VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Pošte Srpske povećale prihod za 4.800.000 km

    Pošte Srpske povećale prihod za 4.800.000 km

    Preduzeće za poštanski saobraćaj Republike Srpske ad Banja Luka je uprkos otežavajućim okolnostima u tekućoj poslovnoj godini postiglo rast prihoda od 4.816.902 km i ostvarilo ukupan neto rezultat poslovanja od 1.064.417km.

    Pošte Srpske a.d. Banja Luka, kao društveno odgovorna kompanija, tokom prethodnog perioda, u okolnostima izazvanim pandemijom virusa SARS CoV-2, nastojale su održati funkcionisanje poštanskog sistema, bez zastoja u radu u svim naseljenim mjestima u Republici Srpskoj.

    Okolnosti izazvane pandemijom izazvale su negativne trendove u poslovanju globalne privrede, pa tako i u Poštama Srpske. Uprava preduzeća je krajem 2020. godine preduzela niz mjera za stabilizaciju, što je u konačnici rezultiralo pozitivnim poslovnim rezultatom, ostvarenim u prvom polugodištu z atekuću 2021. godinu.

    Pošte Srpske su u prvom polugodištu 2021. godine ostvarile ukupne prihode od 36.883.745 km, kao i ostale dobitke u iznosu od 206.108km. Ukupni prihodi veći su za 15%, odnosno za 4.875.331 km, u odnosu na ostvarene prihode u periodu I – IV 2020, odnosno 19% u odnosu na isti period u 2019.

    Povećanjem obima poslovnih aktivnosti nastala je i potreba za povećanjem obima operativnih kapaciteta, zbog čega je tokom proteklog perioda izvršeno obnavljanje djela transportnih sredstava i angažovanja dodatnih izvršilaca, u djelu koji se odnose na tehnološke procese rada u Preduzeću.

    Poslovni prihodi su veći za 14%, ostali prihodi za 109%, dok su finansijski prihodi u posmatranom periodu zabilježili rast za 31% u odnosu na isti period prošle godine. Uprava Preduzeća će zajedno sa svim zaposlenim radnicima nastaviti sa započetim procesima, uz kontinuiran rad na poboljšanju kvaliteta usluga, širenju kapaciteta i lepeze usluga.

    namjera Preduzeća je da nakon saniranja posljedica nastalih tokom prošlog perioda, obnovi i proširi poštanske kapacitete, nastavi aktivnosti na daljem poboljšanju kvaliteta i zadrži položaj nezaobilaznog privrednog subjekta, u domenu poslovnih aktivnosti poštanskog saobraćaja, finansijskih i ostalih usluga koje pruža.

  • Vučić: Gasovod kroz Srbiju je žila kucavica razvoja privrede

    Vučić: Gasovod kroz Srbiju je žila kucavica razvoja privrede

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je kompresorska stanica kod Velike Plane na gasovodu kroz Srbiju, koja bi trebalo da bude završena 1. oktobra, od izuzetne važnosti jer će obezbijediti dovod gasa od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.

    On je istakao da je ovaj gasovod, dug 402 kilometra kroz Srbiju, žila kucavica za razvoj privrede i privlačenje novih investitora i ukazao da će u narednih 20 godina prva po važnosti za stabilnost države biti energetska sigurnost, druga hrana, a treća uređenost javnih finansijsa.

    – Imamo najjeftiniju električnu energiju u Evropi i u regionu, zato što godišnje proizvodimo 34 teravata električne energije, najviše u regionu. Ali, naše potrebe će da rastu na tri milijarde kubnih metara gasa godišnje, a ići i na 4,5 milijarde godišnje. Time rastu naši investicioni kapaciteti, mogućnost privlačenja investitora i standard građana – rekao je Vučić.

    On je prenio zahvalnost predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu, ruskim i domaćim kompanijama, ističući da je kompresorska stanica projekat od značaja.

    – Kada budemo u stanju da na godišnjem nivou kroz ovaj gasovod protekne više od 12 milijardi kubnih metara gasa – mi smo ogroman posao uradili za našu zemlju. Pri tome, zarađivaćemo na tom gasu koji izvozimo u Mađarsku ili ćemo kroz našu tranzitnu mrežu da ga sprovedemo do drugih zemalja u regionu, bile to Hrvatska, BiH ili neka druga zemlja – rekao je Vučić.

    Vučić je napomenuo da je gas koji će teći ovim gasovodom tržištu više od 100 dolara jeftiniji “zato što je takav dogovor sa ruskom stranom”, a najvišeg je kvaliteta.

    Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko istakao je da će završetkom kompresorske stanice u oktobru Srbija dobiti dodatni gas i postati zemlja za transport gasa u Mađarsku, što znači povećanje prihoda, ali i poboljšanja, prije svega, ekonomskog i privrednog statusa zemlje, ali i političkog.

    Bocan-Harčenko je primijetio da je ovo i evropski projekat, budući da se koriste oprema i firme iz raznih zemalja i da će gasovod, koji se radi u saradnji sa Rusijom, obezbijediti diversifikaciju gasa i sve što se uklapa u pojam energetske bezbjednosti, odnosno povećaće energetsku bezbjednost u Srbiji, Bugarskoj, Mađarskoj i svuda u Evropi.

    – Bez obzira na različite priče koje čujemo širom svijeta i u Evropi po pitanju različitog snabdijevanja gasom, možemo da kažemo da je ovo evropsko gradilište i evropski projekat – rekao je Bocan-Harčenko.

    On je izrazio zahvalnost predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću jer zauzima veoma principijelan stav u vezi sa energetikom.

    Kompresorska stanica “Velika Plana” je jedina kompresorska stanica na trasi ovog gasovoda kroz Srbiju koji od Bugarske, gdje se spaja sa Turskim tokom, preko Srbije vodi do Mađarske i srednje Evrope. Početkom mjeseca “Srbijagas” i mađarska gasna kompanija “FGSZ” spojile su cijevi Balkanskog toka, čime je kompletirana čitava njegova trasa. Prve količine tranzitnog ruskog gasa kroz Srbiju do srednje Evrope trebalo bi da poteku 1. oktobra.

  • Dok BiH vodi unutrašnje borbe region ide naprijed

    Dok BiH vodi unutrašnje borbe region ide naprijed

    U isto vrijeme dok BiH zbog odluke odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka o zabrani negiranja genocida vodi unutrašnje borbe i ulazi u političku krizu, region ide naprijed i jača ekonomske odnose.

    Tako su se lideri Srbije Aleksandar Vučić, Albanije Edi Rama i Sjeverne Makedonije Zoran Zaev sastali i istakli da se zalažu za međusobno otvaranje granica za putovanja i poslove. Oni su negodovali zbog sporog tempa proširenja EU ističući pri tome značaj „mini Šengena“, odnosno „Otvorenog Balkana“ kako glasi novi naziv.

    Tri lidera su u Skoplju učestvovala na skupu regionalne inicijative za saradnju „Otvoreni Balkan“.

    – Treba da vidimo šta možemo da uradimo za sebe, šta možemo za naš narod, kako možemo da proširimo naše tržište – citirao je londonski list FT predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

    Tako su Albanija, Sjeverna Makedonija i Srbija odlučile da, prije nego što ih Evropska Unija primi u članstvo, kroz „Otvoreni Balkan“ ostvare ekonomske olakšice i razviju ekonomsku saradnju, kroz sporazume koje su potpisali. “Otvoreni Balkan” uključivaće postepeno olakšavanje putovanja, brže “zelene linije” na granicama i smanjeno vrijeme čekanja za teretna vozila, kao i lakše dobijanje radnih dozvola.Postoji nada da će zona, za koju je Vučić rekao da će zaživjeti prije kraja godine, vremenom uključiti i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Kada je realno očekivati da se to desiti.

    Ekonomista Zoran Pavlović kaže za Srpskainfo da je BiH nažalost daleko od ovog programa i da nije prepoznala koristi i dobrobit cijele priče.

    – Vidite šta se dešava na političkoj sceni ovdje u BiH. Teško da će se naći zajednički jezik za bilo šta. Koliko vidim nije se našao ni za gašenje požara u Neumu, tako da nisam optimista. Važnije je Bosni i Hercegovni da komšiji crkne krava, nego da ima tele. To nas prati u svemu i svačemu u životu i zato smo ovako tužni, ružni, bijedni, jadni i siromašni – ocijenio je Pavlović.

    Važno je reći, dodaje, da je otvaranje granica, što bi omogućio „Otvoreni Balkan“, značajno za sve ekonomije.

    – Neke ekonomije će dati više radne snage onima drugima kojima treba, neke će uspostaviti bolju ekonomsku saradnju u domenu proizvodnje roba i usluga i to neće biti na štetu učesnica, osim za one koji nisu pristale da uđu u priču – rekao je Pavlović.

    “Otvoreni Balkan” između ostalog znači olakšavanje uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, slobodni pristup tržištu rada.

    – Stav Evrope o takvim programima je pozitivan i EU to podržava, jer ako uđu u EU siromašne, jadne zemlje kakve su na Balkanu, onda će oni dobiti probleme, umjesto da dobiju partnere, a ako se ta ekonomija počne revitalizovati kroz neku regionalnu saradnju, onda će biti lakše taj prostor između Grčke i Hrvatske prihvatiti kao zajednicu zemalja koje bi mogle biti primljene u EU ili postati dio Evropske Unije u paketu, tako da je “Otvoreni Balkan” dobra priča – zaključio je Pavlović.

  • Šansa da BiH ima štand u Dubaiju još visi o koncu

    Šansa da BiH ima štand u Dubaiju još visi o koncu

    Još je neizvjesno da li će Bosna i Hercegovina imati svoj izložbeni štand na ovogodišnjem sajmu “EXPO Dubai”, koji je jedan od najvećih svjetskih izložbenih sajmova država koje traže investitore za svoje projekte i žele predstaviti privredu za inostrano tržište.

    Već mjesecima se čeka na odluku Vijeća ministara BiH u vezi sa učešćem na ovoj svjetskoj izložbi preduzetništva, a prema nezvaničnim informacijama, organizatori su čak ponudili i da finansiraju štand na kojem bi se BiH predstavljala.

    Učešće na ovom uglednom sajmu inače košta oko tri miliona KM. Budžet institucija BiH iz kojeg bi se finansiralo ovo učešće još nije usvojen, a s obzirom na to da je na snazi blokada rada institucija BiH zbog odluke predstavnika iz Republike Srpske da ne učestvuju u radu zbog nametnute odluke Valentina Incka, teško da će BiH moći obezbijediti učešće na ovom prvom velikom postkovid predstavljanju, ali ipak postoje određene šanse.

    Sajam “EXPO Dubai” će trajati od 1. oktobra 2021. godine do 31. marta 2022.

    Kako “Nezavisne” nezvanično saznaju, Privredna komora Republike Srbije ponudila je mogućnost da se BiH predstavi u okviru njihovog štanda, tako da bi, ukoliko bude interesa, a ne bude odluke Vijeća ministara BiH do 25. avgusta, do kada bi BiH trebalo da se prijavi za učešće, postoji i druga opcija, a to je da se predstavi u okviru štanda susjedne države.

    Nije problem više ni novac, kako su nas obavijestili iz Privredne komore FBiH, jer je organizator spreman platiti i mjesto i izgradnju štanda, ali još nema potvrde za učešće koju treba dati Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

    Iz Kabineta resornog ministra Staše Košarca juče nismo dobili odgovor do zaključenja ovog broja “Nezavisnih”.

    Ahmet Egrlić, predsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH, za “Nezavisne” kaže da se nadaju da Bosna i Hercegovina ipak neće propustiti priliku da se predstavi na ovogodišnjem sajmu u Dubaiu.

    “EXPO Dubai 2020”, ističe Egrlić, svjetska je izložba koja se organizuje pod sloganom “Connecting Minds, Creating the Future” te se posebno fokusira na tri područja: održivost, mobilnost i prilike.

    “Uvažavajući svoje mogućnosti, Bosna i Hercegovina se prijavila da sudjeluje u području ‘prilike’ s ciljem privlačenja ulagača i potencijalnih partnera u segment unapređenja usluga, a najviše u segment razvijanja turističkih ponuda, razmjene inovativnih rješenja u iskorištavanju prirodnih potencijala vezanih za drvni sektor, turizam i usluge. Kako se u BiH već tradicionalno iz godine u godinu bilježi sve veći broj dolazaka turista iz UAE i okolnih zemalja, ova manifestacija bi predstavljala i dobru priliku da se prezentuju upravo turistički potencijali Bosne i Hercegovine, a koji su zaista bogati”, kazao je Egrlić.

    Admir Čavalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Tuzli i ekonomski analitičar, ističe da je ovo prvi veliki postkovid sajam i da je to prilika da se ponovo rasplamsa ekonomska diplomatija koja je naglo pala tokom čitave pandemije, jer su se zemlje zatvorile, a manje se trgovalo.

    “Dakle, sada je pravo vrijeme da se otvore novi bilateralni, trilateralni, multilateralni odnosi u vezi s pitanjem vanjske trgovine i BiH mora učestvovati u navedenim. Tu je najveća šteta i vidimo kako neke posljedice domaćih političkih radnji i odluka imaju namjerno ili nenamjerno izuzetno štetne posljedice po ekonomiju. Mišljenja sam da ekonomiju treba pokušati depolitizirati maksimalno”, kaže Čavalić.

    Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, kazao je za “Nezavisne” da pojavljivanje BiH na ovako važnom događaju može da ima niz benefita te da je BiH dobila mnogo povoljnije uslove za učešće nego neke druge zemlje.

    “Problem je da još nema odluke, a to je dobra šansa da BiH predstavi sebe, svoje projekte, mogućnosti koje nudi BiH, jer je tu niz investitora koje možemo zainteresovati za saradnju sa privredom”, kazao je Blagojević, koji je potvrdio nezvaničnu najavu mogućnosti da se BiH predstavi u okviru štanda Privredne komore Republike Srbije, ali da bi bilo bolje da ima svoj štand.

    “Kako god bilo, mi ćemo tražiti bilo kakvu mogućnost da odemo i predstavimo se na toj izložbi”, kazao je Blagojević.

    Mirsad Jašarspahić, predsjednik Privredne komore FBiH, istakao je da je to veoma značajna izložba, da je organizator BiH ponudio i da o svom trošku izgradi štand te da ono što BiH treba da uradi jeste samo da potvrdi učešće na izložbi koja traje šest mjeseci i ništa više.

    “Jedino što moramo finansirati su naši odlasci tamo, a vjerujem da bi većina velikih firmi to i sama uradila samo da se predstavi na takvom mjestu”, kazao je Jašarspahić.

  • Nestle upozorio da bi hrana mogla još više poskupjeti

    Nestle upozorio da bi hrana mogla još više poskupjeti

    Najveći proizvođač hrane na svijetu Nestle je jučer ukazao da bi cijene prehrambrenih proizvoda mogle biti još više jer su troškovi proizvodnje i transporta sve skuplji.

    Poručili su da će morati povisiti cijene zbog skupljih troškova u drugoj polovini ove godine.

    “Inflacija praktično već nekoliko godina nije postojala, a zatim se naglo pojavila. To nas je direktno pogodilo”, izjavio je izvršni direktor Nestlea Mark Schneider.

    Ali, vjeruje da je inflacija prolazna. Nestle je najavio da će morati cijene proizvoda Gerber i Cheerios učiniti skupljima za dva posto kako bi kompenzirao poskupljenje troškova proizvodnje od četiri posto. U prvoj polovini ove godine Nestleovi proizvodi su već poskupjeli za 1,3 posto.

    Schneider je naglasio da se kompanija može nositi sa poskupljenjem proizvodnje za pojedine proizvode, kao što je npr. rast cijena kafe. No, tvrdi da ne mogu utjecati na troškove transporta za koje je naveo da predstavljaju veliki pritisak za kompaniju.

    Ranije su kompanije General Electric, Anheuser-Busch InBev, Unilever upozorili da će poskupjeti troškovi proizvodnje dok se globalna ekonomija oporavlja od pandemije koronavirusa. To je uzrokovano time što su se ekonomske aktivnosti ponovo naglo pokrenule, dok se svjetski lanac opskrbe suočava sa problemima.

    CNN je istakao da je veliko pitanje da li su nestašica i poskupljenje resursa potrebnih za proizvodnju privremeni ili je pandemija uzrokovala dugoročni rast cijena, a što bi za posljedicu moglo imati novu eru inflacije.

  • Pošte Srpske: Povećan prihod za 4,8 miliona maraka

    Pošte Srpske: Povećan prihod za 4,8 miliona maraka

    Preduzeće za poštanski saobraćaj Republike Srpske “Pošte Srske” uprkos otežavajućim okolnostima u tekućoj poslovnoj godini postiglo je rast prihoda od 4.816.902 KM i ostvarilo ukupan neto rezultat poslovanja u iznosu od 1.064.417 KM.

    Tokom prethodnog perioda u okolnostima izazvanim pandemijom virusa korona preduzeće je nastojalo održati funkcionisanje poštanskog sistema, bez zastoja u radu u svim naseljenim mjestima u Republici Srpskoj, navodi se u saopštenju “Pošta Srpske”.

    Okolnosti izazvane pandemijom su stvorile negativne trendove u poslovanju globalne privrede, pa tako i u “Poštama Srpske”, a Uprava preduzeća je krajem 2020. godine preduzela niz mjera za stabilizaciju, što je rezultiralo pozitivnim poslovnim rezultatom ostvarenim u prvom polugodištu ove godine.

    U prvom polugodištu 2021. godine ostvareni su ukupni prihodi u iznosu od 36.883.745 KM, kao i ostale dobitke perioda u iznosu od 206.108 KM.

    Ukupni prihodi su veći za 15 odsto ili za 4.875.331 KM u odnosu na ostvarene prihode u periodu januar-juni 2020. godine, odnosno za 19 odsto ili za 5.961.363 KM veći u odnosu na isti period u 2019. godini.

    Povećanjem obima poslovnih aktivnosti nastala je potreba za povećanjem operativnih kapaciteta, zbog čega je tokom proteklog perioda obnovljen dio transportnih sredstava, te za angažovanje dodatnih izvršilaca u dijelu koji se odnosi na tehnološke procese rada u preduzeću.

    Poslovni prihodi su veći za 15 odsto ili za 4.816.902 KM, ostali prihodi za 109 odsto ili za 181.670 KM, dok su finansijski prihodi u posmatranom periodu takođe zabilježili rast u odnosu na isti period prošle godine 31 odsto ili za 22.845 KM.

    Uprava preduzeća će zajedno sa svim zaposlenim radnicima nastaviti sa započetim procesima, uz kontinuiran rad na poboljšanju kvaliteta usluga, širenju kapaciteta i lepeze usluga, navedeno je u saopštenju.

  • “Otvoreni Balkan” Predstavljeno novo ime Mini-Šengena, lideri potpisali ugovore o regionalnoj saradnji

    “Otvoreni Balkan” Predstavljeno novo ime Mini-Šengena, lideri potpisali ugovore o regionalnoj saradnji

    Danas na zatvaranju oficijalnog dijela regionalnog ekonomskog foruma u Skoplju predstavljeno je novo ime i logo Mini-Šengena. Od danas ova inicijativa se zove “Open Balkan” tj. “Otvoreni Balkan”.

    Prije samog otkrivanja i prezentovanja, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev potpisali su tri sporazuma:

    – Memorandum o razumjevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu

    – Memorandum o razumjevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu

    – Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu

    Regionalni ekonomski forim u Skoplju okuplja oko 350 kompanija sa Zapadnog Balkana, a forum je jedinstvena prilika za poslovne sastanke privrednika u formatu B2B (biznis tu biznis), prenosi Blic.

    Na forumu prisustvuju kompanije iz Srbije, Albanije, Sjeverne Makedonije, Bosne i Hercegovine, ali i regionalne i evropske kompanije, kao i predstavnici vlada, finansijskih institucija, univerziteta, međunarodnih delegacija i asocijacija.

    Forum se održava pod organizacijom privredne komore Srbije, Sjeverne Makedonije i Albanije. Najveći broj kompanija koje učestvuju na forumu su iz poljoprivrednog i građevinskog sektora, prehrambene, tekstilne i mašinske i auto industrije, turizma, telekomunikacija, IT sektora i transporta, ali i logistike.

  • Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Ipak nema dovoljno poslova sa većim zaradama, što je jedan od razloga zbog kojih naši radnici odlaze u inostranstvo.

    Italijanska kompanija „Geoks” otvorila je pogone u Vranju pre pet godina, kada je Srbija bila destinacija koja se promovisala kao država jeftine radne snage. Danas se priča o tome da ova firma napušta našu zemlju, a kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, Srbija će biti u novom problemu, tvrdi premijerka Ana Brnabić, jer će se „radno intenzivne investicije seliti ka državama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom”.

    Da li je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg i „Geoks” planira da se povuče, pitanje je na koje se još ne zna odgovor, a dotad ostaje i nedoumica oko toga da li u stvari Srbija postaje zemlja skupe radne snage zbog koje će u budućnosti sve više da gubi investitore.

    Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, smatra da u našoj državi i dalje ima mesta za kompanije koje traže jeftinu radnu snagu ako se pogleda nepovoljna obrazovna struktura građana na birou rada, gde veliki deo čine ljudi sa srednjom školom.

    – Oni mogu za dva-tri dana da prođu kroz obuke za neke poslove, kao na primer u „Juri”. Onda je, po definiciji, tu i zarada niska. Isto tako, za neke poslove u Srbiji (građevinarstvo, manuelni radovi u poljoprivredi) sada dolaze radnici iz drugih zemalja, a to su poslovi koji su tipično nisko plaćeni. Ovo ipak nije rezultat samo činjenice da domaća radna snaga zahteva veću platu (mada je delom i to slučaj), već i toga da u ovom domenu postoji zakonska i rupa u oblasti kontrole inspektorata za rad. Jer, povoljnost angažovanja ovakvih radnika zasnovana je na kršenju njihovih prava, od velikog broja časova rada do neispunjavanja obaveza iz standardnog ugovora o radu – napominje Jakobi.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u maju iznosila je 65.025 dinara, ali je istina da većina zaposlenih zarađuje osetno manje na šta često upozoravaju sindikati. Podsećaju da je u Srbiji oko 350.000 zaposlenih na minimalcu, a trećina zaradi do 35.000 dinara.

    Isto tako, na sajtu Razvojne agencije Srbije, koju je osnovala vlada, može se naći brošura pod nazivom „Zašto investirati u Srbiji” gde je naglašeno da je u našoj zemlji stopa nezaposlenosti 9,9 odsto, u čijoj strukturi sa 59,3 procenta učestvuju oni sa srednjoškolskim obrazovanjem.

    Shodno tome, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje želi da se predstavlja kao država u kojoj postoji radna snaga, spremna da obavlja posao za niske zarade, kako bi se motivisali strani ulagači.

    Sindikati smatraju da je to potpuno pogrešna investiciona politika, a i predstavnici vlasti sve manje to apostrofiraju.

    Ipak, u ovoj brošuri navedeno je da je prosečna bruto plata u našoj zemlji 706 evra što je, kada se poredi sa državama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko. U Rumuniji, recimo, prosečna bruto zarada iznosi 1.067 evra, u Mađarskoj 1.149, u Poljskoj 1.163, dok je u Češkoj 1.346 evra, piše u brošuri.

    Ako, međutim, u Srbiji ima sve manje jeftine radne snage, da li onda imamo takvu strukturu privrede koja nudi kompleksne poslove i više zarade?

    – Takvih poslova očito ima, jer je primećeno da sada privlačimo inostrana ulaganja sa nešto višim stepenom tehnološke složenosti. Takođe, u upravljačkom delu tih kompanija ima više kadra iz Srbije što pokazuje da se pojavio prostor za angažovanje radne snage iz naše zemlje i na višim pozicijama koje nose i bolju zaradu, a ne samo na prostim poslovima u proizvodnji – napominje Jakobi.

    Dodaje, da takvih poslova ipak nema dovoljno što je jedan od razloga zbog kojeg građani, sada već iz velikog broja zanimanja, i svih godišta, napuštaju Srbiju da bi radili u drugim državama.

    – U našoj zemlji sve veći broj mladih počinje da obavlja posao za poslodavce preko interneta, bilo preko platformi ili kroz individualne ugovore. To pokazuje između ostalog da Srbija i dalje nema dovoljno poslova na kojima bi zaposlila stručnu, pre svega, mladu radnu snagu. Oni onda tragaju za poslodavcima van Srbije, ne napuštajući zemlju. Uz to, i dalje postoji problem poreskog tereta oporezivanja ovih prihoda i pitanje regulisanja radnih prava, gde se uprkos obećanju vlade da će ovaj problem biti rešen, ništa nije dogodilo – podseća Jakobi.

  • Rio Tinto izdvojio 2,4 milijarde dolara za rudnik u Jadru

    Rio Tinto izdvojio 2,4 milijarde dolara za rudnik u Jadru

    Kompanija Rio Tinto izdvojila je 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata u okviru Projekta Jadar u Loznici, jedan od najvećih grinfild projekata litijuma na svetu, saopštila je danas ta kompanija.

    Projekat Jadar mora do dobije sva neophodna odobrenja, dozvole i licence i nastaviće da se realizuje u saradnji sa lokalnom zajednicom, Vladom Republike Srbije i nevladinim sektorom, ističe se u saopštenju.

    „Ovo je važna prekretnica za projekat i snažna potvrda opredeljenju Rio Tinta da podrži Srbiju kao vodećeg dobavljača litijuma, imajući u vidu obim i visoki kvalitet sastava ležišta Jadar”, navodi se u saopštenju Rio Tinta.

    „Realizacija projekta Jadar će pozicionirati Rio Tinto kao najvećeg proizvođača litijuma u Evropi za najmanje 15 narednih godina. Osim toga, planirano je da Jadar proizvodi borate koji se koriste u razvoju opreme za obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli i vetroturbine”, ističe se u saopštenju.

    Podseća se da Projekat Jadar obuhvata podzemni rudnik sa pripadajućom infrastrukturom i opremom, uključujući električna vozila za vuču, kao i postrojenje za hemijsku preradu litijum-karbonata kvaliteta pogodnog za proizvodnju baterija.

    „Kako bi se uticaj na lokalnu zajednicu smanjio na najmanju moguću meru, rudnik će biti izgrađen u skladu sa najvišim ekološkim standardima, uključujući korišćenje suvog slaganja industrijskog otpada. Ova inovativna metoda omogućava postupno rekultivisanje suvog otpada vegetacijom i zemljom, bez potrebe za izgradnjom brane za tečni otpad”, piše u saopštenju Rio Tinta.

    Najavljuje se da će nakon izgradnje, kompleks Jadar biti moderno industrijsko postrojenje sa digitalno umreženim podzemnim rudnikom, koji se u realnom vremenu nadgleda iz operativnog centra.

    „Kako bi se smanjile emisije ugljenika i potrošnja energije, u podzemnom rudniku koristiće se flota gotovo u potpunosti električnih vozila. Upravljanje vodama obavljaće se uz pomoć najsavremenijeg postrojenja, zahvaljujući kome će približno 70 odsto vode biti korišćeno iz recikliranih izvora ili prečišćene vode iz rudnika”, ističe se u saopštenju.

    Naglašava se da će Jadar biti najveća rudarsko-procesna investicija u Srbiji koji ima potencijala da doprinese BDP-u Srbije direktno sa jedan odsto i četiri procenta indirektno, uključujući mnoge srpske dobavljače tokom faze izgradnje rudnika.

    Realizacija projekta omogućiće da Jadar bude veliki poslodavac u Srbiji i regionu, navpodi Rio Tinto.

    Precizira se da će tokom izgradnje ovog projekta biti otvoreno oko 2.100 radnih mesta, dok će u fazi rada rudnika i prerade mineralne sirovine biti zaposleno 1.000 ljudi.

    „Rio Tinto se takođe obavezuje da će pružiti pomoć razvoju lokalnih biznisa, kako bi mogli da podrže rad rudnika tokom narednih decenija”, navodi se ui saopštenju.

    „Imamo veliko poverenje u projekat Jadar, spremni smo da investiramo, uz uslov da dobijemo sve neophodne dozvole. Ovaj projekat će Srbiji i Rio Tintu omogućiti da odgovore na rastuću potražnju za litijumom, u skladu sa globalnom energetskom tranzicijom i ojačati našu ponudu posebno na evropskom tržištu. Jadar ima potencijal da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje preko milion električnih vozila godišnje“, izjavio je izvršni direktor kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm.

    On je dodao da su ležište Jadar i njegov jedinstveni mineral jadarit otkrili geolozi Rio Tinta 2004. godine u blizini Loznice.

    Naglasio je da ovo ležište sadrži visokokvalitetni bor i litijum, zahvaljujući čemu može da podrži dugotrajne operacije u prvom kvartilu operativnih troškova za oba proizvoda.

    „Posvećeni smo održavanju najviših ekoloških standarda, minimalizovanju uticaja i izgradnji održive budućnosti u zajednicama u kojima poslujemo. Svesni smo da ovaj projekat možemo da realizujemo samo ukoliko slušamo i razmatramo stavove svih zainteresovanih strana”, rekao je Stausholm.

    Rio Tinto navodi da su sledeći koraci realizacije projekta dobijanje odobrenja za eksploataciono polje, kao i svih dozvola i odobrenja, što obuhvata i odobrenje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

    Kompanija, u skladu sa regulativom Republike Srbije, poziva sve zainteresovane strane da učestvuju u procesu javne rasprave o studijama uticaja na životnu sredinu.

    „Uz to, Rio Tinto nastavlja da organizuje i niz okruglih stolova sa nevladinim organizacijama i širom javnošću kako bi podstakao otvoren dijalog”, ističe se u saopštenju.

    Dodaje se da je odobrenje studije procena uticaja na životnu sredinu neophodno za početak radova, a planirano je da izgradnja rudnika počne tokom 2022. godine.

  • Ministarstvo bez reakcije na poskupljenja: Marže na osnovne životne namirnice i gorivo neće biti smanjene

    Ministarstvo bez reakcije na poskupljenja: Marže na osnovne životne namirnice i gorivo neće biti smanjene

    Da bi marže na osnovne životne namirnice u Srpskoj bile smanjene treba da dođe do značajnijih poremećaja na tržištu ili vanrednog stanja, kao što se desilo lane.

    Ovo poručuju iz Ministarstva trgovine i turizma RS nakon što su iz Saveza sindikata RS pozvali Vladu RS da, smanjenjem marže na veliko i malo, ublaži nekontrolisana i izuzetno visoka poskupljenja osnovnih životnih namirnica i goriva.

    U ministarstvu naglašavaju da bi intervencija smanjenja marži na ove robe opravdanje imala samo u pomenutim situacijama.

    Podsjećaju da je u RS na snazi Uredba o ograničavanju marži u prometu robe, kojom se ograničava marža pri formiranju cijena u prometu na veliko, odnosno na malo.

    – Ovom uredbom marža se ograničava isključivo na proizvode koji spadaju u osnovne životne namirnice – so, životinjska mast, suncokretovo ulje i biljna mast, margarin, pasterizovano mlijeko, jogurt, pšenično brašno, hljeb, šećer, hrana za dojenčad i hrana za bebe, lijekovi. Cilj donošenja uredbe kojom je propisana maksimalna marža na osnovne životne namirnice jeste da se zaštite oni slojevi čija je platežna moć najslabija – kažu za Srpskainfo u ovom ministarstvu.

    Naglašavaju da ograničena marža, koja se računa na nabavnu cijenu, u prometu na veliko maksimalno iznosi osam odsto, a na malo maksimalno 10 odsto.

    – Trgovcima na veliko naftnim derivatima propisuje se maksimalna veleprodajna marža u apsolutnom iznosu od 0,06 KM, a onima koji trguju na malo od 0,25 KM po litri derivata – objašnjavaju u ministarstvu.

    Iz Saveza sindikata RS upozorili su da u posljednjih nekoliko mjeseci na tržištu imamo svakodnevna poskupljenja osnovnih namirnica.

    – Očekujemo da Vlada RS pomogne građanima kako bi imali što manje posljedica po kućni budžet i kako bi se zaustavilo dodatno urušavanje ekonomskog i socijalnog položaja zaposlenih – poručili su iz ovog sindikata.

    Podsjetimo, za godinu dana litar goriva u RS poskupio je za oko 24 odsto, a litar ulja za čak 40 odsto.