VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Objavljena ekonomska prognoza: Najteži udarac će pretrpeti Evropa

    Objavljena ekonomska prognoza: Najteži udarac će pretrpeti Evropa

    Kako su Rusija i Ukrajina vodeći dobavljači mnogih sirovina, njihove cene su naglo porasle zbog rata.

    Svetska ekonomija će ove godine naglo usporiti zbog rata u Ukrajini, koji je smanjio kupovnu moć građana, a Evropa će trpeti najteže posledice, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prenosi Poslovni dnevnik.

    Svetska ekonomija će ove godine porasti za tri odsto, ocenjuje OECD, snizivši decembarsku prognozu za 1,5 procentnih poena.

    U 2023. rast bi trebalo da se malo uspori, na 2,75 odsto, izračunali su u izveštaju objavljenom u sredu.

    Najteže će biti pogođene evropske ekonomije, koje su najviše izložene ratu kroz uvoz energenata i prihvat izbeglica.

    Ekonomija evrozone ove godine će rasti 2,6 odsto, upola slabije nego 2021, procenjuje OECD, a sledeće godine aktivnost će usporiti na samo 1,6 odsto.

    Očekuje se da će inflacija ove godine dostići sedam odsto, a 2023. usporiti na 4,6 odsto, izračunali su.

    Nemačka najslabija
    Nemačka privreda porašće ove godine 1,9 odsto, a 2023. 1,7 odsto, pošto će oporavak od korona krize otežati rat u Ukrajini i embargo na rusku naftu.

    Francuskoj prognoziraju 2,4-odstotni rast u ovoj godini, koji bi u 2023. trebao da uspori na 1,4 odsto.

    Zbog rata će italijanski BDP ove godine porasti za samo 2,5 odsto, nakon skoka od 6,6 odsto u 2021. Usporiće na 1,2 odsto sledeće godine.

    Očekuje se da će Španija ove godine zabeležiti stopu rasta od 2,2 odsto zbog povećane neizvesnosti, visoke inflacije i slabije spoljne tražnje.

    Britanski BDP će ove godine porasti 3,6 odsto, a 2023. stagnirati, prema proračunima OECD-a.

    SAD uz Evrozonu
    Američka ekonomija će ove godine rasti 2,5 odsto, nakon rasta od 5,7 odsto u 2021, pošto će problemi sa snabdevanjem, više cene nafte i brži tempo normalizacije monetarne politike usporiti aktivnosti više nego što se očekivalo, saopštio je OECD.

    Procenjuje se da će u 2023. rast usporiti na 1,2 odsto.

    Japan je zaustavio talas zaraze omikronom korona virusom, tako da se očekuje da će ekonomija rasti 1,7 odsto i 1,8 odsto 2023. ove godine.

    Zbog pandemijskih ograničenja, kineska ekonomija je naglo usporila i ove godine će rasti za samo 4,4 odsto, a zatim će se ubrzati 2023. sa projektovanom stopom rasta od 4,9 odsto, procenjuje OECD.

    Na indijsku ekonomiju negativno utiče rat u Ukrajini, s obzirom na njenu zavisnost od uvoza energenata. Tako bi rast indijskog BDP-a u fiskalnoj 2022. godini trebalo da uspori na 6,9 odsto, a na 6,2 odsto u 2023. godini.

    “Postoji velika opasnost od krize u snabdevanju hranom”
    Istovremeno, sukob Rusije i Ukrajine umanjio je nade da bi visoka inflacija izazvana prekidima snabdevanja tokom pandemije Covida 19 širom sveta mogla uskoro da oslabi.

    Kako su Rusija i Ukrajina vodeći dobavljači mnogih sirovina, njihove cene su naglo porasle zbog rata.

    Ako se nešto ne preduzme, postoji velika opasnost od krize u snabdevanju hranom, upozorio je OECD.

  • Višković: Zabranom izvoza ogrevnog drveta štitimo domaće stanovništvo

    Višković: Zabranom izvoza ogrevnog drveta štitimo domaće stanovništvo

    Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da Vlada Srpske, i uz saglasnost Vlade FBiH, putem Savjeta ministara traži zabranu izvoza oblovine, ogrevnog drveta i peleta na 90 dana da bi i u ovom sektoru zaustavili divljanje cijena i omogućili da se građani Srpske i BiH u kontinuitetu snabdiju ovim sirovinama.

    Višković je rekao da ima informaciju da određene količine drveta odlaze u inostranstvo preko Luke Brčko i da tu postoje i neke bošnjačke familijarne veze, te da prethodni zahtjev Srpske za zabranom izvoza oblovine upravo zbog toga nije prošao.

    “Za prva četiri mjeseca ove godine peleta je izvezeno za 9,5 miliona KM, ogrevnog drveta za oko 16 miliona KM. Kada preračunate drvo u pelet koje je ugrađeno, to je manje od deset hiljada kubika, a ogrevnog drveta je otišlo blizu 93.000 kubika. Da smo ogrevno drvo preradili u pelet i izvezli dobili bismo 33 miliona KM. Duplo više od ovih 16 miliona KM kada smo prodali ogrevno drvo”, naveo je Višković.

    On je rekao da se u šumskim gazdinstvima Srpske kupuje ogrevno drvo po znatno nižim cijenama u odnosu na cijene koje važe na mjestima gdje prodaju to ogrevno drvo.

    “Pravimo dvostruku štetu, dajemo i siječemo našu šumu i dajemo da se neko grije našim drvetom, a da naši ljudi nemaju čime da se griju. Ne možemo to dozvoliti”, naglasio je Višković za televiziju “K3”.

    On je istakao da Republika Srpska nema problema sa snabdijevaljem električnom energijom i gasom, te je naglasio da će biti obezbijeđene i dovoljne količine brašna za njene građane.

    Višković je naglasio da Srpska po pitanju energenata ima određene benefite koje drugi nemaju.

    “Srpska u ovom trenutku ima i viškove električne energije, a njena cijena za domaćinstva i privredu je najpovoljnija i u BiH i u regionu. Koliko je to važno govori i činjenica da jedna Amerika uvodi vanredno stanje zbog električne energije. Šta će se tek dešavati kad dođu zimski dani i kada potrošnja bude veća nego što je sada”, rekao je Višković.

    Govoreći o cijeni gasa koja je svojevremeno na svjetskim berzama, kako kaže dostigla cijenu od gotovo 3.000 dolara na 1.000 metara kubnih, Višković je rekao da je ona danas nešto niža od 1.000 dolara.

    Kao što je poznato, naveo je on, Srpska je produžila ugovor sa kompanijom “Gasprom” pod istim uslovima kao i prošle godine i cijena gasa je najpovoljnija i u odnosu na okruženje, te je Srpska i ovdje u povlaštenom položaju u odnosu na mnoge.

    “Srpska nije veliki potrošač gasa, ali postoji veliki industrijski kapacitet kao što je zvornička ‘Alumina’. Imamo ‘Zvornik stan’, Istočno Sarajevo koji koriste gas kao energent”, rekao je premijer Srpske.

    Kada je riječ o nafti i naftnim derivatima, Višković je istakao da su njihove cijene u BiH nešto povoljnije nego u okruženju.

    On je dodao da se u Hrvatskoj već pojavljuje problem snabdijevanja ovim energentom, dodavši da BiH i Srpska još nemaju taj problem i da vlast čini sve da do toga ne dođe.

    Prema njegovim riječima, električne energije ima trenutno dovoljno, viškovi se izvoze i visoka cijena ovog energenta na berzama Srpskoj ide u prilog jer se od izvoza ostvaruje veći profit.

    “Time nadoknađujemo to što po socijalnim cijenama dajemo struju domaćem tržištu, i stanovništvu i privredi”, rekao je Višković.

    Od tri energenta, kako je naglasio, dva su stoodstotno riješena, a ostaje rješavanje pitanja nafte i naftnih derivata.

    Višković je rekao i da će Vlada Srpske obezbijediti dovoljne količine pšenice za njene građane.

    “Žetva donese oko 200.000 tona pšenice od čega se dobije oko 140.000 tona brašna dok je za prehranu građana Srpske potrebno oko 60.000 tona godišnje”, naveo je Višković.

    On je naveo da Srpska ima i veće količine pšenice nego što su joj potrebne za prehranu stanovništva, ali zbog zajedničkog tržišta BiH, određene količine završe i u FBiH.

    “Zbog toga nemamo dovoljne količine za potrebe cijele BiH, a Srpska je znatno veći proizvođač pšenice od drugog entiteta”, naglasio je Višković.

  • Peskov: Plaćanje gasa u rubljama odlično funkcioniše

    Peskov: Plaćanje gasa u rubljama odlično funkcioniše

    Zemljama koje su odbile da plate gas prema novom aranžmanu Moskve zasnovanom na plaćanju u rubljama već je prekinuto snabdijevanje, ali nisu planirana nova isključenja, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Neke zemlje su već isključene. Ne planiraju se nova isključenja. One zemlje koje dobijaju gas već funkcionišu po novom sistemu, opisanom u odgovarajućem ukazu predsjednika Rusije. Ovaj sistem odlično funkcioniše”, naveo je Peskov, prenosi TASS.

    Poslije uvođenja zapadnih sankcija, ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim je od 1. aprila ove godine uveo novu proceduru plaćanja ruskog gasa.

    Od tog datuma, zemlje koje žele da kupe ruski gas moraju da poštuju novu šemu plaćanja, koja uključuje otvaranje dva računa, jednog za uplatu u devizama i drugog za konvertovanje tih sredstava u rublje.

    Rusija će nastaviti da isporučuje gas u količinama i po cijenama utvrđenim ranijim ugovorima, navodi TASS.

    Zbog odbijanja da plaćaju gas u rubljama, Gasprom je dosad ukinuo isporuke Bugarskoj, Poljskoj i Finskoj, kao i danskom Orstedu i Šel enerdži za dopremanje gasa Njemačkoj i danskoj kompaniji GasTerra, navodi Rojters.

  • Neophodna zabrana izvoza

    Neophodna zabrana izvoza

    BiH što prije treba da zabrani izvoz oblovine, ogrevnog drveta i peleta, što bi za rezultat imalo kako bolju snabdjevenost domaćih prerađivača i građana, tako i pad cijena ovih energenata.

    Iz Privredne komore RS ističu da ogrevno drvo i pelet poskupljuju po inerciji, i više nego što je opravdano.

    – Ovakvo stanje je nametnulo tržište. Zbog nestašice se malo pravi panika što, uz povećanu tražnju, diže cijenu ovih energenata. Bilo bi dobro da se zaustavi njihov izvoz dok se ne stabilizuje domaće tržište, pa ni cijene neće biti ovako visoke – kaže za Srpskainfo predsjednik Udruženja šumarstva i prerade drveta Lazo Šinik.

    Dodaje da bi se zabranom izvoza drvnih sortimenata poboljšala snabdjevenost naših prerađivača.


    – Krajem prošle godine ocijenjeno da treba učiniti nešto da se pokrene inicijativa za zabranu izvoza oblovine, a izbijanjem ukrajinske krize u prvi plan je izbio problem snabdjevenosti energentima. Svakako, o izvozu se može razmišljati nakon što se podmire potrebe domaćih kupaca – ističe Šinik.

    Iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH saopštili su da će ove sedmice sačiniti odluku o privremenoj zabrani izvoza oblovine, ogrevnog drveta i peleta, uz nadu da će Savjet ministara za 15 do 20 dana donijeti takvu odluku.

    Podaci nisu nimalo ohrabrujući. Ako se u ovom pogledu ništa ne promijeni, stanovništvo RS i FBiH će biti pod ćebadima, a Italijani i Nijemci bi se grijali na domaći pelet, što treba zaustaviti – rekao je ministar Staša Košarac.

    Podaci Spoljnotrgovinske komore BiH pokazuju da je za četiri mjeseca 2022. izvezeno ogrevnog drveta u vrijednosti skoro 29,2 miliona KM, što je za 19,9 odsto više nego u istom periodu lani. U ovoj godini izvezli smo peleta za 9,56 miliona KM ili 91 odsto više nego za četiri mjeseca 2021, dok je neobrađenog drveta za četiri mjeseca ove godine izvezeno u vrijednosti od 16,55 miliona KM ili čak 365 odsto više nego u istom periodu 2021.

    – U ovoj godini značajno je porastao izvoz šumskih sortimenata i neobrađenog drveta, odnosno oblovine. Iako je više od pola teritorije BiH prekriveno šumama, drvoprerađivači su, zbog značajnog izvoza, prinuđeni da uvoze sirovinu. Poremećaji na globalnom nivou u lancima snabdijevanja, kao i nedavna odluka Vlade Srbije da uvede privremenu zabranu izvoza za određene proizvode iz šumarstva i drvne industrije, zasigurno će doprinijeti većem pritisku ino-potražnje na tržište BiH. U uslovima velike energetske i ekonomske krize u svijetu, mnoge zemlje uvode mjere zaštite domaće proizvodnje, zbog čega bi i BiH trebalo blagovremeno i adekvatno da reaguje – rekli su u Komori.

  • Svjetska banka smanjila prognozu rasta bh. BDP-a

    Svjetska banka smanjila prognozu rasta bh. BDP-a

    Svjetska banka saopštila je kako očekuje da će se bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine povećati za 2,7 odsto u 2022. godini, 0,3 postotna boda niže od prognoze koju je banka dala u januaru.

    Sljedeće godine predviđa se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Bosne za 3,1 odsto, objavila je Svjetska banka u svom izvještaju o globalnim ekonomskim izgledima iz juna 2022. objavljenom u utorak.

    Procjenjuje se da će je bosanskohercegovačka ekonomija u 2021. godini ostavrila rast od 7,1 odsto, navodi se u izvještaju.

    Ekonomije zapadnog Balkana imaju rast od 3,1 odsto u 2022, što odražava više cijene roba i slabiji rast evrozone zbog ruske vojne operacije u Ukrajini, napomenula je Svjetska banka.

  • Država će spriječiti Kineze da preuzmu Mercedes

    Preuzimanje Mercedesa od strane kineskih investitora biće osujećeno ako bude potrebno, smatra premijer Baden-Virtemberga, Njemačke države Vinfrid Krečman.

    “To nikako ne bismo dozvolili”, rekao je ovaj političar i član Zelenih pozivajući se na Zakon o spoljnoj trgovini i platnom prometu.

    Ako strani investitor sa sedištem van EU preuzme kontrolu nad nemačkom kompanijom, savezna vlada ima pravo veta pod određenim uslovima.

    Snažan udeo dva velika kineska investitora u vlasništvu Mercedesa već je izazvala strahove u prošlosti.

    Skoro petina te kompanije sa sedištem u Štutgartu već je u kineskim rukama.

    Kineski partner BAIC je najveći pojedinačni akcionar u ovom proizvođaču automobila sa udelom od 9,98%. Istovremeno, kineski investitor Li Šufu drži 9,69 odsto Mercedesa. Takođe, državni fond Kuvajta poseduje blok akcija sa 6,84%.

    Prvi čovek Mercedes-Benca Ola Kalenius rekao je da imaju vrlo dobre i jake odnose sa kineskim investitorima i dodao da je Kina najvažnije svetsko tržište za prodaju Mercedesovih automobila.

    “Kina je porasla više od gotovo bilo kog drugog tržišta poslednjih godina”, rekao je Kalenius.

  • Gorivo u Banjaluci skuplje za 20 feninga

    Gorivo u Banjaluci skuplje za 20 feninga

    Gorivo na benzinskim pumpama u Banjaluci jutros je skuplje i za 20 feninga po litri.

    Unedjelju sam natočio dizel euro pet po 3,29, a evo jutros je 3,49 KM – kaže jedan Banjalučanin koji pita da li će domaće vlasti konačno nešto uraditi da spriječe divljanje cijena naftnih derivata.

    Recimo, zemlje u okruženju zamrzavaju cijene, odnosno države donose odluke kada i koliko će gorivo da poskupi. U Hrvatskoj je od juče gorivo jeftinije zbog državne intervencije.

    Obični dizel i benzin na pumpama u Banajaluci je u prosjeku 3,32 KM.

  • Vučić o “Otvorenom Balkanu”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao u Ohridu da je regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan” najbolja inicijativa koju region ima u posljednjim decenijama.

    Vučić je dodao da je između Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije, koje su članice “Otvorenog Balkana”, došlo do značajnog povećanja trgovinske razmjene, a da će gledati kako da olakšaju svojim građanima tokom turističke sezone.

    On smatra i da će tokom ljeta biti požara, pa će zemlje morati da pomažu jedne drugima, a da je on došao na samit u Ohrid sa novim prijedlozima.

    Vučić je naveo da je njegova ideja kako za budućnost napraviti zajedničko čvorište gasa da bi mogao u cijeli region da se izvozi u dovoljnim količinama.

    – Kako za budućnost da gradimo posebno reverzibilne elektrane u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji. Ne znam kakava je situacija u Albaniji. Mislim da smo dovoljno zreli i da razgovaramo, što više sami razgovaramo, naši odnosi će biti bolji – rekao je Vučić novinarima.

    Vučić je istakao da je svako dobrodošao u “Otvoreni Balkan”, uključujući i (samoproglašeno) Kosovo, jer su za “Otvoreni Balkan” pitanja koja se odnose na probleme građana kao što su brašno, gas i drugo.

    – Nemam nikakav problem sa bilo kim iz Prištine razgovaram na bilo kom mjestu, i bez prisustva drugih. Saradnja donosi dobrobit narodima Balkana -rekao je Vučić i dodao da “Otvoreni Balkan” nije alternativa za blokirani put zapadnog Balkana u EU već posebna inicijativa koja donosi saradnju.

    Komentarišuići prisustvo američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila na samitu u Ohridu, Vučić je rekao da je “Otvoreni Balkan” vrlo važna inicjativa, koja pripada narodima u regionu i da je dobrodošao svako ko je podržava.

    On je dodao da je imao i telefonski razgovor sa komesarom EU za bezbjednost i spoljne poslove Žozepom Boreljom o evrointegracijama Srbije, o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, o svim važnim temama od interesa i za građane Srbije, ali i regiona.

    Vučić je rekao da je od Borelja dobio dodatni poziv da prisustvuje na predstojećem samitu zapadnog Balkana 23. juna.

  • Bilo bi dobro da BiH postane dio Otvorenog Balkana

    Bilo bi dobro da BiH postane dio Otvorenog Balkana

    Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara Staša Košarac rekao je da Republika Srpska i dalje podržava pristupanje BiH inicijativi “Otvoreni Balkan”, što je verifikovala i Narodna Skupština, kao i da bi bilo dobro da BiH postane dio ove regionalne inicijative zbog mira, stabilnosti i razvoja ekonomija.

    Košarac je rekao da mu je žao što u praksi postoje određene predrasude o ovoj inicijativi koje dolaze iz Sarajeva, koje treba prevazići.

    • Ne znam šta je u glavi Šefika Džaferovića i Željka Komšića, jer ako druge zemlje vide da je to dobra osnova za razvoj ekonomije, protoka robe, usluga i kapitala i ako je to dobra poruka investitorima, onda jedino možemo reći da oni koji to osporavaju treba da prestanu sa političkim predrasudama – istakao je Košarac.

    On je podsjetio da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik prije dvije godine otvorio to pitanje i tražio od kolega u Predsjedništvu da podrže pristupanje BiH inicijativi Otvoreni Balkan.

    Košarac je rekao novinarima da su zemlje koje su se integrisale u tu regionalnu inicijativu bile efikasne u snabdijevanju deficitarnim proizvodima poput merkantilne pšenice, kukuruza i nekih drugih namirnica.

    • Ne mogu naši privrednici iz Republike Srpske i FBiH biti taoci nekih političkih predrasuda pojedinaca koji sjede u institucijama – ocijenio je Košarac.

    On je napomenuo da njihove kolege mnogo brže uspijevaju plasirati svoju robu i da usluge “prolaze mnogo brže”.

    • Političke predrasude treba ostaviti po strani i raduje me činjenica da je predsjedavajući Savjeta ministara u Ohridu na konferenciji Otvoreni Balkan. Sigurno će se tu govoriti o nekim izazovima i prednostima koje imaju zemlje koje su dio te inicijative – rekao je Košarac.

    On je napomenuo da su privredne komore i Republike Srpske i FBiH su za Otvoreni Balkan, kao i da Spoljno-trgovinska komora ima isto takvo opredjeljenje.

    Košarac je napomenuo da je inicijativa “Otvoreni Balkan” jako dobra, bez obzira na različite političke stavove, te da očekuje da će ostala dva člana Predsjedništva BiH podržati tu Dodikovu inicijativu.

  • Bitkoin pao ispod 30.000 dolara

    Bitkoin pao ispod 30.000 dolara

    Bitkoin je pao danas ispod 30.000 dolara na najniži nivo u posljednjih nedjelju dana pošto je tržište ponovo zahvatila averzija prema rizičnim ulaganjima.

    Najveća globalna kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji je pala za čak 7,1 odsto na 29.209 dolara, na nivo koji je posljednji put zabilježen 30. maja, izvještava “Blumberg”.

    Drugi tokeni su takođe oslabilli, pri čemu je eter potonuo za 7,3 odsto na 1.725 dolara, a avalanč se stropoštao za 9,3 odsto.

    Preokret je došao samo dan nakon što je bitkoin ponovo bilježio vrijednost iznad 31.000 dolara, što je podtaklo očekivanja među nekim investitorima da postoji prostor za njegov dalji rast. Međutim, najstarija svjetska kriptovaluta je naišla na otpor između nivoa od 31.500 do 32.000 dolara, kaže Markus Sotiriju, analitičar britanske brokerske kuće za digitalnu imovinu GlobalBlok.

    Pad kriptovaluta je uslijedio jer su američke akcije na terminskom trgovanju ostale u minusu, dok je dolar nastavio da jača. Skok prinosa na američke državne obveznice potpirio je strah da bi rast troškova zaduživanja mogao da izazove recesiju. Bitkoin je u snažnoj korelaciji sa kretanjem cijena druge rizične imovine, poput akcija, u posljednjih nekoliko godina.