VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Centralna banka BiH ima sve manje kapitala, za mjesec nestalo 48 miliona

    Centralna banka BiH ima sve manje kapitala, za mjesec nestalo 48 miliona

    Kao što se i očekivalo, kapital Centralne banke BiH u januaru ove godine pao je za dodatnih 48 miliona KM, a u odnosu na kraj 2020. godine taj kapital je manji za čak 171 milion.

    Naime, na kraju 2020. neto strana aktiva iznosila je 895,6 miliona KM i za godinu dana pala je na 772,7 miliona, koliko je bila na kraju prošle godine. U januaru je nastavila pad, tako da zaključno sa 31. januarom ove godine neto strana aktiva Centralne banke BiH iznosi 724,6 miliona.

    Prema mišljenju stručnjaka, kapital Centralne banke BiH, s obzirom na inflaciju, nastaviće padati, a ako se obistine najave o povećanju kamatnih stopa, što je na određeni način i logičan slijed događaja kako bi se obuzdala upravo inflacija, sadašnji kapital Centralne banke BiH do kraja godine mogao bi biti prepolovljen.

    “Okvir na kojem počiva upravljanje deviznim rezervama treba prilagoditi potrebama domaćeg ekonomskog sistema. Fragmetacija monetarne i fiskalne politike vodi kanibalizaciji domaće ekonomije. U javnosti se stvara utisak da se loše upravlja deviznim rezervama, a to nije tačno. Upravlja se vrhunski, ali je okvir zastario i ne odgovara današnjem vremenu niti budućnosti”, rekao je ekonomista Saša Stevanović.

    On naglašava da je postulat da je najveći dio deviznih rezervi izvan granica Bosne i Hercegovine, što je jako rizično, jer postavlja se pitanje šta nam vrijedi novac koji je izvan našeg domašaja, ali da treba imati i u vidu sva ograničenja domaćih i institucionalnih kapaciteta BiH.

    “Slijed događaja će nam ukazati još jednom da je promjene potrebno raditi kada je dobro, ovo trenutno su iznuđeni potezi s manjim brojem alternativa. Mi smo sada u fazi da se smanjuje šteta i nemamo mehanizama zaštite od turbulentnih vremena. Trenutno imamo vruću vodu ljeti, a hladnu zimi, a treba nam obrnut mehanizam”, naglasio je Stevanović.

    Trenutno, osim inflacije, najveću “prijetnju” po kapital CB BiH predstavlja eventualno povećanje kamatnih stopa. Na posljednjem sastanku odbora Federalnih rezervi kamatna stopa zadržana je na istom nivou, međutim na novom sastanku, koji je dogovoren za mart, gotovo je izvjesno da će doći do njenog povećanja i to za najmanje 0,25 odsto, s tim da su predviđanja da će na kraju ove godine, prema procjenama stručnjaka, referentna kamatna stopa u SAD iznositi između 1,25 do čak 1,75 odsto. Rast ovih kamatnih stopa na ovaj nivo sasvim sigurno prepoloviće neto stranu aktivu koju ima Centralna banka BiH.

    U Centralnoj banci kažu da BiH nema direktan uticaj na kretanje tržišnih kamatnih stopa, kao i na inflaciju, te da može samo prilagođavanjem svog portfolija uticati na efekte promjene tržišnih kamatnih stopa.

    “To i radimo svakodnevno u skladu sa Zakonom o CB BiH i podzakonskim aktima za investiranje donesenim od strane Upravnog vijeća. CB BiH kontinuirano preduzima mjere prilagođavanja portfolija, sve u cilju očuvanja vrijednosti neto deviznih rezervi, odnosno monetarne stabilnosti valutnog odbora”, rekli su nam u CB BiH.

    Ono što je zanimljivo jeste da je “novac koji nestaje”, odnosno neto stranu aktivu, nedavno zatražio Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH, koji je tražio da se taj novac aktivira u entitetima, međutim taj njegov prijedlog u startu su odbili bošnjački političari i pored činjenice da bi do kraja, zbog svjetskih kretanja na koja BiH ne može uticati, moglo “nestati” još najmanje 300 miliona KM.

    “U okviru entiteta treba osmisliti ekonomske politike. U CB BiH postoji ozbiljna rezerva koja govori o tome da tamo ima 400 miliona evra više nego što imamo emisiju. To treba iskoristiti hitno da se formiraju robne rezerve”, predložio je nedavno Dodik, što je odbijeno u startu, s tim da BiH više nema tih 400 miliona evra nego tačno 724,6 miliona KM.

    Dodik je i juče rekao da je Centralna banka još jedan od problema BiH, a da njena današnja uprava nije u skladu sa zakonom te da je Dejtonskim sporazumom predviđeno da to bude zajednička banka Republike Srpske i FBiH i da Centralna banka BiH jednog dana može biti dio krivične i druge odgvornosti.

    “U tom pogledu pokušavam da dođe do stabilizacije i normalizacije. Vidjećemo. Banke koje drže sredstva iznad obavezne rezerve koja je propisana uplaćuju negativnu kamatu na držanje. To utiče na troškove i tu možda treba tražiti neku vrstu poboljšanja”, rekao je Dodik.

  • Dodik očekuje odluku o prijedlogu za diferenciranu stopu PDV

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da vjeruje da će biti donesena odluka da prijedlog zakona za uvođenje diferencirane stope PDV ide na redovnu sjednicu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

    Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da se ovaj zakonski prijedlog nalazi u Parlamentarnoj skupštini BiH koja je nadležna za tu oblast.

    – Sada kako će se o tome dalje odlučivati, taj prijedlog više nije stvar naše nadležnosti – rekao je Dodik.

    Poslanici SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH predali su 11. februara u parlamentarnu proceduru Prijedlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrijednost, kojim je predviđeno uvođenje niže stope PVD na lijekove i osnovne životne namirnice, s ciljem poboljšanja ekonomskog položaja socijalno ugroženih kategorija stanovništva.

    Prijedlog podrazumijeva smanjenje stope PDV na 10 odsto za lijekove, brašno, hljeb, mlijeko i mliječne proizvode, jestiva ulja, jestive masnoće životinjskog i biljnog porijekla, so, šećer i homogenizovanu dječiju hranu.

    Osim toga, predviđeno je i uvođenje više stope PDV koja bi iznosila 22 odsto na luksuzne proizvode, čime bi se obezbijediti dodatni prihodi.

  • Rusija ima unutrašnju zamjenu za SWIFT

    Rusija ima unutrašnju zamjenu za SWIFT

    Rusija ima sistem koji može da interno zamijeni međunarodni sistem plaćanja SWIFT, izjavila je danas guverner Centralne banke Elvira Nabiulina.

    Ona je naglasila da postoji potreba da se podrže klijenti banaka.

    Nabiulina je rekla da sve banke u Rusiji ispunjavaju svoje obaveze i da su sva sredstva na njihovim računima osigurana.

  • Udruženje banaka: Depoziti građana u svim bankama su sigurni, ne prijeti propadanje ni Sberbanke

    Udruženje banaka: Depoziti građana u svim bankama su sigurni, ne prijeti propadanje ni Sberbanke

    Udruženje banaka Bosne i Hercegovine obavještava javnost da građani – korisnici Sberbank dd Sarajevo i Sberbank ad Banja Luka nemaju razloga za brigu

    Iz spomenutog udruženja naglašavaju da građani ne trebaju brinuti jer ruskog elementa u obje Sberbanke u Bosni i Hercegovini više nema, obzirom da su Agencije za bankarstvo Federacije BiH i Republike Srpske preuzele upravljanje Sber bankama u oba entiteta.

    Ovom odlukom prekinuta je veza s ruskim vlasnikom i eventualno propadanje Sberbank Europe neće imati nikakav utjecaj na rad Sber banaka u našoj zemlji.

    Obe Sberbanke u Bosni i Hercegovini su izuzetno finansijski vitalne, dobro kapitalizovane i vrlo likvidne, stoga klijenti ovih banaka nemaju razloga za zabrinutost.

    “Svjesni smo i razumijemo nervozu i strah građana u ovakvoj situaciji kada je prisutna prijetnja miru u Evropi, i jasno je da se to odražava na sve građane i razmišljanje o osobnoj sigurnosti. Sve banke u Bosni i Hercegovini, bez obzira na dešavanja u svijetu, posluju nesmetano, u skladu sa bh. regulativom, te nema potrebe za bilo kakvim reakcijama građana, poput podizanja novca sa računa“, istakao je Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka u Bosni i Hercegovini, te naglasio da je Udruženje u stalnom kontaktu sa regulatorima i cjelokupnim bankarskim sektorom i da pomno prate sva dešavanja.

    Udruženje banaka Bosne i Hercegovine pozdravlja blagovremenu reakciju regulatornih tijela koja su jučerašnjom odlukom preduprijedila da nastane bilo kakva šteta po finansijski sektor Bosne i Hercegovine.

  • Oglasila se ruska centralna banka

    Oglasila se ruska centralna banka

    Centralna banka Rusije saopštila je da ima sve neophodne resurse i instrumente da održi finansijsku stabilnost i obezbedi neprekidan rad finansijskog sektora.

    Ovo je saopšteno povodom najave da će određene ruske banke biti isključene iz globalnog međubankarskog sistema SWIFT.

    “Banka Rusije će bankama neprekidno obezbeđivati gotovinsku i bezgotovinsku likvidnost u rubljama. Repo aukcija finog podešavanja će biti sprovedena neograničeno u ponedeljak, i svi zahtevi banaka biće u potpunosti zadovoljeni”, saopštio je ruski monetarni regulator, prenosi Tas s.

    Banka Rusije je takođe navela da njen sistem za razmenu finansijskih poruka o transakcijama obezbeđuje prenos finansijskih poruka unutar Rusije u bilo kakvom scenariju.

    Iz ruske centralne banke su dodali da su “sva sredstva klijenata na računima sigurna i dostupna u svakom trenutku”.

    “Bankarske usluge se pružaju normalno. Bankarske kartice svih banaka na teritoriji Rusije nastavljaju da funkcionišu normalno”, piše u saopštenju Banke Rusije, navodi agencija Tas s.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je sinoć da su SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada i Velika Britanija odlučcile da uvedu dodatne sancije protiv Moskve, uključujući i isključivanje određenog broja ruskih banaka iz SWIFT-a, globalnog međubankarskog sistema obaveštavanja o transakcijama.

  • Stiže kineska investicija – vrijedna 50 miliona evra

    Stiže kineska investicija – vrijedna 50 miliona evra

    U Ugljeviku je potpisan ugovor o direktnoj kineskoj investiciji vrednoj 50 miliona evra.

    Riječ je o izgradnji fabrike gipsanih ploča i proizvoda od gipsa koja će zapošljavati 100 radnika. Ugovor je potpisan u prisustvu ministra energetike i rudarstva Republike Srpske Petra Đokića.

    Direktor Rudnika i Termoelektrane RiTE “Ugljevik” Čedomir Stojanović rekao je da će kineska kompanija “Novi građevinski materijali Peking” (Beijing New Building Materials-BNBM) u ovoj investiciji učestvovati sa 90 odsto, a RiTE u ostatku, prenosi Biznisinfo.

    “Vrijednost investicije je 50 miliona evra, rok za završetak fabrike je dve godine. Očekujemo da će u okviru ove investicije biti zaposleno 100 novih radnika. Ovo je velika stvar za regiju, ali i celu Republiku Srpsku”, izjavio je Stojanović novinarima.

    Stojanović je napomenuo da je cilj kineskog investitora, koji je najveća fabrika na svetu u proizvodnji gipsanih ploča, da prodaja pokrije celo evropsko tržište.

    “Godišnja proizvodnja biće zasnovana na 250.000 tona gipsa, koji je nama nus-proizvod u odsumporavanju. Korist će imati i RiTE od prodaje tog gipsa, kao i od prodaje uglja”, rekao je Stojanović.

    Predstavnik Privredne komore kineskih preduzeća u BiH Jan Hu rekao je da mu je čast što je prisustvovao potpisivanju ovako važnog ugovora, te naglasio da je “BNBM” vrlo ozbiljna kompanija.

    “Ovaj projekat će biti značajan za više strana – lokalnu zajednicu, obe kompanije, celokupnu Republiku Srpsku. To će se ogledati kroz rad preduzeća i otvaranje novih radnih mesta”, rekao je on i izrazio nadu da će ovaj projekat biti uspešno realizovan.

    Potpisan ugovor odnosi se na izgradnju fabrike gipsanih ploča kapaciteta 40 miliona metara kvadratnih na godišnjem nivou, a predviđeno je da će logističke i tehničke usluge vršiti lokalne kompanije.

  • Nema nestašice i poskupljenja žitarica u BiH

    Nema nestašice i poskupljenja žitarica u BiH

    Ratno stanje u Ukrajini, koja je među najvećim izvoznicima žitarica u Evropi, ne bi trebalo da utiče na nestašicu i povećanje cijena ovih proizvoda u BiH, smatraju sagovornici “Nezavisnih”.

    Ekonomista Igor Gavran kazao je da BiH žitarice najvećim dijelom uvozi iz Hrvatske, Srbije i Mađarske, tako da direktni efekat na snabdijevanje žitaricama ne bi trebalo da osjeti zbog dešavanja u Ukrajini.

    “Međutim, žitarice su berzanska roba i očekivan je rast cijena na svjetskom tržištu u slučaju prekida lanaca snabdijevanja i smanjenja količina koje Ukrajina i Rusija izvoze, što bi posredno dovelo i do rasta cijena za sve, pa tako i za BiH. Naša domaća proizvodnja je minimalna, ali bi rast svjetskih cijena žitarica omogućio i našim proizvođačima da prodaju robu po višim cijenama i da od toga imaju koristi, a možda ih i motivisao na povećanje proizvodnje, što bi dugoročno koristilo BiH”, objasnio je Gavran. Prema njegovim riječima, sve ovo najviše zavisi od trajanja rata u Ukrajini i obima poremećaja lanaca snabdijevanja, odnosno uticaja sankcija na trgovinu.

    “U najboljem scenariju moguće je da efekti budu kratkotrajni, a u najgorem slučaju dužeg rata i drastičnog smanjenja izvoza žitarica iz Ukrajine i Rusije svakako da bi efekti bili teži i mogli bismo očekivati znatno više cijene na svim tržištima. Nestašice su ipak najmanje realne, jer ipak još mnogo drugih zemalja nudi ove proizvode, a odgovorne vlade imaju i značajne robne rezerve za svoje potrebe”, objasnio je Gavran.

    Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kazao je da je u ovom trenutku teško davati procjenu, ali smatra da će se, ako se uskoro ratna situacija završi, nastaviti normalno proizvodni proces, te da neće biti nekih velikih posljedica po ekonomiju, kako za cijelu Evropu, tako i za BiH.

    “Sa druge strane, ova ratna situacija bi mogla dovesti do povećane tražnje žitarica, što bi naravno dovelo do povećanih cijena na tržištu. Mi svakako za većinu proizvoda zavisimo od cijena na svjetskom tržištu, tako da ukoliko dođe do poskupljenja u svijetu, doći će i kod nas, bez obzira ako država poduzme mehanizme da to spriječi”, naglasio je Đogo.

    Dodao je da je poznato da ukoliko nešto poskupi na svjetskom tržištu, da se to veoma brzo desi i kod nas.

    “Ipak, kada dođe do pojeftinjenja nekih proizvoda, mi to tek kasnije osjetimo, a ne odmah kako je to kada poskupi”, pojasnio je Đogo.

    Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske i vlasnik “Krajina klasa”, rekao je da uprkos situaciji u Ukrajini, ne očekuje trajno povećanje cijena žitarica u Evropi, ali Bosni i Hercegovini.

    “Ono što je značajno je da nismo svjedočili nekim većim sušama i tome da fali žita. Ovo su više neke spekulacije na berzi, nego stvarni razlozi, tako da ja ne vidim uopšte mogućnost da bi moglo doći do trajnog povećanja cijena žitarica kod nas”, istakao je Trivić.

    Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u toku prošle godine nije bilo uvoza žitarica iz Ukrajine.

    “Tokom 2020. godine uvezeno je 21.000 kilograma žitarica ukupne vrijednosti 34.579 KM, a 2019. godine takođe nije bilo uvoza žitarica iz Ukrajine”, rekli su iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

  • “Pošte Srpske” u plusu 1,87 miliona KM

    “Pošte Srpske” u plusu 1,87 miliona KM

    “Pošte Srpske” završile su prošlu godinu u plusu od 1,87 miliona maraka, navedeno je u finansijskom izvještaju koji je objavljen na internet stranici Banjalučke berze.
    Generalni direktor “Pošta Srpske” Miladin Radović rekao je za “Glas Srpske” da je preduzeće za poštanski saobraćaj Republike Srpske, uprkos brojnim otežavajućim okolnostima, u 2021. godini postiglo najveći rast ukupnih prihoda od 5,65 miliona maraka.

    – Ostvaren je neto dobitak u iznosu od 1,87 miliona maraka, što predstavlja povećanje za 3,7 miliona KM, te su na taj način “Pošte Srpske” ostvarile svoj istorijski najbolji poslovni rezultat – istakao je Radović i naglasio da je ovakav poslovni rezultat ostvaren zahvaljujući timskom radu uprave preduzeća i svih zaposlenih.

    Dodao je da su, uprkos poremećajima na tržištu novca, robe i usluga, te problemima uzrokovanim pandemijom virusa korona, ostvarili rast poslovnih prihoda od 5,3 miliona maraka.

    – U ovoj godini odlukom uprave preduzeća i u dogovoru sa sindikatom, uz podršku Ministarstva saobraćaja i veza RS, a po osnovu ostvarenog rezultata, dogovoreno je da se svim radnicima poveća plata i to smo realizovali od 1. januara ove godine. Plate su linearno povećane za 50 maraka svakom zaposlenom – rekao je Radović.

    Dodao je da preduzeće trenutno zapošljava oko 2.500 radnika.

    – S obzirom na to da se obim posla svakodnevno povećava, kao i broj pošiljaka, biće sigurno i povećanja broja radnika, ali isključivo u djelu brze pošte i prenosa pošiljki – kazao je Radović.

    Prvi čovjek “Pošta Srpske” najavio je i digitalizaciju poštanskih usluga, širu dostupnost i olakšano poslovanje i to kroz mobilnu aplikaciju “Pošta Srpske”.

    – Mobilna aplikacija bi našim korisnicima u zemlji i inostranstvu trebalo da omogući plaćanje svih vrsta računa na jednostavan i dosta lakši način, a njen put na digitalnim platformama trebalo bi da počne do kraja prve polovine ove godine – naglasio je Radović.

    Prema podacima navedenim u izvještaju objavljenom na Banjalučkoj berzi, “Pošte Srpske” su 2020. godinu završile sa minusom od 1,82 miliona maraka.

    Organizacija
    Zaposleni u “Poštama Srpske” raspoređeni su u direkciji i deset jedinica za poštanski saobraćaj i Specijalizovanoj radnoj jedinici za informacione usluge. U okviru “Pošta Srpske” trenutno je organizovano 227 javnih poštanskih mjesta, čime su poštanske usluge dostupne na cijeloj teritoriji Republike.

  • Ovo je plata koju građani Srpske smatraju dovoljnom za normalan život

    Ovo je plata koju građani Srpske smatraju dovoljnom za normalan život

    Za građane Srpske optimalna visina plate za normalan život je ona u rasponu od od 1.500 do 2.000 KM mjesečno, dok velika većina zanimanje bira na osnovu očekivane zarade u toj branši.

    Ovo je pokazalo istraživanje agencije „Metrics consulting“ Banjaluka, sprovedeno s ciljem dobijanja adekvatnih informacija u vezi sa poželjnim zanimanjima.

    – Prema dobijenim rezultatima, procentualno najveći broj ispitanika, njih 78,3 odsto, zanimanje bira na osnovu očekivane plate u toj branši. Međutim, kada je riječ o kvalitetu života, mišljenja su podijeljena. Tako 53,8 odsto ispitanika smatra da bolji kvalitet života imaju osobe koje su zanimanje birale iz ljubavi prema toj vrsti posla, a ostali vjeruju da kvalitetniji život imaju oni koji su posao birali na osnovu plate ili ugleda u društvu – navode u agenciji „Metrics“.

    Većina ispitanika je u potpunosti zadovoljna vrstom posla kojim se bave, ali nezadovoljna ili osrednje zadovoljna visinom plate.

    – Kao optimalnu visinu plate za normalno funkcionisanje najveći procenat ispitanika, njih 37,5 odsto, navodi platu u rasponu od 1.500 do 2.000 KM mjesečno. Najveći procenat ispitanika koji su u potpunosti zadovoljni svojim zanimanjem, njih 21,4 odsto, bavi se ekonomijom, preduzetništvom i pravom. S druge strane, radnici koji su većinom nezadovoljni svojim zanimanjem rade pretežno u uslužnom sektoru, kao konobari, frizeri, kozmetičari, kuvari – ističu u ovoj agenciji.

    Kad se podaci o potencijalno traženim zanimanjima uporede sa poželjnim zanimanjima, pomenuto istraživanje je pokazalo da se većina traženih zanimanja odnosi na uslužna zanimanja, zanatstvo, inženjerstvo i ekonomiju, te da ukupno 43 odsto ispitanika smatra ova zanimanja poželjnim.

  • Kako Rusi mogu da izbegnu finansijske sankcije? “Nikad lakše”

    Kako Rusi mogu da izbegnu finansijske sankcije? “Nikad lakše”

    Početna salva finansijskih sankcija Zapada protiv Rusije nije uspela da odvrati ruskog predsednika Putina od invazije na Ukrajinu.

    Sada Sjedinjene Države preduzimaju kazneni pristup, najavljujući još jedan krug sankcija s ciljem pritiskanja ruskih banaka i “korumpiranih milijardera”.

    Međutim, neki stručnjaci kažu da nije posebno teško izbeći te mere, koje do sada nisu ciljale na samog Putina, delom zahvaljujući prihvatanju kriptovaluta u Rusiji, piše CNN, a prenosi Indeks.

    Sankcije SAD i EU uveliko se oslanjaju na to da će ih sprovoditi banke. Ako sankcionisana firma ili pojedinac želi da izvrši transakciju denominovanu u tradicionalnim valutama kao što su dolari ili evri, banka je dužna da označi i blokira te transakcije.

    Ali digitalne valute deluju izvan područja standardnog globalnog bankarstva, s transakcijama zabeleženim u javnom finansijskom zapisu poznatom kao blokčejn.

    “Mogu da izbegnu gotovo sve sankcije”

    “Ako Rusi odluče, a siguran sam da to već čine, da izbegnu korišćenje bilo koje druge valute osim kriptovalute, mogu efikasno zaobići gotovo sve sankcije”, rekao je Ros S. Delston, stručnjak za borbu protiv pranja novca.

    Američko ministarstvo finansija svesno je ovog problema. U izveštaju iz oktobra prošle godine američki zvaničnici upozorili su da digitalne valute “potencijalno smanjuju efikasnost američkih sankcija” dopuštajući sankcionisanim stranama da drže i prenose sredstva izvan tradicionalnog finansijskog sistema. “Svesni smo rizika da bi ova digitalna imovina i sistemi plaćanja mogli naštetiti efikasnosti naših sankcija”, stoji u izveštaju.

    Konkretne dokaze ne treba tražiti dalje od istočne Evrope, koja ima jednu od najviših stopa kriptotransakcija povezanih s kriminalnim aktivnostima prema istraživanju “Čejnanalisisa“. Veb stranice koje se koriste za nezakonite trgovine poznate kao darknet tržišta donele su rekordnih 1,7 milijardi dolara u kriptovalutama u 2020. godini, većinom u bitkoinu.

    Problem Hidre

    I gotovo sav rast na tržištu darkneta te godine može se pripisati jednom specifičnom tržištu na ruskom jeziku pod nazivom Hidra. “Hidra je daleko najveće tržište darkneta na svetu, koje čini više od 75 odsto prihoda na tržištu darkneta u celom svetu u 2020. godini”, napisao je Chainalysis u izveštaju početkom februara ove godine.

    Naravno, izbegavanje sankcija nije tako jednostavno i nije dovoljno samo prebaciti dolare u bitkoin. Teško je bilo što kupiti kriptovalutom, pogotovo krupne stvari, smatra Delston. Uzmimo za primer hranu koju je Rusija kroz istoriju uvek uvozila.

    “Hoće li izvoznik hrane negde u svetu prihvatiti kriptovalutu koja fluktuira svaki dan i svaki trenutak svakog dana ili će hteti svetsku valutu poput američkih dolara?” pita Delston.

    Dodatna je komplikacija to što je trgovina naftom, koja čini ogroman deo ruske privrede, denominovana u američkim dolarima. Da biste upotrebili kriptovalutu za bilo šta, morate se okrenuti prema državnoj valuti kao što je dolar, smatra Delston.

    “To nije prihvatljivo rešenje za ruske oligarhe”, kaže Delston, jer se bitkoin i druge kriptovalute mogu pratiti na blokčejnu. Zbog blokčejna je teže, iako ne i nemoguće, oprati ta sredstva.

    Kako još Rusija može ublažiti udar sankcija?

    Postoje i drugi načini na koje bi Rusija mogla, barem u teoriji, ublažiti udarac sankcija prihvaćajući iranska iskustva. Poput Rusije, Iran je zemlja izvoznica nafte i već decenijama je pod gotovo potpunim ekonomskim embargom SAD, uključujući zabrane uvoza i sankcije iranskim finansijskim institucijama.

    No čak i tako izolovana država kao što je Iran smislila je kako da zaobiđe neke sankcije okrenuvši se rudarenju bitkoina, pokazuje izveštaj analitičke kompanije “Eliptik“. Iran ima višak energije koji ne može da izvozi pa ga koristi za napajanje bitkoin rudarenja. To troši ogromne količine električne energije, ali nagrađuje rudare plaćanjem u bitkoinu.

    “Proces rudarenja efikasno pretvara energiju u kriptovalutu. Rudari sa sedištem u Iranu plaćaju se u bitkoinima, koji se onda mogu koristiti za plaćanje uvozne robe”, piše Tom Robinson, suosnivač “Eliptika“.

    Smatra se da je to postalo praktički službena politika unutar iranske vlade. “Eliptik“ procenjuje da rudari sa sedištem u Iranu čine oko 4,5 odsto celokupnog rudarenja bitkoina, što bi značilo godišnji prihod od blizu milijardu dolara.