VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Urušava se još jedna velika američka banka

    Urušava se još jedna velika američka banka

    Jelen i Lagard ističu da američki i evropski bankarski sistem ima dobru likvidnost, iako je podupiru s 1000 milijardi dolara.

    Nakon što je smirena situacija u Kredi Svis banci jer su Švajcarci zabrinuti za svoju stogodišnju bankarsku reputaciju na brzinu promenili vlastite zakone kako bi je hitno prodali najvećoj švajcarskoj banci UBS, pažnja globalnog interesa analitičara okreće se prema situaciji u Sjedinjenim državama gde se čini da First Republic Bank opasno visi, piše Jutarnji list.

    Tu banku pokušala je u dogovoru sa šeficom američkog Trezora da stabilizuje grupa od 11 američkih finansijskih divova, među kojima su JPMorgan Chase, Citigroup, Bank of America i Wells Fargo, tako što joj je osigurala liniju od 30 milijardi dolara kratkoročnih zajmova.

    First Republic je s imovinom od 212 milijardi dolara četrnaesta po veličini među svim američkim bankama te je pitanje njene stabilizacije po jednostavnoj logici važnije od sudbine dveju banaka koje su već kolabirale – Silicon Valley Bank i Signature bank – i u kojima su Federalne rezerve već preuzele obvezu isplate svih depozita, pa i onih neosiguranih, koji u proseku iznose oko 5 milijardi dolara po svakom deponentu. Zbog visine neosiguranih depozita koji se povlače, može se govoriti o panici bogataša.

    Depoziti se tope
    Povlačenje depozita iz First Republic je nakon združene akcije najvećih američkih banaka počelo da usporava, ali oni se i dalje tope, dok je cena deonice potonula u bezdan.

    Početkom godine nivo depozita u First Republic iznosio je, piše Wall Street Journal, oko 176 milijardi dolara, a od tada su preplašeni klijenti povukli 70 milijardi. Svako novo povlačenje depozita stoga multiplicira nivo drame u First Republic-u.

    Investitori su pak nemilosrdni prema toj banci koja je vrlo značajna i u američkim razmerama. Cena deonica First Republic pala je ovaj mesec 90 odsto, a samo u ponedeljak za 47 odsto, bez obzira na to što je već bila poznata informacija da joj je grupa najvećih osigurala 30 milijardi evra.

    Situacija se u First Republic-u toliko zakomplikovala da menadžment čak nije mogao dovoljno brzo da prodaje deonice kako bi pokrivao obaveze jer je berzanska trgovina prema pravilima prekinuta 11 puta zbog prevelikog pada cene. Sada se već razgovara o potrebi da se 30 milijardi evra koje je First Republic-u osiguralo 11 najvećih bankarskih institucija pretvori u kapital. U tom slučaju bi menadžment tih 30 milijardi mogao fleksibilnije da se koristi, ovako u osnovi predstavljaju dug banke prema konzorciju velikih.

    Među bankama koje su pod sličnim pritiskom još su Zions, Western Alliance i PacWest.

    U pozadini krize First Republic-a upravo se vode poverljivi razgovori o preuzimanju banke, piše više velikih medija.

    Pod ekstremnim pritiskom su i cene obveznica First Republic-a. One s dospećem 2046. u ponedeljak su potonule 11 odsto i trgovale su se po ceni od 55 centi za dolar. Početkom ovog meseca njihova cena iznosila je 75 centi za dolar.

    Zanimljivo je da su skoro pa istovremeno šefica američkog Trezora, Dženet Jelen, i guvernerka Evropske centralne banke izašle s izjavama u kojima naglašavaju visok nivo likvidnosti sistema, što je izazvalo podizanje obrva zabrinutih posmatrača.

    Treba obratiti pažnju kako isticanje dobre likvidnosti u bankarstvu u pravilu dolazi ako ima previše nelikvidnosti, pogotovo ako je jasno da regulatori moraju da osiguraju održavanje likvidnosti koja se topi. Posebno je jasno da postoji izraženi problem likvidnosti ako novinski izveštaji govore da regulatori i veliki igrači koordinisano upravljaju likvidnošću kako bi zaustavili navalu na banke. Isto važi u situaciji kad je očigledno da države aranžiraju ‘prisilne brakove‘ banaka koje se urušavaju sa zdravijim, većim komercijalnim bankama.

    Nerealizovani gubici
    Uostalom, u Sjedinjenim državama jasno je da je Fed morao da obeća podršku bankovnom sistemu u zaštiti depozita zbog 600-625 milijardi dolara nerealizovanih gubitaka američkih banka.

    Glavni uzrok kolapsa SVB-a, podsetimo, bilo je upravo tehničko ‘priznavanje‘ nerealizovanih gubitaka kod prodaje 20 milijardi državnih obveznica koje su kupili za novac deponenata. Nadalje, likvidnost sistema podržana je sa 175 vrednom garancijom Feda za depozite u SVB-u, 89 milijardi depozita u Signature banci, dok je s druge strane okeana, Švajcarska nacionalna banka osigurala 100 milijardi dolara kako bi podržala forsirano preuzimanje Credit Suiss-a od strane UBS-a.

    Ispada da je do sada bilo potrebno osigurati garanciju 1000 dodatnih milijardi dolara kako bi se osigurala likvidnost sistema, a Jelen i Lagard u osnovi pričaju da je likvidnost super. Šta je tačno rekla Jelen?

    “Pozdravljamo današnju objavu švajcarskih vlasti oko podrške finansijskoj stabilnosti. Pozicije kapitala i likvidnosti američkog bankovnog sistema su snažne, a finansijski sistem SAD-a je otporan. Bili smo u bliskom kontaktu s našim međunarodnim kolegama kako bismo podržali njihovo sprovođenje”, naglasila je Jelen.

    Istu taktiku u javnom PR-u odabrala je i Lagard:

    “Pozdravljam brzu akciju i odluke koje su donele švajcarske vlasti. Oni su ključni za ponovno uspostavljanje urednih tržišnih uslova i osiguravanje finansijske stabilnosti… Bankarski sektor Evrozone je otporan, sa snažnim kapitalom i likvidnošću. U svakom slučaju, naš skup alata za politiku potpuno je opremljen za pružanje potpore likvidnosti finansijskom sistemu Evrozone ako je potrebno i za očuvanje glatkog prenosa monetarne politike”, rekla je Lagard.

    U osnovi ispada, piše Jutarnji, da Jelen i Lagard mole boga da se potez švajcarske vlasti s forsiranim preuzimanjem Credit Suiss-a pokazao dovoljno odlučnim da počne da smiruje paniku velikih deponenata i investitore, pa je očigledno da ističu jaku likvidnost sistema jer ih upravo tu jako žulja.

    Inače, analitičari su primetili da su u novoj bankarskoj krizi relativno dobro ostale najmanje, lokalne banke s ukupnom imovinom od po ‘samo‘ nekoliko stotina miliona dolara. One zadnjih dana čak beleže priliv depozita. Pod najvećim su pritiskom srednje do velike regionalne banke, a 10-postotni pad vrednosti deonica pretrpeli su i oni najveći.

  • Kvadrat za godinu poskupio za čak 1.143 KM

    Kvadrat za godinu poskupio za čak 1.143 KM

    Za samo godinu dana završeni i prodati novi stanovi u Banjaluci su po kvadratu poskupjeli za čak 1.143 marke.
    Skok cijena, osim u gradu na Vrbasu, zabilježen je i u Doboju, Bijeljini, Istočnom Sarajevu i Trebinju.

    U Republičkom zavodu za statistiku su za “Nezavisne novine” potvrdili da je u Banjaluci u četvrtom kvartalu 2021. godine prosječna cijena završenih i prodatih novih stanova po kvadratnom metru iznosila 2.477 KM, a u posljednjem tromjesečju 2022. koštali su u prosjeku 3.620 KM.

    U istom periodu u Doboju je po kvadratu cijena skočila sa 1.737 na 1.962, a u Bijeljini sa 1.767 na 1.952 KM.

    Kako nam je potvrđeno iz Republičkog zavoda za statistiku, rast je zabilježen i u Istočnom Sarajevu, gdje je cijena sa 1.632 otišla na 2.008, te u Trebinju sa 1.905 na 2.492.

    Trebinjski gradonačelnik Mirko Ćurić kaže da cijene nekretnina u gradu na Trebišnjici idu značajno čak i iznad onih koje su izračunali statističari. U centru grada, kako ističe, cijene prelaze 4.500 KM po kvadratu.

    “Ono što je zanimljivo jeste da se prvo prodaju stanovi na atraktivnim lokacijama i sa velikim iznosima. Zanimljivo je i to što prije nego što se krene u radove, odnosno dok se tek temelji grade, dobiju se potrebne dozvole i skoro pa sve do jednog stana je prodat. Vi sada da dođete u Trebinje da kupite stan koji je završen – ne možete ga naći bez obzira na to da li imate novac ili ne. Svi su prodati minimum godinu dana unaprijed”, kaže Ćurić za “Nezavisne novine”.

    Gradonačelnik Trebinja dodaje da se trude i pokušavaju iznaći rješenje da Trebinjci kupe jeftinije stanove, ali ako se ljudi bave prodajom te imaju kupca za 3.000, 4.000 ili 5.000, činjenica je da će po toj cijeni prodavati dok traje.

    Statistička računica pokazuje da su znatno poskupjeli stanovi i u Bijeljini, a Jovan Vasilić, predsjednik bijeljinskog Udruženja potrošača “Zvono”, ističe da su takve informacije i do njega stigle.

    “Ipak, u Bijeljini se gradi kao da ne znam koliko će naroda doći, iako, koliko vidim, svijet odlazi. Ljudi kupuju stanove, ulaže onaj ko ima para. Najvećim dijelom stanove kupuju oni koji rade vani, kako im novac ne bi pojela inflacija. Ima i ovih koji pokušavaju riješiti svoj stambeni problem, ali je to veoma teško, kamate za kredite su visoke. Koliko vidim, stanove najčešće kupuju oni koji već imaju novca, a osnovni motiv je da se taj novac ne obezvrijedi”, ističe Vasilić za “Nezavisne novine”.

    Mile Petrović, sekretar Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala u Privrednoj komori Republike Srpske, kaže da aktuelna situacija dovodi do zaključka da je vrlo teško praviti dugoročna predviđanja u ovoj oblasti.

    Prema njegovim riječima, ono što možemo reći kada se radi o broju aktuelnih gradilišta, broju izdatih građevinskih dozvola te trenutnoj potražnji stanova jeste da i ova godina sigurno obećava jaku građevinsku sezonu.

    “Što se same cijene tiče, nju diktiraju određeni ulazni parametri kao što su cijena lokacije, zatim projektovanja, izvođenja, cijena radne snage, te građevinskog materijala i ukoliko dođe do smanjenja bilo kog od ovih parametara mi možemo očekivati da u toj mjeri može doći do smanjenja cijene kvadrata stana. U ovom slučaju imamo jedino značajno pojeftinjenje građevinskog čelika, ali su ostali materijali na istom nivou ili su poskupjeli ako poredimo situaciju sa prethodnom godinom”, ističe Petrović za “Nezavisne novine”.

    Iz Republičkog zavoda za statistiku ističu da su lokacija zgrade i kvalitet gradnje dva osnovna faktora koja utiču na prosječnu cijenu u svim gradovima.

  • Najmanje dve velike evropske banke u strepnji

    Najmanje dve velike evropske banke u strepnji

    Najmanje dve velike evropske banke analiziraju scenarije domino-efekta u bankovnom sektoru nakon nevolja u SAD-u i Švajcarskoj.

    Posebno se pribojavaju potencijalne krize poverenja, izjavila su Rojtersu dva upućena čelnika, prenosi Poslovni dnevnik.

    Posledice krize poverenja u Kredi Svis i kolaps dve američke banke mogli bi uticati i na finansijski sistem u Evropi, izjavila su dva direktora odvojeno za Rojters.

    Dve banke interno su raspravljale kada bi trebalo da se oglasi Evropska centralna banka porukom o otpornosti banaka u Evrozoni, posebno njihovih kapitalnih pozicija i likvidnosti, rekli su izvori.

    Interne rasprave fokusirale su se mogućnost da ECB istupom još više uznemiri javnost, ako se oglasi prerano, objasnili su.

    Utvrdili su da su njihove banke i sektor dobro kapitalizovani i da im je likvidnost jaka, ali strahuju da će se više zajmodavaca naći na udaru krize poverenja.

    Prošli četvrtak ECB je u saopštenju sa sednice odbora za monetarnu politiku istakao da je bankovni sektor u Evrozoni otporan i da su njegove kapitalne i pozicije likvidnosti “snažne”.

    U petak je sazvan vanredni sastanak ECB-ovog odbora za nadzor banaka kako bi “razmenio mišljenja i dao članovima najnovije informacije o nedavnim događanjima u bankovnom sektoru”, rekao je čelnik Rojtersu.

    U nedelju ECB je objavio da će u koordinaciji sa skupinom centralnih banaka pojačati likvidnost u dolarima mehanizmom razmene valuta kako bi se osiguralo normalno finansiranje nakon problema u SAD-u i Švajcarskoj.

    Kako bi osigurale likvidnost u dolarima, centralne banke SAD-a, Evrozone, Japana, Kanade, Švajcarske i Britanije nudiće zajmodavcima finansiranje s rokom dospeća od sedam dana svakog dana, a ne jednom nedeljno, stoji u saopštenju ECB-a.

    Dnevno finansiranje biće bankama dostupno od ponedeljka 20. marta minimalno do kraja aprila kako bi se poduprlo normalno funkcionisanje tržišta i osigurala likvidnost za kreditiranje kompanija i domaćinstava, dodaje se u saopštenju.

  • Kroz kartice u BiH provučeno 14 milijardi KM

    Kroz kartice u BiH provučeno 14 milijardi KM

    U 2022. godini ukupna vrijednost transkacija realizovanih karticama iznosila je 14.103.186.627 KM što je za 17,95 posto više nego što je to bilo godinu dana ranije.

    Prema podacima Centralne banke BiH ukupan broj kartičnih transkacija bio je 143.812.765 i uočava se trend rasta.

    “Prosječna vrijednost jedne transkacije bila je 98 KM i manja je za 6 KM u odnosu na 2021. godinu, dok je prosječan godišnji promet po jednoj kartici iznosio 6.045 KM i veći je za 656 KM u odnosu na 2021. godinu”, saopšteno je iz Centralne banke BiH.

    Evidentan je i rast prometa kartica na internetu, a procenat realizovanog prometa karticama na internetu u zemlji iznosio je 29 posto, a u inostranstvu 71 posto.

    Na kraju 2022. godine ukupan broj aktivnih kartica iznosio je 2.333.131 i veći je za 114.202 u odnosu na 2021. godinu, a kartice je svojim klijentima izdavala 21 banka u BiH.

  • Pada euribor

    Pada euribor

    Iako centralne banke po svijetu ovih dana dižu kamate, kad se podvuče crta, mnogo je bolje nego što je bilo.

    Euribor je posle godinu dana uzastopnog rasta počeo lagano da pada, a to bi mogle da budu i dobre vesti za sve korisnike kredita u Srbjii čije su rate rasle i prošle i ove godine. Ipak, centralne banke strahuju i dalje od inflacije, ne isključuju nova zaoštravanja monetarnih politika, što znači i da je kraj rastu kamata u Srbiji.

    Trenutna vrednost tromesečnog euribora je 2,750 odsto, i to je vidljiv pad u poslednjih desetak dana. Na 8. mart euribor je iznosio 2,94 i tada se opasno približio “crvenoj granici”. Dan posle je pao na 2,92, a onda i na 2,64 koliko je vredeo 16. marta. U svakom slučaju videli smo silaznu putanju, piše Blic.

    I FED, i Evropska centralna banka i NBS nastavile su da povećavaju ključne kamate. Strah od inflacije i dalje postoji. Američke Federalne rezerve o novim kamatama odlučuju u utorak i sredu (21. i 22. marta).

    ECB prethodno je povećala tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena, što će nedvosmisleno dovesti do povećanja Euribora, pa samim tim i svih kredita indeksiranim u evrima u Srbiji. Praktično ova odluka ECB podići će rate za tih 0,5 odsto, što za nekog ko ima stambeni kredit znači povećanje rate samo od ove odluke između 15 i 35 evra.

    Tako na primer, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina, sa kamatom od 3,5 odsto, vezanu za šestomesečni euribor, i to prošle godine, njemu je rata iznosila oko 276 evra. Ako uzmemo u obzir da se rate sa šestomesečnim euriborom usklađuju dva puta godišnje, u julu i decembru, i uračunamo skok euribora, on od jula ratu plaća mesečnu ratu 296, a od 1. januara kada su se poslednji put uskladile plaća oko 360 evra.

    Da se radi o kreditu vezanom za 3M euribor, nakon skoka rate u julu, njima je sledovala i jedna u septembru, nakon koje su ratu plaćali 337 evra. Oni kojima je kredit vezan za 3m euribor, stiže povećanje i 31. marta.

    Ipak, nekima je rata skočila i više. Kako priča sagovornica, G. Ž. koja je uzela kredit na 80.000 evra početkom 2022. godine, sa pomenutom kamatom od 3,5 odsto, i rokom otplate od 25 godina. U početku, kako kaže, njoj je rata iznosila 390,3 evra, navodi Blic.

    “Rata na kredit mi je pre nove godine iznosila nekih 410 evra, da bi se posle prvog januara ona podigla na čak 519, što je 109 evra više nego u julu. Ej, za 6 meseci 109 evra. Morala sam da rešim stambeno pitanje, ali ako se ovako nastavi ne znam šta ću”, istakla je sagovornica. Nakon odluke ECB pre ove, njena rata je viša za oko petnaest do dvadeset evra, a nakon ove će joj dodatno povećati ratu 31. marta.

    Iako signali da će se sa hajkom na inflaciju nastaviti stižu sa svih strana, sa jučerašnjom vanrednom sednicom ECB, postavlja se pitanje da li su i koliko aktuelna dešavanja u finansijskom svetu uticala na promenu strategije?

    O tome je pričao Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, koji je istakao da ti događaji ipak neće značajno prodrmati evrozonu.

    “Videli smo da ne može da utiče na nju jer je ECB ipak juče podigla kamatne stope za tih očekivanih 0,50 odsto, dakle, ništa nije bilo blaže. Nije bilo nikakve reakcije u odnosu na događaje sa “Credit Suisse” koja je u Evropi, a ni na američke banke”, kaže Grubišić.

    Povećanje opreza i regulariva
    Obuzdavanje inflacije će i dalje ostati primaran cilj kojima se upravljaju rukovodeći u Evropskoj centralnoj banci.

    “Nastaviće da gledaju inflaciju, šalju takav signal. Ovo je bila intervencija Švajcarske nacionalne banke za “Kredi Svis” i ECB nema ništa sa tim. Ona za svoje velike centralne banke i to ove najjače “Dojče bank”, “Paribas BNP” I “Societe Ženeral” kaže da je sve u redu i to za sada stvarno deluje tako”, rekao je Grubišić.

    Sa kolapsom ozbilnjih bankarskih sistema može biti u vezi negativni rast šestomesečnog euribora prethodnih dana, čija je vrednost 14. marta bila 3,035 odsto. Ovo je prvi put da ovaj parametar padne toliko u jednom danu. Zatim je euribor iznenađujuće nastavio je da pada u naredna dva dana i 17. marta je iznosio 2.482 odsto. Iako prva asocijacija na to logično može biti mogućnost nižih rata za kredit, to se neće desiti sad, jer su centralne banke odlučne u nastavljanju oštre monetarne politike.

    Grubišić navodi da jedino do čega će sigurno doći je povećanje opreznosti i praćenja aktivnosti banaka i da je inflacija njihov primarni problem.

    “Oštrija će biti regulativa tih velikih banaka evrozone da se vidi na vreme da li se pojavljuje problem jer to je uloga ECB, ali nemamo najave da će to uticati na kamatne stope jer se tu gleda inflacija”, zaključuje profesor.

    Rast rata za kredit
    Zvanična odluka ECB-a je povećanje tri ključne kamatne stope za dodatnih 50 baznih poena. Nova kamatna stopa glavne operacije refinansiranja biće 3,5 odsto, stopa na marginalne kreditne olakšice 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice biti tri procenta. Ovo stupa na snagu od 22. marta.

    Stručnjaci su saglasni da će se ovakvi udari na inflaciju kroz kamatne stope nastaviti jer se ona još nije “ohladila”. To će najpre osetiti građani koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom u evrima jer će njihova rata porasti shodno uvećanju euribora.

    Euribor, odnosno indeks po kojem banke međusobno pozajmljuju novac, usklađuje se po određenim datumima, na primer, šestomesečni se usklađuje 30. juna i 31. decembra. Tek posle toga će biti poznato se koliko procenata će porasti krediti, ali kako Grubišić kaže: “sve zavisi od poslovne politike banke”.

    “Uvek oko dva procenta viša kamatna stopa u dinarima nego u evrima, što se i sad dešava”, okvirno je dodao Grubišić.

    Trenutno šestomesečni euribor iznosi 3,13 odsto, dok je na početku meseca iznosio 3.31 odsto. Na početku godine je još niži sa vrednošću od 2.73.

    Njegove vrednosti se objavljuju svakoga dana u 11 časova pre podne. Objavljuje ih “Thomson Reuters”, a nadgleda Evropska bankarska federacija. Ima ih više, a najpoznatiji su tromesečni, šestomesečni i dvanaestomesečni.

  • Predsjedništvo BiH usvojilo nacrt budžeta za 2023. godinu, Komšić glasao protiv

    Predsjedništvo BiH usvojilo nacrt budžeta za 2023. godinu, Komšić glasao protiv

    Predsjedništvo Bosne i Hercegovine na današnjoj sjednici usvojilo je prijedlog budžeta za 2023. godinu. Prijedlog su podržali Denis Bećirović i Željka Cvijanović, dok je Željko Komšić glasao protiv.

    Član Predsjedništva BiH Željko Komšić na današnjoj sjednici Predsjedništva BiH glasao je protiv prijedloga Budžeta za 2023. godinu.

    Iz njegovog kabineta su istakli su da je Komšić glasao protiv prijedloga budžeta zbog povećanja plata političarima i zbog toga što ovogodišnji budžet nije predvidio sredstva za nabavku opreme za Oružane snage BiH.

    Dodali su da na prijedlog nije data saglasnost i zbog toga što Fiskalni okvir nije predvidio mogućnost izdvajanja tih sredstava, a koja su neophodna OS BIH.

    “Neizdvajanjem ovih sredstava ugroženo je djelovanje Oružanih snaga BiH u narednom periodu”, saopšteno je.

  • Pad za padom: Investitori uznemireni

    Pad za padom: Investitori uznemireni

    Evropske akcije danas su u padu, dok su deonice banke Kredi Svis opale za više od 60 odsto.

    Deonice Kredi Svis su opale nakon što je švajcarska banka UBS pristala da je kupi za 3,23 milijarde dolara (oko tri milijarde evra).

    Panevropski indeks STOXX 600 opao je za 0,8 odsto na otvaranju berze, nakon što je zabeležio najveći nedeljni pad ove godine u petak, prenosi Rojters.

    Deonice Kredi Svis oslabile su za 62,3 odsto, nakon objave da će ih preuzeti UBS, a akcije UBS pale su za 8,8 odsto

    Investitori su uznemireni vestima da će se AT1 obveznice, sa nominalnom vrednošću od 17 milijardi dolara proceniti na nulu, što je naljutilo neke nosioce duga koji su mislili da će biti bolje zaštićeni od akcionara.

    Širi evropski bankarski indeks je pao za 3,2 odsto, dosegnuvši najniži nivo u poslednja tri meseca.

  • UBS spasava Kredit Svis

    UBS spasava Kredit Svis

    Kako mediji prenose, došlo je do dogovora između švajcarske banke UBS o kupovini svog rivala Kredit Svis.

    Za odgovor na pitanje kojim će smerom krenuti kriza poverenja u banke bogatih klijenata treba pričekati radnu nedelju kako bi se videlo je li stalo povlačenje depozita iz pojedinih institucija i kakve su reakcije investitora na berzama.U Evropi je rešenje koje bi trebalo da je stabilno uzdrmano poverenjem deponenata i investitora Kredit Svis banke već dogovoreno: najveća švajcarska banka – UBS – pristala je da kupi Kredit Svis za više od 2 milijarde dolara.

    Švajcarske vlasti očigledno nisu gubile vreme da dogovore preuzimanje Kredit Svis koja je nizom recentnih skandala i poslovnih promašaja prokockala veći dio ugleda stican tokom 167 godina duge istorije.

    Švajcarcima se toliko žurilo da srede nered u svom dvorištu da su regulatori hitnim vanrednim merama odučili maksimalno skratiti zakonski proces preuzimanja.

    Na stolu je njihova međunarodna bankarska reputacija. Prema švajcarskim zakonima UBS bi trebao dati šest nedelja deoničarima Kredit Svisa da se konsultuju oko preuzimanja, a švajcarski regulatori spremaju hitne mere koje bi omogućile preskakanje tog pravila i da bi se u preuzimanje krenulo praktično odmah, i to bez glasanja deoničara.

    UBS će za Kredit Svis platiti više od 0,50 švajcarskih franaka po deonici ili 2 puta više nego su prvobitno bili spremni da ponude. Pri tome je Švicarska nacionalna banka obećala da će UBS-u otvoriti liniju likvidnosti od 100 milijardi dolara, što je i formalni deo sporazuma o spašavanja Kredit Svis.

    UBS je najveća švajcarska banka koja je osnovana 1862. godine, što znači da je samo 6 godina mlađa od Kredit Svis, ali je u zadnjoj deceniji života daleko uspešnija.

    Ako se gledaju zadnje 3 godine može se primetiti da je UBS imao rast vrednosti deonica od 120 posto, dok je Kredit Svis zabeležio pad 70 posto. Od vrhunca cene u 2007. deoničari Kredit Svisa izgubili su 97 posto vrednosti.

    U prošloj godini UBS je objavio zaradu od 7,6 milijardi dolara, Kredit Svis gubitak od 7,9 milijardi dolara. Ukupna imovina UBS-a premašila je 1,1 hiljadu milijardi dolara, dok je procena vrednosti imovine Kredit Svisa na visini od 575 milijardi dolara tj. pola u odnosu na UBS.

  • Kraj?

    Kraj?

    Švajcarski bankarski gigant UBS je u pregovorima o preuzimanju cele ili dela banke “Kredi Svis” (Credit Suisse).

    Finansijska linija radi njenog spasavanja nije uspela da povrati poverenje investitora, piše Fajnenšel tajms.

    Odbori UBS-a i “Kredi Svisa” trebalo bi da se odvojeno sastanu tokom vikenda, prenosi FT, pozivajući se na obaveštene izvore.

    Isti izvor navodi da švajcarsko regulatorno telo ohrabruje UBS i Credit Suisse da se spoje, ali da obe banke to ne žele, prenosi Rojters.

    Regulatori nemaju moć da ih prisile na spajanje.

    Akcije “Kredi Svisa” su skočile za 9 odsto u trgovanju nakon teksta objavljenog u FT. I “Kredi Svis” i UBS su odbili su komentarišu pisanje lilsta.

    “Kredi Svis”, banka stara 167 godina, najveće je ime zarobljeno tržišnim previranjima izazvanim prošlonedeljnim kolapsom dve američke banke – Banke Silicijumske doline i Signačer banke – primoravajući je da iskoristi 54 milijarde dolara finansiranja centralne banke.

  • Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Caixa bank je svojim klijentima juče tokom dana poslala pismo u kom je objašnjen krah američkog bankarskog sektora.

    Kako bi smanjili nervozu i neizvesnost, kao i pojasnili šta se tačno dogodilo sa američkim bankarskim sektorom, te da li je isto moguće u Evropi i koliko se dva bankarska sistema suštinski razlikuju, predstavnici najveće komercijalne banke u Španiji, Caixa bank su svojim klijentima juče tokom dana poslali pismo u kome su to sve i do detalja objasnili.

    Blic prenosi detaljnu analizu kraha u američkom bankarskom sistemu i činjenice koje govore zašto tako nešto ne može da zadesi i Evropu:

    “Regionalna banka Silicijumske doline bila je duboko ukorenjena u svetu startap preduzeća u SAD, prema javnim informacijama na njenoj veb stranici, banka je poslovala sa skoro polovinom novoosnovanih startapa uz podršku “Venture” kapitala, a 44 odsto čine tehnološke i zdravstvene kompanije podržane od američkih kompanija koje su izašle na berzu prošle godine, i stoga su imale kombinaciju neobičnog poslovanja i imovine. Baza klijenata je bila koncentrisana u depozitima većim od 250.000 dolara koji ne uživaju zaštitu depozita (dakle, manje od 5 odsto baze depozita je bilo osigurano).

    “Od 2017. do kraja 2021. navedeni depoziti su veoma porasli (učetvorostručili su se sa 44.000 miliona na 189.000 miliona dolara), ali je knjiga bankarskih kredita porasla samo sa 23.000 miliona do 66.000 miliona USD, tako da je veoma veliki deo novca klijenata uložen u hartije od vrednosti (MBS) i američke obveznice na dugi rok (57 odsto ukupne imovine banke je uloženo u takve hartije od vrednosti), koje su po fiksnoj stopi gubile vrednost kao posledica pooštravanja monetarne politike od strane Federalnih rezervi.

    Pročitajte još: Haosu nema kraja – 50 milijardi nije dovoljno: Kredi Svis će biti preuzet?

    “S druge strane, banku Silicijumske doline je severnoamerički regulator smatrao bankom IV kategorije (sa manje od 250.000 miliona USD u aktivi) i, stoga, nije bila podvrgnuta zahtevima likvidnosti LCR (Liquidity Coverage Ratio) i NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji zahteva od banaka da imaju dovoljno sredstava, visokokvalitetne likvidnosti koje se lako mogu prodati za pokrivanje odliva depozita u uslovima stresa, zahtevi koji se strogo primenjuju na velike američke banke i sve evropske banke (male, srednje ili velike). U konkretnom slučaju banke Silicijumske doline, više od 40 odsto njihove ukupne aktive nije procenjeno po tržišnim cenama.

    “Pretpostavljali su da je obilje likvidnosti u kojoj je uživao svet Venture kapitala iscrpljeno, a poslednjih nedelja raste broj klijenata koji pripadaju svetu startapa koji, da bi nastavili da posluju kreću da povlače svoje depozite. Prekomerna koncentracija na ovu vrstu klijenata banke Silicijumske doline i lak pristup depozitima značili su da je za kratko vreme značajan deo depozita u njenoj bazi napustio banku, primoravajući se na likvidaciju, i na taj način je primorano da deo njenog portfelja obveznica bude likvidiran. Prinudna prodaja obveznica po ceni nižoj od one po kojoj su procenjene iznela je na videlo velike gubitke, blizu 1.800 miliona dolara,” navodi se u pismu i nastavlja:

    “Da bi pokrila gubitke, banka Silicijumske doline najavila je veliku ekspanziju kapitala (2.200 miliona USD), u onome što je na papiru bila neutralna strategija koja je poboljšala njen prihod i održala kreditne rejtinge i sebe i klijenata. Taj plan je zbunio istaknute kompanije Venture kapitala, uključujući osnivačke fondove Petera Thiela, Coatue Management i Union Square Ventures, kojima su, kako se čini, dali uputstva da povuku svoje depozite.

    “Samo dan kasnije, 24 odsto njegove mase depozita je zatražilo povlačenje. Ovaj događaj proizilazi iz sumnjivog upravljanja rizicima i resursima, a direktna je posledica oštrog podizanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama koje su pooštrile finansijske uslove sistema. Sa porastom kamatnih stopa, klijenti traže veće izvore profitabilnosti i menjaju depozite uz nisku naknadu za druge atraktivne alternative kao što su zapisi i obveznice, pritiskajući obaveze najslabijih finansijskih subjekata”, navodi se u pismu.

    U pismu u koje je Blic imao uvid, navdi se i da su američka centralna banka i drugi “finansijski organi” intervenisali u banci prošlog petka, a u nedelju je homologno telo Fonda za garantovanje depozita, zvano FDIC, osiguralo sve depozite, uključujući i neosigurane (one veće od 250.000 USD), kako bi pokušalo da iskoreni krizu poverenja u američki bankarski sistem. Spasavanje je isključeno jer zakon usvojen nakon globalne velike finansijske krize zabranjuje spasavanje entiteta osim ako nisu sistemski. Sprovedena je aukcija imovine kako bi se stvorila likvidnost i HSBC je kupio filijalu banke u Velikoj Britaniji po ceni od 1 funte.

    Pored toga, nadležni organ je uspostavio program finansiranja, tzv. “Program bankovnog kreditiranja”, koji omogućava korišćenje nominalne vrednosti trezorskih zapisa kao kreditne osnove. Međutim, lokalna kriza nije u potpunosti sadržana u onome što odgovara nekim regionalnim bankama Severne Amerike (one koje se poklapaju sa bankom Silicijumske doline po vrsti klijenata, sa značajnim procentom neosiguranih depozita i sa portfeljima obveznica koji nisu vrednovane po tržišnim cenama).

    Finansijske vlasti Njujorka odlučile su da intervenišu i Signature Bank zbog mogućih rizika od zaraze, a postoji nekoliko entitetskih regionalnih banaka koje su pretrpele ozbiljne rezove u svojim kotacijama – First Republic, PacVest, Western Alliance, Charles Schvab, itd.