VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Vidović: Rast plata biće nastavljen i u narednoj godini

    Vidović: Rast plata biće nastavljen i u narednoj godini

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović očekuje da će rast plata u Srpskoj biti nastavljen i u narednoj godini, jer je plan Vlade da smanji poreze i doprinose na plate kako bi rasteretila poslodavce.
    Vidovićeva je napomenula da je u ovoj godini rast plata zabilježen i u realnom sektoru.

    “S obzirom na mnogo veći oporavak privrede u ovoj godini od očekivanog, bili smo u prilici da povećamo plate za oko 5,5 odsto, što nije zanemarivo”, rekla je Vidovićeva za RTRS.

    Ona je istakla da Vlada Srpske i resorno ministarstvo svoje aktivnosti usmjerava na smanjenje poreskih davanja, kao i na povećanje subvencije za nabavku novih tehnologija.

    “Očekujemo i nove investitore i otvaranje novih pogona, te će u tim slučajevima novih zaposlenih radnika kompletni porezi i doprinosi biti vraćeni u prvoj godini poslovanja. Ukoliko se pojavi značajan investitor, taj rok može biti i produžen na dvije godine”, rekla je Vidovićeva.

    Ona smatra da je potrebno napraviti strategiju za privlačenje novih investitora, te da im se ponude povoljni uslove za poslovanje.

    “Pri Vladi se formira grupa koja će isključivo biti zadužena za strane investitore kako bi se oni privukli i kako bi imali sve što im je potrebno na jednom mjestu”, rekla je Vidovićeva.

    Kada je riječ o podsticajima, Vidovićeva je napomenula da je prošle godine povećan neoporezivi dio dohotka, dok se ove godine predlaže obračun bruto plata.

    “Tako da ćemo imati neoporezivi dio dohotka od 1.000 KM, te smanjene doprinose na 31 odsto, a to je smanjenje od 5,5 odsto, kao i smanjenje poreza 20 odsto”, rekla je Vidovićeva i dodala da su to značajne olakšice.

    Ona je podsjetila da su uvedene subvencije za svako povećanje plata, te su one zato počele značajnije da rastu.

    “Međutim, procjene su da još ima mnogo sive zone, te da ima značajan broj poslodavaca koji prijavljuju mnogo manju platu, nego što zaposleni dobijaju na ruke. Tako da je zvanično prosječna plata u Srpskoj sada 1.027 KM, ali je realno oko 1.400 KM”, rekla je Vidovićeva.

    Vidovićeva smatra da je potrebno i obrazovanje prilagoditi potrebama tržišta, kako bi se što više školovali kadrovi koji nakon školovanja mogu naći zaposlenje.

    Prema njenim riječima, inflacija je u Republici Srpskoj u septembru bila 2,6 odsto, te je u odnosu na zemlje u okruženju među najmanja.

    “Ona će biti prisutna i u narednoj godini, te je potrebno pripremiti adekvatne odgovore na nju. Nemamo monetarnu politiku, te se protiv nje moramo boriti tako što ćemo ograničavati marže ili tako što ćemo pokušati napraviti supstituciju u domaćoj proizvodnji onoga što najviše uvozimo”, rekla je Vidovićeva.

    Ona očekuje da će u ovoj godini BDP rasti između pet i 5,5 odsto, a iduće godine oko 4,5 do pet odsto.

    “To bi bio značajan rast, a najveći iskorak koji mi svi očekujemo i za šta se prave uslovi jeste rast BDP-a od šest do sedam odsto”, rekla je Vidovićeva.

  • Novo poskupljenje: Boca plina 30 maraka

    Novo poskupljenje: Boca plina 30 maraka

    Cijena plina u RS bilježi novi rast te je tako punjenje plinske boce za domaćinstvo u posljednjih nekoliko mjeseci ponovo poskupjelo i sada košta oko 30 KM.

    Prema ranijim pisanjima “Nezavisnih novina”, u martu ove godine plin je koštao od 20 do 27 KM, dok sada punjenje plinske boce za domaćinstvo iznosi oko 30 KM.

    Kako saznajemo iz različitih izvora, cijene su dosta porasle u relativno kratkom periodu. Dragan Trišić, predsjednik Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima Privredne komore Republike Srpske, za “Nezavisne novine” je rekao da se cijene tečnog naftnog gasa kreću od 1,49 do 1,59 KM po litru.

    Naveo je da se može očekivati i dodatno poskupljenje prirodnog gasa u narednom periodu.

    “Ponovni skok cijena je teško prognozirati, ali očekujemo da će se desiti u sljedećih 10 do 15 dana i iznosiće u prosjeku tri do četiri feninga”, rekao je Trišić. Istakao je da poskupljenje zavisi od ulaznih cijena te od deficita i globalnih poremećaja tržišta, što se reflektuje na maloprodaju.

    Dodao je da će se ovakva situacija nastaviti i u prvom kvartalu 2022. godine te smatra da je to povezano sa stanjem u vezi s energenatima, ne samo s naftnim derivatima, već i s električnom energijom.

    “U Evropskoj uniji neke termoelektrane koje korise ugalj i fosilna goriva su isključene iz procesa proizvodnje, dok su potražnja i potrošnja ostale na istom nivou. Međutim, proizvodnja to nije mogla da isprati”, istakao je Trišić.

    Na jednoj banjalučkoj pumpi, kako su sagovornici potvrdili, punjenje plinske boce košta od 30 do 33 KM, dok je cijena cijele pune plinske boce 75 KM.

    Ovaj porast cijene plina na benzinskim pumpama u gradu na Vrbasu u poređenju s nekim drugim gradovima Srpske je znatno veći.

    U jednoj pumpi u Bijeljini rekli su nam da je punjenje plinske boce za domaćinstvo nešto jeftinije i da košta oko 25 KM.

    Da ponovni rast cijena plina brine građanina kazala nam je i Rajka M., penzionerka iz Banjaluke, koja ističe da već godinama plin koristi za kuvanje te da će zbog novog poskupljenja razmisliti da li da ga i dalje koristi.

    “Godinama kuvam na plin, brže mi je tako, a i prosto sam navikla, ali s ovim novim poskupljenjem nisam sigurna da li mi se isplati koristiti ga.

    Od moje penzije, sa svim drugim poskupljenjima teško da ću moći da priuštim redovno punjenje plinske boce”, navela je ova Banjalučanka.

  • Spas za Crnu Goru? Jedan resurs bi mogao da im donese pravo bogatstvo

    Spas za Crnu Goru? Jedan resurs bi mogao da im donese pravo bogatstvo

    Nafta je jedini resurs koji može da reši sve crnogorske finansijske probleme do 2024. godine.

    To smatra kanadski stručnjak i konsultant za geofiziku i naftna istraživanja crnogorskog porekla Vladimir Popović.

    On je ministru kapitalnih investicija Mladenu Bojaniću poslao svoj predlog projekta razvoja naftne industrije, čijom bi realizacijom Crna Gora mogla da ima najmanje deset puta veći prihod od nafte nego od turizma u vrlo kratkom vremenu.

    “Sve što treba da uradi je da formira nacionalnu naftnu kompaniju kao vlasnika crnogorskog podmorja, da dovede šest stručnjaka pronalazača nafte, planira 3D program (3D geofizičko istraživanja) preko čitavog područja od Hrvatske do Albanije, uključi konzorcijum Eni-Novatek i Energean 3D programe u zajednički program i registruje firmu na Njujorškoj ili nekoj drugoj berzi”, kaže Popović, prenosi “Pobjeda”.

    On smatra da će akcije firme dodatno da porastu kad je vode naftni eksperti.

    “Aramko, najveća naftna firma na svetu, koristi uglavnom strane konsultante i formirana je na istom principu koji predlažem za Crnu Goru, što je standarni način istraživanja u svetu gde se perspekivne zone sa naftnim/gasnim potencijalom pokriju sa uniformnom 3D seizmikom”, rekao je Popović i dodao da taj projekat ne bi pao na teret Crne Gore, a doneo bi ogromnu korist.

    Prema njegovim rečima, postoji nekoliko mogućih načina finansiranja ovog projekta.

    “Od prodatih 49 odsto akcija finansirali bi se konsultanti i 3D program za 2.000 kvadratnih kilometara”, kazao je Popović.

    Pošto kompanije Eni-Novatek i Energean moraju biti uključeni u novi 3D program, trebalo bi što pre organizovati sastanak s njihovim predstavnicima, gde bi se razmatrala mogućnost da one finansiraju čitav ili deo 3D programa.

    “Zauzvrat bi te firme dobile pravo da urade sopstvenu interpretaciju kompletnog 3D programa, što bi im omogućilo da naprave daleko bolju interpretaciju na sopstvenim licencama. Treba pomenuti što su te firme uspešnije veća je korist za Crnu Goru”, rekao je Popović, koji smatra da treba predložiti EU da finansira 3D program kojim bi se otkrile dodatne rezerve gasa i nafte.

    Zauzvrat bi, kaže, Crna Gora zatvorila rudnik lignita u Pljevljima koji ionako prema EU politici mora da se zatvori.

    “To bi bio veliki plus Crnoj Gori za ulazak u EU”, ističe Popović i dodaje da je proces istraživanja nafte i gasa u Crnoj Gori do sada bio vrlo spor i treba da se znatno ubrza.

    Vlada, kako navodi, treba da ispita iz kojih fondova dolaze pare za sabotiranje razvoja naftne industrije, a time i ekonomije u Crnoj Gori pod tobožnjom brigom za zagađenje mora i globalno zagrevanje. Poručuje i da su Eni i Novatek “vrhunske svetske kompanije sa vrhunskom tehnologijom” koje garantuju svom svojom imovinom ako bi se desio neki incident prilikom bušenja.

    Konzorcijum kompanija Eni i Novatek je 25. marta počeo prvo istražno bušenje u podmorju kod Ulcinja. Iz Vlade su ranije saopštili da se na toj bušotini očekuje veliko ležište nafte.

  • Mediji: EU zavisi od ruskog gasa

    Mediji: EU zavisi od ruskog gasa

    Novi vrtoglavi rast cijena gasa pokazuje da EU apsolutno zavisi od ruskog energenta, kao i (u manjem obimu) od tečnog gasa iz Katara, Alžira i SAD.

    Cijena gasa u EU ponovno je “porasla” na jedan od rekordnih nivoa od 1.000 dolara za hiljadu kubika – što je granica koja je dostignuta na početku energetske krize, navodi “Geopoltika”.

    Rast cijena za sedam odsto – na 964 dolara početkom sedmice – rezultat je odluke ruskog “Gasproma” da ne rezervirše dodatni tranzit kroz Ukrajinu i Poljsku.

    “Gasprom” nije učestvovao na aukciji za rezervisanja količina za decembar za tranzit kroz Poljsku gasovodom “Jamal-Evropa” kao ni za gasni transportni sistem Ukrajine.

    To proizlazi iz rezultata aukcije kojeg je objavio evropski operater “GSA platform”.

    Prema posljednjim podacima evropskih operatera, zalihe gasa u evropskim skladištima od 1. novembra kontinuirano se smanjuju svaki dan i ostaju na rekordno niskom nivou od 50 do 70 odsto skladišnih kapaciteta posljednjih godina.

    Evropske firme povećale su korištenje gasa iz rezervi i onemogućile da “Gasprom” napuni skladišta na sigurniji nivo.

    Najmanje zalihe gasa su u Austriji – oko 52 odsto, a skladišta su 100 odsto popunjena samo u Velikoj Britaniji.

    Mjesec dana ranije, “Gasprom” je rezervisao tranzitni volumen od 31,4 miliona kubnih metara gasa dnevno nakon aukcije za novembar, a uz to je povećao tranzit kroz Ukrajinu za 1,5 puta.

    “Gasprom” je 8. novembra povećao isporuke u EU – cijena je pala za četiri odsto na 911 dolara, a 9. novembra najavio je početak “ubrizgavanja” gasa u pet evropskih podzemnih skladišta.

    To je dovelo do pada cijene ugovora za isporuku gasa u EU za 12 odsto, odnosno na 760 dolara za hiljadu kubnih metara.

    Međutim, očito je da se nestabilnosti evropskog energetskog tržišta ne nazire kraj i da bilo koji potez “Gasproma” utiče na evropsko tržište.

    To je najbolji pokazatelj koliko je EU daleko od svojih želja za energetskom nezavisnošću.

    EU je zavisna od Rusije i njenog prirodnog gasa iz postojećih gasovoda, a i, u manjoj mjeri, od tečnog (LN) koji joj stiže većinom iz Katara, Alžira i SAD.

    Skupa zelena energija, naročito kada joj se pridoda odustajanje od uglja i planirano odustajanje od nuklearne energije, teško će promijeniti to stanje zavisnosti u dugoročnoj perspektivi, zaključuje “Geopolitika”.

  • Ko je najviše profitirao od energetske krize? Ne, nije Rusija

    Ko je najviše profitirao od energetske krize? Ne, nije Rusija

    Spoljnotrgovinski suficit Norveške dostigao je u oktobru rekordan nivo usled rasta prihoda sa njenih morskih naftnih i gasnih polja.

    Prihodi su skočili predvođeni skokom cene prirodnog gasa na međunarodnim tržištima, pokazuju jučerašnji podaci nacionalne statističke agencije (SSB).

    Oktobarski suficit iznosio je 84,5 milijardi norveških kruna (9,73 milijarde dolara), što je porast od 60,7 posto u odnosu na septembar, kada je zabeležen prethodni jednomesečni rekord, prenosi Rojters.

    S dnevnom proizvodnjom od oko četiri miliona barela ekvivalenta nafte, skoro podjednako podeljenom između nafte i prirodnog gasa, Norveška je bila najveći dobitnik od nedavnog uzleta globalnih cena energije.

    U ukupnom prošlomesečnom izvozu zemlje, 67 posto prihoda potiče od nafte, pokazuju podaci.

    Najveća norveška državna naftna i gasna kompanija Ekvinor zabeležila je u periodu jul-septembar najjači kvartalni rezultat u poslednjih devet godina, s operativnom zaradom od 9,8 milijardi dolara.

    Mada je sirova nafta tradicionalno najveći izvor izvoznih prihoda Norveške, nagli rast cena gasa u poslednjih nekoliko meseci preokrenuo je situaciju u korist gasa.

    Vrednost izvoza gasa je u oktobru iznosila 72 milijarde kruna (8,27 milijardi dolara), što je petostruko povećanje u odnosu na pre godinu dana. Istovremeno, izvoz nafte je u oktobru vredeo 32,7 milijardi kruna (3,75 milijardi dolara), što je povećanje od 71,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

    Norveške isporuke gasa činile su lane 22 procenta ukupne potrošnje ovog energenta u Evropskoj uniji, zauzimajući drugo mesto iza ruskog tržišnog udela od 34 posto, prema podacima norveške vlade.

  • Vlasnik najveće hrvatske firme: “Dobar preduzetnik ne kupuje jahte dok je radnik na minimalcu”

    Vlasnik hrvatske kompanije Orbica Branko Roglić govorio je o ekonomiji, poslovanju, ali i o koroni.

    Njegov Orbico je, piše Novi list, najveća hrvatska kompanija.

    Ima promet od oko 2,5 milijardi evra, a ove godine očekuje povećanje prihoda na gotovo tri milijarde eura, kaže Roglić, koji je osnivač Orbica i predsednik njegovog Nadzornog odbora.

    “Prihodi naše kompanije tokom pandemije porasli su za 120 miliona evra. Postali smo praktično najveća kompanija u hrvatskim rukama. Najveća kompanija bila je Ina, ali je u pandemiji izgubila sedam milijardi kuna prihoda. Tako smo igrom okolnosti, i zato što smo dobro reagovali na pandemiju, postali prva kompanija u našoj zemlji, a koja je u hrvatskim rukama. Veća od nas je Fortenova, ali ona je samo delom u hrvatskim rukama”, kaže Roglić.

    O koroni

    “Najpre smo sve naše zaposlene poslali na rad od kuće. U kancelarijama su ostali samo šefovi, koji su koordinisali poslove. U skladištima smo promenili radno vreme, tako da smo od dve smene napravili tri. Svesno smo u skladištima proredili broj ljudi koji su u kontaktu. Dezinfikovali smo sve automobile, prostorije i svu robu koja dolazi u skladište”, objašnjava hrvatski preduzetnik u intervjuu za Novi list.

    “Te smo mere sproveli u svih 20 zemalja. Imali smo samo jedan smrtni slučaj među zaposlenima. Nažalost, preminuo je naš mlađi radnik u Bugarskoj. Imali smo i nekoliko težih slučajeva bolesti kovid 19. Ipak, mislimo da smo epidemiološke mere jako dobro sproveli i da smo ljudske žrtve i štete u poslovanju ograničili na najmanju meru”, dodaje on.

    O firmi

    “Od samog početka rada kompanije ideju sam izdigao iznad hijerarhije. Napravio sam to da ideja vodi kompaniju, a da je hijerarhija samo struktura koja tu ideju sprovodi. Dobrim se pokazalo i to što sam čoveka stavio u prvi plan. Mislim da je u preduzetništvu najvažnija briga za ljude, a ne za luksuz”, kaže Roglić.

    “Dobar preduzetnik ne kupuje jahte i ne živi luksuzno, a da njegov radnik istovremeno živi od minimalne plate i da nema dovoljno za svoju egzistenciju. Ponavljam, moje je mišljenje da je preduzetništvo briga za ljude. Tako sam se ponašao ceo život, a tako će biti i dalje”, istakao je.

  • Kineski “crni labud” širi krila na ceo svet?

    Kineski “crni labud” širi krila na ceo svet?

    Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena pomno prati razvoj situacije sa najzaduženijim gigantom za nekretnine na svetu – kineskim Evergrandeom.

    To je izjavila američka ministarka finansija Dženet Jelen, koja je upozorila da bi borba kompanije da vrati milijarde kredita mogla da ima posledice po globalnu ekonomiju.

    Evergrande, drugi najveći developer nekretnina u Kini, dužan je 300 milijardi dolara kreditorima.

    “Nekretnine su važan sektor kineske privrede. Na njih otpada oko 30 odsto potražnje. A usporavanje u Kini bi, naravno, imalo globalne posledice. Kineska ekonomija je velika, i ako bi usporila više nego što se očekivalo, to bi sigurno moglo da ima posledice po mnoge zemlje koje su trgovinski povezane sa Kinom”, rekla je Jelenova u emisiji “Face the Nation”, prenosi CBS.

    Godinama se Evergrande zaduživao kako bi finansirao izgradnju stanova, poslovnih zgrada i tržnih centara. Ali poslednjih meseci kompanija se našla pod finansijskim pritiskom i imala je poteškoće da vrati nagomilani dug.

    Zabrinutost da bi pad kompanije mogao da za posledicu ima udar na kineske banke, te da uzdrma ogromno tržište nekretnina u zemlji, potresla je globalna finansijska tržišta.

    Federalne rezerve su upozorile na direktne rizike za SAD u svom najnovijem izveštaju o finansijskoj stabilnosti.

    “Finansijski stresovi u Kini mogli bi da opterete globalna finansijska tržišta pogoršavajući nivoe rizika, prelivajući negativni uticaj i na globalni ekonomski rast, što bi naravno moglo da utiče i na Sjedinjene Države”, navodi se u izveštaju.

    Ekonomisti kažu da Peking može da spreči kinesku kreditnu krizu, ali da želi to da izbegne, kako ne bi odavao sliku “spasioca”, dok pokušava da primora druge kompanije da smanje oslanjanje na dug. Za sada, kineska vlada se nije oglašavala po pitanju toga da li bi mogla da interveniše u restrukturiranju duga Evergrandea.

    Jelenova je istakla da su firme poput Evergrandea problem sa kojim se bore kineski regulatori.

    “Kina ima sektor nekretnina sa firmama koje imaju preveliku zaduženost i to je nešto sa čime Kina pokušava da se izbori”, rekla je ministarka.

    Na pitanje da li kineski regulatori imaju kapacitet da upravljaju ovim rizicima, Jelenova je rekla: “Oni sigurno pokušavaju to da urade i to je nešto što pažljivo pratimo”.

    Federalne rezerve su saopštile da nastojanje Kine da razduži kompanije poput Evergrandea predstavlja određeni rizik.

  • Višković: Cijena struje u Srpskoj i ubuduće povoljnija nego u FBiH

    Višković: Cijena struje u Srpskoj i ubuduće povoljnija nego u FBiH

    Cijena električne energije u Republici Srpskoj, pogotovo za privredne subjekte, i ubuduće će biti povoljnija nego što je u drugom entitetu u BiH, rekao je premijer Republike Srpske Radovan Višković.

    On je podsjetio da cijene energenata ovih mjeseci divljaju na svjetskim berzama, te da očekuje da se tu situacija, na neki način, koliko toliko stabilizuje do kraja godine. Situacija je ista i sa gasom, kaže Višković

    „Znamo da je ugovor za isporuku gasa za Republiku Srpsku istekao već krajem septembra, ali cijene gase su ostale na istom nivou, iako je na svjetskim berzama otišla nekoliko puta. Imamo obećanje prijatelja iz Ruske Federacije, to je vidno, da cijena gasa u Srpskoj nije povećana i da će ona do kraja ove godine ostati na nivou na kojem je bila i u prethodnim mjesecima. To je velika pomoć za naše ljude, iako Srpska nije veliki konzument. To je velika pomoć koja je došla iz Ruske Federacije i želim da se zahvalim svim prijateljima iz Rusije jer su imali razumijevanja prema nama. I oni su svjesni da je došlo do divljanja cijena i očekuju da se ta cijena go kraja godine stabilizuje“; rekao je Višković.

    Što se tiče nafte i naftnih derivata, Višković je posjetio da je Vlada Republike Srpske još na početku epidemije virusa korona donijela odluku kojom su marže i u veleprodaji i u maloprodaji ograničene u fiksnom iznosu od šest do 20 feninga na nabavnu cijenu.

    „Na nabavnu cijenu na svjetkim berzama ne možemo da utičemo i možemo da kontrolišemo ove enrgente koji su pod kontrlom. Odgovornim radom Vlade i kontrolom ovih energenata na koje mi možemo uticati, stopa infalcije u Republici Srpskoj je u prošlom mjesecu bila na nivou od 2,6 posto što je podnošljiv koeficijent inflacije. Mi činimo sve da ga na tom nivou i zadržimo“, istakao je Višković.

  • Košarac: “Otvoreni Balkan” šansa za privredni napredak

    Košarac: “Otvoreni Balkan” šansa za privredni napredak

    Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara Staša Košarac izjavio je da jačanje saradnje i unapređenje ekonomskih veza na zapadnom Balkanu treba da bude prioritet politika na svim nivoima vlasti u BiH.

    Košarac je pozdravio aktivnosti koje Srbija, Sjeverna Makedonija i Albanija sprovode u okviru regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”, a koje će doprinijeti ekonomskom razvoju, povećanju broja investicija i radnih mjesta, saopšteno je iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara.

    Prema njegovim riječima, inicijativa “Otvoreni Balkan” predstavlja ozbiljnu šansu za privredni napredak Republike Srpske i Federacije BiH, budući da će regionalna ekonomska zona omogućiti olakšanu trgovinu robom i uslugama, kao i slobodno kretanje ljudi i kapitala u zemljama regiona.

    “Ne postoji nijedan opravdan razlog da se institucije na nivou BiH protive uključivanju u ekonomski perspektivne regionalne tokove. Zbog toga ponovo pozivam političke predstavnike iz FBiH da podrže i slijede politiku srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika i opredjeljenje institucija Republike Srpske da zajedno sa Srbijom i drugim zemljama regije budemo dio Otvorenog Balkana”, poručio je Košarac.

    On je podržao politike i napore institucija Republike Srpske na unapređenju poslovnog ambijenta u Republici Srpskoj, te ocijenio da bi pridruživanje “Otvorenom Balkanu” značilo dodatni zamajac ukupnom ekonomskom razvoju.

    Košarac je istakao da će to omogućiti slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala, bolju regionalnu povezanost, ubrzane administrativne procedure, smanjenje troškova, međusobno priznavanje sertifikata, te jedinstvene radne dozvole.

    – Regionalno povezivanje znači bolju ekonomsku perspektivu za privrednike iz Republike Srpske i FBiH, posebno ako imamo u vidu činjenicu da su zemlje Cefte jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, te da u prvih šest mjeseci 2021. bilježimo povećanje izvoza na tržišta ovih zemalja za 29,6 odsto u odnosi na isti period prošle godine – istakao je Košarac.

    On je ocijenio da je potpuno neprihvatljivo da politički predstavnici iz FBiH usporavaju i koče napredak i razvoj privrednog sektora u Republici Srpskoj i FBiH.

    – Institucije moraju biti servis privredi i nedopustivo je da se ekonomska perspektiva blokira i sabotira iz politikantskih razloga. Domaći privrednici ne smiju biti žrtve takvih politika – poručio je Košarac.

    On je pozdravio aktivnosti i spremnost Dodika i predstavnika institucija Republike Srpske da tokom susreta sa zvaničnicima Srbije razgovaraju o mogućnosti priključivanja Republike Srpske inicijativi “Otvoreni Balkan”.

    – Cijeneći značaj takvih nastojanja za domaći privredni sektor, u narednom periodu ću održati sastanke sa resornim ministrima iz Srbije, te Sjeverne Makedonije i Albanije kako bismo imali više informacija i razmotrili konkretne detalje u vezi sa “Otvorenim Balkanom” – najavio je Košarac.

    On je dodao da je ova inicijativa komplementarna sa postojećim regionalnim inicijativama i doprinosi jačanju privrednog rasta, prevladavanju ekonomske krize izvazvane pandemijom virusa korona, te modernizaciji privrede u skladu sa standardima EU.

  • Do kraja godine uspostaviti sistem za Otvoreni Balkan

    Do kraja godine uspostaviti sistem za Otvoreni Balkan

    • Predstavnici Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije na kraju dvodnevnog skupa inicijative “Otvoreni Balkan” u Nišu potpisali su sinoć zaključak u kome su definisane sve aktivnosti koje će doprinijeti olakšanju trgovine i biće sprovedene do samita koji se krajem decembra održava u Tirani.

    Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da će ove aktivnosti doprinijeti olakšavanju trgovine, saradnji u oblasti bezbjednosti hrane, fitosanitarne i veterinarske inspekcije.

    “Između ostalog, dogovoreno je da će se do kraja godine intenzivno raditi na uspostavljanju sistema za elektronsku razmenu svih neophodnih dokumenata, carinskih deklaracija, fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, kao i na unapređenju već postojećih sistema”, napisao je Mali na “Instagramu”.

    On je naveo da će realizacija ove mjere značajno doprinijeti manjem zadržavanju kamiona na granicama.

    Mali je dodao da je dogovoreno i potpisivanje sporazuma kojim će se omogućiti slobodan pristup tržištu rada građana tri zemlje, tako da će oni moći slobodno da borave i rade na teritoriji Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije.

    Osim toga, dogovoreno je da će do kraja godine sve tri zemlje uvesti sistem gdje će sve granične službe raditi neprekidno.

    “Sve tri strane će do kraja godine da potpišu i validiraju sporazume o priznavanju statusa ovlašćenih privrednih subjekata što će pojedinim kompanijama u velikoj meri olakšati prelazak granice i doneti druge benefite”, naveo je Mali.

    On je dodao da će biti osnovana i zajednička radna grupa koja će se baviti harmonizacijom poreske politike tri zemlje. – Predstavnici Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije na kraju dvodnevnog skupa inicijative “Otvoreni Balkan” u Nišu potpisali su sinoć zaključak u kome su definisane sve aktivnosti koje će doprinijeti olakšanju trgovine i biće sprovedene do samita koji se krajem decembra održava u Tirani.

    Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da će ove aktivnosti doprinijeti olakšavanju trgovine, saradnji u oblasti bezbjednosti hrane, fitosanitarne i veterinarske inspekcije.

    “Između ostalog, dogovoreno je da će se do kraja godine intenzivno raditi na uspostavljanju sistema za elektronsku razmenu svih neophodnih dokumenata, carinskih deklaracija, fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, kao i na unapređenju već postojećih sistema”, napisao je Mali na “Instagramu”.

    On je naveo da će realizacija ove mjere značajno doprinijeti manjem zadržavanju kamiona na granicama.

    Mali je dodao da je dogovoreno i potpisivanje sporazuma kojim će se omogućiti slobodan pristup tržištu rada građana tri zemlje, tako da će oni moći slobodno da borave i rade na teritoriji Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije.

    Osim toga, dogovoreno je da će do kraja godine sve tri zemlje uvesti sistem gdje će sve granične službe raditi neprekidno.

    “Sve tri strane će do kraja godine da potpišu i validiraju sporazume o priznavanju statusa ovlašćenih privrednih subjekata što će pojedinim kompanijama u velikoj meri olakšati prelazak granice i doneti druge benefite”, naveo je Mali.

    On je dodao da će biti osnovana i zajednička radna grupa koja će se baviti harmonizacijom poreske politike tri zemlje.