VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • I vlast hoće da ubrza dovođenje stranih radnika u BiH

    I vlast hoće da ubrza dovođenje stranih radnika u BiH

    Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj odgodila je izjašnjavanje o inicijativi kojom se od Savjeta ministara BiH traži da u roku od 60 dana donese odluku i omogući zapošljavanje stranaca u BiH po pojednostavljenim procedurama i pored toga što poslovna zajednica u Bosni i Hercegovini već mjesecima apeluje da se to uradi.

    Zajednička komisija je od Kolegijuma Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH zatražila produženje roka za dostavljanje izvještaja o ovoj inicijativi i može se očekivati da se ona u narednom periodu ipak nađe pred poslanicima.

    Trenutno, za dovođenje stranog radnika u Republici Srpskoj potrebno je oko dva mjeseca, dok taj proces u Federaciji BiH traje od šest do devet mjeseci i poprilično je, kako kažu u Udruženju poslodavaca FBiH, iscrpljujući.

    “Podržavamo inicijativu u parlamentu BiH da se procedure skrate, ali naša su iskustva obeshrabrujuća jer inicijativa i da bude usvojena na državnom nivou, ni na koji način ne obavezuje veoma decentralizovane državne službe u Federaciji”, rekao je Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca Federacije BiH.

    On kaže da se BiH već duže vrijeme suočava sa nedostatkom radne snage te da se radi o gorućem problemu, a ključni problem je u Federalnom zavodu za zapošljavanje i deset kantonalnih zavoda.

    “Svaki od tih zavoda mora da potvrdi da na birou nema radne snage koju poslodavac planira uvesti i to je preduga i vrlo iscrpljujuća procedura. Osim toga, kantoni i Federacija insistiraju na pitanju nostrifikacija, ljekarskim uvjerenjima i to jako dugo traje, i na kraju kad je to sve završeno onda dva do tri mjeseca traje procedura izdavanja viza”, rekao je Nenadić.

    Trenutno, kada je u pitanju nivo BiH, što se tiče radne snage njihova jedina nadležnost je izdavanje viza, zatim određivanje kvota za zapošljavanje stranih radnika i izdavanje dozvola za privremeni boravak koje daje Služba za poslove sa strancima BiH.

    “U Republici Srpskoj procedura je ubrzana i okvirno iznosi oko dva mjeseca. I tu proceduru je potrebno ubrzati i omogućiti da ona bude što jednostavnija, kraća i možda digitalizovana u što većoj mjeri. Služba za poslove sa strancima je do sada bila profesionalna. Oni svoj dio posla obrađuju vrlo profesionalno i tu nemamo značajnijih problema. U suštini veliki dio vremena se odnosi na Zavod za zapošljavanje i smatramo da to treba ubrzati i omogućiti da se u roku do 30 dana završi posao dovođenja stranog radnika”, rekao je Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.

    I u jednom i u drugom udruženju kažu da je nedostatak radne snage u BiH evidentan problem, i jedan od gorućih jer je gotovo nemoguće pronaći radnike za rad u uslužnim djelatnostima, hemijskoj industriji, građevini, prevozu itd.

    U samoj inicijativi koju je podnio Nihad Omerović, poslanik Naroda i pravde, navedeno je da Savjet ministara BiH u roku od 60 dana donese odluku o utvrđivanju godišnje kvote radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u BiH u 2023. godini, koja će se realizovati po skraćenim procedurama za uvoz radne snage koja je trenutno u kategoriji deficitarnih zanimanja.

    “Na službenim evidencijama zavoda za zapošljavanje entiteta i Brčko distrikta nalazi se ogroman broj fiktivno prijavljenih lica u potrebi za zaposlenjem. S druge strane, sve veći broj privrednih društava je u nemogućnosti da obezbijedi potreban broj radne snage kako bi neometano mogao nastaviti vođenje svojih radno-tehnoloških procesa. Uvidom u objektivno stanje na terenu može se vidjeti da usljed masovnog odlaska u inostranstvo domaćeg produktivnog radnog kadra, te uslovnom nezainteresovanošću kadrova i radne snage koja se nalazi na evidenciji zavoda za zapošljavanje, stanje u pojedinim oblastima privrede veoma je teško i složeno”, navedeno je u inicijativi o kojoj će ukoliko prođe nadležne komisije raspravljati poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

    U inicijativi se ističe i da iskustva iz ranijih godina govore da donošenje odluka o utvrđivanju godišnjih kvota radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u BiH postaje već besmisleno ako se uzme u obzir da procedure pribavljanja odobrenja traju od jednog do osam mjeseci.

  • Višković: Formirati banku Republike Srpske

    Višković: Formirati banku Republike Srpske

    Radovan Višković, premijer Republike Srpske rekao je da treba da bude formirana banka Republike Srpske na način da se integriše Banka Srpske u kojoj se vodi stečajni postupak i Investiciono razvojna banka Republike Srpske.

    On je rekao da je razog za formiranje banke Republike Srpske i to da se izbjegne ucjenjivanje pojedinih banaka.

    “Postoje banke čiji vlasnici naređuju da se ne posluje sa institucijama Srpske i toga se moramo riješiti. Oni žele da vide ekonomski slom Republike Srpske, a jedno je sigurnod a Srpska neće bankrotirati”, rekao je Višković.

    On je istakao da bi u narednom periodu trebalo da u stečajnom postupku bude riješeno pitanje Banke Srpske.

    “Vlada Republike Srpske razmatrala je situaciju da na neki način zamolimo nadležni sud da ubrza procedure koje se odnose na stečaj ove banke. Tada bismo išli na formiranje banke Republike Srpske, odnosno integrisali bismo Banku Srpske i Investiciono-razvojnu banku”, rekao je Višković.

    On je podsjetio da su u Federaciji BiH kamatne stope nešto niže nego što su u Republici Srpskoj zato što FBiH ima Razvojnu banku.

    “Ova banka, plasmanom svojih sredstava, utiče na ostale banke da se tako ponašaju i time obaraju kamatne stope. U Srpskoj je to radila IRB za vrijeme virusa korona, ali sada nemamo tolike kapacitete”, dodao je Višković i podsjetio da su trenutno kamatne stope na međunarodnom finansijskom tržištu puno više u odnosu na raniji period kada je Srpska dobila zadovoljavajući nivo kamate.

  • Bajden danas potpisuje zakon o podizanju gornje granice američkog duga

    Bajden danas potpisuje zakon o podizanju gornje granice američkog duga

  • Ekonomija usporava

    Ekonomija usporava

    Ekonomija u Republici Srpskoj počela je da usporava, što pokazuju i zvanični podaci o kretanju BDP-a, koji kažu da je u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, rast BDP-a svega 0,9 odsto.

    Godinu dana ranije, odnosno u prvom kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti kvartal 2021. godine, realni rast BDP-a iznosio je 4,3 odsto, što dovoljno govori o kolikom padu BDP-a se radi.

    Prema mišljenju stručnjaka, razlozi za usporavanje ekonomije u Republici Srpskoj su brojni, ali najznačajniji je svakako situacija u Evropskoj uniji i činjenica da je Njemačka i zvanično ušla u recesiju. Takođe, jedan od razloga je i to što u Republici Srpskoj u prethodnom periodu nije bilo kreditne ekspanzije, a došlo je do rasta kamatnih stopa, što isto može biti jedan od razloga zbog čega je ekonomija usporila u odnosu na prošlu godinu.

    Slaviša Raković, ekonomista, rekao je da podatke o BDP-u treba uzeti sa rezervom, jer je pitanje “koliko je precizno obračunat deflator da bismo dobili realan pokazatelj”.

    “U svakom slučaju inflacija je pogodovala rastu, a sada usporava. U situaciji gdje smo nominalno na istom odnosu evra i KM, a u posljednjih godinu dana rastu kamate, dolazi do blagih korekcija u troškovima te u strukturi potrošnje”, rekao je Raković.

    Sa druge strane, u Republičkom zavodu za statistiku, koji je predstavio posljednje podatke o BDP-u, kažu da je situacija u Republici Srpskoj slična kao i u regionu.

    “Kada se gleda stopa rasta BDP-a u odnosu na prethodne kvartale, kada je imao veće stope rasta, možda se stiče utisak da imamo usporen rast ekonomske aktivnosti. Ako se poredimo sa bližim i širim regionom, posebno sa zemljama sa kojima imamo najveću spoljnotrgovinsku saradnju, vidjećemo da je slična situacija”, rekao je Darko Milunović, direktor Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske.

    Kada je riječ o regionu, kvartalni BDP u Srbiji zabilježio je rast od 0,7 odsto, u Sloveniji isto, dok je na nivou Evropske unije BDP na godišnjem nivou porastao za 1,2 odsto. Kada je riječ o pojedinačnim zemljama, najveći rast imala je Španija i to čak 3,8 odsto, dok je Litvanija zabilježila pad od 3,6 odsto, a u Njemačkoj BDP u prva ti mjeseca u odnosu na prvi kvartal prošle godine, prema podacima Eurostata, pao je za 0,1 odsto. Od većih zemalja Evropske unije, najbolje je prošla Italija, koja je u prvom ovogodišnjem tromjesečju ostvarila rast BDP-a na godišnjem nivou od 1,8 odsto, dok je BDP Francuske u istom razdoblju porastao za 0,8 odsto.

    Osim BDP-a, koji u Republici Srpskoj bilježi pad, u prva četiri mjeseca ove godine u padu je i industrijska proizvodnja koja je manja za 2,1 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. U Republičkom zavodu za statistiku smatraju da je razlog za pad industrijske proizvodnje pad prerađivačke industrije, koji je determinisao i manji kvartalni rast BDP-a.

  • Višković traži prelazni period za zdravstveno neosigurane

    Višković traži prelazni period za zdravstveno neosigurane

    Predsjednik Vlade RS Radovan Višković zatražio je od resornog ministarstva da u saradnji sa Fondom zdravstva omoguće da građani, koji su ostali bez zdravstvenog osiguranja poslije ukidanja vanredne situacije, mogu koristiti prava iz oblasti zdravstvene zaštite na prelazni period do 60 dana.

    Kako bi u tom roku građani mogli da se usklade sa obavezama koje nalaže zakon o zdravstvenoj zaštiti- saopšteno je iz Vlade RS.

    Ukidanjem vanredne situacije u RS ukinuto je zdravstveno osiguranje neosiguranim osobama čije je troškove liječenja u pandemiji snosio Fond ZO.

  • Javne investicije u BiH vrijedne 2,6 milijardi KM

    Javne investicije u BiH vrijedne 2,6 milijardi KM

    Savjet ministara BiH usvojio je Program javnih investicija za period od 2023. do 2025. godine kojim je planirano 279 projekata ukupne vrijednosti dvije milijarde i 619,66 miliona KM.

    Od tog iznosa, milijarda i 315,23 miliona KM odnosi se na 133 projekta koji su već u implementaciji, 64,76 miliona KM na 23 odobrena projekta, a milijarda i 239,67 miliona KM na 123 kandidovana projekta.

    “Od ukupne vrijednosti svih projekata, dvije milijarde i 69,42 miliona KM se odnosi nа ulaganja u kapitalne projekte, а 550,24 miliona KM nа ulaganja u institucionalne projekte”, saopšteno je iz Savjeta ministara.

    Na danas održanoj sjednici ministri su na prijedlog Agencije za statistiku BiH donijeli odluku o formiranju interresorne radne grupe za izradu akcionog plana za pripremu, sprovođenje i diseminaciju rezultata popisa poljoprivrede u BiH od 2023. do 2026. godine.

    “Nakon godina zastoja, pokrenute su aktivnosti u pravcu ispunjavanja prioriteta iz Sporazuma o evropskom partnerstvu, koji naglašava da BiH mora ojačani prikupljanje i obradu poljoprivrednih statističkih podataka u skladu sa standardima i metodologijom EU”, navodi se u saopštenju iz Savjeta ministara BiH, a u kojem se i dodaje da je posljednji popis poljoprivrede u BiH rađen još 1960. godine i da je BiH jedina zemlja u Evropi koja nema osnovnih podataka o poljoprivredi.

    Savjet ministara usvojio je i informaciju o usvajanju drugog privremenog izvještaja o usklađenosti BiH s preporukama GRECO-a, koji je zaključio da je BiH ostvarila mali i veoma ograničen napredak u implementaciji preporuka.

    Ministri su razmatrali i usvojili informaciju o statusu projekata digitalizacije javnih RTV servisa, a u kojoj je istaknuto da je trenutno u postupku javne nabavke oprema za drugu i treću fazu digitalizacije.

    U informaciji se navodi i da je Ministarstvo komunikacija i transporta raspisalo međunarodni javni poziv za nabavku opreme, te da su početkom aprila otvorene dvije ponude i to od grupe ponuđača “Sirius 2010 Banjaluka – Odašiljači i veze Zagreb” i grupe ponuđača “Mibo komunikacije Sarajevo – Roaming Networks Banjaluka – Unis Telekomunikacije Mostar – Flame Data Technologies Otopeni (Rumunija)”.

    Prema informaciji, na programu posebne namjene – Projekt digitalizacije, ukupno raspoloživa neutrošena namjenska sredstva za realizaciju ovog projekta iznose 29.876.699,99 KM.

    Savjet ministara BiH usvojio je i zbirni godišnji izvještaj o rješavanju upravnih stvari u upravnom postupku za 2022. godinu u kojem je istaknuto da je ažurnost u rješavanju upravnih postupaka suprotna opštoj percepciji javnosti o neefikasnoj javnoj upravi.

  • Očekivana inflacija u BiH 7,7 odsto

    Očekivana inflacija u BiH 7,7 odsto

    Centralna banka BiH u najnovijim projekcijama prognozira inflaciju od 7,7 odsto, što je za 1,6 procentnih poena više u odnosu na projekciju iz novembra 2022. godine.

    “Ključni razlog za reviziju naviše je nastavak rasta cijena hrane i bazne inflacije. Već od drugog kvartala očekujemo postepeno slabljenje inflatornih pritisaka, do kraja projekcijskog perioda“, pojašnjavaju iz Centralne banke.

    Projekcija rasta ekonomske aktivnosti u BiH u tekućoj godini korigovana je blago naviše, do nivoa od 1,6 odsto, mada i dalje ukazuje na znatno usporavanje rasta, u odnosu na višegodišnji prosjek.

    Iz Centralne banke dodaju da realni ekonomski rast u narednoj godini, trenutno procjenjuju na 3,2 odsto.

    “I dalje naglašavamo da se ekonomija ne nalazi u klasičnom poslovnom ciklusu, te da su procijenjene vrijednosti realnog BDP-a, njegovih komponenti i ostalih makroekonomskih varijabli, izložene izuzetno visokom stepenu neizvjesnosti”, ističu iz Banke.

  • Šulić: Turizam i ugostiteljstvo – najveća razvojna šansa Srpske

    Šulić: Turizam i ugostiteljstvo – najveća razvojna šansa Srpske

    Smatram da je turizam i ugostiteljstvo najveća razvojna šansa Republike Srpske, rekao je ministar trgovine i turizma Denis Šulić.

    Turizam je najbrža rastuća grana svjetske ekonomije, kao i najveća razvojna šansa Republike Srpske. Postoji prostor za privredni rast kroz turizam – ističe Šulić za RTRS.

    Dodaje, da nažalost s druge strane postoji i siva zona ekonomije, ali da je najbolje poslovati legalno, te napominje da je važno iskoristiti sve što Srpska ima, a ima dosta toga.Srpska ima ogroman turistički potencijal – dodaje Šulić, ističući da je u turizmu najvažniji marketing, kao i da je potrebno povećati promociju potencijala Srpske.

  • EU pozdravlja kraj petrodolara?

    EU pozdravlja kraj petrodolara?

    Evropska komisija izgleda da ne žali mnogo zbog kraja američkog petrodolara, istakavši da podržava “multipolarni režim globalne valute.”
    Na pitanje jednog evroposlanika da prokomentariše to da je francuski energetski gigant “Total enerdžis” zaključio prvi ugovor o kupovini LNG iz Kine u juanima, da su Kina i Brazil sklopili ugovor da međusobnu trgovinu riješavaju u lokalnim valutama umjesto u dolarima, kao i to da zemlje poput Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata razmatraju napuštanje dolara u međunarodnim transakcijama, komesarka EU za finansijske usluge Majrejd Mek Ginis je u pisanom odgovoru istakla da ona i njene kolege pozdravljaju globalni pomak od američke valute zarad konkurentnijeg okruženja.


    “Komisija će nastaviti da promoviše međunarodnu ulogu evra i, generalno, podržava multipolarni režim globalne valute koji može biti od koristi za poboljšanje stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema ograničavanjem uticaja spoljnih i idiosinkratičnih monetarnih šokova na ekonomiju”, napisala je ona.


    Mek Ginis je takođe napomenula da će EU razmotriti povećavanje uloge evra u trgovini energentima i robom.

    “Da bi ojačala međunarodnu ulogu evra, Komisija nastavlja da sprovodi ciljane akcije. Što se tiče upotrebe evra u sektoru energije i roba, EU će nastaviti da razgovara sa ključnim akterima o daljem povećanju udela evra”, dodala je evropska komesarka.


    Pored događaja koje je evroposlanik Eugen Tomac spomenuo u svom pitanju, na to da petrodolar, doskora osnova međunarodne trgovine i jedan od mehanizama putem kojih su SAD utvrđivale svoj hegemonski položaj, izgubio privlačnost, ukazuje i činjenica da je francuski predsjednik Emanuel Makron u aprilu nagovijestio da bi EU trebalo da smanji svoju zavisnost od dolara.

    BRIKS takođe može predstavljati prijetnju po petrodolar, budući da neki lideri ekonomske zajednice Brazila, Rusije, Kine i Južnoafričke republike, a koja, prema podacima MMF, sada ima veći BDP prema paritetu kupovne moći od G7, snažno zastupaju osnivanje zajedničke valute.


    “Sanjam da imamo zajedničku valutu koju bi naše zemlje koristile u transakcijama, kako bismo bili nezavisni od (američkog) dolara. Nemoguće da ne možemo da imamo više slobode za poslovanje. Sanjam da BRIKS ima sopstvenu valutu, poput evra Evropske unije”, rekao je Lula na zajedničkoj konferenciji sa predsjednikom Venecuele Nikolasom Madurom ove nedjelje.

  • Evropa prelazi na “ratnu privredu”?

    Evropa prelazi na “ratnu privredu”?

    Nacionalizacija fabrika? Kontrola cena? Racionirani obroci hrana? Na šta komesar Evropske unije za unutrašnje tržište Tjeri Breton misli kada pominje izraz “ratna privreda”?

    EU se obavezala da će Ukrajini u roku od godinu dana poslati milion komada municije, ali proizvodni kapaciteti bi tek trebalo da se usklade s tom obavezom

    Izraz „ratna privreda“ podseća na dramatične mjere iz mračnih dana prošlosti: vlade mijenjaju svoje ekonomske sisteme i industrijsku proizvodnju kako bi dale prednost proizvodnji za potrebe vođenja rata.

    Komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton počeo je redovno da pominje taj izraz početkom marta dok je tražio (i još uvek traži) brzo povećanje narudžbina, kao i proizvodnje municije i oružja od strane EU – kako za snabdjevanje Ukrajine, tako i za popunjavanje sopstvenih zaliha. Komesar je obišao više od deset fabrika za proizvodnju oružja, gdje se suočio s pritužbama da dugoročnih ugovora nema – uprkos nekoliko odluka EU o povećanju finansiranja i smanjenju prepreka za zajedničku nabavku.

    „Kašnjenja nisu u skladu s našim trenutnim potrebama“, rekao je Breton na konferenciji za novinare 3. maja. „Zato je neophodno – i ja to jasno kažem – da se industrijska baza pogura i pokrene ka ’ratnoj privredi’, ako mi dozvoljavate da koristim taj izraz.“

    Nije odobreno
    Ali, čini se da se Breton oko toga baš i nije konsultovao sa svim državama-članicama Evropske unije. Berlin je tu možda i najosjetljiviji. Njemački ambasador u Poljskoj Tomas Bager dobro zna kako to izgleda kad se na njegovu zemlju vrši pritisak po pitanju nabavke oružja, ali on svejedno smatra da je Bretonov predlog „neproduktivan“.

    „U Njemačkoj nećete dobiti pozitivan odgovor na izraz ’ratna privreda’“, kratko je prokomentarisao Bager ranije ovog mjeseca. I dodao: „To nije pravi način za mobilizaciju napora.“

    Ta reakcija nije nimalo iznenađujuća, objašnjava Edvard Lukas iz Centra za analizu evropske politike (CEPA). On za DW čak kaže da bi taj pojam potpuno zabranio. „To znači vrlo različite stvari u različitim zemljama. Prava ’ratna privreda’ je kada ljudi s oružjem dođu, preuzmu vašu fabriku i natjeraju vas da proizvodite više oružja. Mislim da to u Evropi niko zapravo ne predlaže“, kaže Lukas, ali ujedno naglašava da je Rusija već preduzela takve korake.

    „U Njemačkoj to podsjeća na nacističku kontrolu privrede koja je podrazumijevala kolosalne patnje i zlostavljanje prisilnih radnika“, podsjeća Lukas. „To je pomalo kao da u Sjedinjenim Državama kažete: ’Ovo moramo da podignemo na plantažni tempo’. To ne bi bio znak produktivnosti, već znak najmračnijeg perioda u američkoj istoriji. Ne mislim da bi to trebalo rješavati koristeći takve izraze, to se rješava tako što se sjedne za sto i donesu teške regulatorne odluke o finansijama kojima se postiže rezultat koji želite“, kaže Lukas.

    Pojačavanje retorike, a ne industrije
    Analitičar Ben Talis iz Njemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP) podsjeća da je francuski predsjednik Emanuel Makron takođe pominjao „ratnu privredu“, ali ipak bez da je povlačio dramatične poteze koje ona podrazumeva. „To bi imalo mnogo implikacija, mnogo državne kontrole i državnog usmjeravanja privrede. To bi vjerovatno podrazumijevalo i različite oblike racionalizacije, što bi poslalo veoma zanimljiv signal stanovništvu Evrope, onaj koji mislim da sadašnja generacija političara u zapadnoj Evropi ne bi bila voljna da pošalje“, kaže Talis.

    Međutim, ako Evropska unija – a i NATO – žele da povećaju proizvodnju oružja, potrebno je poslati signal da je stvar hitna. Razumljivo je onda što neki zvaničnici EU plasiraju pojam „ratna privreda“, kaže Natali Toci, direktorka Italijanskog instituta za međunarodne poslove. Oni, kaže, moraju da premoste veliki jaz koji postoji kada je reč o percepciji pretnje širom Evrope. Moraju da „uvere one države-članice koje su veoma daleko od prve linije fronta da, umesto što troše sredstva za domaće potrebe, moraju da ih potroše na odbrambenu industriju za slanje oružja u Ukrajinu.“ Toci kaže da neki ljudi to već podržavaju, „ali potrebno je vrijeme da taj argument postane uvjerljiv za sve.“

    Estonski ministar odbrane Hano Pevkur kaže da njegovu zemlju niko ne treba da poziva na „ratnu privredu“, jer je ona već dala više od jedan odsto svog bruto nacionalnog proizvoda za pomoć Ukrajini. „Ne moramo to posebno da navodimo“, kaže on za DW.

    Njemački ambasador u Poljskoj Tomas Bager smatra da se pozivanjem na „ratnu privredu“ neće postići uspjeh u Njemačkoj.

    Spremiti za kasnije?
    Iako podržava taj cilj, vojni istoričar Slavomir Debski, direktor Poljskog instituta za međunarodne poslove (PISM), ne misli da je uvođenje „ratne privrede“ neophodno. Barem „ne još“. On smatra da političari ni sami zapravo ne znaju šta misle kada taj izraz pominju.

    „Godine 1942. Sjedinjene Države bile su u stanju da proizvode velike brodove za 14 dana, umjesto za dvije godine“, objašnjava on.

    „To je vrsta privatizacije ratne privrede. Mi nismo u toj situaciji i nema potrebe uvoditi takav režim u naše privrede.“

    Ben Talis predlaže da, umjesto što samo koriste taj pojam, političari počnu da objašnjavaju šta misle kada koriste izraz „ratna privreda“.

    „Ukrajina se bori za našu slobodu. Ukrajinci sprečavaju da mi budemo napadnuti. Ako to tako budemo vidjeli, onda bi ovo stvarno trebalo da postane i naš sukob, i trebalo bi da hoćemo da pobjedimo. Dakle, da prihvatimo da smo u ozbiljnom sukobu i da onda počnemo ljude na to i da pripremamo“, kaže Talis za DW.

    Ali njemački ambasador Bager tom idejom nije oduševljen.

    „Ono što je važno jeste da se te različite percepcije egzistencijalne prijetnje ne sagledavaju kao: ’oni to još uvijek ne shvataju’. Ja kažem da mi shvatamo, ali i vi morate da shvatite da su istorija i geografija neizmjerno moćni učitelji i da su nas naučili različite lekcije.“