Kategorija: Ekonomija

Odluka ruskog predsjednika Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu mogla bi još više povećati cijene u trenutku kada inflacija već raste najbrže u posljednjih nekoliko decenija.

Ekonomisti se utrkuju u procjeni uticaja napada, koji bi mogao izazvati najveći rat u Evropi od 1945. godine. Malo je vjerovatno da će sukob vratiti svjetsku ekonomiju u recesiju, kažu, ali tržišni nemir, prijetnja sankcijama i potencijalni prekidi u snabdijevanju već podižu veleprodajne cijene energije i nekih poljoprivrednih proizvoda. Kao rezultat toga, potrošači će plaćati više za benzin i hranu.

“Inflacija će vjerovatno dostići vrhunac na višim nivoima od onih koje smo predviđali prije samo nekoliko dana”, rekao je Ben May, direktor globalnog makro istraživanja u Oxford Economics, piše CNN.

Evo šta bi zbog toga moglo poskupjeti širom svijeta.

Nafta

Globalne cijene nafte skočile su u četvrtak iznad 105 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od 2014. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama cijene nafte su se približile 100 dolara po barelu. To će vozačima poskupiti punjenje rezervoara. U Sjedinjenim Američkim Državama, prosječna cijena galona plina porasla je na 3,54 dolara, sa 3,33 dolara prije mjesec dana i 2,66 dolara u ovo doba prošle godine.

Bidenova administracija istražuje načine da ublaži rast cijena gasa, iako nije jasno koliko se može učiniti s obzirom na veliku potražnju i ograničenu ponudu.

Raste i cijena prirodnog plina koji se koristi za grijanje domova i elektroprivrede. Referentna cijena u Evropi porasla je u četvrtak 29 posto na 114,65 eura (127,80 dolara) po megavat satu, prema podacima Independent Commodity Intelligence Services.

To je ispod historijskog maksimuma postignutog prije Božića, ali će i dalje pogoditi džepove ako cijene ostanu povišene. Bank of America je ranije procijenila da će evropska domaćinstva ove godine platiti 650 eura (724 dolara) više za energiju, čime bi prosječna potrošnja iznosila 1.850 eura (2.061 dolar).

Veći troškovi energije će povećati troškove i za kompanije. Gorivo za mlazne avione će poskupjeti za aviokompanije, što bi potencijalno moglo izazvati veće cijene avionskih karata, dok će proizvođači koji koriste mnogo energije, poput proizvođača čelika, biti pritisnuti. To bi moglo zahvatiti cijelu ekonomiju.

Hrana

Globalne cijene hrane već su bile blizu 10-godišnjeg maksimuma. Sada bi sukob Rusije i Ukrajine mogao pogoršati stvari.

Rusija je najveći svjetski izvoznik pšenice, dok je Ukrajina značajan izvoznik pšenice i kukuruza. Izvoze i biljna ulja. Cijene pšenice su u četvrtak skočile na najviši nivo od 2012. godine. Skočila je i cijena kukuruza. Soja, koja često trguje uporedo sa kukuruzom, također je porasla.

Egipat i Turska su najveći kupci ruske pšenice, ali oni neće biti jedini pogođeni ako isporuke kasne ili sankcije ometaju izvoz.

“Bez obzira na to gdje tačno idu namirnice, jasno je da ako općenito postoji nestašica u svijetu, onda će cijena rasti”, rekla je May.

Ukrajina i dalje treba da izveze 15 miliona metričkih tona kukuruza i između 5 i 6 miliona metričkih tona pšenice ove sezone, prema analitičaru robe Rabobanke Michaelu Magdovitzu.

Sada se kupci poput Kine okreću Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama kako bi popunili prazninu. Ako se borbe budu odugovlačile, ograničene zalihe bi mogle postati još ograničenije.

“Ako imate dugotrajan sukob, onda morate pronaći mnogo veći iznos”, rekao je Magdovitz.

Helima Croft, šef globalne robne strategije u RBC Capital Markets, rekla je da rizik od veće inflacije cijena hrane “izgleda akutan” jer Rusija i Ukrajina zajedno čine 25 posto svjetskog izvoza pšenice, dok samo Ukrajina čini 13 posto izvoza kukuruza.

Postoji još jedan potencijalni udarac za poljoprivrednike: Rusija je najveći proizvođač amonijum nitrata, ključne komponente đubriva, dodaje RBC.

Američki ministar poljoprivrede Tom Vilsack rekao je u četvrtak da bi evropski potrošači mogli biti izloženiji skoku cijena hrane nego Amerikanci.

Metali

Cijena metala koji se koristi u širokom spektru potrošačkih proizvoda raste dok investitori gledaju u posljedice invazije i vagaju da li bi sankcije mogle utjecati na zalihe.

“Rusija je glavni proizvođač metala, uključujući aluminijum i nikl, a također je i značajan proizvođač bakra. Tržišni izvori vjeruju da bi skoro izvjesnost da će strožije sankcije biti uvedene na trgovinu s Rusijom mogle dodatno smanjiti zalihe na globalnim tržištima koja su već tijesna”, kažu analitičari S&P Global Plattsa.

Cijene aluminijuma u Londonu su u četvrtak skočile na rekordno visok nivo.

Ruski Rusal, koji je ranije bio sankcioniran od SAD-a, jedan je od najvećih svjetskih proizvođača aluminija. Ako se uvedu nove kazne, to bi moglo dovesti do vrtoglavog skoka cijena.

Cijene su već bile povišene jer su topionice u Evropi morale smanjiti proizvodnju zbog rastućih troškova električne energije. Čak i ako Rusal ne bude sankcionisan, najnoviji skok cijena energije mogao bi pogoršati situaciju.

Metali kao što je aluminijum se koriste u hiljadama proizvoda širom svijeta, od limenki za hranu i piće do vozila i elektronike.

Na globalnim tržištima kapitala zavladala je danas panika zbog ruske vojne akcije u Ukrajini, pokrenuvši opštu rasprodaju akcija, dok su cijene dolara, zlata i nafte porasle.

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, pao je za više od 3,2 posto, pri čemu su australijske akcije u minusu većem od 3,0 procenta, a akcije kineskih najlikvidnijih kompanija su u gubitku od 1,3 odsto, izvještava Rojters.

Tokijski indeks Nikei je potonuo za 2,4 procenta.

Izgleda da će se pad akcija iz Azije produžiti danas na berzama u Evropi i Sjedinjenim Državama, a da će cijene sirovina nastaviti nagli uspon, što dodatno povećava rizike u pogledu inflacije i ekonomskog rasta.

Akcije industrijskih kompanija na terminskom trgovanju u Njujorku, koje mjeri indeks Dau Džons od jutros su u padu za 720 poena, ili 2,19 posto, fjučersi akcija u indeksnoj korpi S&P 500 su u minusu za 2,26 odsto, dok se vrijednost akcija tehnoloških kompanija vezanih za indeks Nasdak 100 stropoštala za 2,73 procenta, prema najnovijim podacima CNBC-a.

Slično je i kretanje akcija na evropskim tržištima kapitala. Terminski indeks EuroStoks 50 i njemački DAKS su potonuli za više od 3,5 posto na ranom trgovanju, dok je londonski FTSE oslabio za 2,0 procenta.

Izrazita nestabilnost na berzama izazvana je produbljivanjem rusko-ukrajinskog konflikta, pri čemu je indeks volatilnosti CBOE, koji mjeri stepen straha na Vol Stritu, skočio za više od 55 posto u proteklih devet dana.

Geopolitičke tenzije su se odrazile i na prinose na američke obveznice. Prinos na referentne 10-godišnje obveznice SAD-a pao je na 1,8681 odsto sa jučerašnjeg nivoa od 1,977 posto. Takođe ke potonuo prinos na dvogodišnje dužničke hartije sa 1,6 na 1,5 procenata.

Globalno okretanje investitora ka ulaganjima u sigurnu imovinu podstakao je skok dolara za više od pola procenta prema korpi rivalskih valuta, na 96,715 poena, dok je evro pao za 0,8 odsto na 1,1220 dolara.

Ošta rasprodaja se proširila i na tržišta kriptovaluta, gurnuvši bitkoin ispod nivoa od 35.000 dolara prvi put u posljednjih mjesec dana.

S druge strane, nafta je danas prvi put od 2014. godine prešla nivo od 100 dolara za barel, pri čemu se evropska nafta Brent trgovala jutros po cijeni od 101,93 dolara.

Skočila je i vrijednost zlata na sport tržištu za više od 1,7 procenata, dostižući najviši nivo od početka januara 2021.

Rublja pala za 5,8 odsto
Ruska rublja je pala danas na rekordno nizak nivo, a evro se spustio na višegodišnji minimum prema dolaru i švajcarskom franku nakon vijesti o tome da je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu.

Rublja je potonula za čak 5,77 odsto na 86,1198 za dolar.

Moskovska berza je suspendovala trgovinske operacije na svim tržištima zbog sunovrata nacionalne valute i cena akcija.

Potezi evropskih zemalja koji su uslijedili nakon što je predsjednik Rusije Vladimir Putin priznao Donjeck i Lugansk doveli su do rasta cijene energenata, a Srbija i Srpska su sigurne do početka juna, nakon čega može doći do poskupljenja gasa.

Predsjednik Udruženja za gas Srbije i ekspert za energetiku Vojislav Vuletić rekao je da cijena gasa skače na dnevnom nivou, te da je juče iznosila 950 dolara za 1.000 kubika.

• Pojavila se i informacija da je kancelar Nemačke Olaf Šulc zabranio da se preko “Severnog toka dva” Evropi dostavlja gas. Evropa trenutno svojim potezima nanosi sama sebi štetu jer upravo na taj način diže cenu gasa – kazao je Vuletić.

On je naglasio i da je priča o tečnom gasu iz SAD ništa drugo do “američka žvaka”.

• To je priča bez ikakvog osnova. Tečnog gasa u svetu na tržištu ima jako malo, a Evropa troši više od 500 milijardi kubnih metara godišnje. Tečnog prirodnog gasa nema. Sav tečni gas koji se u svetu proizvede ne bi zadovoljio potrebe Evrope. Svedoci smo i američkih priča da će na našim prostorima graditi razne gasovode, ali od svega toga nije bilo ništa. U ovom trenutku postoji samo ruski gas i tačka – rekao je Vuletić.

Kada je riječ o Srbiji i Republici Srpskoj, Vuletić navodi da su Srbija i RS stabilne o pitanju snabdijevanja gasom jer ima “Turski”, odnosno “Balkanski tok”.

• Mi imamo ugovor sa “Gaspromom” do juna o isporuci gasa i to po povoljnoj ceni. Srbija i “Gasprom” će se dogovarati o novim količinama i cenama, ali se može očekivati da će iznos biti veći od sadašnjeg jer raste cena barela nafte – naveo je Vuletić i poručio da ne treba nikako očekivati višu cijenu od one koju sada Evropa plaća svojom glupošću.

Vuletić je naveo i da u “Turskom”, odnosno “Balkanskom toku” postoje dovoljne količine gasa.

Direktor “Gas-Resa” Ljubo Glamočić rekao je “Glasu” da Srpska sa “Gasprom-eksportom” iz Peterburga ima ugovor o isporuci gasa do kraja maja.

• Cijena gasa je vezana za kretanje cijene nafte. Ta cijena se usklađuje kvartalno. Do 31. maja mi imamo fiksnu cijenu po ugovoru. U januaru smo izmirili svoje obaveze po dogovorenoj cijeni te dali avans za februar kao i mart ove godine – rekao je Glamočić.

On ne očekuje nikakva pomjeranja i odstupanja od ugovorenih pravila kada je riječ o cijeni i isporuci gasa.

• Mi se gasom snabdijevamo preko “Balkanskog toka” koji ide direktno preko Crnog mora, Turske, Bugarske, te preko Zaječara ulazi u Srbiju, odakle jedan krak ide ka BiH. Dakle, gas koji RS dobija ne prolazi kroz Ukrajinu. Zbog toga mi ne očekujemo bilo kakve probleme – naveo je Glamočić.

On je naveo i da je evidentno da cijena nafte raste u ovom kvartalu te da će novo usaglašavanje uslijediti 1. aprila.

• Ima naznaka o povećanju cijena, ali ja ne očekujem da to bude značajno – poručio je Glamočić.

Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev predviđa da će u Evropi gas koštati 2.000 evra zbog obustavljanja sertifikacije “Sjevernog toka dva”.

• Njemački kancelar Olaf Šolc zatražio je da se obustavi sertifikacija gasovoda “Sjeverni tok dva”. Dobro došli u novi svijet u kome će Evropljani plaćati 2.000 evra za hiljadu kubnih metara gasa! – napisao je Medvedev na “Tviteru”.

Prednost

Energetičar i ekonomski analitičar iz Beograda Miloš Zdravković rekao je “Glasu Srpske” da visoke cijene gasa u Evropi dugoročno ne odgovaraju ni Rusiji.

• Srbija, ali i RS imaju bolju geostratešku poziciju u odnosu na druge zemlje Balkana i južne Evrope jer su na direktnoj liniji “Turskog toka”. Pored toga, vredne investicije iz Rusije realizovane su u Srbiji i Srpskoj. Nema potrebe ni za kakvim strahom. Rusi će i dalje ulagati. Dakle, mi imamo stratešku energetsku prednost u odnosu na naše komšije – rekao je Zdravković.

Cijena gasa u Evropi uzletela je jutros za 35 odsto premašivši nivo od 1.400 dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci sa londonskoj berze ICE.

Gas za isporuku u martu ugovaran je na holandskom TTF čvorištu po ceni od 1.414,5 dolara za hiljadu kubika, što je 120 evra po megavat-času, izveštava Tas.

Istovremeno, Rojters javlja da je protok prirodnog gasa kroz gasovod Jamal-Evropa ka Poljskoj prepolovljen danas, i da se za sada ne zna da li je smanjenje protoka povezano sa razvojem situacije u Ukrajini, gde je Rusija pokrenula, kako je saopšteno, specijalnu vojnu operaciju.

Ukrajina je druga velika tranzitna ruta za izvoz ruskog gasa u Evropu, dodaje britanska agencija i napomuinje da je ruska državna gasna kompanija Gasprom odbila zahtev za komentarom.

Popunjenost skladišta u Austriji samo 17 odsto

Popunjenost skladišta gasa u Austriji je trenutno između 17 i 18 odsto, što je najmanje u EU, ali i pored toga se ne strahuje od zatvaranja “ruskih slavina” usled ukrajinske krize i sankcija protiv Rusije.

Naime, Austrija ima relativno velike kapacitete za skladištenje rezervi gasa.

Tako skladišta imaju kapacitet od 95,5 teravat-sati.

Poređenja radi najveću popunjenost skladišta ima Portugal sa više od 80 odsto, ali to je svega 3,57 teravat-sati gasa.

Velika skladišta gasa postoje u Hajdahu, gde, između ostalih, i ruski Gazprom ima svoja skladišta.

Dalja skladišta imaju OMV, RAG, kao u Uniper.

Prema zvaničnim podacima popunjenost skladiša OMV je 17.februara bila na 21,1 odsto, odnosno 5,34 teravat-sati, popunjenost skladišta RAG je na 19,1 odsto, odnosno 3,84 teravat-sati.

Popunjenost Uniperovih skladišta je 20,7 odsto sa 362 teravatsati.

Širom EU je popunjenost skladišta gasa na oko 30 odsto.

To je ukupno 340 teravat-sati.

U Nemačkoj je popunjenost skladišta gasa na 31 odsto odnosno 214 tevarat-sati, u Italiji 40 odsto, ili 198 teravat-sati, Holandii 22 odsto ili 144 teravat-sati, i Francuskoj 25 odsto, odosnon 128 teravat-sati.

Eksperti u Austriji ukazuju da mora da se smanji zavisnost od ruskog gasa i da treba pred iduću zimu tražiti alternativne dostavljače gasa.

Džeremi Grantam nedavno je dijagnostikovao četvrti američki “supermjehur” i upozorio da će berzanski indeks S&P 500 pasti za 43% nakon što balon pukne.

Veteran među investitorima i suosnivač kompanije GMO, specijalizovane za upravljanje imovinom, objasnio je u intervjuu za Foks biznis kako investitori treba da se pozicioniraju u trenutnoj situaciji.

“Ono što bih uradio jeste da se pobrinem da postoji rezerva gotovine. Možda će biti sjajnih prilika za kupovinu u narednih nekoliko godina”, rekao je.

Ranije je podsetimo, poručio da čuva gotovinu kako bi mogao da je lako upotrebi, kao i malu količinu zlata i srebra.

“Drugo, pokušao bih da izbegnem američke akcije. Ako morate da posedujete neke, ja bih posedovao visokokvalitetne”, rekao je Grantam.

On je više puta upozoravao investitore da su uhvaćeni u istorijski mehur, a prema njegovim rečima, pad indeksa S&P 500 znači da se sprema kreditna kriza.

“Izbegavajte dugove. I koliko god možete, izbegavajte SAD. To je tržište sa najskupljim cenama. Nekretnine su precenjene svuda u svetu, ali berze van SAD, začudo, ne stoje tako loše. Uglavnom su i tamo stvari skupe, ali su ‘normalno’ skupe. Postoji nekoliko jeftinih zemalja. Japan izgleda prilično jeftino, Velika Britanija takođe nije tako loša. A ako morate da kupujete u SAD, pobogu, izaberite kvalitetne akcije i imajte rezervu gotovine”, rekao je on.

Grantam je ranije kritikovao Federalne rezerve zbog, kako se navodi, nepriznavanje bola koji sledi investitorima nakon pucanja tržišnog balona.

“Jedan od glavnih razloga zbog kojih osuđujem supermehure – i zameram Federalnim rezervama i drugim finansijskim vlastima što ih dozvoljavaju i omogućavaju – jeste nedovoljno prepoznata šteta koju mehuri nanose dok se prazne i umanjuju naše bogatstvo”, rekao je Grantam.