Rusija ima sistem koji može da interno zamijeni međunarodni sistem plaćanja SWIFT, izjavila je danas guverner Centralne banke Elvira Nabiulina.
Ona je naglasila da postoji potreba da se podrže klijenti banaka.
Nabiulina je rekla da sve banke u Rusiji ispunjavaju svoje obaveze i da su sva sredstva na njihovim računima osigurana.
Udruženje banaka Bosne i Hercegovine obavještava javnost da građani – korisnici Sberbank dd Sarajevo i Sberbank ad Banja Luka nemaju razloga za brigu
Iz spomenutog udruženja naglašavaju da građani ne trebaju brinuti jer ruskog elementa u obje Sberbanke u Bosni i Hercegovini više nema, obzirom da su Agencije za bankarstvo Federacije BiH i Republike Srpske preuzele upravljanje Sber bankama u oba entiteta.
Ovom odlukom prekinuta je veza s ruskim vlasnikom i eventualno propadanje Sberbank Europe neće imati nikakav utjecaj na rad Sber banaka u našoj zemlji.
Obe Sberbanke u Bosni i Hercegovini su izuzetno finansijski vitalne, dobro kapitalizovane i vrlo likvidne, stoga klijenti ovih banaka nemaju razloga za zabrinutost.
“Svjesni smo i razumijemo nervozu i strah građana u ovakvoj situaciji kada je prisutna prijetnja miru u Evropi, i jasno je da se to odražava na sve građane i razmišljanje o osobnoj sigurnosti. Sve banke u Bosni i Hercegovini, bez obzira na dešavanja u svijetu, posluju nesmetano, u skladu sa bh. regulativom, te nema potrebe za bilo kakvim reakcijama građana, poput podizanja novca sa računa“, istakao je Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka u Bosni i Hercegovini, te naglasio da je Udruženje u stalnom kontaktu sa regulatorima i cjelokupnim bankarskim sektorom i da pomno prate sva dešavanja.
Udruženje banaka Bosne i Hercegovine pozdravlja blagovremenu reakciju regulatornih tijela koja su jučerašnjom odlukom preduprijedila da nastane bilo kakva šteta po finansijski sektor Bosne i Hercegovine.
Centralna banka Rusije saopštila je da ima sve neophodne resurse i instrumente da održi finansijsku stabilnost i obezbedi neprekidan rad finansijskog sektora.
Ovo je saopšteno povodom najave da će određene ruske banke biti isključene iz globalnog međubankarskog sistema SWIFT.
“Banka Rusije će bankama neprekidno obezbeđivati gotovinsku i bezgotovinsku likvidnost u rubljama. Repo aukcija finog podešavanja će biti sprovedena neograničeno u ponedeljak, i svi zahtevi banaka biće u potpunosti zadovoljeni”, saopštio je ruski monetarni regulator, prenosi Tas s.
Banka Rusije je takođe navela da njen sistem za razmenu finansijskih poruka o transakcijama obezbeđuje prenos finansijskih poruka unutar Rusije u bilo kakvom scenariju.
Iz ruske centralne banke su dodali da su “sva sredstva klijenata na računima sigurna i dostupna u svakom trenutku”.
“Bankarske usluge se pružaju normalno. Bankarske kartice svih banaka na teritoriji Rusije nastavljaju da funkcionišu normalno”, piše u saopštenju Banke Rusije, navodi agencija Tas s.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je sinoć da su SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada i Velika Britanija odlučcile da uvedu dodatne sancije protiv Moskve, uključujući i isključivanje određenog broja ruskih banaka iz SWIFT-a, globalnog međubankarskog sistema obaveštavanja o transakcijama.
U Ugljeviku je potpisan ugovor o direktnoj kineskoj investiciji vrednoj 50 miliona evra.
Riječ je o izgradnji fabrike gipsanih ploča i proizvoda od gipsa koja će zapošljavati 100 radnika. Ugovor je potpisan u prisustvu ministra energetike i rudarstva Republike Srpske Petra Đokića.
Direktor Rudnika i Termoelektrane RiTE “Ugljevik” Čedomir Stojanović rekao je da će kineska kompanija “Novi građevinski materijali Peking” (Beijing New Building Materials-BNBM) u ovoj investiciji učestvovati sa 90 odsto, a RiTE u ostatku, prenosi Biznisinfo.
“Vrijednost investicije je 50 miliona evra, rok za završetak fabrike je dve godine. Očekujemo da će u okviru ove investicije biti zaposleno 100 novih radnika. Ovo je velika stvar za regiju, ali i celu Republiku Srpsku”, izjavio je Stojanović novinarima.
Stojanović je napomenuo da je cilj kineskog investitora, koji je najveća fabrika na svetu u proizvodnji gipsanih ploča, da prodaja pokrije celo evropsko tržište.
“Godišnja proizvodnja biće zasnovana na 250.000 tona gipsa, koji je nama nus-proizvod u odsumporavanju. Korist će imati i RiTE od prodaje tog gipsa, kao i od prodaje uglja”, rekao je Stojanović.
Predstavnik Privredne komore kineskih preduzeća u BiH Jan Hu rekao je da mu je čast što je prisustvovao potpisivanju ovako važnog ugovora, te naglasio da je “BNBM” vrlo ozbiljna kompanija.
“Ovaj projekat će biti značajan za više strana – lokalnu zajednicu, obe kompanije, celokupnu Republiku Srpsku. To će se ogledati kroz rad preduzeća i otvaranje novih radnih mesta”, rekao je on i izrazio nadu da će ovaj projekat biti uspešno realizovan.
Potpisan ugovor odnosi se na izgradnju fabrike gipsanih ploča kapaciteta 40 miliona metara kvadratnih na godišnjem nivou, a predviđeno je da će logističke i tehničke usluge vršiti lokalne kompanije.
Ratno stanje u Ukrajini, koja je među najvećim izvoznicima žitarica u Evropi, ne bi trebalo da utiče na nestašicu i povećanje cijena ovih proizvoda u BiH, smatraju sagovornici “Nezavisnih”.
Ekonomista Igor Gavran kazao je da BiH žitarice najvećim dijelom uvozi iz Hrvatske, Srbije i Mađarske, tako da direktni efekat na snabdijevanje žitaricama ne bi trebalo da osjeti zbog dešavanja u Ukrajini.
“Međutim, žitarice su berzanska roba i očekivan je rast cijena na svjetskom tržištu u slučaju prekida lanaca snabdijevanja i smanjenja količina koje Ukrajina i Rusija izvoze, što bi posredno dovelo i do rasta cijena za sve, pa tako i za BiH. Naša domaća proizvodnja je minimalna, ali bi rast svjetskih cijena žitarica omogućio i našim proizvođačima da prodaju robu po višim cijenama i da od toga imaju koristi, a možda ih i motivisao na povećanje proizvodnje, što bi dugoročno koristilo BiH”, objasnio je Gavran. Prema njegovim riječima, sve ovo najviše zavisi od trajanja rata u Ukrajini i obima poremećaja lanaca snabdijevanja, odnosno uticaja sankcija na trgovinu.
“U najboljem scenariju moguće je da efekti budu kratkotrajni, a u najgorem slučaju dužeg rata i drastičnog smanjenja izvoza žitarica iz Ukrajine i Rusije svakako da bi efekti bili teži i mogli bismo očekivati znatno više cijene na svim tržištima. Nestašice su ipak najmanje realne, jer ipak još mnogo drugih zemalja nudi ove proizvode, a odgovorne vlade imaju i značajne robne rezerve za svoje potrebe”, objasnio je Gavran.
Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kazao je da je u ovom trenutku teško davati procjenu, ali smatra da će se, ako se uskoro ratna situacija završi, nastaviti normalno proizvodni proces, te da neće biti nekih velikih posljedica po ekonomiju, kako za cijelu Evropu, tako i za BiH.
“Sa druge strane, ova ratna situacija bi mogla dovesti do povećane tražnje žitarica, što bi naravno dovelo do povećanih cijena na tržištu. Mi svakako za većinu proizvoda zavisimo od cijena na svjetskom tržištu, tako da ukoliko dođe do poskupljenja u svijetu, doći će i kod nas, bez obzira ako država poduzme mehanizme da to spriječi”, naglasio je Đogo.
Dodao je da je poznato da ukoliko nešto poskupi na svjetskom tržištu, da se to veoma brzo desi i kod nas.
“Ipak, kada dođe do pojeftinjenja nekih proizvoda, mi to tek kasnije osjetimo, a ne odmah kako je to kada poskupi”, pojasnio je Đogo.
Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske i vlasnik “Krajina klasa”, rekao je da uprkos situaciji u Ukrajini, ne očekuje trajno povećanje cijena žitarica u Evropi, ali Bosni i Hercegovini.
“Ono što je značajno je da nismo svjedočili nekim većim sušama i tome da fali žita. Ovo su više neke spekulacije na berzi, nego stvarni razlozi, tako da ja ne vidim uopšte mogućnost da bi moglo doći do trajnog povećanja cijena žitarica kod nas”, istakao je Trivić.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u toku prošle godine nije bilo uvoza žitarica iz Ukrajine.
“Tokom 2020. godine uvezeno je 21.000 kilograma žitarica ukupne vrijednosti 34.579 KM, a 2019. godine takođe nije bilo uvoza žitarica iz Ukrajine”, rekli su iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH.
“Pošte Srpske” završile su prošlu godinu u plusu od 1,87 miliona maraka, navedeno je u finansijskom izvještaju koji je objavljen na internet stranici Banjalučke berze.
Generalni direktor “Pošta Srpske” Miladin Radović rekao je za “Glas Srpske” da je preduzeće za poštanski saobraćaj Republike Srpske, uprkos brojnim otežavajućim okolnostima, u 2021. godini postiglo najveći rast ukupnih prihoda od 5,65 miliona maraka.
– Ostvaren je neto dobitak u iznosu od 1,87 miliona maraka, što predstavlja povećanje za 3,7 miliona KM, te su na taj način “Pošte Srpske” ostvarile svoj istorijski najbolji poslovni rezultat – istakao je Radović i naglasio da je ovakav poslovni rezultat ostvaren zahvaljujući timskom radu uprave preduzeća i svih zaposlenih.
Dodao je da su, uprkos poremećajima na tržištu novca, robe i usluga, te problemima uzrokovanim pandemijom virusa korona, ostvarili rast poslovnih prihoda od 5,3 miliona maraka.
– U ovoj godini odlukom uprave preduzeća i u dogovoru sa sindikatom, uz podršku Ministarstva saobraćaja i veza RS, a po osnovu ostvarenog rezultata, dogovoreno je da se svim radnicima poveća plata i to smo realizovali od 1. januara ove godine. Plate su linearno povećane za 50 maraka svakom zaposlenom – rekao je Radović.
Dodao je da preduzeće trenutno zapošljava oko 2.500 radnika.
– S obzirom na to da se obim posla svakodnevno povećava, kao i broj pošiljaka, biće sigurno i povećanja broja radnika, ali isključivo u djelu brze pošte i prenosa pošiljki – kazao je Radović.
Prvi čovjek “Pošta Srpske” najavio je i digitalizaciju poštanskih usluga, širu dostupnost i olakšano poslovanje i to kroz mobilnu aplikaciju “Pošta Srpske”.
– Mobilna aplikacija bi našim korisnicima u zemlji i inostranstvu trebalo da omogući plaćanje svih vrsta računa na jednostavan i dosta lakši način, a njen put na digitalnim platformama trebalo bi da počne do kraja prve polovine ove godine – naglasio je Radović.
Prema podacima navedenim u izvještaju objavljenom na Banjalučkoj berzi, “Pošte Srpske” su 2020. godinu završile sa minusom od 1,82 miliona maraka.
Organizacija
Zaposleni u “Poštama Srpske” raspoređeni su u direkciji i deset jedinica za poštanski saobraćaj i Specijalizovanoj radnoj jedinici za informacione usluge. U okviru “Pošta Srpske” trenutno je organizovano 227 javnih poštanskih mjesta, čime su poštanske usluge dostupne na cijeloj teritoriji Republike.
Za građane Srpske optimalna visina plate za normalan život je ona u rasponu od od 1.500 do 2.000 KM mjesečno, dok velika većina zanimanje bira na osnovu očekivane zarade u toj branši.
Ovo je pokazalo istraživanje agencije „Metrics consulting“ Banjaluka, sprovedeno s ciljem dobijanja adekvatnih informacija u vezi sa poželjnim zanimanjima.
– Prema dobijenim rezultatima, procentualno najveći broj ispitanika, njih 78,3 odsto, zanimanje bira na osnovu očekivane plate u toj branši. Međutim, kada je riječ o kvalitetu života, mišljenja su podijeljena. Tako 53,8 odsto ispitanika smatra da bolji kvalitet života imaju osobe koje su zanimanje birale iz ljubavi prema toj vrsti posla, a ostali vjeruju da kvalitetniji život imaju oni koji su posao birali na osnovu plate ili ugleda u društvu – navode u agenciji „Metrics“.
Većina ispitanika je u potpunosti zadovoljna vrstom posla kojim se bave, ali nezadovoljna ili osrednje zadovoljna visinom plate.
– Kao optimalnu visinu plate za normalno funkcionisanje najveći procenat ispitanika, njih 37,5 odsto, navodi platu u rasponu od 1.500 do 2.000 KM mjesečno. Najveći procenat ispitanika koji su u potpunosti zadovoljni svojim zanimanjem, njih 21,4 odsto, bavi se ekonomijom, preduzetništvom i pravom. S druge strane, radnici koji su većinom nezadovoljni svojim zanimanjem rade pretežno u uslužnom sektoru, kao konobari, frizeri, kozmetičari, kuvari – ističu u ovoj agenciji.
Kad se podaci o potencijalno traženim zanimanjima uporede sa poželjnim zanimanjima, pomenuto istraživanje je pokazalo da se većina traženih zanimanja odnosi na uslužna zanimanja, zanatstvo, inženjerstvo i ekonomiju, te da ukupno 43 odsto ispitanika smatra ova zanimanja poželjnim.
Početna salva finansijskih sankcija Zapada protiv Rusije nije uspela da odvrati ruskog predsednika Putina od invazije na Ukrajinu.
Sada Sjedinjene Države preduzimaju kazneni pristup, najavljujući još jedan krug sankcija s ciljem pritiskanja ruskih banaka i “korumpiranih milijardera”.
Međutim, neki stručnjaci kažu da nije posebno teško izbeći te mere, koje do sada nisu ciljale na samog Putina, delom zahvaljujući prihvatanju kriptovaluta u Rusiji, piše CNN, a prenosi Indeks.
Sankcije SAD i EU uveliko se oslanjaju na to da će ih sprovoditi banke. Ako sankcionisana firma ili pojedinac želi da izvrši transakciju denominovanu u tradicionalnim valutama kao što su dolari ili evri, banka je dužna da označi i blokira te transakcije.
Ali digitalne valute deluju izvan područja standardnog globalnog bankarstva, s transakcijama zabeleženim u javnom finansijskom zapisu poznatom kao blokčejn.
“Mogu da izbegnu gotovo sve sankcije”
“Ako Rusi odluče, a siguran sam da to već čine, da izbegnu korišćenje bilo koje druge valute osim kriptovalute, mogu efikasno zaobići gotovo sve sankcije”, rekao je Ros S. Delston, stručnjak za borbu protiv pranja novca.
Američko ministarstvo finansija svesno je ovog problema. U izveštaju iz oktobra prošle godine američki zvaničnici upozorili su da digitalne valute “potencijalno smanjuju efikasnost američkih sankcija” dopuštajući sankcionisanim stranama da drže i prenose sredstva izvan tradicionalnog finansijskog sistema. “Svesni smo rizika da bi ova digitalna imovina i sistemi plaćanja mogli naštetiti efikasnosti naših sankcija”, stoji u izveštaju.
Konkretne dokaze ne treba tražiti dalje od istočne Evrope, koja ima jednu od najviših stopa kriptotransakcija povezanih s kriminalnim aktivnostima prema istraživanju “Čejnanalisisa“. Veb stranice koje se koriste za nezakonite trgovine poznate kao darknet tržišta donele su rekordnih 1,7 milijardi dolara u kriptovalutama u 2020. godini, većinom u bitkoinu.
Problem Hidre
I gotovo sav rast na tržištu darkneta te godine može se pripisati jednom specifičnom tržištu na ruskom jeziku pod nazivom Hidra. “Hidra je daleko najveće tržište darkneta na svetu, koje čini više od 75 odsto prihoda na tržištu darkneta u celom svetu u 2020. godini”, napisao je Chainalysis u izveštaju početkom februara ove godine.
Naravno, izbegavanje sankcija nije tako jednostavno i nije dovoljno samo prebaciti dolare u bitkoin. Teško je bilo što kupiti kriptovalutom, pogotovo krupne stvari, smatra Delston. Uzmimo za primer hranu koju je Rusija kroz istoriju uvek uvozila.
“Hoće li izvoznik hrane negde u svetu prihvatiti kriptovalutu koja fluktuira svaki dan i svaki trenutak svakog dana ili će hteti svetsku valutu poput američkih dolara?” pita Delston.
Dodatna je komplikacija to što je trgovina naftom, koja čini ogroman deo ruske privrede, denominovana u američkim dolarima. Da biste upotrebili kriptovalutu za bilo šta, morate se okrenuti prema državnoj valuti kao što je dolar, smatra Delston.
“To nije prihvatljivo rešenje za ruske oligarhe”, kaže Delston, jer se bitkoin i druge kriptovalute mogu pratiti na blokčejnu. Zbog blokčejna je teže, iako ne i nemoguće, oprati ta sredstva.
Kako još Rusija može ublažiti udar sankcija?
Postoje i drugi načini na koje bi Rusija mogla, barem u teoriji, ublažiti udarac sankcija prihvaćajući iranska iskustva. Poput Rusije, Iran je zemlja izvoznica nafte i već decenijama je pod gotovo potpunim ekonomskim embargom SAD, uključujući zabrane uvoza i sankcije iranskim finansijskim institucijama.
No čak i tako izolovana država kao što je Iran smislila je kako da zaobiđe neke sankcije okrenuvši se rudarenju bitkoina, pokazuje izveštaj analitičke kompanije “Eliptik“. Iran ima višak energije koji ne može da izvozi pa ga koristi za napajanje bitkoin rudarenja. To troši ogromne količine električne energije, ali nagrađuje rudare plaćanjem u bitkoinu.
“Proces rudarenja efikasno pretvara energiju u kriptovalutu. Rudari sa sedištem u Iranu plaćaju se u bitkoinima, koji se onda mogu koristiti za plaćanje uvozne robe”, piše Tom Robinson, suosnivač “Eliptika“.
Smatra se da je to postalo praktički službena politika unutar iranske vlade. “Eliptik“ procenjuje da rudari sa sedištem u Iranu čine oko 4,5 odsto celokupnog rudarenja bitkoina, što bi značilo godišnji prihod od blizu milijardu dolara.
Odluka ruskog predsjednika Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu mogla bi još više povećati cijene u trenutku kada inflacija već raste najbrže u posljednjih nekoliko decenija.
Ekonomisti se utrkuju u procjeni uticaja napada, koji bi mogao izazvati najveći rat u Evropi od 1945. godine. Malo je vjerovatno da će sukob vratiti svjetsku ekonomiju u recesiju, kažu, ali tržišni nemir, prijetnja sankcijama i potencijalni prekidi u snabdijevanju već podižu veleprodajne cijene energije i nekih poljoprivrednih proizvoda. Kao rezultat toga, potrošači će plaćati više za benzin i hranu.
“Inflacija će vjerovatno dostići vrhunac na višim nivoima od onih koje smo predviđali prije samo nekoliko dana”, rekao je Ben May, direktor globalnog makro istraživanja u Oxford Economics, piše CNN.
Evo šta bi zbog toga moglo poskupjeti širom svijeta.
Nafta
Globalne cijene nafte skočile su u četvrtak iznad 105 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od 2014. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama cijene nafte su se približile 100 dolara po barelu. To će vozačima poskupiti punjenje rezervoara. U Sjedinjenim Američkim Državama, prosječna cijena galona plina porasla je na 3,54 dolara, sa 3,33 dolara prije mjesec dana i 2,66 dolara u ovo doba prošle godine.
Bidenova administracija istražuje načine da ublaži rast cijena gasa, iako nije jasno koliko se može učiniti s obzirom na veliku potražnju i ograničenu ponudu.
Raste i cijena prirodnog plina koji se koristi za grijanje domova i elektroprivrede. Referentna cijena u Evropi porasla je u četvrtak 29 posto na 114,65 eura (127,80 dolara) po megavat satu, prema podacima Independent Commodity Intelligence Services.
To je ispod historijskog maksimuma postignutog prije Božića, ali će i dalje pogoditi džepove ako cijene ostanu povišene. Bank of America je ranije procijenila da će evropska domaćinstva ove godine platiti 650 eura (724 dolara) više za energiju, čime bi prosječna potrošnja iznosila 1.850 eura (2.061 dolar).
Veći troškovi energije će povećati troškove i za kompanije. Gorivo za mlazne avione će poskupjeti za aviokompanije, što bi potencijalno moglo izazvati veće cijene avionskih karata, dok će proizvođači koji koriste mnogo energije, poput proizvođača čelika, biti pritisnuti. To bi moglo zahvatiti cijelu ekonomiju.
Hrana
Globalne cijene hrane već su bile blizu 10-godišnjeg maksimuma. Sada bi sukob Rusije i Ukrajine mogao pogoršati stvari.
Rusija je najveći svjetski izvoznik pšenice, dok je Ukrajina značajan izvoznik pšenice i kukuruza. Izvoze i biljna ulja. Cijene pšenice su u četvrtak skočile na najviši nivo od 2012. godine. Skočila je i cijena kukuruza. Soja, koja često trguje uporedo sa kukuruzom, također je porasla.
Egipat i Turska su najveći kupci ruske pšenice, ali oni neće biti jedini pogođeni ako isporuke kasne ili sankcije ometaju izvoz.
“Bez obzira na to gdje tačno idu namirnice, jasno je da ako općenito postoji nestašica u svijetu, onda će cijena rasti”, rekla je May.
Ukrajina i dalje treba da izveze 15 miliona metričkih tona kukuruza i između 5 i 6 miliona metričkih tona pšenice ove sezone, prema analitičaru robe Rabobanke Michaelu Magdovitzu.
Sada se kupci poput Kine okreću Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama kako bi popunili prazninu. Ako se borbe budu odugovlačile, ograničene zalihe bi mogle postati još ograničenije.
“Ako imate dugotrajan sukob, onda morate pronaći mnogo veći iznos”, rekao je Magdovitz.
Helima Croft, šef globalne robne strategije u RBC Capital Markets, rekla je da rizik od veće inflacije cijena hrane “izgleda akutan” jer Rusija i Ukrajina zajedno čine 25 posto svjetskog izvoza pšenice, dok samo Ukrajina čini 13 posto izvoza kukuruza.
Postoji još jedan potencijalni udarac za poljoprivrednike: Rusija je najveći proizvođač amonijum nitrata, ključne komponente đubriva, dodaje RBC.
Američki ministar poljoprivrede Tom Vilsack rekao je u četvrtak da bi evropski potrošači mogli biti izloženiji skoku cijena hrane nego Amerikanci.
Metali
Cijena metala koji se koristi u širokom spektru potrošačkih proizvoda raste dok investitori gledaju u posljedice invazije i vagaju da li bi sankcije mogle utjecati na zalihe.
“Rusija je glavni proizvođač metala, uključujući aluminijum i nikl, a također je i značajan proizvođač bakra. Tržišni izvori vjeruju da bi skoro izvjesnost da će strožije sankcije biti uvedene na trgovinu s Rusijom mogle dodatno smanjiti zalihe na globalnim tržištima koja su već tijesna”, kažu analitičari S&P Global Plattsa.
Cijene aluminijuma u Londonu su u četvrtak skočile na rekordno visok nivo.
Ruski Rusal, koji je ranije bio sankcioniran od SAD-a, jedan je od najvećih svjetskih proizvođača aluminija. Ako se uvedu nove kazne, to bi moglo dovesti do vrtoglavog skoka cijena.
Cijene su već bile povišene jer su topionice u Evropi morale smanjiti proizvodnju zbog rastućih troškova električne energije. Čak i ako Rusal ne bude sankcionisan, najnoviji skok cijena energije mogao bi pogoršati situaciju.
Metali kao što je aluminijum se koriste u hiljadama proizvoda širom svijeta, od limenki za hranu i piće do vozila i elektronike.
Na globalnim tržištima kapitala zavladala je danas panika zbog ruske vojne akcije u Ukrajini, pokrenuvši opštu rasprodaju akcija, dok su cijene dolara, zlata i nafte porasle.
Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, pao je za više od 3,2 posto, pri čemu su australijske akcije u minusu većem od 3,0 procenta, a akcije kineskih najlikvidnijih kompanija su u gubitku od 1,3 odsto, izvještava Rojters.
Tokijski indeks Nikei je potonuo za 2,4 procenta.
Izgleda da će se pad akcija iz Azije produžiti danas na berzama u Evropi i Sjedinjenim Državama, a da će cijene sirovina nastaviti nagli uspon, što dodatno povećava rizike u pogledu inflacije i ekonomskog rasta.
Akcije industrijskih kompanija na terminskom trgovanju u Njujorku, koje mjeri indeks Dau Džons od jutros su u padu za 720 poena, ili 2,19 posto, fjučersi akcija u indeksnoj korpi S&P 500 su u minusu za 2,26 odsto, dok se vrijednost akcija tehnoloških kompanija vezanih za indeks Nasdak 100 stropoštala za 2,73 procenta, prema najnovijim podacima CNBC-a.
Slično je i kretanje akcija na evropskim tržištima kapitala. Terminski indeks EuroStoks 50 i njemački DAKS su potonuli za više od 3,5 posto na ranom trgovanju, dok je londonski FTSE oslabio za 2,0 procenta.
Izrazita nestabilnost na berzama izazvana je produbljivanjem rusko-ukrajinskog konflikta, pri čemu je indeks volatilnosti CBOE, koji mjeri stepen straha na Vol Stritu, skočio za više od 55 posto u proteklih devet dana.
Geopolitičke tenzije su se odrazile i na prinose na američke obveznice. Prinos na referentne 10-godišnje obveznice SAD-a pao je na 1,8681 odsto sa jučerašnjeg nivoa od 1,977 posto. Takođe ke potonuo prinos na dvogodišnje dužničke hartije sa 1,6 na 1,5 procenata.
Globalno okretanje investitora ka ulaganjima u sigurnu imovinu podstakao je skok dolara za više od pola procenta prema korpi rivalskih valuta, na 96,715 poena, dok je evro pao za 0,8 odsto na 1,1220 dolara.
Ošta rasprodaja se proširila i na tržišta kriptovaluta, gurnuvši bitkoin ispod nivoa od 35.000 dolara prvi put u posljednjih mjesec dana.
S druge strane, nafta je danas prvi put od 2014. godine prešla nivo od 100 dolara za barel, pri čemu se evropska nafta Brent trgovala jutros po cijeni od 101,93 dolara.
Skočila je i vrijednost zlata na sport tržištu za više od 1,7 procenata, dostižući najviši nivo od početka januara 2021.
Rublja pala za 5,8 odsto
Ruska rublja je pala danas na rekordno nizak nivo, a evro se spustio na višegodišnji minimum prema dolaru i švajcarskom franku nakon vijesti o tome da je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu.
Rublja je potonula za čak 5,77 odsto na 86,1198 za dolar.
Moskovska berza je suspendovala trgovinske operacije na svim tržištima zbog sunovrata nacionalne valute i cena akcija.