VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Kamate nastavljaju da rastu, Centralna banka BiH sprema nove odluke

    Kamate nastavljaju da rastu, Centralna banka BiH sprema nove odluke

    U cilju obuzdavanja inflacije i postepenog povratka na nivo od dva odsto, Evropska centralna banka (ECB) podigla je referentnu kamatnu stopu sa 1,25 na dva odsto, što će uticati i na Bosnu i Hercegovinu u smislu rasta tržišnih kamatnih stopa uključujući i one na kredite, međutim po mišljenju stručnjaka to neće riješiti problem jer uzroke inflacije treba tražiti na drugom mjestu.

    “I na sljedećim sastancima očekujemo dalje podizanje kamatnih stopa, a sve zato da se osigura što brži povratak inflacije na ciljani nivo od dva odsto. Ekonomska aktivnost u evrozoni usporila je znatno u trećem kvartalu ove godine, očekujemo dalje slabljenje do kraja ove te na početku iduće godine”, rekla je Kristin Lagard, predsjednica ECB-a.

    Inače, odluka ECB-a uslijedila je nedugo nakon što su i američke Federalne rezerve krajem septembra podigle referentnu kamatnu stopu, takođe za 0,75 odsto. Ovo povećanje kamatne stope od strane ECB-a najveće je pojedinačno povećanje u istoriji evrozone, a osim referentne kamatne stope povećana je i stopa na prekoračene depozite banaka, zatim refinansiranje banaka, kao i na prekoračene pozajmice banaka.

    “Rast kamatnih stopa samo produbljuje ekonomske probleme. Suština inflacije u SAD i Evropi je potpuno drugačija. Očekivan je odgovor da se na monetarne poteze FED-a stvari kreću u ovom pravcu, to samo produbljuje problem i inflacija se ne smiruje. Podatak da je u SAD ekonomski rast u trećem kvartalu iznad očekivanja situaciju dodatno komplikuje i to znači dalji rast kamatnih stopa jer smo udaljeniji od recesije, a inflacija se ne smiruje jer se ne smiruju tenzije koje stvaraju inflaciju”, rekao je ekonomista Saša Stevanović, dodajući da su cijene gasa negativne te da centralne banke nastoje da povrate izgubljeni kredibilitet te da se monetarnim instrumentima nastoje riješiti problemi koji nisu monetarne prirode.

    Inače, mnogi ekonomisti smatraju da uzrok inflacije nije velika količina novca na tržištu, već rast cijena energenata pa i hrane, tako da uzroke problema treba tražiti u tome, a ne podizati kamatne stope jer se inflacija na taj način sasvim sigurno neće smiriti, posebno ne dovesti na nivo od dva odsto. Istovremeno, zbog povećanja referentne kamatne stope ECB-a može se očekivati i rast kamata u Bosni i Hercegovini, međutim to je stvar poslovne politike samih banaka, a po ovom pitanju već su reagovale entitetske agencije za bankarstvo koje su donijele odluke s ciljem “zaštite korisnika finansijskih usluga”.

    Kada je riječ o kamatama koje se odnose na banke, a koje su takođe povećane odlukom ECB-a, zanimljivo je, recimo, da je kamatna stopa koju banke u Evropi plaćaju na viškove iznad obaveznih rezervi 1,5 odsto, dok je ta kamatna stopa u BiH još na nivou od minus 0,25 odsto. U suštini, banke na novac iznad obaveznih rezervi u Bosni i Hercegovini imaju trošak, a u Evropi prinos. Zbog ovoga, kako saznajemo, i Centralna banka Bosne i Hercegovine planira da reaguje u smislu podizanja kamatne stope na viškove iznad obaveznih rezervi.

    “Preduzeli smo aktivnosti po tom pitanju. Čekali smo odluku Evropske centralne banke i trenutno radimo analize. Očekujemo da ćemo uskoro donijeti odluku kako bismo se uskladili sa potezima Evropske centralne banke i svjetskih banaka i povećali te stope. Razmatramo i mogućnost da se donese odluka da se bankama nešto i plaća po tom osnovu i o tome ćemo svakako odlučivati do kraja godine”, rekao je Dragan Kulina, član Upravnog odbora Centralne banke BiH.

    Kako nezvanično saznajemo, u ovom trenutku sasvim sigurno je da kamata na obaveze iznad obaveznih rezervi neće biti negativna, a izvjesno je da će za početak ona iznositi nula odsto.

  • Rusi tvrde: “Našli smo protivotrov za sankcije Zapada”

    Rusi tvrde: “Našli smo protivotrov za sankcije Zapada”

    Prema rečima ruskog ministra finansija, Rusija može da se nosi s ograničenjima koja su joj uvele zapadne zemlje zbog napada na Ukrajinu.

    Šef ruskog Ministarstva finansija Anton Siluanov rekao je da je Rusija “pronašla protivotrov” za zapadne sankcije, prenosi Poslovni dnevnik.

    “Zajednička zasluga, uključujući i Ministarstvo finansija, jeste da smo razvili ceo niz mera za odgovor na tešku situaciju. Već imamo približan program delovanja, program odluka kako ćemo graditi privredu, finansije. Već imamo određene recepte za rad u takvim ograničenjima”, rekao je Siluanov.

    Prema rečima ruskog ministra finansija, Rusija može da se nositi s ograničenjima koja su joj uvele zapadne zemlje zbog napada na Ukrajinu.

    “Već smo naučili kako da odgovorimo na ograničenja s kojima moramo živeti. Pronašli smo protivotrov protiv ovih sankcija”, rekao je, prenosi Tass.

  • Na pomolu novo poskupljenje brašna u BiH, moguće i povećanje cijena pekarskih proizvoda

    Na pomolu novo poskupljenje brašna u BiH, moguće i povećanje cijena pekarskih proizvoda

    Mlinari iz Republike Srpske najavili su poskupljenje brašna do kraja godine, što bi se lančanom reakcijom moglo dogoditi i u Federaciji BiH. Iako pekari još nisu donijeli odluku o povećanju cijena svojih proizvoda, s poskupljenjem brašna realno je očekivati i korekcije vrijednosti hljeba i peciva.

    Udruženje mlinara Republike Srpske do kraja ove godine najavilo je poskupljenje brašna, naglasivši da je osnovni razlog povećanje cijena goriva. Kako navode, vreća brašna bi do konca 2022. trebala biti skuplja za tri do četiri konvertibilne marke.

    S druge strane, iz pekara kažu da je trenutna cijena njihovih proizvoda stabilna, međutim, navode da je ona formirana upravo na osnovu cijena brašna i pšenice koje dobijaju za proizvodnju hljeba i peciva.

    Inače, domaća pšenica proteklog ljeta je prodana po veoma niskim cjenama, a ratari navode da ostatak koji je neotkupljen mlinari ne žele kupiti.

    Ove godine ta vrsta žitarice će biti zasijana na manje površina, a zbog ograničenosti primjene mineralnih đubriva shodno visokoj cijeni, za očekivati je manji prinos te nastanak dodatnih problema u idućoj godini.

    Pšenica skuplja i do 30 posto

    Sela Semberije predstavljaju najveću žitnicu u Bosni i Hercegovini, a tamo je za očekivati da će cijene pšenice biti veće i do 30 posto.

    “Mi smo u ovoj godini imali smanjeni prinos pšenice, međutim, refleksije teškog ljeta odrazit će se negativno na jesenju sjetvu. Prošle godine u jesenjoj sjetvi pod pšenicom smo imali između 18 i 20 hiljada hektara, međutim, sada će ljudi zasijati malo više ječma i nekih drugih kultura koje su sigurnije. Ljudi kao nikad dosad obradive površine daju u zakup i odustaju od sjetve tako da još uvijek decidno ne možemo reći šta nam slijedi u nadolazećim mjesecima”, kazao je za Klix.ba u jesenjoj sjetvi Savo Bakajlić, predsjednik Udruženja poljoprivednika Semberije.

    Iako mlinari zvaničnu odluku nisu donijeli, poskupljenje brašna u Republici Srpskoj lančano će se odraziti i na Federaciju Bosne i Hercegovine, povećanjem cijena i u tom entitetu. Ovo navode iz Privredne komore Tuzlanskog kantona.

    “U narednom periodu svakako će kontinuirano rasti cijene prehrambenih proizvoda, posebno onih osnovnih životnih namirnica, među kojima je i brašno. Kontinurani rast cijena brašna će doći više zbog toga što se pšenica ne nalazi u robnim rezervama unutar BiH. Ona se nalazi u zemljama u okruženju, odnosno Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj i naravno da će one pokušati iz BiH izvući što više novca za tu žitaricu”, kaže za Klix.ba Suad Selimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Kantonalne privredne komore u Tuzli.

    Spas je u robnim rezervama

    Povećanje potrošnje brašna, kao što je to slučaj BiH, prema Selimovićevim riječima, jedan je od indikatora siromaštva.

    “Stanovništvo koje više jede hljeb i peciva sve je siromašnje jer nema sredstava i novca da kupi vrednije poljoprivredne, odnosno prehrambene proizvode”, potcrtava Selimović.

    On smatra da je prijeko potrebno povesti računa, odnosno osnovati robne rezerve, kako na državnom i entitetskom, tako i na kantonalnim nivoima.

    “Time se mora zaštititi stanovništvo od drastičnog, odnosno tihog rasta cijena koje se svakodnevno dešava malim pomacima. Žalosno je da stanovništvo, po principu takozvane ‘kuhane žabe’ sve prihvata, odnosno opravdava to da je u posljednjem periodu došlo do 30-postitnog povećanja cijena svih prehrambenih proizvoda”, naglašava Selimović.

    Ratari su mišljenja i da je ključ rješenja u zakonskim odredbama koje će ograničiti mlinare u kontekstu povećanja cijena. No, da li će i kakve korake nadležni poduzeti za sada je nepoznanica.

    Vrijedi kazati da su u velikom problemu i farmeri, koji su ranije upozorili na moguću nestašicu mlijeka u Bosni i Hercegovini. Kako smo ranije objavili, enormno poskupljenje repromaterijala i goriva dovode u pitanje jesenju sjetvu u našoj zemlji.

    Poljoprivrednici su u velikom riziku, a farmeri jedva da će za stoku imati hrane do marta iduće godine. Zbog toga je, upozoravaju, upitna proizvodnja mlijeka i opstanak stočnog fonda.

  • U septembru prodato samo 19 stanova u Banjaluci

    U septembru prodato samo 19 stanova u Banjaluci

    Uvidom u registar nekretnina u Banjaluci je u septembru prodato samo 19 stanova, dok je prošle godine u istom periodu taj broj iznosio 140, a ovogodišnji podaci su najmanji u posljednjih pet godina, pa i više.

    Naime, ovi podaci pokazuju da je prodaja veoma opala u odnosu na lani, ali trend pada potvrđuje činjenica da se od januara stanovi sve manje kupuju.

    Tako je u avgustu prodato 47 stanova, dok je prošle godine taj broj iznosio 132, a u julu prošle godine prodato je 113, a ove svega 68.

    Da je prodaja stanova u gradu na Vrbasu u znatnom padu, za “Nezavisne novine” potvrdio je i Dragan Milanović, direktor Agencije “Remax” iz Banjaluke.

    – Generalno gledano došlo je do pada prodaje određenih nekretnina, prije svega stanova u izgradnji – rekao je Milanović.

    Kako je dodao, za pad prodaje ima više razloga, prenosi N1.

    – Imamo inflaciju, odnosno poskupljenje svega, a samim tim je kreditna sposobnost građana za one koji nekretnine kupuju preko kredita dosta manja – rekao je Milanović, dodajući da građani nemaju mogućnost da se upuste u kredite.

    – Još jedan od razloga je taj što su banke pooštrile svoje kriterijume i podigle kamatne stope, te se samim tim smanjila mogućnost za kreditno zaduživanje – rekao je Milanović.

    Prema njegovim riječima, postoje i građani koji nekretnine kupuju gotovinski.

    – Imamo i one koji svoje nekretnine kupuju gotovinski, takođe mislim da za to postoji nekoliko razloga. Prvi od njih je taj što im inflacija pravi problem prilikom čuvanja novca, odnosno njima inflacija ne ide u prilog, te se zbog toga odlučuju na gotovinsku kupovinu – rekao je Milanović.

    Kako je rekao, početkom godine došlo je do poskupljenja građevinskog materijala, što je dovelo do značajnog rasta cijena stanova.

    – Trend poskupljenja je bio od januara do maja, od tada nije bilo ni poskupljenja ali ni pada cijena – rekao je Milanović.

    Kako je dodao, prosjek prodaje je najbolje gledati na godišnjem ili polugodišnjem nivou.

    – Potražnja je opala, ali je ponuda dosta veća nego prije, vidimo da su u svim dijelovima grada aktivna gradilišta – rekao je Milanović, dodajući da je pojeftinjenje kao i stabilizacija prodaje moguća sredinom sljedeće godine.

    Notarka Slada Ivelić za “Nezavisne novine” kazala je da je i te kako evidentan pad kupovine stanova.

    – Kada je riječ o prodaji stanova primjetan je pad u kupovini, trenutno se mnogo više kupuje zemljište i to u prigradskim naseljima – rekla je Ivelićeva.

    Prema njenim riječima, cijena zamljišta u okolini grada je mnogo niža.

    – Građani se odlučuju za zemljište u okolini grada bilo da je građevinsko ili poljoprivredno. Cijena izvan grada je znatno niža, a najzastupljenija mjesta su Priječani, Barlovci, Slatina, ali tu su i ostala naselja – rekla je Ivelićeva.

  • “Zapad nije svijestan šta je stvorio”

    “Zapad nije svijestan šta je stvorio”

    Bjeloruski premijer Roman Golovčenko kritikovao je Zapad zbog njegovih destruktivnih poteza koji mogu da prodube svetsku ekonomsku krizu.

    Golovčenko je istakao da su udružene zapadne zemlje nesvesne toga stvorile uslove za novu i možda najveću svetsku ekonomsku krizu u istoriji, objavio je TASS.

    Golovčenko je na sastanku Saveta premijera zemalja članica Zajednice nezavisnih država u Astani rekao da su moguće posledice sankcija Zapada uvedenih protiv Rusije prekid globalnih kanala snabdevanja, rastuća inflacija i rast cena energenata.

    Centralne banke širom sveta povećavaju kamatne stope u pokušaju da se izbore sa recesijom, a rezultat su pad globalnog eknomskog rasta, povećanje razlike u globalnim ekonomskim sistemima i nestabilne cene osnovnih životnih namirnica.

    Golovčenko je istakao da je zbog toga neophodno da članice Zajednice nezavisnih država razviju kolektivne zaštitne mehanizme od ekonomskih udara spolja i pritiska nelegalnih sankcija Zapada.

    Belorusija je od početka leta povećala rast BDP tako što je preusmerila izvoz sa zapadnih zemalja ka zemljama članicama Zajednice nezavisnih država, naglasio je Golovčenko.

  • Evro pao za više od jedan odsto u odnosu na dolar

    Evro pao za više od jedan odsto u odnosu na dolar

    Nakon što je Evropska centralna banka (ECB) podigla kamatne stope, evro je pao više od 1 odsto juče, ispod pariteta s dolarom.
    Podaci iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pokazali su da se najveća svjetska ekonomija oporavila više od očekivanog u trećem tromjesečju.

    Svoju kamatnu stopu za 75 baznih bodova podigla je ECB i to na 1,5 odsto. To je najviši iznos od 2009. godine, a sve u nastojanju da spriječi da se brzi rast cijena ukorijeni. Daljnja povećanja stopa gotovo su sigurna, ali s obzirom na slabljenje ekonomije, tempo je predmet rasprave.

    Dok su se rizici za izgled za rast evrozone pomaknuli prema dole, centralna banka postigla beznačajan napredak u uklanjanju monetarnog prilagođavanja kroz tri uzastopna povećanja stopa, rekla je predsjednica ECB-a Kristin Lagarde na konferenciji za novinare.

    “Uopšte gledano, čini se da je Lagarde naznačila zaokret, a da to nije eksplicitno rekla”, rekli su devizni stratezi u TD Securities.

    Sa jednomjesečneg najvišeg nivoa, evro je pao od 1,0094 u odnosu na dolar ranije tog dana da bi se vratio ispod pariteta s američkim dolarom nakon odluke ECB-a o stopi. Jedinstvena valuta oslabila je 1,1 posto na 0,9969 u 3:20 ujutro. EDT (1920 GMT).

    Dolar je ojačao nakon što su podaci pokazali da je bruto domaći proizvod SAD-a porastao po godišnjoj stopi od 2,6 posto u prošlom tromjesečju, okončavši dva uzastopna tromjesečna smanjenja proizvodnje koja su izazvala zabrinutost da je ekonomija u recesiji.

    Ekonomisti koje je anketirao Reuters predviđali su da će se rast BDP-a oporaviti po stopi od 2,4 odsto.

    Jače cifre o BDP-u od očekivanih uslijedile su nakon niza slabijih od predviđanja ekonomskih podataka posljednjih sedmica koji su izazvali zabrinutost zbog uticaja agresivnog povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi na ekonomiju, piše Reuters.

  • Višković: Budžet RS za 2023. veći za 800 miliona

    Višković: Budžet RS za 2023. veći za 800 miliona

    Vlada RS utvrdila je prijedlog Budžeta za 2023. godinu i on je uvećan za 800 miliona u odnosu na drugi rebalans za 2022. godinu, rekao je predsjednik Vlade RS Radovan Višković.

    Najveće povećanje u novom prijedlogu budžeta, prema riječima premijera Viškovića, biće rezervisano za poljoprivredu, skoro 100 miliona KM više.

  • Cijena nafte porasla blizu 97 dolara za barel

    Cijena nafte porasla blizu 97 dolara za barel

    Cijene nafte su porasle danas nastavljajući oporavak sa prethodne sesije od skoro 3,0 odsto, pošto su optimizam u vezi s rekordnim izvozom “crnog zlata” iz SAD i znaci splašnjavanja straha od recesije prevagnuli nad zabrinutošću zbog slabe tražnje u Kini.
    Podaci američke Uprave za energetske informacije pokazuju da je izvoz sirove nafte i naftnih derivata iz SAD skočio prošle nedjelje za 2,0 miliona barela na 11,4 miliona barela dnevno, uprkos pritiscima Vašingtona na izvoznike da šalju manje goriva u inostranstvo i da povećavaju domaće zalihe, prenio je Fajnenšel tajms.

    Evropska nafta Brent je poskupjela za 1,27 posto na kasnom popodnevnom trgovanju po srednjoevropskom vremenu na 96,91 dolar za barel, prema podacima sa portala oilprice.com, a američka WTI nafta je ojačala za 1,68 procenata na 89,39 dolara za barel.

    Brige u vezi s kineskom potražnjom zauzdale su veći rast cijena nafte.

    S druge strane, slabljenje američkog dolara, koji je dotakao jednomjesečni minimum prema vodećim rivalima, pružilo je podršku cijenama nafte, jer slabiji dolar čini naftu jeftinijom kupcima koji imaju drugih valute i podstiče apetit investitora za ulaganjem u rizičniju imovinu.

  • Evropa ima sada toliko gasa da ne zna šta će s njim

    Evropa ima sada toliko gasa da ne zna šta će s njim

    Evropa ima sada toliko prirodnog gasa da ne zna šta će s njim, pa je cena na spot tržištu ove nedelje nakratko postala negativna, objavila je TV stanica CNN.

    Evropski zvaničnici su mesecima upozoravali na energetsku krizu tokom predstojeće zime, jer je Rusija – nekada najveći snabdevač prirodnog gasa u regionu – smanjivala isporuke u znak odmazde za sankcije koje je Evropa uvela zbog ruske invazije na Ukrajinu, navodi se u prilogu američkog medija.

    Sada su skladišta gasa u EU skoro popunjena, pa tankeri koji prevoze tečni prirodni gas (TPG), kako se dodaje, stoje u lukama jer nemaju gde da istovare teret, a cene padaju.

    Referenta cena fjučersa prirodnog gasa (kupovina mesec dana unapred) na evropskom tržištu pala je za 20 posto od prošlog četvrtka i za više od 70 procenata otkako je krajem avgusta dostigla rekordnu vrednost. Na holandskom spot tržištu, cena za isporuku gasa u roku od sat vremena pala je u jednom momentu ispod nula evra, prema podacima Interkontinentalne berze.

    Cene su skliznule na negativnu teritoriju zbog “prebukiranosti mreže“, rekao je za CNN Tomas Marzec-Manser, šef za analitiku tržišta gasa u kompaniji Independent Komoditi Intelidžens Servisis (ICIS).

    To je iznenađujući preokret situacije za Evropu, u kojoj su domaćinstva i preduzeća bila pogođena zastrašujućim skokom cene jednog od njenih najvažnijih izvora energije u prethodnom delu godine.

    Masimo Di Odoardo, potpredsednik za istraživanje tržišta gasa i TPG-a u firmi “Vud Mekenzi”, kaže da se ovako dramatičan zaokret sreće u velikoj meri duguje neuobičajeno blagom vremenu.

    “U zemljama kao što su Italija, Španija, Francuska, temperature i potrošnja gasa su bliže nivoima iz avgusta i početka septembra. Čak i u nordijskim zemljama, i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, potrošnja je daleko ispod proseka za ovo doba godine”, dodaje.

    Skladišta gasa u EU su sada popunjene skoro 94 odsto, prema podacima operatera Gas Infrastrakčer Jurop. To je znatno iznad 80 odsto, koliko je 27-člani blok postavio kao cilj koji treba dostići do novembra.

    “To je izuzetno visok nivo“, rekao je Di Odoardo, napominjući da je maksimalni nivo skladišštenja u proseku iznosio 87 procenata kapaciteta u poslednjih pet godina.

    Nastojanja Evrope da obezbedi što više gasa uoči zime dovela su do gomilanja tankera s TPG-om u evropskim lukama, zbog manjka terminala za skladištenje.

    Feliks But, šef u kompaniji Vorteks za praćenje podataka o TPG-u, navodi za CNN da čak 35 plovila pluta u blizini luka u severozapadnoj Evropi i na Iberijskom poluostrvu, ili plove veoma sporo prema njima, zbog manjka skladišnih kapaciteta za istovar.

    Tim brodovima će “verovatno trebati još mesec dana da udome teret“, dodaje on.

    Zajedno, ti tankeri nose TPG vredan oko 2,0 milijarde dolara, prema podacima provajdera podataka sa energetskog tržišta Argus Media.

    Uprkos nedavnom padu cene gasa u Evropi na oko 100 evra po megavat satu, evropski fjučersi prirodnog gasa su i dalje za 126 odsto iznad nivoa na kom su bili prošlog oktobra, kada su ekonomije počele ponovo da se otvaraju posle korona blokada i kada je potražnja skočila.

    Cene bi mogle ponovo oštro da porastu u decembru i januaru ako vreme naglo postane hladnije, upozorava But. Uprkos činjenici da je ruski udeo u ukupnom evropskom uvozu gasa pao sa 40 posto na samo 9,0 procenata, region bi mogao da se nađe u teškoj situaciji sledećeg leta kada bude trebalo da popuni zalihe za iduću zimu.

    Procenjuje se da će cene dostići 150 evra po megavat-satu do kraja 2023. godine, kaže Bil Vederbern, ekonomista za robna tržišta u Kepital Ekonomiksu, i objašnjava da će “punjenje skladišta uoči sledeće zime zahtevati od EU da uveze još više TPG-a, jer mora da nadomesti izgubljeni uvoz ruskog gasa za celu godinu“, navodi CNN.

  • Vidovićeva otkrila koliki bi mogao biti budžet za 2023. godinu

    Vidovićeva otkrila koliki bi mogao biti budžet za 2023. godinu

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović izjavila je da bi budžet za narednu godinu trebalo da bude oko 5,5 milijardi KM i da građani Srpske mogu očekivati određene vidove jednokratne pomoći.

    Mi sada projektujemo budžet za iduću godinu i zasigurno ćemo, prateći inflaciju za koju svi pretpostavljaju da će rasti jer energenti i dalje rastu, pomagati i usmjeravati te jednokratne pomoći – rekla je Vidovićeva za ATV.

    Ona je navela da je u budžetu za narednu godinu predviđeno povećanje plata u iznosu od pet odsto.

    – Penzije, boračka i sva ostala socijalna primanja biće povećana za 13,5 odsto – rekla je Vidovićeva.

    Ona je dodala da će budžet za 2023. godinu biti oko 5,5 milijardi i da očekuje da će, ako inflacija bude rasla aktuelnim tempom, i prihodi biti veći od projektovanih.

    – Naravno, radićemo opet rebalans budžeta – navela je Vidovićeva.

    Ona je navela da budžet za 2023. godinu, koji bi pred poslanicima trebalo da se nađe 2. novembra, ide u pravcu da se izbjegne eventualna mogućnost privremenog finasiranja zbog potencijalnih odluka CIK-a BiH.

    Vidovićeva je podsjetila da bi u slučaju privremenog finansiranja sadašnja socijalna davanja bila vraćena na nivo iz januara ove godine, što bi bio problem za veliki broj stanovnika, jer samo penzionera ima više od 270.000.

    – Mi smo za svaki slučaj odlučili da donesemo taj budžet jer nismo bili sigurni kako će se to sve završiti. Kad se on usvoji onda više nema problema, on se primjenjuje i radi se normalno, svi stanovnici koji treba da osjete i povećanje u tom budžetu – osjetiće – naglasila je Vidovićeva.

    Ona je rekla da na narednoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske očekuje da bude usvojena ekonomska politika i budžet Republike Srpske za 2023. godinu.

    Vidovićeva je rekla da je cilj drugog rebalansa budžeta Srpske za ovu godinu bio da se stanovništvu vrate sredstva iz dodatnih priliva u budžet u smislu umanjenja negativnih posljedica inflacije.

    – Nama je prihod u odnosu na prvobitni budžet od januara ove godine veći za 471 milion KM, a mi smo stanovništvu usmjerili direktno 477 miliona KM, što znači da smo kompletan taj rast prihoda usmjerili prema stanovništvu – rekla je Vidovićeva.

    Ona je dodala da je na plate usmjereno 79 miliona KM više, na povećanje penzija više od 90 miliona KM, a na jednokratne pomoći penzionerima 30 miliona KM.

    – Kada su u pitanju boračke kategorije, takođe su bila velika povećanja primanja. Ta primanja su povećana za 20 miliona i imali smo jednokratne pomoći za borce koje iznose 43 miliona KM – rekla je Vidovićeva.

    Ona je podsjetila da je pomoć upućena i nezaposlenoj djeci poginulih boraca Vojske Republike Srpske za šta je izdvojeno tri miliona i 788 hiljada KM.

    Vidovićeva je rekla da je za jednokratnu pomoć za mlade utrošeno više od 39 miliona KM.

    – Imamo novo stečeno pravo. Mi smo od septembra počeli isplaćivati 750 KM za roditelje koji su nezaposleni, u porodici koja ima četvoro i više djece. Procjena je da do kraja godine za te isplate treba 12 miliona i 70.000 KM – rekla je Vidovićeva i dodala da je plan da se do kraja godine u tu svrhu donese zakonsko rješenje prema kojem bi ta lica imala uplaćivan penzioni staž.

    Ona je dodala da su i investicije povećane u čitavoj Republici Srpskoj u iznosu od 81 milion KM. Davanja privredi i poljoprivredi povećana su u ukupnom iznosu od 57 miliona KM.

    – Povećali smo i davanja za sport za osam miliona, jer je u ovoj godini u Republici Srpskoj bilo veoma značajnih rezultata naših sportista, a imali smo i mnogo organizovanih takmičenja evropskog nivoa – rekla je Vidovićeva.

    Ona smatra da je trebalo da poslanici opozicije na sjednici Narodne skupštine Republike Srpske glasaju za rebalans budžeta za ovu godinu jer je njime čitavo povećanje prihoda usmjereno stanovništvu.

    Narodna skupština Republike Srpske usvojila je juče, po hitnom postupku, drugi rebalans budžeta Srpske za ovu godinu od četiri milijarde i 510 miliona KM, kojim je stanovništvu usmjereno 477 miliona KM.

    Ovaj okvir predstavlja uvećanje od 128 miliona KM, odnosno 2,9 odsto u odnosu na prvi rebalans budžeta za ovu godinu.