VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Za Ukrajinu obezbeđene 24 milijarde dolara

    Za Ukrajinu obezbeđene 24 milijarde dolara

    Ministri finansija grupe sedam ekonomskih sila (G7) saopštili su da su zajedno sa međunarodnom zajednicom obezbedili i obećali dodatnu podršku Ukrajini.

    Podrška prelazi 24 milijarde dolara za 2022, a ministri su napomenuli da su spremni da učine i više, koliko god je to potrebno, prenosi Rojters.

    U saopštenju, ministri su poručili da žale zbog učešća Rusije na međunarodnim forumima, uključujući G20, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, tokom ove nedelje.

    “Međunarodne organizacije i multilateralni forumi više ne bi trebalo da sprovode svoje aktivnosti sa Rusijom na uobičajeni način“, naglasili su ministri G7.

    Ministarka finansija SAD Dženet Jelen i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izrazile su nezadovoljstvo prisustvom i učešćem visokog ruskog zvaničnika na jučerašnjem sastanku G20 u Vašingtonu, a Sjedinjene Države su podnele zahtev da se Rusija isključi iz Grupe 20 velikih svetskih ekonomija.

    Kanadska ministarka finansija Kristija Frilend saopstila je juče da je napustila plenarni sastanak grupe G20 u Vašingtonu u znak protesta zbog učešća Rusije na tom skupu, a francuski ministar finansija Bruno Le Mer pozvao je Rusiju da ne prisustvuje sastancima grupe zemalja G20.

    Još nekoliko ministara finansija i guvernera centralnih banaka je takođe napustilo prostoriju ili isključilo svoje kamere tokom video-skupa.

    Incident se desio na prolećnom sastanku MMF-a i Svetske banke na kojem su se ministri finansija i šefovi centralnih banaka sastali kako bi razgovarali o najhitnijim svetskim pitanjima, navodi britanska agencija.

  • Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Američki predsednik Džozef Bajden oglasio se povodom inflacije.

    Bajden je izjavio da je “70 odsto rasta inflacije prošlog meseca rezultat povećanja cena koje je izazvao rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine i njegovog efekta na cene goriva i energenata”, javlja Anadolu Agency (AA).

    “Putinova invazija na Ukrajinu podigla je cene gasa i hrane u celom svetu. To smo videli u najnovijim podacima o inflaciji. Činim sve što mogu da spustim cene i odgovorim na Putinovo povećanje cena”, napisao je Bajden na Tviteru.

    Bajden je naveo da je odobrio puštanje milion barela sirove nafte iz rezervi dnevno, u koordinaciji s američkim partnerima i saveznicima širom sveta, dok njegova administracija radi s američkim proizvođačima nafte na povećanju proizvodnje.

    “Osim cena gasa, pozvao sam Kongres da odmah preduzme korake za smanjenje troškova porodičnih računa za komunalije, cena lijekova i još mnogo toga, uz istovremeno smanjenje deficita kako bi se smanjio inflatorni pritisak. To bi napravilo veliku razliku za porodice”, poručio je Bajden.

    Uz rastuću globalnu potražnju u eri pandemije i brige o snabdevanju usred rata, cene sirove nafte su se početkom marta popele na najviši nivo u poslednjih 14 godina.

    Godišnja potrošačka inflacija u SAD skočila je na 8,5 odsto u martu, što je najviše od decembra 1981. godine. Proizvođačke cene skočile su za 11,2 odsto u martu u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći godišnji porast od novembra 2010. godine.

  • Na pomolu usvajanje budžeta za 2022.

    Na pomolu usvajanje budžeta za 2022.

    Nedavni dogovor članova Kolegijuma Savjeta ministara BiH o pripremi prijedloga budžeta zajedničkih institucija do 25. aprila otklonio je skoro sve sumnje da je moguće odlaganje održavanja ovogodišnjih izbora.

    Kako za Srpskainfo tvrde stručnjaci za izborni sistem u BiH, ali i parlamentarci, ukoliko postoji dobra volja, budžet institucija BiH za ovu godinu mogao bi da prođe sve potrebne procedure u najkraćem roku. Međutim, čak i u slučaju da dođe do određenog zastoja u usvajanju budžeta, prema riječima bivšeg člana Centralne izborne komisije (CIK) BiH, Vehida Šehića, novčana sredstva potrebna za održavanje izbora postoje.

    – Iako se državne institucije nalaze na privremenom finansiranju, nije teško obezbijediti novac za održavanje izbora. Ista situacija je postojala i prilikom pripreme lokalnih izbora 2020, pa je novac potreban za finansiranje izbora pronađen. Inače, smatram da će budžet za 2022. biti brzo usvojen – kaže Šehić za Srpskainfo.

    Da je dogovor o usvajanju budžeta izgleda konačno postignut, potvrdila je članica Kolegijuma Savjeta ministara, Bisera Turković. Ona je istakla da je to “pozitivan korak”, te da će u tom slučaju biti riješeno i pitanje finansiranja predstojećih izbora.

    Ministar finansija i trezora BiH, Vjekoslav Bevanda, takođe je potvrdio informaciju o dogovoru.

    – Ministarstvo finansija i trezora uporedo priprema Dokument okvirnog budžeta za period od 2022. do 2024. godine i Nacrt budžeta za 2022. godinu. Po završetku, oba dokumenta biće upućena Savjetu ministara BiH na usvajanje, ali ne možemo precizirati datum dok se ne okončaju sve procedure i tehničke korekcije koje su u toku – rekao je Bevanda.

    Poslanik PDP u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, Mira Pekić, za Srpskainfo kaže da pozdravlja dogovor Kolegijuma Savjeta ministara da se prijedlog budžeta pripremi do 25. aprila.

    – Međutim, prvo bi se trebalo razgovarati o budžetu za 2021. godinu, o izvršenju budžeta za prošlu godinu, pa tek onda o budžetu za ovu godinu. Potrebno je vidjeti kako je budžet za prošlu godinu potrošen i da se na osnovu toga bazira ovogodišnji budžet. Ako se govori o budžetu za 2022, on se bazira na 2020, a već postoje neka iskakanja, kao što je otvaranje konzulata u Rijeci i Novom Pazaru, koje je najavila ministarka Turković, što svakako nije planirano budžetom iz 2020, na koji se naslanja privremeno finansiranje – kaže Pekićeva.

    Dodaje kako je moguće da se ispune zakonski rokovi za raspisivanje opštih izbora, koji, inače, ističu 4. maja.

    – Ako postoji dobra volja, mislim da je moguće da Savjet ministara uspije napraviti prijedlog budžeta, koji se daje Predstavničkom domu i Domu naroda BiH na usvajanje – zaključuje Pekićeva.

  • MMF iznio prognozu globalnog rasta

    MMF iznio prognozu globalnog rasta

    Međunarodni monetarni fond je smanjio prognozu globalnog rasta na 3,6 posto za 2022. i 2023. godinu, što je za 0,8 procentnih poena, odnosno za 0,2 procentna poena manje, respektivno, nego što je predviđao u januaru.

    Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša, rekao je na današnjem predstavljanju novog, aprilskog izvještaja o globalim ekonomskim izgledima, da je glavni uzrok smanjenja projekcije rasta globalne ekonomije ruska invazija na Ukrajinu.

    Prema njegovim riječima, rat u Ukrajini je dodatno pogoršao probleme u globalnim lancima snabdijevanja koji su poremećeni još od izbijanja pandemije virusa korona, doprinio je skoku cijena robe na svjetskim tržištima, prije svega cijena hrane i energije, uzrokujući oštar rast inflacije, koja će u dogledno vrijeme nastaviti uspon.

    Gurinša je takođe upozorio da bi sankcije prema ruskom energetskom sektoru i širenje rata, usporavanje kineske privrede i ponovno širenje pandemije mogli dodatno da uspore globalni rast i doprinesu još većem razbuktavanju inflacije, što bi moglo da izazove socijalne nemire.

    MMF procjenjuje da će globalni rast u srednjem roku usporiti na oko 3,3 posto u odnosu na prosjek od 4,1 odsto u periodu od 2004. do 2013. i naspram prošlogodišnjeg rasta od 6,1 procenat.

    Fond predviđa da će ruska ekonomija u ovoj godini zabilježiti pad od 8,5 posto, a smanjio je i prognoze rasta Evropske unije za 1,1 procentni poen na 2,8 posto, i SAD na 3,7 odsto.

    Što se inflacije tiče, očekuje da će rast potrošačkih cijena u razvijenim ekonomijama iznositi ove godine u prosjeku 5,7 procenata, a u zemljama u razvoju i privredama u usponu 8,7 posto, što je za 1,8 i za 2,8 procentnih poena više, respektivno, u odnosu na januarsku prognozu.

  • “Embargo bi mogao da dovede do raskola u EU”

    “Embargo bi mogao da dovede do raskola u EU”

    “Uvođenje trenutnog embarga na isporuku gasa iz Rusije moglo bi dovesti do raskola u EU.”

    To je u intervjuu za Handelsblat rekao šef najvećeg nemačkog energetskog koncerna E.ON Leonard Birnbaum.

    “Uvođenje trenutnog embarga bio bi bolan udarac za Nemačku i celu Evropu. Neke zemlje u potpunosti ili u velikoj meri se oslanjaju na ruske energente, a takav bi potez mogao dovesti i do raskola u EU”, rekao je Birnbaum.

    “Mislim da bi to bilo pogrešno… Takav potez ne bi samo snažno pogodio Nemačku, Evropa bi imala ogroman problem. Na primer, Slovačka je potpuno zavisna od ruskog gasa, a zemlje poput Češke i Austrije većinu svog gasa dobijaju iz Rusije. U mnogim drugim zemljama EU ruski gas ima značajan udeo”, upozorava šef E.ON-a.

    Prema njegovim rečima, o gasnim pitanjima treba razgovarati na panevropskom, a ne nacionalnom nivou, prenosi Večernji list.

    “Ako mislimo da možemo da snabdevamo ​​Nemačku bez brige o drugim zemljama, onda će to dovesti do rascepa u EU”, rekao je Birnbaum.

  • Globalna gasna kriza će se tek “zakuvati”?

    Globalna gasna kriza će se tek “zakuvati”?

    Globalne krize snabdevanja naftom postojale su 1973-74, 1978-80. i 1990. godine i sve su bile izazvane događajima na Bliskom istoku.

    Međutim, nikada nije bilo svetske gasne krize, kaže Robin M. Mils, izvršni direktor kompanije Kamar Energija i autor bestselera “Mit o naftnoj krizi”.

    On smatra da će se globalna gasna kriza “tek zakuvati”.

    “Sada smo usred jedne (gasne krize), pri čemu nismo blizu početka njenog kraja, već verovatno blizu tačke njenog početka. Situacija će sigurno postati mnogo gora”, naveo je Mils, prenosi u svom biltenu Agencija za energetiku Srbije (AERS).

    Kako kaže, globalne gasne krize ranije nije moglo biti, jer je tržište gasa globalizovano tek u poslednjoj deceniji.

    Cene gasa su u većem delu tog perioda u ključnim svetskim potrošačkim područjima bile istorijski niske.

    Mils napominje da su investicije presušile i da je Holandija odlučila da zatvori svoje ogromno polje Groningen zbog zemljotresa izazvanih fraking metodom vađenja gasa, čime je ugašen ključni izvor fleksibilnog snabdevanja u Evropi.

    Takođe, kapacitet izvoza tečnog prirodnog gasa (TPG ili LNG na engleskom) snažno je rastao do 2020. godine, a pokretale su ga Australija, Rusija i SAD, što je bio rezultat ranije odobrenih projekata.

    Tri faktora su, kako se navodi, preokrenula srednjoročni trend opadanja cena gasa.

    Prvi je bila odluka Pekinga iz 2017. da kao izvor grejanja domova i industrije, zameni ugalj gasom.

    Ove godine Kina je pretekla Japan kao prvi svetski uvoznik TPG-a.

    Drugi faktor je bio velika potrošnja gasa zemalja širom sveta sa izlaskom iz pandemije koronavirusa.

    Cene TPG-a su beležile 2020. godine rekordno niske vrednosti tokom karantina zbog kovida-19, ali su se potom ponovo vratile na vrhunske vrednosti početkom 2021.

    Treći faktor je ruski rat u Ukrajini, koji je već napregnutu situaciju na evropskom tržištu gasa dodatno zategao, navodi Mils.

    SAD i Velika Britanija su već zabranile uvoz gasa iz Rusije.

    EU je, podseća se dalje, stavila ugalj pod zabranu, razmotriće i zaustavljanje kupovine nafte i pokušati da smanji upotrebu ruskog gasa za dve trećine do kraja ove godine, a potpuno pre 2030. godine.

    Dok nafta i ugalj mogu da se preusmere ka drugim kupcima, gas se oslanja na fiksne cevovode. Tako se 83 odsto ruskog gasa izvozi gasovodima, a od toga 85 odsto je usmereno ka Evropi.

    Planovi za slanje više gasa u Kinu biće dugotrajni, skupi i mnogo manje isplativi.

    Novi ruski TPG projekti su, takođe, bili ključni deo očekivane buduće ponude.

    Oni će sada biti dugo odgađani zbog nedostatka pristupa finansijama i tehnologiji i izbegavanju kupaca da kupuju ruske energente.

    Od početka rata dotok ruskog gasa u Evropu je, kako se navodi, zapravo povećan.

    Kontinent plaća oko 700 miliona dolara dnevno za rusku naftu, 400 miliona dolara za gas i 22 miliona dolara za ugalj.

    Ako Brisel uvede potpuni embargo na ruski gas ili uvede poreze, carine ili depozitne račune kako bi smanjio priliv prihoda Rusiji, Kremlj će verovatno uzvratiti, prenosi AERS.

    “Uklanjanje ruskog izvoza, odnosno četvrtine ukupnog svetskog izvoza, ravno je eliminisanju ponude celog bloka zemalja Perijskog zaliva i Iraka iz globalne prodaje gasa”, konstatuje Mils.

    Zemlje skladište dosta gasa, ali je to za zadovoljavanje sezonskih (obično zimskih) potreba.

    Postrojenja za izvoz TPG-a obično rade blizu maksimuma. Severna Amerika može da ponudi još gasa iz škriljaca, ali to ne može ići u izvoz bez rezervnih kapaciteta za pretvaranje gasa u tečno stanje.

    Kratkoročno i srednjoročno, gasna kriza će biti ekonomski i ekološki destruktivna, što će dovesti do oživljavanja uglja i mazuta, jer će Evropa i Azija ući u cenovni rat za TPG, zaključio je Mils.

  • Volkswagen dolazi u Srbiju?

    Volkswagen dolazi u Srbiju?

    Ekonomisti u Srbiji spekulišu da u Srbiju dolazi Volkswagen, nakon što je predsjednik ove zemlje Aleksandar Vučić, ne otkrivajući detalje, ponovio da je u pregovorima sa dva velika proizvođača automobila.

    “Mi sada pregovaramo sa dva fantastična proizvođača automobila, srce i dušu ću da ostavim da jedan dođe, jedan je među najvećim evropskim, a drugi među najvećim svjetskim. Tresem se od straha da dobijem pozitivan odgovor jer znam da je to spas Srbije”, rekao je Vučić na televiziji Pink.

    Na pitanje o kojim bi automobilskim kompanijama mogla biti riječ, Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta, kazao je za Kurir da se najvjerovatnije radi o Volkswagenu, koji je i prije nekoliko godina bio aktuelan.

    “Mislim da je Volkswagen tada ipak izabrao Tursku, ali je koliko sam shvatio na kraju odustao od te investicije. U tom smislu je vrlo moguće da je sada kod nas riječ upravo o toj investiciji o kojoj se govorilo prije nekoliko godina. To mi ukazuje i na značaj Volkswagena jer svaka pametna kompanija investira u vrijeme krize u nadi da će to tržište početi skokovito da raste uz, naravno, potpuno smirivanje u lancima snabdijevanja u automobilskoj industriji i vraćanje bar na one covid uslove poslovanja, s obzirom na to da su uslovi poslovanja koji se tiču Ukrajine dodatno usporili proizvodnju u automobilskoj industriji”, zaključuje Aćimović.

  • “Gasprom” nastavlja redovne isporuke gasa

    “Gasprom” nastavlja redovne isporuke gasa

    “Gasprom” danas nastavlja normalne isporuke gasa u Evropu tranzitom preko ukrajinske teritorije, rekao je novinarima portparol kompanije Sergej Kuprijanov.

    Potrparol je rekao da se šalje količina gasa koja je u skladu sa zahtjevima kupaca, a danas je to 56,9 miliona metara kubnih, prenio je TASS.

    Ova količina je manja od one koja je definisana dugoročnom rezervacijom tranzita preko Ukrajine u količini od 109,5 miliona metara kubnih na dan.

    Juče je evropskim kupcima isporučeno 57 miliona metara kubnih ruskog gasa.

  • Cijena zlata na petonedjeljnom maksimumu

    Cijena zlata na petonedjeljnom maksimumu

    Cijena zlata dostiže jutros petonedjeljni maksimum jer su rat u Evropi, povišena inflacija i rizik od recesije u SAD podstakli tražnju investitore za imovinom koja se smatra sigurnim utočištem.

    Na sport tržištu, cijena ovog plemenitog metala je porasla za 0,17 procenata na 1.991,31 dolar za uncu, nakon što je ranije dostigla najviši unutardnevni nivo od 11. marta, izvještava “Blumberg”.

    U usponu su i cijene ostalih plemenitih metala, uključujući paladijum, platinu i srebro.

    Strateški važan ukrajinski grad Mariupolj nije pao, ali su njegovi branioci u obruču ruskih snaga, rekli su ukrajinski zvaničnici, nekoliko sati nakon što je Kijev upozorio na moguću operaciju iskrcavanja ruske mornarice i nove vazdušne udare.

    Mogućnost da Evropska unija de fakto uvede embargo na ruski gas i prijetnja određenim ograničenjima na isporuke nafte u narednom evropskom paketu sankcija uticali su na poskupljenje oba ova energenta.

    To utiče na povećanje cijena svih sirovina, podstičući potražnju za zlatom kao zaštitom od inflatorne spirale, napominje se u informaciji.

  • Cijene goriva u FBiH padaju, a u RS ne

    Cijene goriva u FBiH padaju, a u RS ne

    Dok će cijene naftnih derivata u toku ove sedmice u Federaciji BiH pasti i do 30 feninga po jednom litru, u Republici Srpskoj narednih dana ne bi trebalo doći ni do kakvih promjena cijena.

    Naime, iz Federalnog ministarstva trgovine su rekli prije nekoliko dana da, prema obavještenjima o promjeni cijena i marži koje su im benzinske pumpe dostavile, zaprimljeno je 730 obavijesti o promjeni cijena i marži.

    “Iste se odnose na smanjenje cijene benzina i dizela u iznosu od 0,05 KM do 0,30 KM po litru”, naveli su iz Federalnog ministarstva trgovine.

    Na prijedlog ovog ministarstva Vlada FBiH donijela je Odluku o propisivanju mjera neposredne kontrole cijena utvrđivanjem maksimalne visine marži za naftne derivate, kojom je propisala privrednim društvima koja obavljaju trgovinu na veliko maksimalnu visinu marži u apsolutnom iznosu od 0,06 KM po litru derivata.

    Privrednim društvima koja obavljaju djelatnost trgovine na malo naftnim derivatima je propisana maksimalna visina marže u apsolutnom iznosu od 0,25 KM po litru derivata. Dodali su da je ova primjena na snazi od 3. aprila.

    “Sve informacije o cijenama naftnih derivata građani mogu saznati putem mobilne aplikacije Federalnog ministarstva trgovine FMT FBIH oil info, u kojoj su cijene poredane od najnižih do najviših”, istakli su prije nekoliko dana iz Federalnog ministarstva trgovine.

    S druge strane, Dragan Trišić, predsjednik Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima Privredne komore Republike Srpske, rekao je za “Nezavisne” da će zasad cijene goriva ostati na ovom nivou, te da nema informacije da će doći do promjena u narednim danima.

    “Prosječne cijene su od 2,99 do 3,09 KM za litru dizela i 2,84 do 2,95 KM za benzin, dok je TNG u prosjeku 1,70 KM”, naglasio je Trišić.

    Radnik jedne benzinske pumpe u Tuzli rekao je da su cijene naftnih derivata prethodnih dana blago pale.

    “Tako je za litar dizela potrebno izdvojiti 3,16 KM, dok za isto toliko benzina kupac mora platiti 2,91 KM”, kazao je ovaj radnik.

    S jedne benzinske pumpe u Zenici su istakli da je takođe došlo do blagog pada cijena naftnih derivata, te da je do pojeftinjenja goriva došlo prije nekoliko dana.

    “Trenutno su cijene nešto niže, a za litru benzina potrebno je izdvojiti 2,86 KM, dok litar dizela košta 3,11 KM”, navela je radnica ove benzinske pumpe.

    Sa “Krajinapetrol” benzinske pumpe u Banjaluci su nam rekli da su cijene naftnih derivata slične kao i prethodnih dana.

    “Za litar dizela kupac mora platiti 3,08 KM, a benzina 2,89 KM”, istakli su sa “Krajinapetrola”.