VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Građani BiH za mjesec podigli 86 miliona KM kredita

    Građani BiH za mjesec podigli 86 miliona KM kredita

    Krediti građana u bankama u BiH na kraju aprila iznosili su 11,2 milijarde KM i čine čak polovinu ukupno odobrenih kredita domaćim sektorima.
    Prema podacima Centralne banke BiH, ukupni krediti na kraju aprila iznosili su 22,39 milijardi KM, od toga krediti privatnih preduzeća iznose 9,3 milijarde KM, vladinih institucija 1,08 milijardi KM, a javnih preduzeća 605 miliona KM.

    U aprilu se inače bilježi kreditni rast od 175 miliona КM u odnosu na mart. Kod stanovništva je registrovano povećanje za 86,1 milion КM, privatnih preduzeća za 79,5 miliona КM, kod nefinansijskih javnih preduzeća za 5,8 miliona КM i kod vladinih institucija za 5,5 miliona КM.

    Smanjenje kreditnog rasta je registrovano kod ostalih domaćih sektora za 2 miliona КM, prenosi Srpskainfo.

    Iz CB BiH preciziraju da je godišnja stopa rasta ukupnih kredita u aprilu iznosila nominalno 975,3 miliona КM: kod stanovništva za 604,9 miliona КM, privatnih preduzeća za 296,8 miliona КM, te nefinansijskih javnih preduzeća za 99,2 miliona КM. Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 27 miliona КM.

  • Vlada Srpske traži novac od građana, u planu narodne obveznice

    Vlada Srpske traži novac od građana, u planu narodne obveznice

    Republika Srpska je u potrazi za novim modelima finansiranja, a jedan od načina na koji planira da obezbijedi novac neophodan u budžetu je emisija obveznica koje će moći kupiti građani.

    Cilj emisije narodnih obveznica, kako navode u Ministarstvu finansija RS, je da se građanima omogući sigurno investiranje sa većim prinosom od trenutnog na bankarskom tržištu, promjena strukture javnog duga RS, ali i obezbjeđivanje povoljnijih izvora finansiranja za Srpsku.

    Kako bi vidjeli da li je ovakva emisija ekonomski isplativa u Ministarstvu finansija RS su pokrenuli postupak nabavke ekonomske analize na temu novih oblika finansijskih instrumenata, koju će platiti 50.000 KM bez PDV.

    – Radi se o analizi novih modela zaduženja Republike Srpske na domaćem tržištu. Nabavka podrazumijeva izradu studije o emisiji narodnih obveznica Republike Srpske koja će sadržavati razrađene modele emisije obveznica na domaćem finansijskom tržištu i sadržavati sve potrebne elemente za njihovu realizaciju, kao što su rok dospijeća, visina kamatne stope, način isplate kamate i drugo – navodi se u tenderskoj dokumentaciji.

    Mišljenja ekonomista po ovom pitanju su podijeljena.

    Dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Marko Đogo kaže da je ovo dobra ideja jer bi umjesto plaćanja visokih kamata za spoljni dug novac ostajao na domaćem tržištu.

    – Kad kažemo narodne obveznice svi odmah pomisle na građane. Međutim to nije jedini modalitet, ali u svakom slučaju mislim da je ideja dobra. Značajan iznos novca će ove godine otići na otplatu ino duga, a da je taj novac ostao u Republici Srpskoj, svakako bismo imali veću aktivnost. Mi smo sada došli u situaciju da je kamata na ino kredite veća od kamate na domaći dug. Sigurno bi bilo bolje da te kamate ostanu ovdje – rekao je Đogo.

    Modeli emisije
    Modeli emisije narodnih obveznica za koju će raditi studiju zasnivaće se na analizi zaduženosti Srpske sa aspekta stanja, vrste, strukture i ročnosti javnog duga, kao i komparativne analize sa drugim zemljama.

    – Studija treba da obradi direktne i indirektne efekte emisije obveznica Republike Srpske u pogledu poboljšanja strukture duga (smanjenje spoljnog duga), pozitivan uticaj na nacionalnu ekonomiju, razvoj finansijskog tržišta, stabilizaciju tržišta nekretnina, smanjenje negativnih efekata inflacije i rasta kamatnih stopa – navodi se u tenderu.

    S druge strane, ekonomski analitičar Igor Gavran smatra da namjera Vlade RS da se okrene narodnim obveznicama u trenutnoj situaciji zvuči kao dodatna potvrda očajanja i nesposobnosti da pronađe sredstva na drugi način način.

    U drugačijim okolnostima, naglašava, uz niži nivo zaduženosti i viši nivo povjerenja kreditora, takav bi potez bio jako dobra ideja jer bi umjesto odliva novca za kamate nekom stranom kreditoru sav novac iz ovog aranžmana ostao na domaćem tržištu.

    – Međutim, u aktuelnim okolnostima gdje se očito ni postojeći dug ne može redovno servisirati, već se gotovo panično nakon djelimično realizovane jedne emisije duga prema bankama plasira nova sa jako nepovoljnom kamatnim stopom, takve narodne obveznice bi bile visokorizične za obje strane – smatra Gavran.

    On kaže da bi pravi trenutak za ovakve narodne obveznice bio onda kada bi se strani i drugi komercijalni kreditori sami nudili Vladi jer uživa toliko povjerenje i sigurnost izmirenja duga.

    Onda bi, dodaje, odgovorna Vlada odlučila da umjesto toga ponudi građanima da podijele korist od nekog dobro planiranog ulaganja koje bi bilo u javnom interesu i zadrži novac u zemlji bez ikakvog rizika bankrota i negativnih efekata.

    – Nažalost, višegodišnji trend pokrivanja jednog zaduženja drugim i to redovno nepovoljnijim ne daje mnogo nade da ćemo doći u takvu povoljnu situaciju u doglednoj budućnosti – istakao je Gavran.

    Prva iskustva u emisiji narodnih obveznica ove godine stekla je Hrvatska koja je na taj način od građana prikupila 1,33 milijarde evra, piše Kapital.

  • Brašno pojeftinjuje, cijene hljeba ostaju iste

    Brašno pojeftinjuje, cijene hljeba ostaju iste

    Proizvođači hljebnog žita i ove godine žetvu dočekuju u neizvjesnosti, jer još nema naznaka otkupne cijene pšenice koja će, sudeći prema najavama mlinara, biti niža nego lani, dok brašno već neko vrijeme pojeftinjuje.
    Žetva pšenice u Republici Srpskoj trebalo bi da počne za manje od dvadesetak dana, a proizvođači očekuju manje prinose.

    Predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Boško Radić ističe da niko ne zna koja će cijena biti.

    – Ako ove godine otkupna cijena bude niža nego lani, proizvodnja pšenice će biti totalno neisplativa. Prinos će biti manji za oko 30 odsto nego lani, a na to utiče niz faktora – rekao je Radić.

    Postavlja se pitanje, kako dodaje, zašto je cijena hljeba toliko visoka, kada je cijena pšenice na svjetskom tržištu dosta pala, prenosi Glas Sprske.

    – Ako proizvodnja bude nerentabilna, nije za očekivati da će ljudi za sljedeću godinu sijati – rekao je Radić.

    Kolika će biti otkupna pšenice, ne zna ni predsjednik Udruženja mlinara RS Zoran Kos koji tvrdi da neće doći do poskupljenja brašna.

    – Trenutno dolazi do pojeftinjenja zato što cijene žitarica padaju. U odnosu na prošlu godinu pale su duplo. Cijena na tržištu Srbije sada je oko 200 evra po toni – rekao je Kos.

    Dodao je da je vreća brašna od 25 kilograma prije dva mjeseca koštala oko 30 KM, a sada se može kupiti i za 23 ili 24 marke.

    – Pojeftinjenje bi bilo i veće, nego su zalihe kupljene po višoj cijeni i sada se miksa sa jeftinijom. Kalkulišemo da izdržimo do žetve, a šta će biti u žetvi, niko ne zna – rekao je Kos.

    Dodao je da će pšenice biti, ali kvalitet je sporan.

    – Onaj ko bude imao kvalitetnu robu, taj će diktirati cijenu. Otkupna cijena po toni u Srbiji je od 180 do 200, u zavisnosti od kvaliteta, na mađarskom tržištu od 190 do 230 evra – kazao je Kos dodavši da je pšenica iz Ukrajine napravila pometnju, jer se prodaje po bagatelnim cijenama.

    S druge strane, vlasnik kompanije “Krajina klas”, u okviru koje posluje lanac pekara “Manja”, Saša Trivić kaže da neće doći do pada cijena pekarskih proizvoda.

    – Niže cijene brašna se neće odraziti na cijene proizvoda, jer plate rastu i može se očekivati da one stoje ili eventualno još porastu. Od pada cijena nema ništa – kategoričan je Trivić.

    Predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske Stojan Marinković kaže da je pšenica berzanska roba i njena cijena zavisi od kretanja cijena na svjetskom tržištu.

    – Mi smo tu veoma ograničeni. Vlada RS, s druge strane, može intervenisati povećanjem podsticaja, što je ove godine i uradila pa sada subvencija za pšenicu iznosi 500 KM po hektaru – rekao je Marinković.

    On je istakao da je lani otkupna cijena pšenice u Srpskoj iznosila 0,63 KM po kilogram, a uprkos velikim troškovima poljoprivrednici su se odlučili za sjetvu ove poljoprivredne kulture.

    – Prema prognozama, cijena bi ove godine mogla iznositi 0,32 ili 0,33 KM, a tome, između ostalog, doprinosi i mešetarenje na berzi – rekao je Marinković.

    Sastanak
    Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Savo Minić rekao je ranije da očekuje da će ovogodišnja otkupna cijena pšenice biti između 30 do 35 feninga po kilogramu, duplo niža nego prošle godine. Minić je za iduću sedmicu najavio i sastanak sa predstavnicima udruženja poljoprivrednih proizvođača, mlinara, Privredne komore te predstavnicima Ministarstva trgovine i turizma.

  • Propala preduzeća nakalemila 89 miliona KM duga

    Propala preduzeća nakalemila 89 miliona KM duga

    Od ukupnih potraživanja za penzijsko i invalidsko osiguranje koja su na kraju prošle godine dostigla 480,5 miliona KM, naplata oko petine tog duga pod znakom je pitanja, jer pripada preduzećima u stečaju ili likvidaciji.
    Prema podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) RS ukupna potraživanja od javnog sektora po osnovu doprinosa za osiguranje na kraju decembra 2022. godine iznosila su 191,99 milion KM, dok je privatni sektor dugovao 288,60 miliona KM.

    – U odnosu na 2021. godinu potraživanja po osnovu doprinosa na kraju prošle godine bila su manja za 242.455 KM. S druge strane potraživanja od preduzeća nad kojima je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije lani su u odnosu na godinu ranije povećana za 2,19 miliona KM i njihov ukupan dug iznosi 89,09 miliona maraka i velika je neizvjesnost u naplati tih potraživanja – rekli su u Fondu.

    Neizmirene obaveze za PIO osiguranje, prema podacima Fonda, imaju svi sektori pa tako javne zdravstvene ustanove duguju 145,65 miliona KM, privatna preduzeća 123,43 miliona, a samostalne djelatnosti 94,37 miliona maraka. Kada je riječ o akcionarskim društvima potraživanja Fonda PIO dostigla su 53,79 miliona KM, preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom duguju 31,2 miliona KM, a firme u vlasništvu opština 9,41 milion, prenosi Glas Srpske.

    Među dužnicima su i brojna udruženja građana, sportski klubovi čiji je dug 7,86 miliona KM, dok je dug preduzeća iz kožarsko-tekstilne industrije težak 4,54 miliona maraka.

    – Od ukupno 44.793 registrovanih uplatioca doprinosa krajem prošle godine njih 39.003 je redovno izmirivalo obaveze za osiguranje, dok 5.790 uplatilaca nije svoje obaveze izmirivao na vrijeme. Od ukupno 327.784 osiguranika prijavljena na osiguranje, podaci od posljednjeg dana decembra pokazali su da se za 6.456 radnika doprinosi neredovno uplaćuju – naveli su u Fondu i podsjetili da potpisan reprogram u otplati imaju javne zdravstvene ustanove, preduzeća u vlasništvu države i opština te mnogi drugi koji na taj način redovno izmiruju svoje tekuće obaveze.

    Da će Fond PIO teško uspjeti da ikada naplati sav dug od propalih preduzeća smatraju upućeni, koji kažu da je naplata potraživanja u postupku stečaja manja od deset odsto.

    Dugogodišnja stečajna upravnica Nataša Kosić navodi da prednost u isplati potraživanja tokom stečaja imaju troškovi postupka i razlučni povjerioci koji su osigurani hipotekom.

    – Te vrste potraživanja koje se odnose na fondove zdravstva i penzijsko- invalidskog osiguranja, te potraživanja radnika za plate svrstavaju se u viši isplatni red, ali budući da većina firmi u stečaju imaju neku hipoteku, razlučni povjerioci uzimaju novac od prodaje imovine. Osim toga troškovi stečaja uvijek budu veliki, jer postupci dugo traju, tako da u najvećem broju slučajeva doprinosi uopšte ne budu naplaćeni, jer ne dođu na red – objasnila je Kosićeva.

    Najniža plata
    U Fondu PIO RS kažu da je tokom prošle godine po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje naplaćeno 1,178 milijardi maraka.

    – U decembru prošle godine na najnižu platu bilo je prijavljeno 12.182 osiguranika, od čega 5.751 u privatnim preduzećima i 5.419 u samostalnim djelatnostima – navode iz Fonda PIO.

  • Višković: Vrijeme da se ide ka inicijativi “Otvoreni Balkan”

    Višković: Vrijeme da se ide ka inicijativi “Otvoreni Balkan”

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan smatra da je sazrelo vrijeme da se i u Federaciji BiH razumiju poruke privrednika i da u nekom periodu BiH ide prema “Otvorenom Balkanu” jer to ubrzava protok ljudi i robe.

    Privreda u oba entiteta je saglasna, traže da se BiH pridruži inicijativi “Otvoreni Balkan, istakao je Višković.

    On je napomenuo da “Otvoreni Balkan” nije protiv EU već je na neki način približavanje procedurama Unije, te da se ne stagnira dok se čeka ulazak.

    – Moramo, kao odgovorna vlast, omogućiti privrednicima da robu ponude na neka druga tržišta i da što bezbolnije probrodimo krizu – rekao je Višković za RTRS.

    On je napomenuo da postoje migracija, pomijeranje stanovništva, ali da toga ima i u drugim zemljama.

    Višković je naglasio i kako ne moraju da budu strane investicije po svaku cijenu, kao ni strani investitor koji će isplaćivati minimalnu platu.

    – Nama su potrebni privredni subjekti koji će investirati, zaposliti i obezbijediti da radnik može tu da živi sa svojom porodicom – rekao je Višković.

    Premijer Srpske je istakao da je važna poruka danas otišla iz Banjaluke, gdje je održana zajednička sjednica vlada Republike Srpske i Federacije BiH, a to je da su bili za jednim stolom i razgovarali.

    – Nastavljamo saradnju i biće mi drago da dođemo u FBiH, gdje federalni premijer Nermin Nikšić odluči, i da na isti način razgovaramo kao danas u Banjaluci, bez opterećenja i tenzija. Uvijek će na stolu biti teme o kojima možemo naći zajednički dogovor. Budućnost je u našem dogovoru – naglasio je Višković.

    Prema njegovim riječima, stranci treba da razumiju da je budućnost BiH na nama.

  • Kovačević: “Otvoreni Balkan” mnogo bolji od nestabilnog

    Kovačević: “Otvoreni Balkan” mnogo bolji od nestabilnog

    Zamjenik predsjedavajućeg Komisije za spoljnu i trgovinsku politiku, carine, saobraćaj i komunikacije u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević istakao je da je “Otvoreni Balkan” mnogo bolji od nestabilnog i da bi svi trebalo da prepoznaju prednosti ove inicijative.

    Kovačević je ocijenio da se uporno, a potpuno pogrešno, postavlja dilema između Berlinskog procesa i “Otvorenog Balkana” i naglasio da BiH treba reći “da” i jednom i drugom procesu.

    • Obje inicijative imaju prednosti. Mislim da je bolji “Otvoreni Balkan”, jer je riječ o inicijativi zemalja sa Balkana, a ne nekoga izvan ko će da nas mentoriše i tutoriše – istakao je Kovačević za Glas Srpske.

    Na pitanje šta više podržava međunarodna zajednica – da li je to “Otvoreni Balkan” ili Berlinski proces, Kovačević je rekao da se pokazuje da je to, zapravo, nestabilni Balkan.

    • Iz tog razloga sami treba da se organizujemo. “Otvoreni Balkan” je mnogo bolji od nestabilnog. Svi bi trebalo da prepoznaju prednosti i niko u BiH ne treba da ima bilo kakav strah od te inicijative u kojoj ćemo mi sami donositi svoje odluke – zaključio je Kovačević.
  • Republika Srpska emituje 75.000 obveznica

    Republika Srpska emituje 75.000 obveznica

    Vlada Republike Srpske je na današnjoj sjednici usvojila dvije odluke o emisiji obveznica Republike Srpske javnom ponudom, čime će se ukupno emtiovati 75.000 obveznica nominalne vrijednosti od 1.000 КM.
    Odluke su donesene u skladu sa Odlukom o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske za 2023. godinu i u okvirima Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama Republike Srpske.

    Riječ je o planiranom zaduženju, u skladu sa ranije donesenim dokumentima i Budžetom za 2023. godinu, naveli su iz Vlade.

    Prema usvojenoj Odluci o 59. emisiji obveznica Republike Srpske planirano je da se emituje 30.000 obveznica nominalne vrijednosti 1.000 КM, sa rokom dospijeća od sedam godina i kamatnom stopom od 6,1 odsto godišnje. Ova emisija obveznica je vezana za valutnu klauzulu evro. Glavnica se isplaćuje jednokratno po dospijeću (po isteku roka od sedam godina od dana registracije emisije), a kamata se isplaćuje jednom godišnje (po isteku svake godine od dana registracije emisije).

    U usvojenoj Odluci i 60. emisiji obveznica Republike Srpske javnom ponudom planirano je da se emituje 45.000 obveznica nominalne vrijednosti 1.000 КM, sa rokom dospijeća od pet godina i kamatnom stopom od 6,1 odsto godišnje. Ova emisija se emituju u valutnoj klauzuli konvertibilna marka. Glavnica se isplaćuje godišnje (po isteku svake godine od dana registracije emisije) na način da se od nominalnog iznosa isplaćuje 10 odsto u 2024. godini, 10 odsto u 2025. godini, 10 odsto u 2026. godini, 10 odsto u 2027. godini i 60 odsto u 2028. godini. Kamata se isplaćuje jednom godišnje (po isteku svake godine od dana registracije emisije) i računa se na neotplaćeni dio glavnice.

    Namjena sredstava prikupljenih emisijom dugoročnih hartija od vrijednosti – obveznica jeste obezbjeđivanje sredstava, u skladu sa Budžetom Republike Srpske za 2023. godinu.

    “Republika Srpska odgovorno upravlja svojim finansijama i uporedo sa odlukama o zaduživanju koje su definisane Zakonom o zaduživanju, dugu i garancijama, te odlukama o kratkoročnom i dugoročnom zaduživanju, redovno izmiruje sve obaveze i istovremeno otplaćuje stari dug”, saopšteno je iz Vlade Republike Srpske.

    Prema posljednjim podacima, stanje ukupnog duga Republike Srpske, kada se poredi sa kretanjem BDP-a, iznosi 40,8 odsto BDP-a, a javnog duga 34,4 odsto BDP-a, na osnovu čega se može zaključiti da Republika Srpska nije prezadužena, te da ima kapaciteta da sve dospjele obaveze izmiri u roku i u skladu sa strateškim dokumentima i planovima Vlade Republike Srpske.

  • Vidović: Budžetski okvir za prošlu godinu ostvaren sa 4,46 milijardi KM

    Vidović: Budžetski okvir za prošlu godinu ostvaren sa 4,46 milijardi KM

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović rekla je da je budžetski okvir za prošlu godinu ostvaren sa 4,46 milijardi KM.

    Budžetski prihodi ostvareni su u iznosu 3,68 milijardi KM ili oko 97 odsto u odnosu na rebalansom budžeta planirani iznos – rekla je Vidovićeva obrazlažući u Narodnoj skupštini Konsolidovani izvještaj o izvršenju budžeta Republike Srpske za prošlu godinu.

    Ona je navela da su poreski prihodi lani bili oko 3,4 milijarde KM, dok su prikupljeni indirektni porezi u iznosu od 1,68 milijardi KM.

    Vidovićeva je rekla da su ukupni budžetski rashodi u 2022. ostvareni u iznosu oko 3,8 milijardi KM, a tekući u iznosu oko 3,37 milijardi.

    • To govori da su budžetski prihodi veći od tekućih rashoda za oko 309 miliona KM, što pokazuje kondiciju našeg budžeta – naglasila je Vidovićeva.

    Resorni ministar rekla je da je uvoz pokriven izvozom za prva četiri mjeseca ove godine sa 80,2 odsto što je bolji procenat nego lani.

    • Prosječna neto plata u aprilu bila je 1.265 KM. Inflacija pada i nadamo se da će padati do kraja godine. Inflacija je u decembru prošle godine bila 13,6 odsto, a prosječna u toj godini 12,7 odsto. Inflacija pada i u ovoj godini, a u aprilu je bila na nivou od devet odsto – istakla je Vidovićeva.

    Ona je poručila da Srpska, uprkos globalnim politikama i zahtjevima, te očekivanim teškoćama, ne namjerava da smanjuje plate i podiže kamatne stope, te da je cilj da se u Republici održi privredni razvoj.

    Vidovićeva je podsjetila da se Srpska u 2022. godini zadužila za 599 miliona KM, a izdaci za otplatu duga bili su 445 miliona KM.

    Ona je rekla da je ino-dug u 2022. godini redovno servisiran i da je za te potrebe izdvojen 303,1 milion KM, a za unutrašnji je isplaćeno 272 miliona KM.

    • Za investicije iz budžeta lani je izdvojeno 231,2 miliona KM. Stanje novčanih sredstava na redovnim i namjenskim računima budžeta Republike Srpske na dan 31. decembar 2022. godine iznosilo je 471,1 milion KM – navela je Vidovićeva.

    Ona je naglasila je na kraju 2022. godine ukupni dug Srpske iznosio 44,6 odsto BDP, a javni 37,5 odsto BDP.

    • Zaključno sa aprilom ove godine dug je korigovan, pa je ukupni na nivou od 40,8 odsto BDP, a javni 34,4 odsto BDP – rekla je Vidovićeva.

    Ona je konstatovala da je Srpska lani ostvarila BDP od 14,2 milijardi KM, što je realno više za 3,5 odsto u odnosu na 2021. godinu.

    Vidovićeva je napomenula da je neto plata u decembru 2022. godine bila 1.217 KM, što je više za 17,2 odsto u odnosu na isti mjesec 2021.

    Ona je rekla da su i prošle godine plate i penzije povećavane, kao i boračka i socijalna davanja, uz isplatu jednokratnih novčanih naknada za brojne društvene kategorije.

    Ministar finansija je rekla da su iz budžeta znatno subvencionisane firme koje su povećavale plate radnicima, kao i one koje su uvodile nove tehnologije.

  • Evrozona u recesiji?

    Evrozona u recesiji?

    Ekonomija Evrozone ide ka simbolično važnom preokretu u četvrtak, jer ekonomisti očekuju da će zvanični podaci o poslovanju privrede u prvom biti smanjeni.

    To bi značilo da proizvodnja beleži pad u poslednja dva kvartala, što predstavlja uvod u recesiju.

    Evrostat, statistička agencija EU, trebalo bi sutra da objavi revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu u bloku jedinstvene valute od 20 zemalja. Poslednji podaci Evrostata su pokazali da je ekonomija bloka porasla za 0,1 odsto u prvom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, nakon što je stagnirala u poslednja tri meseca prošle godine.

    Pad bi, takođe, mogao da promeni i raspoloženje među kreatorima politike u Evropskoj centralnoj banci (ECB), koji bi trebalo da se sastanu sledeće nedelje u Frankfurtu. Oni su nastavak podizanja kamatnih stopa do sada pravdali “otpornošću” ekonomije evrozone.

    “Iako ove promene ne bi bile velika stvar iz makroekonomske perspektive, na margini bi mogle da promene narativ i diskusiju na sastanku saveta ECB”, rekao je Oliver Rakau, ekonomista istraživačke grupe “Oksford Ekonomiksa”.

    Mark Kas Babić, ekonomista britanske banke “Barklis”, rekao je za “Fajnenšel tajms” da najnoviji podaci o BDP-u evrozone koje su objavile zemlje članice ukazuje na verovatno smanjenje u oba kvartala.

    Barklis je prognozirao kvartalni pad od 0,1 odsto za oba tromesečna perioda, što bi po nekim stručnjacima bila definica recesije.

    Ali Kas Babić je rekao da postoji izvesna neizvesnost jer “stopa rasta koju Evrostat objavljuje za evrozonu kao celinu može da odstupi od rasta zbira pojedinačnih zemalja za nekoliko baznih poena”. Nekoliko članica zone jedinstvene valute smanjilo je svoje procene BDP-a za prvi kvartal u nedeljama otkako je prvobitna procena Evrostata objavljena krajem aprila, uključujući Nemačku, Irsku i Finsku.

    “Postoji velika šansa da je privreda evrozone ipak pala u zimsku recesiju. Smanjenje u prvom kvartalu je vrlo verovatno, a revizija naniže u četvrtom kvartalu nije nemoguća”, rekao je Karsten Bžeski, šef makro istraživanja u holandskoj banci ING.

    On je dodao da podaci iz Holandije nisu uključeni u početnu procenu Evrostata, i da će verovatno doprineti silaznom pritisku nakon što je holandska statistička agencija prošlog meseca objavila da se njen BDP smanjio za 0,7 odsto u prvom tromesečju.

    “Italija je jedna od retkih zemalja koja je poboljšala svoju prognozu BDP-a za prvi kvartal, podigavši je prošle nedelje na rast od 0,6 odsto, u odnosu na preliminarnu procenu od 0,5 odsto. Holger Šmiding, glavni ekonomista nemačke banke “Berenberg”, rekao je da bi podaci iz Italije mogli značiti da je evrozona stagnirala, a ne da se smanjila u prvom kvartalu.

    Grčka tek treba da saopšti podatke o BDP-u za prvi kvartal, što bi, takođe, moglo da ublaži deo sumorne situacije.

    Predsednica ECB-a Kristin Lagard je nagovestila da je dalji rast referentne kamatne stope verovatan sledeće nedelje, rekavši u ponedeljak da su “pritisci na cene i dalje jaki” u evrozoni i da je ekonomska aktivnost “podržana nižim cenama energije, ublažavanjem uskih grla u snabdevanju i podrškom fiskalne politike firmama i domaćinstvima”.

    U utorak su ekonomski podaci za blok na početku drugog kvartala bili slabiji nego što se očekivalo. Maloprodaja u evrozoni stagnirala je u aprilu, kada su ekonomisti očekivali rast od 0,2 odsto, dok su nemačke fabričke porudžbine za isti mesec pale za 0,4 odsto, suprotno prognozama o porastu od 3,8 odsto.

  • Sindikat dao rok za novo povećanje plata u javnom sektoru; Iz Vlade odgovor – sporazum ispoštovan

    Sindikat dao rok za novo povećanje plata u javnom sektoru; Iz Vlade odgovor – sporazum ispoštovan

    Sindikati ponovo traže poveća plata za 55.000 radnika u javnom sektoru u Republici Srpskoj. Pozivaju se na sporazum potpisan sa Vladom od prošle godine. Iz Vlade odbacuju optužbe navodeći da su svi dogovori ispunjeni, te napominju da je unazad godinu dana, tri puta povećavana plata budžetskim korisnicima.
    Novac (foto: Centralna banka) –
    Novac (foto: Centralna banka)
    Iako su održali dva sastanka sa radnom grupom koju je imenovala Vlada, na kojima nisu postignuti dogovori, iz sindikata koji okupljaju zaposlene u javnom sektoru ne odustaju.

    Poručili su da je krajnje vrijeme da se sporazum ispoštuje i da se radnicima povećaju plate koje su, kako ističu dogovorene prošle godine.

    • Vlada je ostala dužna 55.000 radnika da obezbijedi jš dodatnih 100 KM kako bi u potpunosti ispoštovali dogovor koji smo prošle godine postigli, čime bi radnici dobili prošle godine 100 i sad 100, 200 maraka na ime naknade toplog obroka – kaže Boro Marić predsjednik Sindikata uprave Republike Srpske.

    Pedsjednica Sindikata radnika unutrašnjih poslova Anica Јondić dodaje da se ta obaveza pojavila juče.

    • Nismo mi nju sada ispregovarali. To je bila poznata obaveza iz maja, odnosno juna prošle godine – dodaje ona.

    Iz Vlade poručuju – svi dosadašnji dogovori koji su postignuti su ispunjeni. Ministarka finansija Zora Vidović podsjetila je da je samo prošle godine tri puta povećavana plata budžetskim korisnicima.

    • Prvo to u junu – 10 odsto povećanje. U avgustu po 100 KM i u januaru 2023. pet odsto za sve one koji imaju platu nižu od prosječne. I to smo sve ispoštovali – navela je Vidovićeva.

    Ukoliko poslije rebalansa bude uslova, određene plate u javnom sektoru biće ponovo povećane, poručila je ministarka, te dodala da neće biti smanjenja plata i povećanja kamatnih stopa, kako savjetuje MMF.

    • MMF-ove preporuke su da smanjimo plate i podignemo kamate. To je na jednoj strani a na drugoj primjedbe kako je nizak rast BDP-a u BiH. Vidite, rast BDP, podizanje kamata i smanjenj plate, to je jedno drugom u suprotnosti. Sa ove dvije mjere BDP pada još više – smatra ona.

    Vidovićeva je dodala da će pitanje zdravstvenog osiguranja zaposlenih u zdravstvu, koji zbog neplaćanja doprinosa pojedinih bolnica nisu bili regulisani, biti riješen, što je bio i jedan od zahtjeva sindikata.