VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Kilogram meda u BiH koštaće 20 KM

    Kilogram meda u BiH koštaće 20 KM

    Nakon dvije teške godine, pčelari u Bosni i Hercegovini se nalaze u prilikama koje im idu na ruku. Ovogodišnju sezonu najavljuju plodonosnom, a cijena meda, u zavisnosti od vrste i kvaliteta, koštaće u prosjeku 20 KM.

    Ovogodišnje proljetne vremenske prilike pogoduju pčelama koje se trenutno nalaze na nekoliko ispaša, što nije bio slučaj lani i u 2020. kada su se pčelari suočavali s velikim problemima.

    Prinosi meda u ovoj godini trebali bi biti veći i kvalitetniji, a tome doprinosi i zimska njega roja, prehranjivanje i liječenje društava, što je rezultiralo dobrim proljetim razvojem pčela.

    “Imali smo manjih pčelinjih gubitaka, ali smo iz zimskog i proljetnog perioda izašli s relativno snažnim i zdravim pčelinjim zajednicama. U području Posavine, Odžaka, Modriče i Svilaja bagrem je u fazi prolaska, rezultati su bili solidni, međutim, u drugim područjima, poput Sarajeva i njegove okoline, sada se on otvara i pčele su zdrave za kupljenje nektara i njegovo skladištenje u košnicu”, kaže za Klix.ba predsjednik Saveza pčelara Federacije Bosne i Hercegovine Rehad Deljo.

    Ove godine biće i meda od kadulje

    Globalne ekonomske prilike uticale su svakako i na poskupljenje pčelarskog repromaterijala, međutim, proizvođači meda i ostalih proizvoda saglasni su da neće povećavati cijene u ovoj godini, u kojoj očekuju i prinose meda od kadulje, koji se kao rijetka vrsta pojavljuje svake četiri sezone.

    “Nakon dvije godine relativno slabih rezultata u pčelarstvu, mi konačno sada imamo normalniju, zdravu i perspektivniju pčelarsku godinu, u kojoj očekujemo značajne rezultate. Kada je riječ konkretno o cijenama meda, ona će i ove godine biti okvirno deset eura, u zavisnosti od vrste i kvaliteta“, dodaje Deljo.

    Potražnja meda na bh. tržištu znatno je veća od proizvodnje, a ono na što posebno upozoravaju pčelari je patvoreni med, ali i onaj uvozni koji je izrazito lošeg kvaliteta.

    “Mi smo spremni za fer i poštenu tržišnu utakmicu, ali s kriminalnom i patvorenjem imamo zaista velikih problema. Naš med ima dokazan kvalitet i u tom segmentu ima potražnju, kupca, tržište i svakako budućnost. Imamo potencijale da proizvodimo samo pola potreba našeg tržišta, što znači da postoji prostor za nove i mlade pčelare koji imaju šansu kroz sferu zapošljavanja i samozapošljavanja“, naglašava Deljo.

    Kvalitetan domaći med se može prepoznati na više načina. Pravi med, bio on kristalisan ili ne, prvo morate pomirisati, nakon toga ga kašičicom nanijeti na jezik i podignuti na nepce. Ako osjetite sitne kristale koji se lako tope, riječ je o kvalitetnom, odnosno pravom medu. S druge strane, ako su kristali izuzetno oštri te imate dojam da ste pijesak ili staklo stavili na nepce, onda je riječ o patvorenom, odnosno lažnom medu.

    Kako povećati prinose bh. meda

    Godišnji prinosi meda u Bosni i Hercegovini u ranijim godinama su iznosili od sedam do 12 kilograma po košnici, što je daleko od rezultata pčelarskih velesila poput Kine, Rusije, Argentine i Meksika.

    “Međutim, naši pronosi se mogu povećati većom brigom, tehnologijama i inovativnim pristupima. Moramo redovno investirati u ovu proizvodnu oblast, uvoditi nove garancije te se uz sve to baviti naukom i edukacijama”, smatra sagovornik portala Klix.ba.

    Od uloge pčele najmanju korist imaju pčelari, u odnosu na ekosistem i društvo u cijelosti, a to su prema riječima Delje prepoznali i nadležni u našoj zemlji, sa kojima pčelari nastoje poboljšati prilike.

    Iako još uvijek nisu zadovoljni iznosom podsticaja, pčelari su od države dosad dobili jednu od izmjena koja se odnosi na plaćanje dijagnostike razorne zarazne bolesti legla, odnosno američke gnjiloće, a u proceduri je i usvajanje pravilna o ocjenjivanju kvaliteta meda.

    “Naši podsticaji sada na nivou Federacije BiH iznose ukupno milion i po konvertibilnih maraka, što je više nego prije nekoliko godina, ali tim činom udjela ipak nismo zadovljni. Mi imamo ukupnu vrijednost proizvodnje koja je veća od dva posto, što je od 40 do 50 miliona KM godišnje te bi nam prema tome trebali pripadati od dva i po do ti miliona maraka podsticaja. To je definisano u novoj strategiji razvoja poljoprivrede, tako da ćemo imati 3,2 ili 3,6 miliona podticaja u narednim godinama”, navodi Deljo.

    Med je najjednostavniji i najjeftiniji proizvod koji nastaje od pčela, koje također čovječanstvu nude još i polen, propolis te matičnu mliječ. Uz med, bh. pčelari bave se još i proizvodnjom pčelinjeg voska, polena, pčelinjeg otrova, ali i matica te rojeva pčela.

  • Jačanje rublje pravi problem Rusiji

    Jačanje rublje pravi problem Rusiji

    Ruska centralna banka juče je opet snizila kamatnu stopu, treći put od početka maja, kako bi zauzdala jačanje rublje.

    Naime, od dna dostignutog u martu po uvođenju međunarodnih sankcija zbog invazije na Ukrajinu, ruska valuta udvostručila je svoju vrednost prema američkom dolaru.

    Kako prenosi “Fajnenšel tajms”, Banka Rusije je snizila kamatnu stopu sa 14 na 11 posto. Time je ključna kamatna stopa sa 20 posto početkom aprila praktički prepolovljena.

    Na nivou iz 2015.

    Kako podseća Poslovni dnevnik, podizanjem kamatne stope na čak 20 posto ruska centralna banka pokušala je da stabilizuje kurs koji se našao pod pritiskom po uvođenju sankcija te potonuo sve do 150 rubalja za dolar.

    Prema mišljenju finansijskih analitičara i ekonomista, činjenica da Banka Rusije već treći put snižava kamatnu stopu znači da monetarnu vlast brine rapidni uspon rublje.

    Snažna valuta ne samo da je teret za tamošnju privredu kojoj se ove godine predviđa potonuće u dvocifrenu recesiju, već stvara pritisak na vladine finansije snižavanjem vrednosti u dolarima denominovanih prihoda od nafte i gasa u lokalnoj valuti.

    Ove je nedelje kurs ruske valute ojačao na 51 rublju, što je nivo posljednji put viđen 2015. godine. Nakon vesti o snižavanju kamatne stope kurs je ponešto oslabio na 60 rubalja.

    “Ovakva neuobičajena aprecijacija počela je da bude problem za finansijsku stabilnost, da ne pominjemo rizik za ekonomsku aktivnost”, za FT kaže Sofija Donets, ekonomistica u Renaissance Capitalu.

    Osim što šteti ravnoteži budžeta, jaka rublja otežava život ruskim izvoznicima, dodaje Donetsova. Stoga je iznenadno snižavanje kamatne stope nesporno izazvano jačanjem valute.

  • Pad bitkoina gurnuo zemlju na rub propasti

    Pad bitkoina gurnuo zemlju na rub propasti

    Zahvaljujući preduzetnom predsedniku jedna siromašna državica Centralne Amerike nedavno se pretvorila u svojevrsnog zamorca.

    Time nam je omogućila da u realnom vremenu promatramo eksperiment koji testira bitkoin u praktičnoj upotrebi.

    U glavnoj ulozi su El Salvador i predsednik Najib Bukele, osvedočeni kriptoentuzijasta koji je prošle godine zaprepastio svetsku javnost, iskoristivši Bitcoin Conference kako bi najavio legislativu kojom će bitkoin (pored američkog dolara) postati službeno sredstvo plaćanja, piše Poslovni dnevnik.

    Ideja je tri meseca kasnije provedena u djelo, a posledice su zasad … prilično neugodne. Za početak, inicijativa kojom je bitkoin trebalo da postane opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja doživela je pravi fijasko. Ili tako barem tvrde autori istraživanja pod naslovom “Are Cryptocurrencies Currencies? Bitcoin as Legal Tender in El Salvador”, gde se već u uvodu navodi kako je upotreba bitkoina koncentrisana među mladom muškom populacijom koja (za razliku od siromašnijih slojeva) ionako nema problema s pristupom bankovnom sistemu.

    Autori uz to zaključuju kako je u datim okolnostima (niskog životnog standarda i pandemije) koncept digitalne valute dobio idealnu priliku da osvetla obraz kriptoevanđelistima, ali je projekat neslavno – propao. Tehnički, doduše, još uvek traje, no rezultati su daleko od ohrabrujućih.

    U septembru je predsedničkim dekretom pokrenuta aplikacija Chivo (digitalni novčanik) u kojoj je za svakog stanovnika rezervisana ista količina bitkoina (u protuvrijednosti 30 dolara, što je otprilike trodnevni prosečni dohodak u El Salvadoru), no svega polovina anketiranih je aplikaciju uopšte pokušala da upotrebi.

    Od onih najupornijih, manje od polovine je nastavilo koristiti Chivo nakon što su potrošili predsednički znak pažnje, i što je najgore, postotak inostranih doznaka s kriptovalutama koje su upuštene putem digitalnog novčanika meri se tek jednocifrenim brojkama.

    Ili u prevodu, bitkoin kao (službena) valuta je – podbacio. I to uprkos velikom potencijalu, jer El Salvador je vrlo siromašna država u kojoj doznake iz inostranstva predstavljaju vrlo bitnu stavku uza skroman životni standard građana. Pored brojnih tehničkih problema, jedan od najvažnijih razloga neuspeha, kao što možete naslutiti, jesu velike oscilacije cene bitkoina koje ga čine vrlo nepouzdanim sredstvom plaćanja.

    Zbog toga su istraživačke ekspedicije američkih novinara proteklih meseci uvijek završavale jednako, dokumentujući tek retke situacije u kojima su transakcije (plaćanja bitkoinom) uspešno realizovane.

    Iako ih zakon obvezuje da prihvate uplate u bitkoinu, većina preduzetnika svejedno insistira na dolarima. Veliko nepoverenje u državne institucije sigurno nije pomoglo, a na tom tragu je i opaska o visoko centralizovanom sistemu kojim su zapravo izdata osnovna načela kriptovaluta; u zemlji u kojoj demokracija ne cveta, deo stanovnika Chivo doživljava najpre kao sredstvo kontrole u rukama vladajuće garniture.

    Javne finansije u rasulu

    A Chivo predstavlja tek mali komadić grandiozne vizije koja je, iz razumljivih razloga (duboke korekcije) sada na čekanju. U planu je bila izgradnja novog grada (i pogona za rudarenje bitkoina) koja bi se finansirala putem posebnog izdanja obveznica, makar je apsurdna konstrukcija čudnovatog finansijskog instrumenta (deo kamata bi se isplaćivao u bitkoinu) tek okorelim kriptofanovima tada zvučala atraktivno.

    A ni oni, usled intenzivne korekcije, nisu baš oduševljeni. “Totalni ludak” (u zemlji je u martu uvedeno vanredno stanje), kriptovizionar ili najjednostavnije, “El Hodlador” (urnebesan nadimak koji su mu nadenuli u Financial Timesu), Bukele je dosad potrošio stotinak miliona dolara na zalihe bitkoina čija se tržišna vrednost poslednjih nedelja rapidno smanjuje.

    Prema nekim procenama, prosečna nabavna cena kreće se oko 45.000 dolara (bitcoin se trenutno trguje za 30-ak hiljada), a gubitak je premašio 30 miliona dolara, što je otprilike jednako trošku iduće rate kamata (na ime prethodno plasiranih obveznica) koju El Salvador mora da isplati tokom juna. Investitori su naprosto digli ruke od cele priče. Baš kao i MMF i Svaetska banka, koji saradnju (i nove kredite) uslovljavaju eliminacijom bitcoina kao legalnog sredstva plaćanja.

    S javnim dugom koji doseže 85 posto BDP-a, El Salvador velikom brzinom juri prema bankrotu, a izvedba konvencionalnih obveznica ne ostavlja mesta dilemama: razmere percepcije rizika (i skepse spram mogućnosti naplate potraživanja) otkriva dramatičan rast prinosa koji su u slučaju obveznice s rokom dospeća za dve i pol godine premašili – 50 posto.

    Daleko je to još od rekorda zabeleženih u nekim latinomeričkim državama, no Bukele će zasigurno otići u legendu, kao predsednik prve države koja je bitcoinu dala status nacionalne valute. Nažalost, u knjigama bi mogao ostati zapisan i kao hiroviti autokrata čiji su snovi, zasnovani na vrlo klimavim tezama, srozali standard milionima zemljaka i zemlju odveli u bankrot.

  • Novac za oporavak BiH pod znakom pitanja

    Novac za oporavak BiH pod znakom pitanja

    Bosna i Hercegovina bi mogla imati ozbiljnih problema u ekonomskom oporavku jer je u Evropsku komisiju kasno podnijela Ekonomski reformski program 2022-2024. godina, stoji u Izvještaju o ekonomskom i finansijskom dijalogu Savjeta EU, koji je Sekretarijat Savjeta poslao zemljama članicama koje treba da odluče o odobravanju programa.

    Naime, da bi program ekonomskog oporavka mogao biti usvojen, moraju ga podržati i Evropska komisija i Savjet EU, a s obzirom na to da je svoj program BiH podnijela sa značajnim zakašnjenjem, u Briselu ukazuju da neće biti dovoljno vremena za sve potrebne mjere iz ekonomske pomoći EU.

    “Zbog toga je sada potrebno provesti značajne razgovore kako bi se na pravi način odgovorilo na predložene planove i počelo se baviti velikim ekonomskim izazovima s kojima se zemlja suočava. Osim toga, konstantno kršenje procedura koje su dogovorene podižu sumnju u iskrenu posvećenost onih koji snose odgovornost za kašnjenja u usvajanju i podnošenju Ekonomskog reformskog programa”, upozorava se u izvještaju.

    Poseban problem su, kako je istaknuto, stanje javnih finansija, ali i nereformisanih preduzeća u većinskom državnom vlasništvu. Zbog neuređenosti knjigovodstvenih standarda, istaknuto je da je pitanje kolika je tačnost zvaničnih statističkih podataka.

    “Kao rezultat toga, i deficit i odnos javnog duga mogli bi biti značajno veći od onog što je predstavljeno”, upozoreno je.

    Što se tiče reformi, glavni izazovi su, kako se ističe, poboljšanje poslovne klime kroz koordinaciju svih nivoa vlasti, jačanje efikasnosti javnog sektora uključujući poboljšanje poslovanja, transparentnosti i odgovornosti preduzeća u državnom vlasništvu, te poboljšanje zaposlenosti, posebno mladih i žena.

    Što se tiče zaposlenosti, naglašavaju da je došlo do oporavka od kovida zahvaljujući vladinim mjerama jačanja rasta, ali da je nastavljen “odliv mozgova”.

    Posebno se insistira na jačanju digitalne agende i temeljnoj modernizaciji javne uprave.

    “BiH je, nažalost, malo napredovala u harmonizaciji sistema za elektronski potpis i identitet u cijeloj zemlji. Potrebno je uraditi više u unapređenju digitalnih usluga koje će dovesti do održive ekonomije, boljih javnih usluga za privredu i građane i implementiranje zakona u vezi s carinama kako bi došlo do pojednostavljivanja procedura radi usklađivanja s Digitalnom agendom za zapadni Balkan i Ekonomski investicioni plan”, ističu oni.

    Koliko je neispunjavanje obaveza oko carinskih procedura za EU ozbiljan problem, vidi se u činjenici da su iznijeli i preporuku šta očekuju od BiH da se taj problem riješi. Naime, istakli su da očekuju da će državne institucije pružiti vitalnu podršku Upravi za indirektno oporezivanje BiH.

    “Nakon što Zakon o carinskoj politici iz 2015. godine jednom stupi na snagu, potrebno je implementirati novi kompjuterizirani tranzitni sistem na nacionalnom nivou, kao i uvesti koncept autorizovanog ekonomskog operatora”, naglasili su oni.

    Ratko Kovačević, portparol UIO BiH, za “Nezavisne novine” je potvrdio da će taj zakon, nakon više odlaganja, konačno stupiti na snagu u avgustu ove godine, čime će ovaj problem biti otklonjen.

    “Kako UIO nije mogla više čekati da neko u BiH postane certifikovano tijelo za izdavanje digitalnog kvalifikovanog potpisa, Uprava je sama ušla u postupak dobijanja ovog statusa, a na putu da postanemo certifikovano tijelo veliku pomoć UIO je dobila od Delegacije EU u BiH, koja je putem Instrumenata pretprisutpne pomoći sve finansirala”, rekao je Kovačević.

    Istakao je da će novi elektronski provozni sistem značiti obradu carinskih deklaracija bez papira.

    “Konkretno ovo znači da će se cijeli postupak provoza robe odvijati puno brže i uz manje troškove”, rekao je on.

  • Mikrokreditne organizacije u Srpskoj ostvarile profit od 18,5 miliona KM

    Mikrokreditne organizacije u Srpskoj ostvarile profit od 18,5 miliona KM

    Mikrokreditni sektor Republike Srpske ostvario je prošle godine neto dobit od 18,5 miliona KM sa stopom rasta od čak 49 odsto, pokazuju podaci Agencije za bankarstvo RS.

    Glavni razlog za ovoliki rast profita, kako navode u Agenciji, jeste značajniji rast prihoda od kamata i naknada po osnovu plasiranih kredita.

    – Mikrokreditna društva su prošle godine plasirala 7,8 miliona KM kredita ili 12 odsto više nego u godini prije – obrazlažu u Agenciji.

    Dodaju da je na rast dobiti istovremeno uticalo i smanjenje troška regulatornih rezervi za kreditne gubitke MKD za 2,1 milion КM ili za 27 odsto.

    Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupne kredite kod MKO iz Republike Srpske, kod 11 MKO je bila ispod prosječne ponderisane EKS na ukupne kredite MKO iz Republike Srpske, tako da je kod dvije MKO iskazana po stopi od 19,26 odsto i 19,54 odsto, kod četiri MKO kretala se u rasponu od 21,52 odsto do 23,63 odsto, kod tri MКO kretala se u rasponu po stopi od 26,63 odsto do 29,15 odsto, a dvije MKO su istu iskazale po stopi od 33,19 i 33,47 odsto.Dvije MKO su iskazale prosječnu ponderisanu EKS iznad prosječne ponderisane EKS na ukupne kredite MKO iz Republike Srpske, odnosno jedna MKO je istu iskazala po stopi od 38,24 odsto, a jedna MKO je prosječnu ponderisanu EKS na ukupne kredite iskazala po stopi od 259,33 odsto (uticaj kratkoročnih kredita pojedinačnog iznosa do 400 КM sa rokom otplate od 31 dan do 3 mjeseca).

  • Litar ulja u Srpskoj šest, u Srbiji tri marke

    Litar ulja u Srpskoj šest, u Srbiji tri marke

    Suncokretvo ulje u Srbiji u marketima možete kupiti za nešto više od tri marke po litru, dok u Republici Srpskoj i BiH građanima za tu namirnicu trenutno treba pet i po do šest maraka. Vlada Srbije je ograničila cijene osnovnih životnih namirnica, a PDV na jestivo rafinisano ulje je deset odsto, dok je u Bosni i Hercegovini 17 odsto, što kao jednu od glavnih razlika u cijenama navode iz kompanije Bimal.
    ,,Proizvodnja jestivog ulja u Srbiji oslanja se na domaće zrno uljarica, odnosno na domaću sirovinu, dok je proizvodnja u Bosni i Hercegovini potpuno zavisna od uvoza sirovina i dešavanja na stranim tržištima”, napominju iz ove kompanije.

    Dodaju da u BiH nije dovoljno razvijena poljoprivreda, te nemamo domaću sirovinu, zbog čega cijena proizvodnje ulja u fabrici BIMAL u Brčkom zavisi od uslova uvoza zrna.

    ,,Bimal nastoji da bez prekida snabdijeva domaće kupce i da ne dozvoli da aktuelna dešavanja utiču na stabilnost tržišta”, napominju iz jedine kompanije na području BiH za proizvodnju jestivog ulja.

    Iz preduzeća Venera, banjalučkog distributera visokokvalitetne robe široke potrošnje, objašnjavaju da trenutne cijene ulja i njihovo formiranje zavisi isključivo od proizvođača, a ne od distributera i maloprodavaca.

    ,,Rast cijena sirovina i njihova dostupnost uglavnom utiče i na formiranje cijene. Ovo je roba sa već ograničenim maržama koje su minimalne i glavnu ulogu u formiranju cijene na tržištu igra ulazna cijena. Razlika između cijene u Srbiji i ovdje može da se stvori samo u logističkim troškovima, odnosno zavisnim troškovima ove robe”, kaže za BL portal Miloš Đurđević, iz firme Venera.

    Đurđević naglašava da je Srbija do maja mjeseca imala zabranu izvoza osnovnih životnih namirnica, ali su onda uveli izvozne kvote za proizvođače za zemlje u regionu, pa je opet moguć uvoz ograničenih količina ulja iz Srbije.

    ,,Šta će se ubuduće dešavati, to niko ne može da predvidi”, nije previše optimističan ni Đurđević.

    Podsjeća da ovo nije problem sa kojim se suočavaju samo građani, distributeri i proizvođači u regionu, već gotovo čitava Evropa.

    ,,U Njemačkoj je bila situacija da u posljednjih 20 dana ulja nije uopšte bilo u prodaji na nekim mjestima, ili je bilo po višestrukim cijenama u odnosu na cijene koje su na našem tržištu”, kaže Đurđević.

    Dodaje da Venera trenutno ima određenu količinu ulja za prodaju, koja je limitirana izvoznim kvotama, a cijena mu je oko šest maraka sa PDV-om.

    Iz Udruženja za zaštitu potrošača ,,DON” kažu da su se građani u početku bunili, a sada samo kažu da je “sve poskupjelo”. I tu se priča završava.

    ,,Kod nas udruženja proizvođača i trgovaca u saradnji sa vlastima kreiraju potrošačku politiku i svi se samo toga drže, jer je vidljivo koliko je više novca u državnoj kasi od prikupljanja indirektnih poreza. Sve se svede na to da potrošač sve plaća”, zaključuju u Udruženju ,,DON”.

    Kako se sve ne bi svelo samo na potrošača, Srbija je još u novembru prošle godina donijela uredbu o ograničavanju cijena osnovnih životnih namirnica, koja je još na snazi i reagovala je i iz Robnih rezervi, kojih u Republici Srpskoj nema već nekoliko godina.

    Republika Srpska je u prva tri mjeseca ove godine u Srbiju izvezla električne energije u vrijednosti od 100 miliona KM, a lideri Srpske i Srbije još prošle jeseni su potvrdili da će pomogati jedni drugima kada je riječ o isporuci električne energije koje Srpska ima za izvoz. Ulja recimo nema za izvoz, ali nema ni eventualnog dogovora da Srbija pomogne Srpskoj čime bi se u značajnijoj mjeri smanjila trenutna cijena od šest maraka.

    U BiH je bilo prijedloga da se ukinu ili smanje akcize na gorivo i smanji PDV na osnovne životne namirnice, ali ni od toga još nije bilo ništa.

  • Srpska garant za 783 miliona KM kredita

    Srpska garant za 783 miliona KM kredita

    Ukupna vrijednost kredita za koje je Vlada Srpske dala garancije zaključno sa krajem prošle godine dostigla je cifru od 783,16 miliona KM, što je za 129,14 miliona maraka, odnosno 19,75 odsto više u odnosu na godinu ranije.

    Ove brojke navedene su u informaciji o dugu sa stanjem na kraju 2021. godine. Dokument o dugu za prošlu godinu naći će se i pred poslanicima republičkog parlamenta na sjednici koja je zakazana za 31. maj.

    Samo u prošloj godini izdato je 13 garancija Republike Srpske ukupne vrijednosti od 528,35 miliona KM. Od toga iznosa na dug javnih preduzeća otpada 487,56 miliona maraka, a fondove socijalne sigurnosti 35 miliona KM. Na zaduženje javnog sektora odnosi se preostalih 4,94 miliona, a jedinice lokalne samouprave 0,85 miliona maraka kreditnog zaduženja čija otplata je potkrijepljena garancijom Republike Srpske.

    • Po osnovu svih zaduženja za koja su izdate garancije u 2021. godini povučeno je 222,55 miliona KM. Od toga iznosa javna preduzeća su povukla 179,26 miliona, fondovi socijalne sigurnosti 35 miliona, javni sektor 7,44 miliona, a gradovi i opštine 0,85 miliona maraka kreditnog zaduženja za koje je Vlada dala garancije – navedeno je u informaciji.

    Tako je, između ostalog, Vlada Srpske u prošloj godini garantovala otplatu kredita Fonda zdravstvenog osiguranja RS u iznosu od 35 miliona KM, ali i dala saglasnost Olimpijskom centru “Jahorina” za kredit težak 55,60 miliona KM. Takođe, Republika Srpska je u 2021. godini i garant za zaduženje “Gradske toplane” iz Doboja u iznosu od 1,50 miliona KM, ali i bolnici iz Gradiške za kredit od 4,94 miliona KM.

    Ekonomisti ističu da bi Vlada RS davanjem garancije na kredite fondovima, javnim preduzećima, opštinama i gradovima trebalo da utiče na razvoj privrednog ambijenta.

    • Ako se radi o povoljnim novčanim sredstvima i projektima koje će u budućnosti doprinijeti bruto nacionalnom proizvodu onda je to opravdano. Problem bi bio kada bi Vlada garantovala otplatu kredita za nešto što nam neće pomoći da prevaziđemo postojeću situaciju i što neće voditi ka novim investicionim ciklusima i pomoći privreda – kazao je Ljuboja.

    Podvukao je da razvojna komponenta prilikom davanja garancija treba biti u prvom planu .

    • Sve pa i one najrazvijenije zemlje ubrzano se zadužuju. A mi kao siromašna zemlja nemamo drugu mogućnost nego da posegnemo za kreditima kao i svi ostali. Infrastrukturni radovi, koji su pokretači jedne ekonomije, moraju se odvijati. Tu je glavna uloga vlada. Pandemija virusa korona u posljednje dvije godine ali i trenutni sukob u Ukrajini doveo je do ozbiljnih ekonomskih i socijalnih problema. Države bi trebalo da svojim aktivnostima pomognu da se ti problemi prevaziđu – podvukao je Ljuboja.

    Zakon

    Izmjenama Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama RS definisano je da Narodna skupština RS odlučuje o ukupnom iznosu garancija u toku fiskalne godine, a Vlada donosi odluku o tome kome će i za šta one biti izdate. Ta pravila stupila su na snagu 1. januara 2018. godine.

  • Nema poskupljenja električne energije u Srpskoj

    Nema poskupljenja električne energije u Srpskoj

    Nema poskupljenja električne energije u Republici Srpskoj u ovoj godini. Ovo su nakon sastanka u Banjaluci potvrdili direktor Elektrokrajine Dragan Čavić i ministar energetike i rudarstva Petar Đokić.

    Troškovi održavanja mreže zbog poskupljenja materijala su povećani, ali to za sada, kažu neće uticati na cijenu struje.

    Ističu da je Elektrokrajina u posljednje tri godine uspješno završila restukturiranje i reorganizaciju preduzeća, napravila uštede, ostvarila dobit i postigla likvidnost da sve svoje obaveze na vrijeme izvršava.

    Podsjetili su da je kod nas struja najjeftinija i da je Srpska energetski nezavisna što je značajno u vremenu svjetske ekonomske krize.

  • Hrana u Srpskoj poskupjela duplo više nego u EU

    Hrana u Srpskoj poskupjela duplo više nego u EU

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, hrana u Republici Srpskoj za godinu dana poskupjela je 20 odsto, a istovremeno u Evropskoj uniji, prema podacima Eurostata, rast cijena hrane iznosio je svega 8,9 odsto.

    Stručnjaci objašnjavaju da cijene hrane u Srpskoj rastu jer je zavisna od uvoza te da je činjenica da domaći proizvođači praktično i ne osjete rast cijena hrane jer kajmak pokupe uglavnom trgovci.

    “Radi se o proizvodima koji imaju veliki udio u prevozu. Po robu i hranu se ide hiljadu kilometara daleko i to je jedno od objašnjenja zbog čega cijene hrane kod nas rastu daleko više nego u Evropskoj uniji”, rekao je za “Nezavisne novine” Željko Vaško, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci na katedrama za ruralni razvoj i ekonomiku poljoprivrede.

    On ističe da je jedan od razloga što je vlastita proizvodnja hrane u Republici Srpskoj niža, zbog čega je prinuđena da je uvozi i to u situaciji kada su cijene najviše, ali i to što trgovina u ovom trenutku ostvaruje ekstraprofit i diže cijene zbog psihološkog momenta potrošača koji gomilaju zalihe.

    Kada je riječ o Evropskoj uniji, u prosjeku cijene hrane na nivou svih članica porasle su 8,9 odsto, međutim zavisno od zemlje do zemlje evidentna su drastična odstupanja. Recimo, cijena hrane u Francuskoj porasla je svega četiri odsto, dok je u Bugarskoj taj rast iznosio čak 21 odsto.

    “Kod većine proizvoda Evropa je neto izvoznik a ne uvoznik. Oni imaju i veće zalihe i kod njih se to koristi da se premoste nestabilnost i rast cijena na tržištu. Mi nemamo te zalihe i trenutno jedemo hranu po najvećoj cijeni i po cijeni koja je trenuta. I u Evropi su poskupjeli proizvodi koji su deficitarni. I kod njih su skuplji hljeb i piletina recimo, jer u proizvodnoj cijeni piletine energija učestvuje sa 30 odsto, a znamo koliki je kod njih bio rast cijena energenata od gasa, električne energije itd.”, istakao je Vaško.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u aprilu 2022. godine u odnosu na mart iste godine cijene hrane i bezalkoholnih pića veće su za 5,7 odsto, dok su cijene u ostalim kategorijama, osim transporta, uglavnom mirovale ili su rasle ispod jedan odsto.

    Nemanja Vasić, potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH i vlasnik Mesne industrije “Trivas”, kaže za “Nezavisne novine” da je Srpska zavisna od sirovina iz EU te kada se na te cijene sirovina dodaju transportni troškovi, ali i uzme u obzir mešetaranje trgovaca, dođemo do tog rasta.

    “Mešetari se mnogo. Znam mnoge firme koje su imale probleme, sve su riješile, i kredite i sve, što znači da su imali enormne zarade i ekstraprofit. Ima i bezrazložnog dizanja cijena. Nas trgovci drže u kandžama i nemamo izbora, ako hoćemo da radimo moramo prihvatiti te niske cijene, a onda oni određuju uslove. Nijedan trgovac još nije skinuo maržu ili benefite koje uzimaju za pozicioniranje robe. Veletrgovci su uglavnom ti koji doprinose problemima koje imamo i mi koji imamo proizvodnju ne osjećamo ništa osim problema”, rekao je Vasić.

    Na pitanje da li bi država ili inspekcijski organi mogli tome stati ukraj, Vasić kaže da ima pokušaja kroz ograničenje marže, ali da smo mi svjetski prvaci u tome kako prevariti državu, navodeći primjer da trgovci naprave tri ili četiri firme i svaka jedna drugoj proda za taj dozvoljeni procenat pa se onda to “nazida”.

  • “Kriptovalute ne vrijede ništa”

    “Kriptovalute ne vrijede ništa”

    Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard smatra da kriptovalute ne vrede “ni dinara”.

    “Moja veoma skromna procena je da to ništa ne vredi”, rekla je Lagardova o kriptovalutama u intervjuu za holandsku emisiju “College Tour” koja je emitovana u nedelju, prenosi CNBC.

    “To se ne zasniva ni na čemu”, dodala je ona. “Ne postoji ni osnovna imovina koja bi delovala kao sidro sigurnosti.“

    Lagardova je pozvala kreatore globalne politike da uvedu pravila kako bi zaštitili neiskusne investitore koji ulažu u digitalnu imovinu. Kriptovalute, posebno bitkoin, ove godine je izgubio više od polovine svoje rekordnih vrednosti u novembru 2021.

    “Zabrinuta sam za one ljude koji misle da ih na kraju čeka nagrada, koji nemaju razumevanja za rizike, koji će sve to izgubiti i koji će biti strašno razočarani, zbog čega verujem da to treba regulisati”, rekla je Lagardova.

    Skepticizam bivše šefica Međunarodnog monetarnog fonda prema kriptovalutama nije nov. Ona je ranije izrazila zabrinutost zbog uticaja digitalnih valuta na životnu sredinu, kao i njihove potencijalne upotrebe u pranju novca i izbegavanju sankcija, prenosi Bonitet.

    Njeni najnoviji komentari stižu u vreme pojačanog ispitivanja kripto tržišta dok regulatori reaguju na posledice kolapsa terraUSD-a, kontroverznog takozvanog stabilcoina koji je trebalo da uvek vredi 1 dolar, piše CNBC.

    Nekoliko centralnih banaka radi na sopstvenim virtuelnim alternativama gotovini kao odgovor na brzi rast digitalnih valuta – ECB je jedna od njih. Digitalni evro bi se “u velikoj meri razlikovao” od privatnih kriptovaluta, rekla je Lagardova.

    Lagardova odbacila spekulacije da Evrozona ide ka recesiji
    Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard odbacila je danas spekulacije da evrozona ide ka recesiji.

    “U ovom trenutku ne vidimo recesiju u Evrozoni. Ne razmatramo to kao najniže polazište u našim scenarijima“, rekla je Lagardova za tv “Blumberg” na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

    Ona je nabrojala „najnžu stopu” nezaposlenost u zoni jedinstvene valute, veliku štednju domaćinstava i izglede za snažnu letnju sezonu turističke industrije kao sile koje će ublažiti negativne uticaje rata u Ukrajini i rastuće inflacije.

    Evro je nakon emitovanja njene izjave neutralisao pad prema američkom dolaru zabeležen na ranom trgovanjui i dostigao najviši nivo od 1,0724 dolara, a ojačao je i u odnosu na druge valute, uključujući švajcarski franak i britansku funtu, prenosi njujorška agencija.

    Lagardova je u ponedeljak iznela svoju viziju narednih koraka ECB-a u blogu objavljenom na veb sajtu centralne banke evrozone, najavljujući da će do kraja trećeg kvartala banka verovatno napustiti politiku negativnih kamata i povećati stope.

    Prvo povećanje kamatne stope trebalo bi da se dogodi u julu, navela je ona.

    Lagardova je odbila da kaže da li ECB možda razmišlja o povećanju kamate za 50 baznih poena, navodi “Blumberg”.