ceni od 2.960 dolara.

    Predsedavajući Komisije za hartije od vrednosti i berze Sjedinjenih Država (SEC) Gari Gensler je u intervjuu za CNBC naveo je da kriptotokeni “prikupljaju novac od javnosti” i da bi stoga trebalo da budu regulisani zakonima o hartijama od vrednosti i njihovim odredbama protiv prevara, prenosi Teletrejder (Teletrader).

    On takođe tvrdi da bi ove valute trebalo da budu transparentnije u svojim javnim objavljivanjima. Podjsetimo, , najvažnija svijetska kriptovaluta izgubila je preko 40 odsto vreijdnosti otkad je u novembru dostigla rekordnu vreijdnost od 69.000 dolara za jedan “novčić” a volatilnost koja ga odlikuje svih 13 godina njegovog života ne jenjava.

  • Gejtsovi novi planovi “teški” 15 milijardi $: Udružili se Majkrosoft, Blekrok, Banka Amerike…

    “Brejktru enerdži katalist” (BEC), javno-privatni fond koji podržava Majkrosoft Bila Gejtsa, planira da investira 15 milijardi dolara u čiste tehnologije.

    BEC, fond koji je deo šire “Brejktru enerdži” grupe, koju je Gejts osnovao 2015, prikupio je do sada više od milijardu i po dolara od biznisa i dobrotvornih organizacija.

    Ali Džona Goldman, direktor BEC-a, kazao je “Fajnenšel tajmsu” da fond planira da u svakom slučaju investira desetostruko veći iznos, odnosno 15 milijardi.

    BEC nije odgovorio na upit CNBC-a da to prokomentariše.

    Kako je naveo na svom sajtu, BEC će se u početku fokusirati na direktno izdvajanje ugljen-dioksida iz vazduha, zeleni vodonik, dugoročno skladištenje energije i održiva avio-goriva.

    BEC je u septembru objavio da je obezbedio investicije Majkrosofta, Blekroka, Dženeral motorsa, Amerikan erlajnsa, Boston konsalting grupe, Banke Amerike i Arselor mitala, podseća CNBC.

    Takođe je dobio podršku američkog ministarstva energetike i izvršnog organa EU Evropske komisije.

  • Novi rast cijena nafte, tržište u strahu zbog nemira u Kazahstanu

    Novi rast cijena nafte, tržište u strahu zbog nemira u Kazahstanu

    Na svjetskim tržištima su u prvoj sedmici 2022. godine cijene nafte porasle više od 5 posto zbog nemira u Kazahstanu i poremećaja u proizvodnji u Libiji, pa su vijesti o širenju omikrona bile u drugom planu.

    Cijena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice za 5,2 posto, na 81,75 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio za 5,1 posto, na 78,90 dolara.

    Nakon što su u prošloj godini porasle više od 50 posto, u prvoj sedmici nove godine cijene nafte dodatno su znatno porasle, što je, među ostalim, posljedica nemira u Kazahstanu, članici Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).

    Protesti su počeli u naftom bogatim regijama na zapadu Kazahstana, nakon što su početkom nove godine u toj zemlji znatno porasle cijene goriva.

    Proizvodnja nafte na glavnom kazahstanskom polju Tengizu smanjena je tokom sedmice, nakon što su neki podizvođači prekinuli željezničke linije u znak podrške protestima širom zemlje.

    Nemiri u toj srednjoazijskoj zemlji zaoštrili su problem slabije ponude OPEC-a i njegovih saveznika, koji ne uspijevaju pratiti rast potražnje.

    “Skok cijena nafte uglavnom odražava nervozu tržišta zbog eskalacije nemira u Kazahstanu i kontinuiranog pogoršanja političke situacije u Libiji, što blokira proizvodnju nafte”, rekla je Louise Dickson iz Rystad Energyja, prenosi Reuters.

    Proizvodnja u Libiji pala je, među ostalim, i zbog radova na održavanju cjevovoda, na 729 hiljada barela dnevno, u usporedbi s najvišom prošlogodišnjom proizvodnjom od 1,3 miliona barela dnevno.

    Zbog toga je ubrzano širenje omikrona palo u drugi plan premda sve veći broj zemalja uvodi nove restriktivne mjere. Ipak, zabrinutost za potražnju smanjena je zbog tvrdnji da nova varijanta koronavirusa izaziva blaže simptome od dosadašnjih.

  • Cijene u Njemačkoj eksplodirale

    Cijene u Njemačkoj eksplodirale

    Energija u Njemačkoj je 2021. poskupila kao nikada do sada.

    A cijene i dalje rastu.

    Potrošači i privreda trpe veliko opterećenje. Nakon pada ekonomskih aktivnosti početkom pandemije usledila je velika potražnja za energentima.

    Cijene struje, gasa i lož-ulja u Nemačkoj bukvalno su eksplodirale. U roku od nekoliko meseci umnogostručila se veleprodajna cena gasa popevši se na istorijski maksimum. Uzrok su pored povećane potražnje i nenapunjena skladišta gasa u zemljama koji su potrošači ali i smanjene isporuke pojedinih zemalja koje proizvode gas. Tu su i skupi emisioni sertifikati, piše DW.

    Nemački Savezni zavod za ekonomiju i kontrolu izvoza meri cene. Portal za zaštitu potrošača Verivoks navodi da su se cene od početka 2021. utrostručile. A na kratkoročnom tržištu gasa tokom godine su se cene zemnog gasa više nego usedmostručile. Megavat-sat trenutno košta 150 evra. A dugogodišnji prosek cene je bio između 10 i 25 evra.

    Gas tokom godine poskupeo 50 odsto

    Verivoks tvrdi da su troškovi jednog prosečnog domaćinstva koje troši oko 20.000 kilovat-sati godišnje u 2021. bili prosečno 1704 evra. A početkom godine iznosili su 1.162 evra. To je rast cene od 47 odsto. „U 2022. će početi da deluju faktori koji dodatno povećavaju cene“, kaže stručnjak za energiju Torsten Štork.

    Osim veleprodajnih cena, očekuje se rast nameta na emisiju ugljen-dioksida upotrebom fosilnih goriva i to već od januara, sa 25 na 30 evra po toni. Štork kaže da to sve snabdevače gasom prisiljava da povećaju cene, i to značajno. Prema istraživanju Verivoksa 515 od 700 firmi koje se bave snabdevanjem gasom najavile su da će u februaru povećati cene u proseku za 23,1 odsto. Pri godišnjoj potrošnji od 20.000 kilovatsati, to će značiti godišnje povećanje troškova za 339 evra.

    Lož-ulje skuplje 41 odsto

    Slično su se razvijale cene u slučaju lož-ulja. Sto litara je pre godinu dana koštalo prosečno 49 evra neto. U decembru je cena bila 69 evra – to je plus od 41 odsto. „Cena lož-ulja u suštini prati razvoj međunarodne cene nafte. Početkom pandemije ona je pala na istorijski minimum. Trenutno su cene lož-ulja veće nego pre krize“, kaže stručnjak za energetska pitanja Štork.

    Cene električne energije porasle 18 odsto

    Prosečna cena struje je od januara do septembra prošle godine porasla za 18,4 odsto. Prosečno domaćinstvo sa godišnjom potrošnjom od 4.000 kilovat-sati za to je početkom godine moralo da planira 1.171 evra, a u decembru je cena bila 1.386 evra. Time je računa za struju za privatne potrošače povećan za 215 evra godišnje.

    Verivoks konstatuje da do sada nije postojala takva dinamika cena na godišnjem nivou. Prema istraživanju, između jula i novembra, cena električne energije za potrošače pet puta je obarala istorijske rekorde. A na tržištima za kratkoročne kupovine već se barata cenom od 325 evra. Do sada se višegodišnji prosek cene kretao između 35 i 55 evra.

    Na početku nove godine, namet na kilovat-sat za finansiranje obnovljive energije pao je sa 6,5 na 3,7 cenata. To bi prosečno domaćinstvo rasteretilo na godišnjem nivou za 133 evra. Ali u isto vreme su porasli transportni troškovi na električnoj mreži na nivou cele zemlje za oko četiri odsto, dostižući još jednu rekordnu visinu. Čak 280 od 800 lokalnih snabdevača električnom energijom najavili su porast cena za februar 2022. prosečno za 7,6 procenata. Godišnje to opterećuje novčanik potrošača sa 100 evra više.

    Porezi i nameti takođe utiču na cijene

    Trebalo bi uzeti u obzir da se konačna cena u Nemačkoj formira i na osnovu poreza i raznih nameta. Nabavna cena struje i marža sačinjavaju svega jednu četvrtinu cene. Dakle, najveći negativni uticaj na razvoj cene električne energije ima država sa svojim nametima. Kod gasa je to nešto drukčije, jer produkcioni i pogonski troškovi bivaju do 49 odsto ugrađeni u cenu. A u lož-ulju je to 59 odsto.

    Jeftini snabdevači zaustavljaju isporuku

    Snabdevači koji su imali politiku niskih cijena zapali su jedan za drugim u finansijske teškoće, jer njihove niske tarife koje su ugovorno nudili nisu mogle da pokriju sve veće dobavljačke cene. Mnogi su proglasili insolventnost, jer nemaju dugoročne ugovore sa velikim proizvođačima energije.

    Potrošači čiji je snabdjevač insolventan počinju da dobijaju energente od gradskih mreža, ali po nepovoljnoj tarifi za nove mušterije. Na primer, kelnski veliki energetski koncern „Rajnenerdži“ od početka godine nudi struju za nove mušterije po ceni od 72,8 centi po kilovat-satu umesto 30,76 centi. Ovi veliki snabdevači retko dozvoljavaju da se promeni tarifa, kao što je to bilo moguće ranije. Od 5. januara nove mušterije ponovo mogu da biraju između nekoliko tarifa, ali najjeftinija je i dalje 40 odsto skuplja od one koju imaju stare mušterije.

    Veće cijene i za industriju

    Mnoge industrijske firme, velike i male imaju isti problem. Hiljade njih se nisu osigurale dugoročnim ugovorima, kako navodi list „Handelsblat“, a kod nekih od njih, isto kao kod privatnih mušterija, snabdevači su insolventni i ne isporučuju više gas.

    U listu „Handelsblat“ navodi se i izjava vlasnika jedne veće private firme iz Severne Rajne – Vestfalije: “Rast cena je bio već u trećem kvartalu tako drastičan, da smo mislili da će uskoro početi da padaju”.

    Ovaj preduzetnik iz oblasti mašinogradnje, koji kao i mnogi drugi, želi da ostane anoniman, ima godišnji promet od dve milijarde evra, i teško se preračunao: “Predugo smo čekali i propustili smo pravi trenutak”. Njegovo preduzeće će sledeće godine samo u Nemačkoj u pogonima platiti pet do šest miliona evra za struju i gas. Do sada su ti troškovi budžetirani sa tri miliona evra. Ne treba da čudi da preduzetnici koji ne mogu da podnesu eksplozivni rast cena, sve glasnije zahtevaju državnu pomoć.

  • RS dobija važan registar: Vjetar u leđa dijaspori da ulaže u rodnu grudu

    RS dobija važan registar: Vjetar u leđa dijaspori da ulaže u rodnu grudu

    I Srpska će dobiti registar dijaspore, što je, po riječima demografa, jako koristan potez i otvara mogućnost dodatnih ulaganja iseljenika u rodni kraj.

    Dvadesetogodišnji Andrej Krupljanin, medicinski tehničar u Bazelu u Švajcarskoj, koji je rođen u Banjaluci, ističe da je i te kako zainteresovan da ulaže u svoj zavičaj.

    “Naravno, cilj mi je da se ovdje dodatno školujem, da se usavršavam i izgradim karijeru koja bi mi uvećala prihode. Svakako da sam zainteresovan da dio novca koji ovdje zaradim uložim u neku nekretninu ili slično u Republici Srpskoj”, ističe Krupljanin u izjavi za “Nezavisne novine”.

    Primjera kao što je Andrejev, prema riječima demografa, biće još, ako se mogućnosti registra dijaspore iskoriste na adekvatan način. Štaviše, stručnjaci ističu da bi to moglo doprinijeti i povratku građana Srpske koji su nedavno otišli u inostranstvo, dok je one, koji su otišli davno, teže vratiti. Demografi, naime, kažu da Srpska treba otvoriti put za investicije dijaspore u RS, uz određene benefite, kako bi iseljenici, primjera radi, zapošljavali najmanje pet ljudi, a vremenom će se, uvjeravaju, određen broj njih i vraćati.

    “To je izuzetno dobar potez. Jako je bitan ako ćemo ići dalje u saradnju sa dijasporom, a prije svega mislim na investicije. Kada im se otvori sigurnost za investiranje, oni će se i vraćati. To je recept koji se u nekim zemljama u svijetu pokazao kao odličan”, kaže za “Nezavisne novine” demograf Stevo Pašalić.

    Za prvi period, da bi se takve investicije izvana privukle, potrebno je uvesti neke povlastice kao što je, recimo, oslobađanje od poreza na dobit.

    “Ja ću vam navesti primjer Bijeljine, a vjerovatno je slična situacija i u Banjaluci. Najveći broj stanova kupili su naši ljudi iz dijaspore. Znači, oni hoće da ulažu novac ovdje. Ali takav registar je izuzetno koristan i za investicije kao što je proizvodnja i slično”, naveo je Pašalić.

    I Zlatan Klokić, ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Srpske, kaže da je saradnja sa dijasporom od velikog značaja za institucije RS.

    “Činjenica je da značajan broj naših građana živi u dijaspori, ali i da želi da održi veze sa Republikom Srpskom zbog porodičnih, prijateljskih, ali i poslovnih razloga. Naša namjera je da saradnju podignemo na viši nivo, uredimo odgovarajućim dokumentima i stvorimo uslove da ostvarimo nekoliko ciljeva i prioriteta koji su postavljeni našim strateškim dokumentima”, kaže Klokić za “Nezavisne novine”. Kako ističe, prije nekoliko dana Vlada Srpske usvojila je i Akcioni plan, kojim će se konkretizovati prioriteti iz Strateškog plana za saradnju sa dijasporom Srpske.

    “Takođe, želim da istaknem da je Uredba za uspostavljanje i vođenje registra dijaspore upućena u proceduru za usvajanje. To je neophodni korak kako bismo mogli da evidentiramo našu dijasporu i na osnovu toga da planiramo adekvatnu saradnju”, rekao je Klokić. Na taj način, istakao je, Srpska će dobiti preciznije podatke o broju iseljenika, strukturi i kvalifikacijama pripadnika dijaspore.

    “S ovim informacijama moći ćemo da adekvatnije planiramo aktivnosti, kao i da uključimo određene pojedince, udruženja i organizacije u njihovo sprovođenje. Namjera nam je da kreiramo mrežu koja je aktivna, a podstaknuće komunikaciju, razmjenu znanja i iskustava između dijaspore. Naglašavam da je saradnja obostrana, što znači da će i dijaspora moći da predlaže odgovarajuće aktivnosti”, naveo je Klokić.

    Podsjetimo, nedavno je i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio da je plan Ministarstva da se sačini registar dijaspore, odnosno pokuša da se na neformalan način popišu i okupe Srbi u rasijanju.

    Upis već počeo
    Zlatan Klokić, ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Srpske, pozvao je građane u dijaspori da posjete internet stranicu za dijasporu www.dijasporars.com i da ispune odgovarajuću formu i upišu se u registar. “Uskoro će biti organizovana i šira promotivna kampanja u saradnji sa našim predstavništvima u inostranstvu kako bismo upoznali što veći broj građana s ovom inicijativom i podstakli ih da se upišu u ovaj registar”, naveo je Klokić.