VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Cijene svakodnevno rastu

    Cijene svakodnevno rastu

    Cijene pojedinih proizvoda mijenjaju se i na dnevnom nivou. Građani ponekad prelaze i više kilometara kako bi neku namirnicu kupili po prihvatljivoj cijeni.

    “Juče sam ušao u pekaru i dajte mi jedan hljeb. Kaže 1,80 KM. Da sam mogao išta uraditi, uradio bih, ali stvarno je nemam odgovora… nemam odgovora na to stanje.”

    “Cijene svugdje skaču, skaču i na benzin, na avionske karte svugdje, ali zavisi sve koliko čovjek ima primanja. Nije prijatno, ali šta da radimo.”

    Iz Uzdruženja potrošača „Zvono“ kažu da imaju svakodnevne pritužbe građna koji traže načina da utiču na kontrolu kretanja cijena. Nažalost u tom segmentu su im ruke vezane.

    “Svakodnevno imamo promjene cijena, eto ja mislim da je od juče hljeb ponovo poskupio, to sam čuo od ovih u prodavnicama, pekarama. Mi možemo samo uticati na promjenu cijena kad su u pitanju odnosno na cijene kada su u pitanju komunalne usluge”, rekao je Jovan Vasilić iz Udruženja za zaštitu potrošača “Zvono”.

    Potrošače upozoravaju da vode računa o kupovini u određenim objektima, da paze na cijene koje su na kasi u odnosu na one koje su na policama. Isto tako i da se upozaju sa pravima potrošača.

    “Zakon o pravima potrošača na nivou Republike Srpske je baš dobar da tako kažem.Veoma je dobro urađen i primjenjuje se, a nevolja je u tome što veliki broj ljudi i ne zna za njega”, navodi Vasilić.

    Kupci su danas više nego ikada na meti svih mogućih trgovačkih trikova. Smanjene gramaže proizvoda, a ista cijena, vještački izazvane „akcije“ i mnoge druge slične situacije i danas prednjače u žalbama i pokazuju da se u kupovinu mora širom otvorenih očiju.

  • Višković: Milonas spreman da ulaže u Republiku Srpsku

    Višković: Milonas spreman da ulaže u Republiku Srpsku

    Sa generalnim direktorom “Alumila” Јorgosom Milonasom razgovarali smo o proširenju investicija koje “Alumil” ima u Vlasenici, izjavio je za premijer Republike Srpske Radovan Višković.

    Višković je istakao da je Milonasa upoznao sa privrednim ambijentom Srpske i našim prednosti u odnosu na druge.

    • On će već danas kontaktirati svoje rukovodstvo u Vlasenici. Ima namjeru da se već sljedeće sedmice u Beogradu sastane sa rukovodstvom “Alumila” iz Vlasenice. Spreman je da proširuje kapacitete i da ulaže u Republiku Srpsku – rekao je Višković nakon sastanka sa Milonosom u Solunu.

    Višković je istakao da je kao probleme poslovanja u Grčkoj Milonas naveo eru robotizacije, nedostatak radnika, skupe energente, a rekao je da se sa sličnim problemima kompanija susreće i u Srbiji.

    • Logična destinacija za dalje investiranje je Republika Srpska. Јa sam ga pozvao u Srpsku da definišemo lokaciju za gradnju novog pogona, s obzirom na to da je Milonas rekao da je “Alumilu” potreban znatno veći proizvodni pogon, sa većim brojem radnika nego što sada imamo u Vlasenici – poručio je Višković.

    Premijer Srpske je Milonasu rekao da mu možemo ponuditi infrastrukturu i zemljište, kao i da su naše lokalne zajednice širom Srpske spremne da mu svu tu infrastrukturu obezbijede po simboličnoj cijeni.

    • Siguran sam da ćemo napraviti posao u skorijem vremenu i da će “Alumil” proširiti svoje pogone u Srpskoj – ocijenio je Višković.
  • “Era ‘besplatnog novca’ je završena”

    “Era ‘besplatnog novca’ je završena”

    Francuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je da rast prinosa na američke državne obveznice znači da je “era besplatnog novca” završena.

    Le Mer je rekao za tv stanicu Frans 2 da će Francusku koštati nekoliko milijardi evra da otplati dug tržištu po osnovu obveznica, što, kako je istakao, govori o tome koliko je važno držati se “uravnotežene i koherentne” fiskalne politike, prenosi Rojters.Akcije na američkoj berzi su pale u ponedeljak, pri čemu se glavni indeks S&P 500 nalazi na silaznom putu, odnosno na takozvanom “medveđem” tržištu, jer raste strah da će očekivano agresivno povećanje kamatne stope Federalnih rezervi gurnuti ekonomiju u recesiju.

    Evropska centralna banka (ECB) je poršle nedelje okončala svoj dugotrajni program podsticaja i saopštila da će sledećeg meseca podići svoje ključne kamatne stope prvi put od 2011. godine, nakon čega će uslediti potencijalno još veće povećanje u septembru.

    ECB, suočena sa rekordnom inflacijom u evrozoni od 8,1 posto koja i dalje raste, strahuje sada od širenja inflatornih uticaja koji bi mogli da izazovu teško zaustavljivu spiralu cene-plate, koja bi označila novu eru tvrdoglavo visokih cena.

    Podaci objavljeni prošlog meseca pokazuju da je francuska ekonomija neočekivano pala u prvom tromesešju, jer su potrošači smanjili kupovine zbog naglog skoka inflacije koja je u maju dostigla rekordno visoku stopu od 5,8 odsto na godišnjem nivou.

    Ipak, Le Mer je rekao da očekuje da će Francuska zabeležiti ekonomski rast u 2022. godini.

  • Đokić zadovoljan trenutnom situacijom

    Đokić zadovoljan trenutnom situacijom

    Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da postoji mnogo investitora koji žele ulagati u energetiku u Srpskoj, navodeći da je riječ o evropskim, ali i vanevropskim proizvođačima električne energije koji imaju povjerenje u Srpsku.

    Đokić je istakao da je kineska kompanija “Gezuba” već angažovana na projektu Hidroelektarne “Dabar”, vrijednom 600 miliona KM.

    – Do sada je uloženo više od 150 miliona KM u izgradnju potrebnih objekata, a kineska kompanija tek sada treba da obavi drugu i najvažniju fazu izgradnje same elektrane. S drugom kineskom kompanijom smo u projektu gradnje tri manje hidroelektrane na rijeci Bistrici u reonu Miljevine kod Foče – rekao je Đokić za RTRS.

    On je izrazio očekivanje da će kineske kompanije biti zainteresovane i za izgradnju hidroelektrane “Buk Bijela 2, te napomenuo da kineske kompanije pokazuju intenzivan interes da budu partneri.

    Govoreći o energetskoj krizi u regionu i svijetu, Đokić smatra da će rafinerije nafte u okruženju pronaći način za snabdijevanje.

    – Moguće je naravno očekivati određene poteškoće, ali za sada nema većih problema – istakao je Đokić.

    Resorni ministar je rekao da se snabdijevanje termoelektrana odvija normalno, iako troškovi rastu, a cijena ostaje ista.

    Đokić je naglasio i da se očekuje aktiviranje rudnika “Ljubija” i da je konačno pronađen put eksploatacije rudnog bogatstva.

    – Nakon 30 godina aktiviraćemo rudnik Ljubija, na jesen se može očekivati i obavljanje prvih priprema, a prijedorska regija, samim tim i Republika Srpska će imati ogromne benefite od ovog – rekao je Đokić.

    Govoreći o geološkim istraživanjima koja su trebala biti sprovedena na Ozrenu, Đokić je rekao da je rješenje za ove radove obustavljeno i da se istraživanja neće sprovoditi.

    – Tu je postojalo samo rješenje da kompanija koja je izrazila interes istražuje na području Ozrena, kao i na nekim drugim područijima. To je faza koju uvijek treba dopustiti da se izvede, zato što ona ne stvara nikakve probleme niti proizvodi bilo kakve posljedice – smatra Đokić.

    Nakon te faze, dodao je Đokić, ako se dokaže postojanje određenih mineralnih sirovina i u kapacitetu da se pokrene eksploatacija, onda je to druga faza, kada se moraju stvoriti potpuno drugi uslovi.

    – Tamo je neko očito manipulisao stanovništvom, nepotrebno ih uznemirio. Žao mi je što je do toga došlo. Lokalna zajednica je odustala iako je prvo pristala, što je neodgovorno ponašanje u ovom slučaju. Istraživanja tamo neće biti, da li će biti na području grada Doboja sa druge strane, odlučivaće grad Doboj – napomenuo je Đokić.

  • Divljanje cijena odražava se na turiste u Crnoj Gori

    Divljanje cijena odražava se na turiste u Crnoj Gori

    Turistički uposlenici u Crnoj Gori smatraju da je poskupljenje turističke ponude neminovno jer to, kako kažu, diktira opšte divljanje cijena, ali povećanju cijena smještaja i usluga pristupaju obazrivo iz straha da ne ostanu bez gostiju.

    “Ako previše podignemo cijene – odbićemo goste, a ako ne – propašćemo”, sumira dilemu turističkih uposlenika Dalibor Antonioli, koji se decenijama bavi iznajmljivanjem privatnog smještaja u budvanskom Starom gradu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

    Iako zvanične statistike nema, poskupljenja su vidljiva na svakom koraku.

    Samo u prva tri mjeseca 2022, meso je u Crnoj Gori poskupjelo za 30 do 60 odsto, saopštili su ranije proizvođači.

    Mada su cijene turističke ponude u regionu veće i do 30 odsto, crnogorski izdavaoci su oprezni, pa ako i bude poskupljenja, ono ne bi trebalo da bude drastično, kaže predsjednica Udruženja izdavalaca privatnog smještaja, Branka Džoganović.

    Ona navodi da u junu prosječne cijene privatnog smještaja iznose od 10 do 12 evra po osobi, dok će u špicu sezone biti najmanje 15 do 20 evra.

    U restoranima duž Slovenske plaže, najfrekventnijeg šetališta u Budvi, može se doručkovati na samoj plaži za oko četiri evra.

    Iznajmljivanje privatnog apartmana na Budvanskoj rivijeri košta od 30 do 250 evra dnevno, zavisno od kategorije i broja ležaja.

    Za one koji biraju hotelski smještaj, noćenje s doručkom treba platiti od 30 evra u objektima sa tri zvjezdice, do 97 evra po osobi u objektima sa pet zvjezdica, podaci su Turističke organizacije Budve.

    Kad je riječ o brzoj hrani, pica parče i palačinka koštaju od dva do tri evra, a hamburger i giros od tri do četiri evra.

    One koji za ručak ili večeru preferiraju mediteranski meni, lignje će koštati 11 evra, gambori od 18 evra naviše, a riblji specijaliteti od 40 evra naviše. Riba prve kategorije kreće se od 30 do 65 evra po kilogramu.

    Ugostitelji na budvanskom šetalištu kažu da za sada gosti rijetko naručuju najskuplje.

    Skuplje je u Starom gradu, gdje jedan od hotela nudi razne paste za 10 evra, rižota od 15 evra, salatu od hobotnice ili biftek za oko 20 evra, a crnogorska vina od 28 do 65 evra.

    Dok turisti ocjenjuju da su poskupljenja mala u odnosu na prošlu godinu i da su prilagođena predsezoni, mještani burnije reaguju na talas poskupljenja. Kažu da će u špicu sezone, u julu i avgustu, skočiti cijene ponude turistima, kao lančana reakcija na drastična poskupljenja u Crnoj Gori posljednjih mjeseci.

    Iz budvanskog Udruženju ugostitelja navode da je ugostiteljska ponuda u predsezoni skuplja za 10 do 20 odsto, a koliko će rasti u julu i avgustu – zavisi od dobavljača i stanja na tržištu, zaključuje se u prilogu RSE.

  • Rasprodaja kriptovaluta

    Rasprodaja kriptovaluta

    Bitkoin je danas na kratko pao na azijskom trgovanju ispod 21.000 dolara.

    Dotle je došlo pošto se panična rasprodaja kriptovaluta nastavlja, ali se kasnije tokom trgovačke sesije blago oporavio i kretao oko nivoa od 21.800 dolara.

    Najveća svetska kriptovaluta pala je za skoro 14 posto u poslednja 24 sata, dok je etereum oslabio više od 12 procenata u istom periodu, prema podacima Koinbejza, izveštava CNBC.

    “Sve trenutno puca, bilo da se radi o akcijama, o kripto imovini ili bilo čemu drugom. Ono što vidite na tržištu je strah, neizvesnost i sumnja“, kaže Nirmal Ranga, šef za trgovanje i tehničke analize na kripto berzi ZebPej.

    Težak nokaut kripto imovine u ponedeljak usledio je kada su platforme za trgovanje poput Celzijusa i Bajnensa zaustavile povlačenja, a neke kompanije su čak zatvorile posao.

    Iz Celzijusa su saopštili da će povlačenja, zamene i transferi između računa biti prekinuti zbog „ekstremnih tržišnih uslova“ i da bi taj potez trebalo da „stabilizuje likvidnost i poslovanje“.

    U međuvremenu, Bajnens, najveća kripto berza na svetu, blokirala je povlačenje bitkoina na više od tri sata „zbog zagušenja transakcija što je izazvalo gomilanje naloga i zastoj“.

    Tržišna kapitalizacija kriptovaluta pala je ispod 1,0 bilion dolara u ponedeljak, prvi put od februara 2021. godine, pokazali su podaci sa platforme KoinMarketKap. Poslednjih dana sa tržišta je zbrisano oko 200 milijardi dolara.

    Do rasprodaje kriptovaluta došlo je pošto investitori uglavnom beže iz rizičnih sredstva usled straha od potencijalne globalne recesije, dok vodeće centralne banke širom sveta podižu kamatne stope kako bi ukrotile inflaciju.

    Bitkoin je pao skoro 70 posto sa istorijskog rekorda koji je dostigao u novembru 2021.

  • Bitkoin pao na jednoipogodišnji minimum

    Bitkoin pao na jednoipogodišnji minimum

    Bitkoin je pao danas na azijskom trgovanju na najniži nivo u poslednjih 18 mjeseci.

    Do toga je došlo pod uticajem zabrinjavajućih podataka o inflaciji u Sjedinjenim Državama koji su izazvali averziju investitora prema ulaganjima u rizičnu imovinu.

    Najveća kriptovaluta na svetu po tržišnoj kapitalizaciji pala je za čak 8,9 posto na 24.903,49 dolara, na najniži nivo od decembra 2020, izveštava “Blumberg”.

    Takođe su oslabili i drugi digitalni tokeni budući da rasprodaja uzima maha.

    Indeks MVIS, koji meri vrednost 100 vodećih kriptovaluta, pao je za 9,7 procenata.

    Analitičari kažu da su kripto sredstva u raljama monetarne politike Federalnih rezervi, koje ove nedelje treba da odluče o novom povećanju referentne kamate kako bi ohladile visoku inflaciju. Pojedini čak procenjuju da bi bitkoin mogao da se spusti ispod 15.000 dolara, pa čak i na jednocifren iznos u hiljadama dolara zbog opšteg makro okruženja i nivoa straha koji je zahvatio tržište.

    Trgovci se pojačano klade na agresivnije povećanje kamate Federalnih rezervi nakon što je minulog petka objavljeno da je inflacija u SAD dostigla u maju 8,6 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, što je njen najviši nivo od decembra 1981.

  • Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata

    Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata

    Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra.

    Većina fosilnih goriva poslata je u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60 odsto viša nego lane, pokazalo je novo istraživanje.

    Naime, prema izveštaju nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistoću vazduha (CREA) u Finskoj, čak 61 odsto izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju za oko 57 milijardi evra.

    Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12,6 milijardi evra), Nemačka (12,1) i Italija (7,8 milijardi evra), stoji u izveštaju koji je objavio AFP, a prenosi Indeks.

    Najviše ruskih prihoda od fosilnih goriva odnosi se na sirovu naftu (46 milijardi evra), a potom slede gas koji Rusija izvozi gasovodima, naftni derivati, prirodni gas (LNG) i ugalj.

    “Francuska postala najveći kupac gasa na svetu”

    Iako je ruski izvoz fosilnih goriva pao u maju jer su mnoge zemlje i kompanije smanjile uvoz ruskih energenata zbog napada na Ukrajinu, globalni rast cena fosilnih goriva nastavio je da puni ruski budžet pa su ruski prihodi od fosilnih goriva dostigli rekordne nivoe.

    Ruske cene fosilnih goriva za izvoz su u proseku 60 odsto više nego lane, stoji u izveštaju. Neke zemlje, poput Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećale su uvoz fosilnih goriva iz Rusije, navodi se.

    “Dok EU razmatra strože sankcije Rusiji, Francuska je povećala svoj uvoz i postala najveći kupac prirodnog gasa na svetu”, rekla je analitičarka CREA-e Lauri Milijirta.

    “S obzirom na to da se većina tih kupovina ne odnosi na dugoročne ugovore, to znači da je Francuska svesno odlučila da koristi ruske energente nakon napada na Ukrajinu”, dodala je.

  • Sljedeća namirnica koja bi u svijetu mogla poskupjeti je riža

    Sljedeća namirnica koja bi u svijetu mogla poskupjeti je riža

    U cijelom svijetu su poskupljenja hrane, a riža je sljedeća koja bi mogla poskupjeti. Među najznačajnim uzrocima poskupljenja namirnica su agresija Rusije na Ukrajinu, ograničenje izvoza pšenice iz Indije te ograničenje izvoza palminog ulja iz Indonezije.

    Proizvodnja riže nije ugrožena, ali je sama proizvodnja sve skuplja.

    Smatra se da je mali rizik da će riža znatno poskupjeti, jer su njene količine velike – očekuje se da će u Indiji ovog ljeta biti dobra žetva. U međuvremenu je žito skuplje za 50 posto u odnosu na prošlu godinu.

    Agencija Reuters je izvijestila da Tajland i Vijetnam već pregovaraju o izvozu riže po višim cijenama. Stručnjaci smatraju da su protekcionističke mjere u kombinaciji s rastom troškova poljoprivredne proizvodnje doprinijele poskupljenju hrane.

    Prema cjenovnom indeksu hrane UN-a, hrana je skuplja čak za 75 posto u odnosu na period prije pandemije koronavirusa, prenosi CNBC.

  • BiH na uvoznu hranu potrošila pola milijarde maraka

    BiH na uvoznu hranu potrošila pola milijarde maraka

    Bosna i Hercegovina je u prvih pet mjeseci ove godine za uvoz prehrambenih proizvoda potrošila više od pola milijarde KM.

    Podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO) govore da smo najviše novca dali za uvoz živih životinja i mesa, čak 174,6 miliona konvertibilnih maraka.

    “U periodu od 1. januara do 31. maja 2022. godine uvezene su žitarice u vrijednosti od 153,99 miliona KM. Uvezeno je i više od 124.000 tona voća i povrća, čija je vrijednost 151,91 milion maraka”, kazali su iz UIO BiH za “Nezavisne novine”.

    Na uvoz ulja i masti potrošeno je 98,127 miliona KM.

    Igor Gavran, ekonomski analitičar, ističe da ovi podaci u suštini nisu različiti u odnosu na prethodne godine, prvenstveno zbog toga što su cijene prehrambenih proizvoda veće nego ranije, pa je samim tim i vrijednost uvoza povećana.

    “Ali najveći problem nije u tim cijenama koje se mijenjaju. Evo, recimo, konkretno, u ovoj godini, problem je u količinama. BiH uvozi prekomjerne količine hrane. To stvara strahovito veliki odliv novca iz države i nanosi direktnu štetu privredi, a posebno građanima”, kaže Gavran za “Nezavisne novine”.

    Pojašnjava da se šteta nanosi na dva načina.

    “Kratkoročno gledano, razlog je što BiH ne proizvodi dovoljno hrane. Samim tim ima potrebu za uvozom. Međutim, dugoročni problem i zašto smo uopšte došli u situaciju da ne proizvodimo dovoljno hrane i da domaći proizvođači često ne mogu da prodaju ono što su proizveli jeste taj što nema dovoljno podrške domaćoj proizvodnji”, smatra Gavran i dodaje da su nadležni isključivo zainteresovani za prikupljanje poreza, a to se najviše može učiniti prilikom uvoza robe.

    Ni predviđanja nadležnih na svjetskom nivou nisu optimistična.

    Ujedinjene nacije nedavno su saopštile da će uvoz hrane ove godine dostići rekordnih 1,8 milijardi dolara.

    “U odnosu na prošlu godinu vrijednost uvoza biće povećana za 51 milijardu dolara, a čak 49 milijardi tog iznosa otpada na više cijene hrane”, naveli su iz agencije UN-a za hranu i poljoprivredu FAO, a prenosi novinska agencija Hina.

    Aleksandar Ljuboja, ekonomista, smatra da je ovakav epilog potpuno realan, s obzirom na svjetsku geopolitičku situaciju, prvenstveno na sukob u Ukrajini.

    Naglašava da je dalje poskupljenje hrane sasvim izvjesno, jer je prostor za spekulacije ogroman.

    “Zbog sukoba u Ukrajini biće od 15 do 20 odsto žitarica manje na svjetskom tržištu, ako se eventualno ne desi još neki dodatni poremećaj, poput hidrometeoroloških neprilika. Možemo očekivati manje prinose brojnih prehrambenih kultura. Tu su, naravno, i energenti i sve što proizvodi petrohemijska industrija, u prvom redu đubrivo”, ističe Ljuboja za “Nezavisne novine”.

    Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, od januara do kraja aprila ove godine, ukupan obim uvoza sve robe u BiH iznosio je 8,81 milijardu KM, i u odnosu na isti period 2021. godine povećan je za 2,6 milijardi KM, odnosno 41,79 odsto.

    Glavni trgovinski partner BiH je i dalje Evropska unija (EU), sa čijeg tržišta se uvozi 64,7 odsto sve robe. Vrijednost uvezene robe iznosila je oko 5,7 milijardi KM.

    Kada su pitanju prehrambeni proizvodi, poput hljeba, peciva, kolača i drugih pekarskih proizvoda, BiH se najviše oslanjala na uvoz iz Srbije.