VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Amerika razmatra uvođenje digitalnog dolara

    Amerika razmatra uvođenje digitalnog dolara

    Američka ministarka finansija Dženet Jelen pozvala je administraciju predsjednika SAD Džoa Bajdena da razmotri uvođenje kriptovalute koju bi izdavala centralna banka i odmah započne tehničke pripreme za uvođenje digitalnog dolara.
    Nova digitalna valuta, kako predlaže američko ministarstvo finansija, mogla bi da „sačuva američko globalno finansijsko liderstvo i podrži efikasnost sankcija“, saopštila je Bijela kuća.

    Kako se dodaje u saopštenju, uvođenje digitalnog dolara učinilo bi američki platni sistem „ekološki održivim“ i podržalo „finansijsku inkluziju i jednakost“.

    „Trenutno su neki aspekti našeg platnog sistema prespori ili preskupi“, rekla je Jelen.
    Ona je dodala da bi trebalo unaprijediti rad na digitalnoj valuti američke centralne banke „u slučaju da bude odlučeno kako je ona u nacionalnom interesu“.

    Za razliku od postojećeg digitalnog novca, kao što su depoziti klijenata u bankama, digitalni dolar bi bio direktna odgovornost centralne banke SAD. On bi bio digitalna forma zvanične valute i mogao bi da se mijenja za papirni novac sa kojim bi imao istu vrijednost, kao i za bankarske rezerve, saopštila je američka centralna banka.

    Međutim, američke vlasti navode da bi moglo da dođe do „nenamjernih posljedica“ usljed uvođenja digitalne valute tokom stresnih perioda, pa je Bijela kuća naložila centralnoj banci da nastave istraživanje šta bi se dogodilo u slučaju uvođenja digitalnog dolara.

    Američka centralna banka navodi da su potrebne godine za uvođenje digitalne valute, a čak i ukoliko ona zaživi, bilo bi prostora za privatne grupe i njihove kriptovalute povezane sa dolarom.

    Prijedlog američkog ministarstva finansija uslijedio je kao odgovor na Bajdenovu izvršnu naredbu iz marta, kojom se od državnih službi traži da prijedlože moguća rješenja za razvoj digitalnih finansijskih sredstava, prenosi RT.

  • Bitkoin pao ispod 20.000 dolara

    Bitkoin pao ispod 20.000 dolara

    Vrijednost bitkoina ponovo je pala ispod 20.000 dolara i trenutno iznosi 19.804 dolara.
    Naime, najpoznatija kriptovaluta zabilježila je pad od 1,54 odsto.

    Bitkoin je pao za 58,9 odsto u odnosu na godišnji maksimum od 48.234 dolara zabilježen 28. marta, napominje Rojters.

    Istovremeno, konkurentski eter pao je za 3,2 odsto na 1.422 dolara, izgubivši 47 dolara u odnosu na prethodno zatvaranje.

  • Zora Vidović: Drugi rebalans budžeta krajem oktobra

    Zora Vidović: Drugi rebalans budžeta krajem oktobra

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović izjavila je da resorno ministarstvo priprema drugi rebalans republičkog budžeta, koji će najvjerovatnije biti usvojen na sjednici Vlade već krajem oktobra.

    Vidovićeva je navela da će rebalans uslijediti u skladu sa prihodima i rashodima i da bi nakon Vlade taj dokument trebao da usvoji i novi saziv Narodne skupštine Republike Srpske.

    Ona je podsjetila da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, prije izvjesnog vremena najavio davanja za omladinu i da je to već ispoštovano.

    “Osim toga, najavio je i pomoć za borce, penzionere, te djecu poginulih boraca, ali i novčanu pomoć za porodice sa četvoro i više djece. Sva ta pomoć biće isplaćena. Javnost ćemo obavijestiti i o datumu preostalih isplata koja su najavljene”, rekla je Vidovićeva za “Glas Srpske”.

    Ona je navela da će resorno ministarstvo već od oktobra otpočeti konsultacije sa socijalnim partnerima u vezi sa izradom programa ekonomskih reformi.

    Vidovićeva je rekla da je Ministarstvo finansija od Privredne komore Republike Srpske već dobilo prijedlog mjera za narednu godinu.

    “Nakon svih konsultacija sa njima definisaćemo konkretne reforme koje se odnose na privredu za iduću godinu”, dodala je Vidovićeva.

    Ona je naglasila da će Vlada Srpske i u narednoj godini nastojati da poboljša privredni ambijent u Srpskoj.

    Iz Vlade Srpske još ranije je najavljeno da će jedna od ekonomskih mjera za iduću godinu biti smanjenje trenutnih stopa poreza i doprinosa na način da ne budu oštećeni ni država, ni poslodavci, a da profitiraju zaposleni povećanjem plate.

    Narodna skupština Republike Srpske je po hitnom postupku usvojila krajem maja prvi rebalans republičkog budžeta za ovu godinu u iznosu od 4,3 milijarde KM.

    Tada je poručeno da će značajan dio viška prihoda koji je ostvaren u Republičkoj kasi biti usmjeren građanima i to 218 miliona maraka, dok će privreda dobiti 40 miliona, a u investicije će biti uloženo dodatnih 90 miliona KM.

  • Mjere štednje u Vladi Srpske: Temperatura u kancelarijama do 20 stepeni

    Mjere štednje u Vladi Srpske: Temperatura u kancelarijama do 20 stepeni

    Temperatura u objektima Vlade Republike Srpske zimi ne smije prelaziti 20 stepeni Celzijusa, a zaposleni bi trebalo da uključe opciju štednje struje na računarima, štampačima i ostalim uređajima koje koriste.

    Takvo obavještenje Vlade Republike Srpske proslijeđeno je preko Službe za zajedničke poslove svim zaposlenima. U tom dopisu navedeno je da je Vlada prinuđena upozoriti na potrebu štednje i racionalne potrošnje energije na radnom mjestu u situaciji kada se svi suočavaju sa manjom dostupnošću energenata i enormnim povećanjem cijene istih.

    „Poslali smo obavještenje svim zaposlenima. Mi to radimo stalno pred grijnu sezonu i obavijestimo radnike da se pridržavaju mjera štednje. Politika Vlade Srpske je da moramo štedjeti energiju, tako da u tome nema ništa sporno“, rekao je “Glasu Srpske” direktor Službe za zajedničke poslove Ranko Tomašević.

    Naveo je da je u dopisu zaposlenima navedeno da temperatura zimi ne bi trebalo da prelazi projektovanu od 20 stepeni Celzijusa u kancelarijama.

    „Uređaje za klimatizaciju trebalo bi da koriste samo kada je potrebno. Termostati na klima-uređajima trebalo bi da budu podešeni tako da u ljetnom periodu razlika između unutrašnje i vanjske temperature bude oko pet stepeni Celzijusa“, kazao je Tomašević.

    Podvukao je da se dešava da pojedini zaposleni ne gase klima-uređaje, te da im je skrenuta pažnja na to.

    „Pored toga znaju i da ostave uključene grijne uređaje pa prave dvostruki trošak“, rekao je Tomašević.

    Podvukao je i da bi zaposleni u Vladi Republike Srpske trebalo da na računarima, monitorima, štampačima i ostalim uređajima uključe opciju štednje.

    „Pored toga trebalo bi da maksimalno koriste dnevnu svjetlost i isključuju rasvjetu u kancelarijama, ako nije neophodna za rad. Ta obavještenja poslata su zaposlenima u objektima Vlade u Banjaluci, Palama i Istočnom Sarajevu, odnosno svim onim objektima kojima mi upravljamo“, rekao je Tomašević.

    Naglasio je da bi radnici na kraju radnog vremena trebalo da isključe svjetlo, grijanje, odnosno hlađenje i sve ostale uređaje.

    „Pored toga, imamo i spremačice koje rade drugu smjenu te obezbjeđenje koji su dužni nakon odlaska radnika provjeriti kancelarije i pogasiti svjetla, grijne i klima-uređaje ako su kojim slučajem ostali uključeni“, naveo je Tomašević.

    Tomašević je podvukao da zaposleni mogu unositi dodatne grijne uređaje samo uz odobrenje Službe za zajedničke poslove Vlade Republike Srpske.

    „To su izuzeci koji su opravdani. To je rijetkost. Ne može svako ko hoće da donese grijalicu“, kazao je Tomašević.

    Prema Zakonu o električnoj energiji, u slučaju vanrednih okolnosti Vlada može propisati mjere ograničenja isporuke električne energije, kao i mjere štednje i racionalne potrošnje električne energije.

    „Zbog teške hidrološke situacije do kraja ove godine sigurno nećemo imati višak proizvedene energije i zato je neophodna štednja. Oni koji planiraju do kraja zime trošiti više energije nego što su trošili prošle godine su u velikoj zabludi, to se neće desiti“, kazali su ranije “Glasu” u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS.

    Apel

    Nadležne institucije u RS apelovale su na sve potrošače električne energije da racionalno i efikasno koriste struju.

    „Na taj način će najbolje i najjeftinije po svoj budžet doprinijeti stabilnosti elektroenergetskog sistema u Srpskoj“, kazali su u Ministarstvu industrije Republike Srpske.

  • Kraj dominacije bitcoina?

    Kraj dominacije bitcoina?

    Ethereum, druga najveća kriptovaluta, završila je plan za smanjenje emisije ugljika za više od 99 posto, što u praksi znači da više neće biti moguće “rudarenje” Ethereuma.

    Nadogradnja softvera, poznata kao “spajanje”, promijenit će način upravljanja transakcijama na ethereum blockchainu, javnoj i decentraliziranoj mreži koja podupire kriptovalutu i generira ether tokene, najpopularniju svjetsku kriptovalutu nakon bitcoina.

    Vitalik Buterin, izumitelj ethereuma, najavio je završetak plana na Twitteru u četvrtak ujutro.

    Ovaj potez znači da ethereum više neće biti kreiran energetski intenzivnim procesom poznatim kao “rudarenje”, gdje banke računara generiraju nasumične brojeve koji potvrđuju transakcije na blockchainu i generiraju nove eter tokene kao dio procesa.
    Proces, poznat kao “proof of work” u svijetu kriptovaluta, sada će se prebaciti na sistem “proof of stake”, gdje pojedinci i kompanije djeluju kao validatori, obećavajući ili “ulažući” svoj vlastiti eter kao oblik garancije da osvojite novokreirane tokene.

    Ethereum rudarenje trošilo je toliko struje koliko i Austrija, prema internet stranici Digiconomist, 72 teravat-sata godišnje. alex de Vries, ekonomista koji stoji iza web stranice, procjenjuje da će spajanje smanjiti emisije ugljika povezane s ethereumom za više od 99 posto.

    De Vries je dodao da bi taj potez mogao predstavljati 0,2 posto svjetske potrošnje električne energije koja nestaje preko noći.

    “Sve će oči biti uprte u bitcoin. I dalje je najveći zagađivač u kriptoprostoru. Čak i danas bitcoin je odgovoran za potrošnju električne energije koliko i Švedska. I znamo da se to neće promijeniti”, rekao je De Vries.

    Ethereum je porastao 2 posto na 1.630 dolara nakon tog poteza, prema web stranici coinmarketcap, procjenjujući valutu na nešto manje od 200 milijardi dolara. Tržišna kapitalizacija bitkoina je 387 milijardi dolara, nakon što je naglo pala sa svog vrhunca od više od milijardu dolara prošle godine.

    Carol Alexander, profesorica finansija na Poslovnoj školi Univerziteta u Sussexu, rekla je da je spajanje značajan događaj za kripto industriju.

    “Spajanje je najvažniji događaj u historiji blockchaina”, rekla je.

    “Po mom mišljenju, današnji dan označava početak kraja dominacije bitcoina nad kripto imovinom. Ethereum postiže nešto što bitcoin nikada nije mogao jer je bitcoin čisto špekulativna imovina i njegova rudarska mreža nikada ne bi pristala da odustane od tog izvora prihoda”, kazala je.

  • Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Budžetski deficit Ukrajine od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Kreditni dug se rapidno uvećava a pomoć koja stiže je nedovoljna, piše Politika.

    Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana.

    Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.

    Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

    Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.

    Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.

    Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.

    Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.

    Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.

    „Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet”, naglasio je Zelenski.

    Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.

    Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.

    Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra.

    Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je TAS.

    Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde.

    Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.

    U nedavnom intervjuu za “RBK Ukrajina”, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan” zbog „ratnih uslova”.

    Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.

    Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.

    Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.

    Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi.

    Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.

    Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.

    Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.

    Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna.

    Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.

  • “Srpska ima najnižu stopu zaduženosti od 36 odsto”

    “Srpska ima najnižu stopu zaduženosti od 36 odsto”

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska ima najnižu stopu zaduženosti od 36 odsto, te da je javni dug Srpske od 34 odsto najniži u zemljama regiona.

    Dodik je rekao novinarima u Banjaluci da je 2005. godine zaduženost Republike Srpske bila veća od 50 odsto, dok sada iznosi 36 odsto, što govori kako radi aktuelna vlast u Republici Srpskoj.

    Komentarišući odluku Vlade Republike Srpske o zaduženjima od 110 miliona KM, Dodik je naveo da je riječ o zaduženjima koja idu na servisiranje dospjelih obaveza iz prošlosti.

    On je rekao da je Republika Srpska u ovoj godini iz vlastitih izvora i resursa obezbijedila više od 200 miliona KM za servisiranje dugova iz prošlosti.

    “Bilo je predviđeno vraćanje oko 600 miliona KM. Mi smo predvidjeli da se toliko zadužimo i vratimo i samo reprogramiramo. Za vraćanje predvidjeli smo 400 miliona KM, a 200 miliona KM iz vlastitih izvora”, pojasnio je Dodik.

    Dodik je rekao da je ovo odlična vijest za građane u Republici Srpskoj, ističući da je uz to obezbijeđen standard.

    “Povećali smo plate za 10 odsto, dok će avgustovska plata u javnom sektoru biti linearno povećana za 100 KM, tako da će najniže plate biti povećane za 100 KM”, naveo je Dodik.

    On je rekao da Republika Srpska ne kasni ni sa kakvim obavezama, te da ima veću najnižu i prosječnu platu u odnosu na Federaciju BiH.

    Dodik je istakao da Republika Srpska, za razliku od SAD, živi veoma realan život i nema mogućnost da štampa novac.

  • U Njemačkoj skočio broj firmi u bankrotu

    U Njemačkoj skočio broj firmi u bankrotu

    U Njemačkoj je u avgustu skočio broj firmi u bankrotu, posle dva meseca opadajućeg trenda.

    Statističari su rekli da su vlasnici podneli 6,6 odsto više zahteva za stečaj nego u julu.

    Lajbnicov institut za ekonomska istraživanja Hale (IVH) takođe pretpostavlja više bankrota, na osnovu najnovijih podataka, prenosi dpa.

    “Posle dugog perioda niske nesolventnosti, sada je preokret”, objasnio je prošle nedelje istraživač IVH Štefen Miler. Glavni razlozi su nagla poskupljenja, posebno energenata, i problemi u lancima snabdevanja.

    Međutim, nema naznaka talasa bankrota. Za šest meseci, okružni sudovi su prijavili 7.113 korporativnih insolventnosti, što je četiri odsto manje nego godinu dana ranije.

    Sudovi verovatna potraživanja poverilaca procenjuju na nešto manje od 8,2 milijarde evra. U prvoj polovini 2021. bila su znatno veća, oko 31,8 milijardi evra jer je bilo više krupnih slučajeva.

    Da spreči talas bankrota kao posledicu pandemije, država je privremeno suspendovala obavezu podnošenja zahteva za stečaj u slučaju prezaduženosti ili nelikvidnosti.

    Od 1. maja ove godine ponovo se primenjuje u potpunosti obaveza podnošenja zahteva za stečaj. Izuzeci su napravljeni do 31. januara 2022. za preduzeća koja su pretrpela štetu od nevremena i poplava prošlog leta. Prošle godine bilo je manje stečajeva preduzeća nego bilo kada od uvođenja propisa 1999.

  • Gorivo jeftinije 50 feninga

    Gorivo jeftinije 50 feninga

    Komisije za usaglašavanje Zakona o ukidanju akciza danas je na sjednici u Sarajevu jednoglasno usaglasila tekst zakona kojim je predviđeno da se akcize na gorivo smanje 50 feninga u trajanju od pola godine uz mogućnost da taj rok bude produžen još tri mjeseca.
    Sjednici Komisije prisustvovali su Lidija Bradara i Predrag Kožul /HDZ/, Saša Magazinović /SPD/ i Amir Fazlić /SDA/, dok Dušanka Majkić i Dragan Bogdanić /SNSD/ nisu bili pristuni.

    Ranije su Predstavnički dom i Dom naroda usvojili ukidanje akciza na gorivo u različitim verzijama.

    Član Komisije za usaglašavanje Saša Magazinović rekao je da su usaglašavali različite stavove dva doma i jednoglasno usvojili da pojeftinjenje goriva ide na šest mjeseci plus tri mjeseca, a ne samo 30 dana kako je predložio Dom naroda.

    Magazinović je dodao da je današnju sjednicu obilježio nedolazak članova Komisije iz SNSD-a od kojih je jedan član opravdao odsustvo, a drugi, iako je najavio da će doći, nije došao iz “vjerovatno političkih razloga”, ali to Komisiju nije omelo u radu.

    Magazinović je naveo da sada slijedi zakazivanje sjednica i Predstavničkog i Doma naroda koji će, kako se nada, potvrditi ovu odluku.

    “To što je izborna kampanja ne znači da život treba stati i očekujem da će predsjedavajući domova sazvati sjednicu, a ako to ne urade, uradićemo mi poslanici sazivajući vanrednu sjednicu skupljanjem potpisa”, istakao je Magazinović.

    Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH je još u martu izglasao ukidanje akciza na šest mjeseci prema prijedlogu poslanika SDP-a kojim je bilo predviđeno da poslije šest mjeseci Savjet ministara može svojom odlukom da produži za dodatna tri mjeseca.

    U Domu naroda usvojena je verzija Zakona o ukidanju akciza sa amandmanima koje je predložila Dušanka Majkić i koji predviđa ukidanje akciza na mjesec dana.

  • Poreska uprava Srpske prikupila 2,071 milijardi KM

    Poreska uprava Srpske prikupila 2,071 milijardi KM

    Poreska uprava Republike Srpske za osam mjeseci ove godine na račun javnih prihoda Srpske prikupila je 2,071 milijardu KM, što je za 252,5 miliona KM ili 14 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, izjavio je direktor Uprave Goran Maričić i dodao da je to još jedan pokazatelj stabilne makroekonomske situacije u Srpskoj.

    Maričić ističe da je, prema podacima o naplati javnih prihoda za osam mjeseci ove godine, stabilan rast nastavljen u svim grupama javnih prihoda, pa je naplata direktnih poreza veća za 38 odsto, doprinosa za devet odsto, a ostalih javnih prihoda za pet odsto, dok je ostvaren rast naplate za čak 10 odsto više u odnosu na planirane projekcije za ovaj period godine, piše Srna.

    “Direktni porezi su u periodu januar-avgust ove godine naplaćeni u iznosu od oko 466,5 miliona KM, što je za 128,6 miliona KM više nego u istom periodu prehodne godine. Najveći rast se i dalje bilježi kod poreza na dobit, koji je naplaćen u iznosu od 260,1 miliona KM, što je za 91,1 milion KM, ili 54 odsto, više nego u prvih osam mjeseci prošle godine”, naveo je Maričić.

    On je rekao da rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dohodak, koji je naplaćen u iznosu od 174,7 miliona KM, što je za 26 odsto više u odnosu na period januar-avgust prethodne godine.

    Maričić je naveo da je veća naplata ostvarena i kod poreza na nepokretnosti i poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, i to za tri, odnosno osam odsto.

    “Doprinosi su u osam mjeseci ove godine naplaćeni u iznosu od 1,276 milijardi KM, što je za 109,5 miliona KM više nego u istom periodu 2021. godine, iako je došlo do smanjenja stope doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja sa 12 na 10,2 odsto”, rekao je Maričić.

    On je istakao da je naplata doprinosa za Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srpske i Fond dječije zaštite veća za po 15 odsto, za Zavod za zapošljavanje za 14 odsto, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja na istom nivou kao u istom periodu prošle godine.

    “Kod ostalih javnih prihoda, naplata je iznosila 327,8 miliona KM, što je za 14,4 miliona KM više u odnosu na osam mjeseci prethodne godine, uz rast naplate prihoda od kazni i naknada za priređivanje igara na sreću od 23, odnosno 37 odsto, dok je nešto manja naplata zabilježena kod taksa i naknada upravo zbog toga što je došlo do umanjenja ili ukidanja naplate određenih taksi”, precizirao je Maričić.

    Maričić je, kada je riječ samo o avgustu ove godine, istakao da je naplata iznosila 283,1 milion KM, što je za 57,4 miliona KM ili 25 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine.

    “Zabilježen je značajan rast naplate i kod direktnih poreza i doprinosa, ali i kod ostalih javnih prihoda”, dodao je Maričić.