Kategorija: Ekonomija

Najavljena podrška porodicama “4+”: 750 KM mjesečno mora biti pronatalitetna mjera

Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, izjavio je da je dogovoreno da će za 1.300 porodica koje imaju četvoro i više djece, a nezaposlenog roditelja, biti uplaćivano 750 KM mjesečno sa doprinosima.

Naime, Dodik je kazao da je na sastanku sa Željkom Cvijanović, predsjednicom Republike Srpske, i Radovanom Viškovićem, premijerom RS, donesena ova odluka.

“To znači da će moći da ostvare zdravstveno i penziono osiguranje”, rekao je Dodik i dodao da će sada biti uplaćena jednokratna pomoć za dva-tri mjeseca dok ne bude usvojeno potrebno zakonsko rješenje.

“Aktivni smo u sprovođenju pronatalitetne politike”, istakao je Dodik.

Prema njegovim riječima, kada društvo dodatno ojača, treba razmišljati o pomoći za porodice koje imaju troje i više djece.

Cvijanovićeva kaže da je odluka o uplati 750 KM mjesečno za porodice koje imaju četvoro i više djece, a nezaposlenog roditelja, korak više kada je riječ o mjerama institucija Srpske prema porodici i djeci.

“Vlada Srpske je sposobna da iznese ovaj finansijski teret. Ovo se nije desilo preko noći, bilo je planski dogovarano u prethodnom periodu u okviru svih naših mjera kreiranih za porodicu, djecu, višečlane porodice”, rekla je Cvijanovićeva.

Dejan Todorović, potpredsjednik Udruženja porodica sa četvoro i više djece Republike Srpske “4+”, za “Nezavisne” kaže da je ova mjera za pohvalu, te da je iznos dobar, ali da je ovo u principu socijalna mjera.

“Porodicama gdje ne rade jedan ili dva roditelja, siromašnima, te onima koji su u teškim problemima, to će zaista pomoći. Ipak, ova mjera nije pronatalitetna i niko se zbog toga neće odlučiti da ima četvoro i više djece. Čak se šalje pogrešna porukama majkama da je bolje da rade nego da ne rade”, ističe Todorović.

Ipak, kako kaže, u suštini je dobro što se počelo pričati o ovoj temi.

“Mi kao Udruženje pozivamo gospodine Dodika da u narednih nekoliko dana sjednemo i izložimo mu kompletan koncept zakona o majci, koji mora da se usvoji i koji je sistemsko rješenje pronatalitetne politike”, rekao je Todorović.

S tim u vezi, i demograf Aleksandar Čavić za “Nezavisne” ističe da ovo možda nije mjera koja će dovesti do povećanja nataliteta.

“Mi zanemarujemo činjenicu da jedan broj ljudi uopšte ne učestvuje u reprodukciji, te da značajan broj ima samo jedno ili dvoje djece, kao i da manji postotak ima troje djece, pa samim tim ta mjera nema uticaj na populaciju i nije kreirana u skladu sa preporukama stručne zajednice. Mjera pronatalitetne politike djeluje prema generalnoj populaciji bez uslovljavanja, što ovdje nije slučaj. Dakle, nama je potrebno da što veći broj mladih učestvuje u reprodukciji bez ograničavanja, kako po periodu rođenja djeteta, tako i po socijalnoj strukturi”, rekao je Čavić.

Dakle, kako kaže, ako se stavi imovinski cenzus, kao što je to sa dječjim dodacima, to više nije mjera pronatalitetne politike, jer ne utiče na sva lica, već je to mjera socijalne politike.

“S druge strane, slučaj u kojem imate potencijalno najmanje šest članova domaćinstva u kojem samo jedan roditelj radi, ponovo stavljate u fokus da je to mjera socijalne politike i to je mjera za već završen fertilitet”, zaključio je Čavić.

31 Augusta, 2022
“Gasprom” ostvario rekordni profit

Ruski gasni gigant “Gasprom” ostvario je rekordan neto profit od 2,5 biliona rublji /41,75 milijardi dolara/ u prvoj polovini 2022. godine, a njegov odbor preporučio je isplatu dividendi, saopštila je danas kompanija.

Ruska Vlada, koja je glavni “Gaspromov” akcionar, u junu je preskočila isplatu dividendi na osnovu prošlogodišnjih rezultata, što se desilo prvi put od 1998. godine.

“Uprkos pritisku od sankcija i nepovoljnom spoljnom okruženju, Gasprom grupa je prijavila rekordne prihode i neto profit u prvoj polovini 2022, uz smanjenje neto duga i finansijskog rizika na minimum”, saopštio je zamjenik direktora “Gasproma” Famil Sadigov.

Zapadne zemlje uvele su ekonomske i finansijske sankcije bez presedana protiv Rusije nakon što je Moskva pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara.

“Gaspromov” odbor preporučio je isplatu dividende od 0,8558 dolara po akciji za prvu polovinu 2022, čime bi ukupan iznos za dividende bio 20,26 milijardi dolara.

Odluka odbora mora da dobije potvrdu od akcionara, a njihov sastanak zakazan je za 30. septembar.

31 Augusta, 2022
Direktor naftnog giganta: Plina neće biti godinama

Direktor naftnog giganta Šela Ben van Beurden upozorio je da bi Evropa mogla biti suočena s ograničenim pristupom energentima i duže od samo jedne zime.

Zvaničnik najveće evropske naftne kompanije smatra da bi kriza mogla potrajati nekoliko godina, nakon što su cijene plina prošle nedjelje skočile na rekordne nivoe u jeku dodatnih smanjenja ruskih isporuka, što je signal da bi cijeli kontinent mogao da zapadne u duboku recesiju, prenio je Rojters.

“Kriza će dovesti na iskušenje solidarnost država članica Evropske unije, s obzirom na to da će svaka pojedina vlada biti prisiljena da odlučuje o načinu na koji će obezbijediti nastavak rada ključnih industrijskih sektora. Pritisci na opskrbljivanje energentima vjerovatno neće biti ograničeni na samo jednu zimu”, smatra Van Beurden.

Van Beurden ja rekao da je moguće da će se rješenje tražiti tokom nekoliko zima.

“Sasvim je moguće da je pred nama nekoliko zima tokom kojih ćemo morati iznalaziti rješenja kroz uštede, redukcije i vrlo brz pronalazak alternativa. Da će razdoblje pred nama biti na neki način lako ili da će se sve brzo završiti, mislim da je to fantazija koju bi trebalo da ostavimo po strani”, zaključio je prvi čovjek Šela.

30 Augusta, 2022
Wall Street dva dana zaredom u padu

Vrijednost dionica na Wall Streetu zaključno s jučerašnjim danom, 29. augustom, je dodatno pala. Time je nastavljen pad vrijednosti dionica koji je počeo dan ranije.

To se desilo usljed zabrinutosti da će Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država znatno povisiti kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, a u međuvremenu ekonomija usporava.

Guverner banke Jerome Powell je 26. augusta izjavio da će američkoj ekonomiji jedno vrijeme biti potrebna stroga monetarna politika sve dok inflacija ne bude pod kontrolom. No, pojedini se nadaju da rast kamatnih stopa i neće biti velik, smatrajući da je inflacija dosegla vrhunac.

Trgovci dionicama očekuju da će se rast kamatnih stopa nastaviti. Postoje naznake da bi SAD uskoro mogle ući u recesiju. Kako je objavila agencija Reuters, usporavanje ekonomskog razvoja trebalo bi značiti i usporavanje rasta kamatnih stopa.

30 Augusta, 2022
“Struja u Republici Srpskoj je 44 odsto jeftinija nego u FBiH”

Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik prokomentarisao je domaće energetsko tržište navodeći kako neće doći do poskupljenja električne energije na našim prostorima za razliku od FBiH gdje je cijena skuplja za čak 44 odsto, a pogotovo kada se gleda globalno tržište gdje cijena idu veoma visoko.

„Mi dnevno pratimo tu situaciju, apsolutno znamo stanje u kome se nalazi naš energetski sistem. Uz sve teškoće, zastarjelost tehnologije koja je vidljiva u termoelektranama, do hidroenergetske situacije isto tako. Mi održavamo nivo proizvodnje dovoljne za naš konzul, na prosjeku ili presjeku za čitavu godinu, za neke polugodišnje nivoe, opredjeljeni da baš u ovom vremenu držimo nisku cijenu električne energije koja za naš konzul sada ide po 30 evra po megavatu, a cijena sada na berzama je 700 evra po megavatu“, rekao je Dodik.

Navodi da je svjestan da će cijene rasti i dalje na regionalnom i evropskom tržištu kako zima dolazi, da će poskupiti električna energija, ali da je Republika Srpska opredjeljena da zadrži niske cijene.

Po njegovom mišljenju, jedino što može uticati su neki zavisni troškovi, ali da je i to minimalno, te da će se truditi i to da izbjegnu.

„Recimo kad su u pitanju termoelektrane, ako se poveća cijena nafte, onda se povećavaju troškovi za eksploataciju i samim tim samo takvi zavisni troškovi mogu, ja to moram reći stanovništvu, da budu opterećujući po cijenu, ali sigurno ne kretanje kao na globalnom nivou“, kazao je Dodik.

Dodik ističe da u ovom trenutku Srpska ima gotovo sigurne izvore za električnu energiju, te da ne bi trebalo da dođe do bilo kakvih problema.

„Imaćemo dovoljno električne energije uz napomenu da je neophodno da se i štedi električna energija. Svaki kilovat koji mi ovde uštedimo možemo da prodamo evo gotovo 20 puta skuplje na stranom tržištu. Mi ćemo imati dovoljno toga, električne energije prije svega, ostaje da se obezbjedi dovoljno i drugih energenata. Za zimu je neophodno obezbjediti i dovoljno uglja, drvnih sortimenata, peleta, eventulno nekim topkanama će trebati mazut“, navodi Dodik.

Dodaje da neće biti nikakvih problema, te da je Republika Srpska sigurna i energetski stabilna.

„Samo su naivni oni koj misle da se tu nema planova, da se tu ništa ne radi, apsolutno se radi. Mi smo željeli da u ovom vremenu pokrenemo izgradnju hidroelektrane „Buk Bijela“, zadržavaju nas u Sarajevu, zadržavaju nas na mnogim drugim mjestima, gdje god stignu, koče zabranjuju. Naravno ostaje stalno ono pitanje, šta će nama BiH, pa i u ovom smislu. Na kraju krajeva BiH da je htjela da bude normalna, onda bi se sve incijative koje su došle iz Republike Srpske i FBiH propuštale bez ikakvih zastoja“ rekao je Dodik.

Dodik navodi da je Republika Srpska u daleko boljoj situaciji nego FBiH.

„Mi imamo daleko bolju situaciju nego oni. U ovom trenutku njihova cijena električne energije je skuplja 44 odsto nego u Republici Srpskoj za stanovništvo i industriju. Republika Srpska ima jednu stabilnu situaciju. Može se desiti da crknu regeneratori i u jednoj i u drugoj elektrani pa da to utiče ali to se do sad nije desilo, a neće ni sad“, kategoričan je Dodik.

Ponavlja da stanovništvo i industrija u Srpskoj mogu da budu sigurni i da se ne brinu.

29 Augusta, 2022
Stotine hiljada firmi širom Evrope se zatvaraju zbog cijena struje

Energetska kriza podstakla je opšti rast cijena ključnih energenata, koje prati posljedično poskupljenje električne energije i samim tim doprinosi rastu opšte inflacije.

Ove neprilike obaraju na koljena i najrazvijenije ekonomije svijeta, i posljedice istih polako se osjećaju i u našem regionu.

Britanski energetski regulator objavio je u petak da će podići svoju glavnu gornju granicu na račune potrošača za energiju na prosječnih 3.549 funti sa 1.971 funti godišnje, pošto grupe za kampanju, istraživački centri i političari pozivaju vladu da se pozabavi krizom troškova života, piše Blic.

Granica cijena ograničava standardnu tarifu koju dobavljači energije mogu da fakturišu domaćim kupcima za njihov kombinovani račun za struju i gas u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, ali ga Ofgem preračunava tokom cijele godine kako bi se odrazile cijene na veliko tržište i drugi troškovi industrije, piše CNBC.

Pokriva oko 24 miliona domaćinstava. 4,5 miliona domaćinstava sa planovima plaćanja unaprijed suočavaju se sa povećanjem sa 2.017 funti na 3.608 funti.

Ograničenje se ne primjenjuje u Sjevernoj Irskoj, gdje dobavljači mogu da povećaju cijene u bilo kom trenutku nakon što dobiju odobrenje od drugog regulatora.

Italija

Maloprodajno udruženje “Konfkomerćo” saopštilo je da je oko 120.000 italijanskih firmi u opasnosti od zatvaranja od sada pa sve do prve polovine sljedeće godine zbog poskupljenja energenata, prenosi Tanjug.

Energetska spirala i inflacija koja se kreće iznad 8,0 odsto, i koja će prema očekivanjima nastaviti uspon zbog poskupljenja energetskih sirovina, ugrožava od sada do kraja prvih šest mjeseci 2023. godine oko 120.000 preduzeća u uslužnom sektoru, navodi se u saopštenju Konfkomerća, prenosi agencija Ansa.

Ugroženo je oko 370.000 radnih mjesta.

Troškovi uslužnog sektora za energiju iznosiće 33 milijardi evra u 2022, što je tri puta više u odnosu na 11 milijardi evra 2021. godine i više nego duplo u odnosu na 14,9 milijardi iz 2019. godine, dodaje se dalje.

To je scenario koji izaziva veliku zabrinutost, ističu iz “Konfkomerća” i pozivaju vladu da pruži veću pomoć preduzećima koja su u problemima, navodi Ansa.

Sjeverna Makedonija

Proglašeno krizno stanje u snabdjevanju toplotnom i električnom energijom trajaće 30 dana od dana početka primjene ovih odluka.

Vlada Sjeverne Makedonije donijela je odluke o postojanju krizne situacije u snabdijevanju toplotnom energijom na području grada Skoplja i u snabdijevanju strujom na teritoriji cijele države, pišu Vijesti.

Kako je saopšteno poslije 74. sjednice, obje odluke donijete su na prijedlog Upravnog odbora za koordinaciju i upravljanje u sistemu upravljanja krizama i počeće da se primjenjuju od 1. septembra 2022. godine.

Proglašeno krizno stanje u snabdijevanju toplotnom i električnom energijom trajaće 30 dana od dana početka primjene ovih odluka.

Prvu odluku vlada Dimitra Kovačevskog je, precizira se, donijela zbog nedostatka toplotne energije, mogućnosti korišćenja alternativnog goriva i stanja na tržištu toplotne energije, a drugu zbog nedostatka električne energije i stanja na tržištu električne energije.

27 Augusta, 2022
Trišić najavio poskupljenje dizela

Imamo stabilnu situaciju u RS, ali zbog porasta cijene barela iznad 100 dolara možemo očekivati u narednih 10-15 dana rast cijena dizela, ali benzina ne bi trebalo, rekao je Dragan Trišić, predsjedavajući Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima PKRS.

On je naglasio da iz dana u dan imamo promjene cijena na svjetskom tržištu i da su poremećaju u ovom sektoru neminovni zbog situacije u Ukrajini.

“A znamo da je odluka EU da uvede sankcije prema Rusiji zbog Ukrajine, sasvim sigurno će doći do poremećaja na nivou EU po pitanju distribucije. Iako BiH nije dio EU, moguće je da poremećaji neće zaobići i naše distributere, jer se mi snabdijevamo i mediteranskim putem”, naveo je Trišić.

On je podsjetio da je Vlada Srpske još prošle godine donijela Odluku da ograniči maržu na 25 feninga i da je to pomoglo da ne dođe do nekih većih nezakonitih prekoračenja maloprodajne cijene.

“Naprimjer Slovenija i Hrvatska koje su pribjegle zamrzavanju dovela ih je dijelom do problema za distributere . Kod nas su mjere dobre. Dobro je što imamo stabilan energetski sistem. Snabdjeveni smo dobro i to je najbitnije. U ovom trenutku nemamo nekih naznaka da će doći do problema”, rekao je Trišić na konferenciji za novinare u Banjaluci.

Dodao je da distributeri u Srpskoj pokušavaju da iz rafinerija u okruženju iskoriste sve mogućnosti kako snabdijevanje i u narednom periodu ne bi bilo dovedeno u pitanje, te dodao da bi u tom smislu pristupanje BiH ‘Otvorenom Balkanu’ bilo idealno.

“Naravno da svi distributeri imaju probleme u cijenama, ali ‘Otvoreni Balkan’ bi bio od izuzetne važnosti za ovako nešto i to u smislu snižavanja operativnih troškova, a distribucija robe bi bila brža”, istakao je Trišić.

Na pitanje novinara kako komentariše to što su njegove pumpe od 22. avgusta do do danas, već tri puta korigovale cijene i zašto se to tako brzo mijenja, predsjedavajući Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima rekao je da je ključni razlog poskupljenje barela na nafte na svjetskom tržištu koje se takođe svakodnevno mijenja.

“Ako ste pratili barel vidjeli ste da je on sa 92 skočio na 112 dolara. Kod kalkulacije sa ulaznim cijenama gledaju se i operativni troškovi. Tačno je da nije bilo poskupljenje na svim pumpama ali zato što su oni imali uskladištene zalihe.Već 15 dana raste barel, pa će i oni koji do sada nisu povećavali cijene goriva, u narednih deset dana uvećati maloprodajne cijene za ulazni parametar. Sigurno će doći do minimalnih korekcija u narednih 15 dana”, naveo je Trišić.

Poručio je da se u slučaju poskupljenja ne može gledati samo situacija sa cijenom barela nafte.

“Barel je samo jedan indikator. Finansijska tržišta podižu kamatne stope, inflacija je velika i to je takođe generator svega ovoga, tako da barel nije jedini ekvivalent maloprodajne cijene. Tako se dešava i kada cijene idu dolje. Opet to sve zavisi od distributera do distributera”, kaže Trišić.

Na konstataciju da pojedini distributeri iz Bijeljine imaju probleme sa povećanim troškovima jer ne mogu da nabavljaju gorivo iz Srbije nego Hrvatske, on naglašava da je to tačno jer je Srbija donijela mjere oko distribucije, pa su mnogi primorani da se snabdijevaju na drugi način tj. da traže drugi transportni put.

“To usložnjava čitav proces. Mislim da mi nemamo ništa drugačije u odnosu na zemlje regiona, samo što smo mi konkurentniji sa maloprodajmim cijenama. Mislim da dizel iz Hrvatske nije skuplji u odnosu na Srbiju, ali je razlika u dužini transporta, jer nije isto distribuisati u Novi Grad ili Trebinje”, rekao je Trišić.

26 Augusta, 2022
Porasle cijene nafte

Cijene nafte porasle su na međunarodnim tržištima prema 102 dolara, potaknute najavom proizvođača da bi mogli smanjiti snabdijevanje i padom zaliha u SAD-u.
Cijena barela na londonskom je tržištu porasla 60 centi u odnosu na prethodno zatvaranje, na 101,82 dolara. Na američkom se tržištu barelom trgovalo po gotovo nepromijenjenoj cijeni, od 95.05 dolara.

Podrku cijenama pružila je i danas izjava saudijskog ministra energetike, princa Abdulaziza bin Salmana, na početku sedmice da se tržište terminskih ugovora odvojilo od fizičkog, što signalizuje da bi vodeći proizvođači mogli smanjiti snabdijevanje.

“Izjava da cijene nisu usklađene s temeljnim pokazateljima i da bi OPEC+ mogao smanjiti proizvodnju očito je postigla željeni učinak”, rekao je analitičar Craig Erlam iz Oande.

Zalihe nafte pale su za 3,3 miliona barela
Raspoloženje na tržištu poboljšao je i pad zaliha sirove nafte i derivata u SAD-u u prošloj sedmici. Zalihe nafte pale su za 3,3 miliona barela, a zalihe benzina za samo 27 hiljada barela, što je ograničilo rast cijena na američkom tržištu.

Teg cijenama bili su danas i pregovori o iranskom nuklearnom programu. Iran je rekao da je primio odgovor Sjedinjenih Država na “konačni” tekst prijedloga EU o oživljavanju sporazuma iz 2015. godine.

Dogovor bi otvorio vrata povratku na tržište sankcionisane iranske nafte.

Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEK) objavila je danas u posebnom izvještaju da je barel košarice nafte njezinih članica u srijedu stajao 104,05 dolara, što znači da je poskupio za 2,12 dolara, prenosi Index.

26 Augusta, 2022
“Pripremite se, potrajaće”

Investitori bi se trebalo da se pripreme jer kripto zima, popularan izraz za periodične padove u ovoj industriji, može trajati još 12 do 18 meseci.

To je izjavio izvršni direktor Coinbase-a, Brajan Armstrong.

U intervjuu za CNBC, Armstrong je nagovestio da se, iako se nada da će se medveđe tržište završiti u to vreme, najveća američka kripto berza priprema za još veći pad, prenosi Investitor.

“Svi se nadamo da će to biti, znate, 12 do 18 meseci, nakon čega očekujemo lep oporavak, ali očigledno morate da planirate da bude duže od toga. I tako mi razmišljamo o tome. I ne pokušavamo da budemo previše optimistični u predviđanju budućnosti”, rekao je Armstrong.

Ipak, izvršni direktor Coinbase-a rekao je da je kompanija izdržala četiri kripto pada u poslednjih 10 godina i da je spremna da se prilagodi “hladnoći” dok ne stignu “topliji dani”.

“Ako se ne ometamo i nastavimo da pravimo odlične proizvode, bićemo dobro i u narednih pet ili 10 godina”, rekao je Armstrong.

Većina prihoda kompanije vezana je za obim trgovanja na njenoj kripto berzi, ali Armstrong je rekao da Coinbase sve više pomera svoje poslovanje prema onome što je nazvao “pretplatom i uslugama”, što bi moglo da pomogne da se unese više doslednosti u finansije kompanije. Pretplate i usluge sada čine 18 odsto prihoda kompanije, rekao je on.

“Želeo bih da dođem do momenta kada više od 50 odsto našeg prihoda čine pretplata i usluge”, rekao je.

Dok je prihod kompanije u četvrtom tromesečju prošle godine skočio više od 300 odsto u odnosu na prethodnu godinu i premašio očekivanja za više od pola milijarde dolara, Coinbase je promašio očekivanja analitičara u drugom i prvom tromesečju 2022. godine, s padom neto prihoda za oko 60 odsto , odnosno 27 odsto na godišnjem nivou.

U svetlu nedavnih zastoja koje je donela kripto zima, Armstrong je rekao da kompanija smanjuje troškove marketinga, eksternih dobavljača i Amazon Web Services-a. Kompanija je takođe otpustila oko 1.100 ljudi, ili 18 odsto svoje radne snage.

Iako Armstrong nije isključio buduća otpuštanja, rekao je da je to za sada jednokratno.

Vesti i nesu bile tako loše za Coinbase. Uprkos padu cena, kompanija je ranije ovog meseca objavila partnerstvo s BlackRock-om, najvećim svetskim menadžerom imovine, kako bi svojim institucionalnim klijentima ponudila pristup trgovanju kriptovalutama putem svoje platforme. Nakon toga je deonica Coinbase-a porasla 18 odsto na 95,47 dolara, pre nego što je smanjio dobitke poslednjih sedmica.

Akcije kompanije su u utorak zaključene na 71,18 dolara, što je pad od 0,41 odsto.

26 Augusta, 2022
Zbog čega se Moskva i dalje solidno drži?

Dan nakon početka rata u Ukrajini, Centralna banka Rusije (CBR) stopirala je objavljivanje ekonomskih podataka.

Stopirani su podaci o svemu – od spoljne trgovine do inostranih i unutrašnjih ulaganja.

Isto je učinio i Rosstat, tamošnja agencija za statistiku.

Kako piše Jutarnji list, mnogi s razlogom dovode u pitanje pouzdanost ekonomskih brojki koje se tek sada pojavljuju. Čak su i investicione banke, koje više ne savetuju svoje klijenete o ruskim kompanijama, smanjile istraživačke napore.

U jeku takve statističke magle, vodi se žestoka rasprava o tome kako stoji ruska ekonomija, piše Ekonomist. U nedavnom istraživanju koje je došlo sa Univerziteta Jejl, i izazvalo široku pažnju, ističe se da je ruska ekonomska snaga tek privid za naivne. Navodi se i da je povlačenje zapadnih kompanija i te kako povredilo ekonomsku moć Rusije.

“Putinove odabrane statistike nemarno se rastrubljuju po medijima, a pritom ih koristi gomila nemarnih stručnjaka. Šta se na kraju dobije? Ekonomske prognoze koje su nerealno povoljne za Kremlj”, tvrde istraživači.

Drugi pak uveravaju javnost da se ruska ekonomija nipošto ne urušava. Isto, između brojnih ostalih, tvrdi i Kris Vifer, cenjeni makroekonomista, dugogodišnji posmatrač ruskih ekonomskih dešavanja.

Nakon što je Rusija napala Ukrajinu, njena ekonomija otišla je u slobodni pad. Rublja je izgubila četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar. Berza se urušila, a regulatori obustavili trgovinu. Sledio je egzodus zapadnjačkih firmi iz Rusije, a vlade sa Zapada počele su kolektivno da udaraju sankcijama. Podsećanja radi, unutar prvih mesec dana analitičari su smanjili prognoze ruskog BDP-a, sa rasta od 2,5 odsto na pad od gotovo 10 odsto. Neke su prognoze bile i tmurnije.

“Stručnjaci predviđaju da će se ruski BDP ove godine smanjiti do 15 odsto, brišući ekonomski dobitak u poslednjih 15 godina”, likovala je svojevremeno Bajdenova administracija.

Ruska ekonomija se drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze

Obe strane u ovoj raspravi slažu se da Rusija još i te kako pati. Masovna povećanja kamatnih stopa u proleće, osmišljena da stabilizuju rublju u kolapsu, zajedno s povlačenjem stranih kompanija, gurnula su zemlju u recesiju. Prema zvaničnim podacima BDP je u drugom kvartalu pao za 4 odsto na godišnjem nivou. Mnogo je obrazovanih ljudi pobeglo, a oni drugi iselili su imovinu iz zemlje. U prvom tromesečju 2022, prema poslednjim dostupnim podacima, stranci su povukli direktna ulaganja u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, što je verovatno najgora zabeležena brojka. Nadalje, u maju 2022. ruske doznake u Gruziji bile su neverovatnih deset puta veće u dolarima nego godinu pre.

Ali poslednja Ekonomistova analiza podataka iz raznih izvora sugeriše da se ruska ekonomija drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze. Uzimaju za primer tzv. “indikator trenutne aktivnosti”, koji objavljuje Goldman Saks, a meri privredni rast u stvarnom vremenu. Isti se drastično smanjio u martu i aprilu, a u narednim mesecima i te kako oporavio.

Drugi parametri pričaju sličnu priču. Indeks rasta uslužnog sektora manje je pogođen nego za prethodnih kriza. Potrošnja električne energije, nakon početnog pada, ponovno raste. U međuvremenu, inflacija jenjava. Od početka 2022. pa do kraja maja cene su porasle za oko 10 odsto. Pad rublje poskupeo je uvoz, a povlačenje zapadnih kompanija rezultiralo je smanjenjem ponude. Rosstat navodi da cene sada ipak padaju. Nezavisni izvori poput konsultantske kompanije Stejt strit global markets pokazuju slične trendove.

Jača rublja automatski podrazumeva i smanjenje troškova uvoza. I inflacijska očekivanja su pala – sa 17,6 odsto u martu na 11 odsto u julu. Uz obilje gasa, Rusija verovatno neće doživeti ni talas inflacije evropskog tipa, uzrokovan višim cenama energije.

Pad cena nije jedina okolnost koja pomaže ruskim domaćinstvima. Podaci Sberbanke, najvećeg ruskog zajmodavca, pokazuju da su srednje realne plate naglo porasle od proleća. Delimično zato što se tržište rada drži, ljudi mogu nastaviti da troše. Podaci Sberbanka upućuju na to da je realna potrošnja u julu bila gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine.

“Rusi mogu patiti kao niko drugi”

Uvoz je u proleće naglo pao, delimično zato što su mnoge zapadne kompanije prekinule kanale snabdevanja. Ipak, pad nije bio ozbiljan prema standardima nedavnih recesija i uvoz se sada brzo oporavlja. Tri faktora objašnjavaju zašto Rusija nastavlja da nadmašuje predviđanja.

Kako prenosi Jutarnji list, Putin se slabo razume u ekonomiju, ali rado delegira ekonomsko upravljanje ljudima koji to razumeju. Ruska centralna banka prepuna je visokokvalifikovanih stručnjaka koji su brzim akcijama sprečili ekonomski kolaps. Udvostručenje kamatnih stopa u februaru poduprlo je rublju, pomažući smanjenju inflacije. To je faktor broj jedan.

Drugi se odnosi na noviju ekonomsku istoriju. Sergej Šojgu, ruski ministar obrane, još je u februaru poručio da Rusi “mogu patiti kao niko drugi”. Ovo je peta ekonomska kriza s kojom se zemlja suočila u 25 godina, nakon 1998, 2008, 2014. i 2020. godine. Svako stariji od 40 godina seća se ekonomskog kolapsa uzrokovanog raspadom Sovjetskog Saveza. Ljudi su naučili da se prilagode, a ne da paniče.

Isto tako, delovi ruske ekonomije već dugo uživaju popriličnu autonomiju od Zapada. To je izolaciju nastalu nakon napada na Ukrajinu učinilo znatno manje bolnom. Pre napada samo je oko 0,3 odsto Rusa radilo za neku američku kompaniju. Na zapadu Evrope taj se broj kreće oko dva, gotovo tri odsto. Rusiji je takođe potrebno relativno malo inostranih zaliha sirovina.

Treći faktor odnosi se na ugljovodonike. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, sankcije su imale tek ograničen uticaj na rusku proizvodnju nafte. Od početka rata Rusija je prodala fosilnih goriva u vrednosti od oko 85 milijardi dolara.

Sve dok Putin ostane na dužnosti, zapadni investitori neće ni taknuti Rusiju, zaključuje Ekonomist.

Čak i Centralna banka Rusije priznaje da Rusiji očajnički nedostaje inostrana tehnologija. Analitičari sada tvrde da će vremenom sankcije uzeti danak te da će Rusija proizvoditi robu lošijeg kvaliteta po većoj ceni. Takva bi situacija vrlo skoro naprosto morala da sruši Putinov ekonomski mehur, piše Jutarnji list. Ali za sada – Moskva se drži sasvim solidno.

25 Augusta, 2022