VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • BiH bi mogla ostati bez milijardu evra od EU za energetiku

    BiH bi mogla ostati bez milijardu evra od EU za energetiku

    BiH bi mogla ugroziti svoju šansu da iskoristi sredstva iz energetskog programa EU vrijednog milijardu evra za zapadni Balkan ako ne usvoji osnovne propise koji se tiču energetske politike.

    Napomene radi, kada su u pitanju električna energija i gas, Energetska zajednica ne traži ni da se nadležnosti iz oblasti energetike prebace na državu, niti da se vrate entitetima, već traži jedinstveni regulatorni okvir na nivou BiH.

    Problem u BiH nije u tome da EU traži jedan ili drugi pristup, već što u dva entiteta postoje potpuno različiti koncepti, koji onemogućavaju da se na nivou BiH usaglase zakonski i regulatorni okvir.

    Na primjer, zakon o gasu na nivou države ne bi morao ni da oduzima niti da vraća nadležnosti iz oblasti gasa, nego da uspostavi isti okvir na nivou cijele države. Akcenat tog zakona je na usvajanju obaveza EU koje se odnose na odvajanje proizvođača od distributera i potpuno omogućavanje pristupa trećoj strani tržištima u BiH.

    Sudeći prema posljednjem izvještaju Energetske zajednice, oba entiteta su oba ova uslova u velikoj mjeri već ispunila na entitetskim nivoima. EU želi da se ta rješenja urede državnim zakonom da bi se spriječila razilaženja i omogućio jedinstveni okvir, a ne nužno da se mijenjaju nadležnosti.

    Nezvanično nam je rečeno da pomoć od 70 miliona evra, koju EU dodjeljuje BiH za pomoć socijalnim kategorijama zbog povećanih računa za struju, neće biti ugrožena najnovijim svađama u BiH o energetskoj politici.

    Naš sagovornik nam je objasnio da će osnovni problem za povlačenje milijardi iz evropskih fondova za energetiku biti slaba pripremljenost institucija, s obzirom na to da su druge države u regionu angažovale sve svoje resurse da pripreme projekte koje će EU moći da finansira. Iz objašnjenja koje smo dobili proističe da će BiH najvjerovatnije izgubiti mogućnost da iskoristi evropski novac u vidu grantova i jeftinih zajmova, ali ne zato što EU tražili da energetika bude na državnom nivou ili na nivou entiteta, već zato što posvađane bh. institucije bez vizije kako dekarbonizovati ekonomiju neće uspjeti da kandiduju kvalitetne projekte.

    Iako postoje tvrdnje u javnosti da je EU protiv interkonektora između Republike Srpske i Srbije, to nije tačno, jer EU insistira samo na tome da svi projekti koji se sprovode budu u skladu s Trećim energetskim paketom, što će ovaj interkonektor biti. Ono što je tačno je da EU neće htjeti da finansira taj projekt jer smatra da BiH treba da investira u projekte koji diverzifikuju snabdijevanje energijom, što u praksi znači da bi BiH trebalo da gradi konektore na zapadu zemlje, jer na istoku već postoji infrastruktura koja BiH povezuje s ruskim gasom, koji je i dalje jedini dobavljač. Svojim pravilima EU ne propisuje BiH čiji gas treba da kupuje ili dobavlja, nego da ima mogućnost da gas dobavlja od različitih proizvođača i time ojača svoju energetsku bezbjednost u slučaju da jedan izvor prekine snabdijevanje ili značajno poveća cijene.

    Milorad Dodik, predsjednik RS, juče je indirektno ukazao na to da će biti moguće postići dogovor koji će odblokirati “Istočnu interkonekciju” i istovremeno omogućiti ono što žele Bošnjaci i Hrvati, da se na zapadu sa Hrvatskom napravi nova interkonekcija koja bi povlačila tekući gas s terminala na Krku.

    Najnoviji spor u BiH započeo je nakon što je Denis Bećirović, član Predsjedništva BiH, u proceduru uputio novi državni zakon o gasu, koji iritira predstavnike RS jer uzima entitetske nadležnosti. U saopštenju koje je poslato iz njegovog kabineta tvrdi se da je prijedlog zakona zasnovan na odredbama Ustava BiH, preuzetim obavezama prema EU i Energetskoj zajednici, a s ciljem uspostavljanja jasnih pravila u sektoru prirodnog gasa i razvoja tržišta i konkurencije u skladu s važećim energetskim paketima EU.

    Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, rekao je da neće podržati Bećirovićev prijedlog jer tvrdi da predstavlja napad na ustavne nadležnosti RS.

    “RS je donijela zakone o gasu, električnoj energiji i obnovljivim izvorima energije i sva ova zakonska rješenja imaju podršku Energetske zajednice. Ova činjenica isticana je u svakom razgovoru koji sam vodio s predstavnicima Energetske zajednice. Problem je u FBiH”, naglasio je Košarac, kako prenosi Srna.

    Osim toga, Košarac je zaprijetio da će blokirati sve projekte iz oblasti energetike u FBiH ako taj entitet blokira interkonekciju između RS i Srbije. Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, rekao je da ovu Košarčevu izjavu smatra kao prijetnju i dodao da je to neprihvatljivo.

    Dodik je kazao da je vrijeme da se odblokiraju i projekti koji su na čekanju u RS, napomenuvši da ako Njemačka ne ukloni blokadu sredstava koje RS treba da dobije za izgradnju koridora 5c, RS će sredstva potražiti na drugom mjestu.

  • Pad cijena stanova u Srpskoj

    Pad cijena stanova u Srpskoj

    Statistički zavod Republike Srpske je nedavno obradovao jedan veliki dio stanovnika Republike Srpske koji su u potrazi za krovom nad glavom.
    Cijelu proteklu godinu cijene stanova su rasle, a rast je započeo krajem 2021.godine.

    Prije desetak dana objavljeni su podaci o cijeni stanova u Srpskoj za zadnji kvartal prošle godine.

    Došlo je do velike korekcije cijena.

    U zadnja tri mjeseca prošle godine (četvrti kvartal) cijena novih stanova smanjena je za skoro 10% u odnosu na treći kvartal 2022.

    Nov stan se u Republici Srpskoj krajem prošle godine mogao kupiti za prosječno 1.240 EUR, a ta cijena je približna onoj na početku 2022.godine.

    Rast od 60% smo u jednom od prethodnih tekstova označili kao balon (eng. bubble) i predvidili smo skoro pucanje balona i izgleda da je taj trenutak nastupio?

    Prosječna cijena novog stana u Republici Srpskoj, 2021 – 2022.
    (u konvertibilnim markama)

    Banjaluka je kao administrativni centar i najveći grad u Srpskoj i dalje izuzetak.

    Cijena je u zadnja tri mjeseca 2022. smanjena samo za 3%, ali ipak je smanjena, i u prosjeku iznosi 1.850 EUR.

    U zadnjih godinu dana cijena novog stana u Banjaluci porasla je za 46%.

    Oba entiteta u BiH su odlučila da regulišu cijene malo čega, a o limitiranju cijena zakupa stanova, limitiranju cijena novih stanova, ili o državnoj izgradnji jeftinih stanova nije bilo ni govora.

    Određivanje maksimalne cijene ruske nafte pokazuje da države imaju moć da ograniče cijenu bilo čega, čak i u međunarodnoj trgovini, ako to istinski žele?

    Kao i skoro sva tržišta u BiH i tržište stanogradnje izloženo je samo zakonima ponude i tražnje, a ne regulatornoj ekonomskoj politici, prenosi Bife.

    Relativno nova pojava na tržištu u BiH je kupovina stanova u izgradnji, u uslovima kada investitor još uvijek nema građevinsku dozvolu.

    Država i entiteti bi se trebali izjasniti o ovakvom načinu poslovanja, ako žele da bez regulacije cijena i renti na tržištu nekretnina doprinesu bržem izduvavanju balona?

  • Bundesbanka predviđa recesiju: “Nekretnine precjenjene”

    Bundesbanka predviđa recesiju: “Nekretnine precjenjene”

    Njemačka ekonomija dodatno je oslabila u prvim mesecima 2023, objavila je centralna banka te zemlje u ponedeljak.

    Bundesbanka naime predviđa da najveća evropska privreda ide prema recesiji.

    “Proizvodnja u prvom tromesečju 2023. će verovatno ponovo biti niža nego u prethodnom kvartalu”, piše Bundesbanka u svom mesečnom izveštaju.

    Ako bruto domaći proizvod (BDP) pada dva kvartala zaredom, ekonomisti govore o tehničkoj recesiji. Nemačka ekonomija smanjila se u četvrtom kvartalu 2022.

    Ekonomisti Bundesbanke primetili su s jedne strane da su se napetosti na energetskim tržištima i povezana neizvesnost znatno smanjile.

    Rekli su da su kočnice cena električne energije i gasa koje je odredila vlada ublažile rast troškova energije za domaćinstva i kompanije, pri čemu će ulaganja i industrijska proizvodnja imati koristi od toga.

    “S druge strane, industrijska proizvodnja je u 2023. ušla na niskom nivou nakon značajnog pada u decembru 2022”, objavila je Bundesbanka. “To vredi i za izvoz, koji je dodatno prigušen usporavanjem spoljne potražnje.”

    Privatna potrošnja pati od inflacije, koja smanjuje kupovnu moć domaćinstava, dodaje se. Očekuje se dalji pad građevinskih aktivnosti.

    “Stvari bi se mogle polako ponovno pokrenuti u daljem toku godine”, predviđa Bundesbanka, upozoravajući da se “još ne nazire značajno poboljšanje”.

    Sve u svemu, nemačka industrijska proizvodnja verovatno će lagano pasti u proseku 2023, prema Bundesbanki, ali se očekuje da će biti malo bolja od pada BDP-a od 0,5 odsto predviđenog u decembru.

    U međuvremenu, kuće i stanovi u Nemačkoj i dalje su precenjeni uprkos nedavnom padu cena, piše Bundesbanka.

    “Precenjene cene stambenih nekretnina u proseku nisu pale u 2022”, istakla je Bundesbanka u svom izveštaju, utvrdivši da su cene nekretnina u gradovima bile između 25 i 40 odsto iznad onoga što bi trebalo da budu prema sociodemografskim i ekonomskim osnovama, prenosi Investitor.

    Cene su pale u drugoj polovini 2022, kada su inflacija i rastuće stope hipotekarnih kredita otežavali posao mnogim potencijalnim kupcima, što je dovelo do smanjenja potražnje za nekretninama.

    Međutim, u isto su vreme povećane cene gradnje i nedostatak stanova zadržali cene visokim, posebno u gusto naseljenim područjima.

    Međutim, Bundesbanka je rekla da postoje znakovi da se uspon od poslednjih nekoliko godina završio. Centralna banka već godinama upozorava na precenjenost na tržištu nekretnina.

    Prema analizama, prošlogodišnja poskupljenja bila su manja nego 2021. godine.

    U celoj Njemačkoj cene kuća i stanova prošle su godine porasle 9 odsto, prema proračunu Udruženja nemačkih hipotekarnih zajmodavaca.

    Cene stambenih nekretnina u 127 nemačkih gradova porasle su godišnje u proseku šest odsto, prema provajderu podataka Bulwienges.

  • Višković: Srpska neće odustati od projekta gasifikacije

    Višković: Srpska neće odustati od projekta gasifikacije

    Gasifikacija Republike Srpske i izgradnja dvije gasne elektrane godinama čekaju saglasnost zajedničkih institucija BiH.

    Podsjećajući na dogovor stranaka koje su formirale parlamentarnu većinu da jedni drugima neće opstruisati projekte, predsjednik Vlade RS pozvao je danas Savjet ministara da konačno zaključi Sporazum sa Srbijom o gasovodu “Nova istočna interkonekcija BiH-Srbija”.

    Višković je pozvao na poštovanje dogovora, poručujući da su opstrukcije neprihvatljive.

    “Republika Srpska nema ništa protiv toga da oni grade “južnu interkonekciju”. Odluke Republike Srpske se moraju poštovati, a nama je od vitalnog interesa gasifikacija Srpske. Nažalost, nekoliko godina se čeka da Savjet ministara donese odluku da gasovod prođe ispod Drine u okoline Bijeljine kako bi išli dalje i radili višemilionske projekte za Srpsku i to ne možemo tolerisati”, rekao je Višković za RTRS.

    On je poručio da treba raditi u interesu svih građana i da je gasifikacija veoma važan projekat za Republiku Srpsku od kojeg neće odustati.

    Višković je izrazio nadu da će Savjet ministara ove sedmice donijeti pozitivnu odluku i konačno dati saglasnost za potpisivanje Sporazuma sa Srbijom o gasovodu “Nova istočna interkonekcija BiH-Srbija”.

  • Radnici sve više diktiraju uslove rada

    Radnici sve više diktiraju uslove rada

    Radnici u BiH sve su svjesniji svojih vrijednosti na tržištu, slobodnije pregovaraju o plati i uslovima rada, a skoro 35 odsto njih spremno je da odbije zaposlenje koje ugrožava balans privatnog i poslovnog života.
    Pokazalo je to istraživanje o budućnosti zapošljavanja koje je sproveo portal “MojPosao.ba” u partnerstvu sa globalnom mrežom portala The Netnjork i Boston Consulting Group. Istraživanje se temelji na anketi od oko 90.500 ispitanika iz 160 zemalja svijeta, a otkriva šta kandidati za posao žele da poslodavci znaju u borbi za ljudske resurse.

    Većina ispitanika istakla je da ne želi više da živi da bi radila, a kao ključne razloge zbog kojih bi odbili poslovnu ponudu, pored nedovoljne finansijske nadoknade, istakli su potreban balans između privatnog i poslovnog života, sigurnost radnog mjesta, fleksibilno radno vrijeme, plaćeni odmor i praznike.

    “Većina radnika svjesna je svoje atraktivnosti poslodavcima, budući da 74 odsto ispitanika širom svijeta više puta tokom godine dobija razne prilike za posao, a 39 odsto njih čak dobije svaki mjesec. Osim toga 68 odsto ispitanika smatra da je u dobroj pregovaračkoj poziciji kada traži posao, a u pregovorima najviše samopouzdanja pokazuju radnici u finansijama, razvoju biznisa i prodaje, dok najmanje imaju fizički i neprofitni radnici te volonteri”, navedeno je u istraživanju koje je pokazalo da je tržište rada veoma nestabilno te da 56 odsto radnika u BiH aktivno traži posao u novoj kompaniji.

    Predsjednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže za “Glas Srpske” da se odnosi rada i kapitala mijenjaju, kako u svijetu tako i kod nas te da poslodavci u narednom periodu mogu očekivati dodatno buđenje svijesti radnika.

    “Jedno vrijeme omiljena deviza naših poslodavaca: ‘Ako ti nećeš za 300 ima ko će raditi za 200 maraka’ izgubila je svaki smisao i otišla u istoriju. Nema više zarobljavanja radnika niskim platama i lošim uslovima, jer su shvatili da niko nema pravo da od njih čini roba. To je ohrabrujuće, jer sindikat intezivno radi na buđenju svijesti”, kazala je Mišićeva.

    Dodala je da se u svijetu teži ka skraćenju radne sedmice sa pet na četiri radna dana te sa osam na šest radnih sati.

    “Stvari se globalno mijenjaju, a pandemija virusa korona je tome potpomogla. Radnici su shvatili koliko su važni i koliko je kapital mrtav ukoliko nema radne snage”, rekla je Mišićeva.

    Predsjednik Područne privredne komore Doboj Radovan Pazurević izjavio je za “Glas” da građani Srpske i BiH znaju da je Evropa u potrazi za radnom stanom te da veliki broj njih iščekuje da ode.

    “Svi osluškuju radnu klimu, a trenutno se nalazimo u nekom bezvazdušnom prostoru, vakuumu, situacija je nepovoljna u svijetu, a kod nas posebno”, rekao je Pazurević ističući da imaju zahtjeve radnika koji žele da rade malo u Srpskoj, a malo u inostranstvu.

    Potražnja
    U istraživanju je navedeno da su najtraženiji kandidati iz domena informacionih tehnologija, rada u digitali i prodaji, a potom kandidati iz ugostiteljstva te transporta i logistike. Naučnici i učitelji dobijaju najmanje prilika za posao, a kao razlog navedena je dinamika u ovim oblastima gdje su uobičajeni ugovori sa državnim institucijama.

  • Srbija u BRIKS-u?

    Srbija u BRIKS-u?

    Iran, Argentina, Turska i Alžir su samo neke od zemalja koje su izrazile interes da se pridruže BRIKS-u.

    Lista je, naime, poduža i čini je više od 12 zemalja, a mi smo ispitali: Koje prednosti ima BRIKS, koliko je uopšte realno da se Srbija pridruži savezu i da li bi tome trebalo težiti?

    Podsećamo da je BRIKS prvo nastao sa idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Pridruživanjem Južnoafričke Republike, delatnost BRIKS-a se proširila i počela je da se bavi i nekim drugim političkim i civilizacijskim pitanjima.

    Prvo, šta je uopšte BRIKS?
    Prvobitno poznat kao “BRIK”, savez je nastao 2006. godine kao rival bloku zemalja G7. BRIK je akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja: Brazil, Rusija, Indija, Kina.

    Taj akronim je 2001. godine osmislio ekonomista Goldman Saksa Džim O'Nil. On je tada predvideo da će ove zemlje dominirati globalnom ekonomskom scenom do 2050. godine. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika (South Africa), ime je promenjeno u BRIKS.

    Koje prednosti imaju zemlje BRIKS-a?

    Već smo pomenuli da je BRIKS je nastao s idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Cilj je bio lakša trgovina među tim zemljama, ali vremenom se BRIKS ipak pretvorio i u jednu organizaciju koja je osim ekonomskih pitanja počela da se bavi i nekim drugim, političkim.

    BRIKS sada pokušava da suzbije nesumnjivu dominaciju zapadnih zemalja – i sistema vrednosti i trgovine i diplomatije.

    “Te zemlje žele da obezbede sebi jedan novi kanal komunikacije koji ne podrazumeva nužno, na primer, trgovanje u dolarima. Ideja je da se zaobiđe na mala vrata dolar, zato što najgora moguća situacija koja se može desiti zemlji jeste ovo što se desilo Rusiji – kada je 350 milijardi dolara iz ruskih deviznih rezervi zamrznuto u bankama širom Zapada”, objasnio je za B92.net Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

    Unutar organizacije je takođe moguće odrediti drugačija pravila trgovanja posredstvom Razvojne banke BRIKS-a. Njen odobren kapital iznosi simboličnih 100 milijardi dolara.

    “U novije vreme ideja BRIKS-a je prevazišla onu prvobitnu gde se pravila organizacija koja pre svega treba da rešava lakšu trgovinu među zemljama. Sada je to prošireno i dignuto na viši nivo – BRIKS ima ambiciju da u nekom smislu postane alternativa svetskim institucijama – Svetskoj banci i MMF-u”, zaključio je naš sagovornik.

    BRIKS savez kao protivteža Zapadu

    A da li BRIKS uopšte uspeva u tome?

    “BRIKS se još uvek ne može meriti sa Zapadom zbog toga što je Zapad mnogo monolitniji – i to uglavnom daju SAD. U BRIKS-u nema takvog centra moći. Među tim zemljama čak postoje i rivalstva ili pak otvorena neprijateljstva (npr. Indija i Kina ratovale su nekoliko puta). Dakle, postoji više različitih interesa i ciljeva unutar ove organizacije – nije to tako monolitno kao što je Zapad”, objasnio je Savić dodavši da će možda još neki problemi doći do izražaja pridruživanjem nekih novih članica poput Saudijske Arabije, Irana i Turske.

    Međutim, nadnacionalne institucije kao što je BRIKS mogu funkcionisati i pored nesporazuma – mogu čak poslužiti da se neki potencijalni postojeći konflikti preduprede, istakao je naš sagovornik.

    “Razlika između BRIKS zemalja će i dalje biti, ali uvek je ‘neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj’ – to je logika koja funkcioniše, a Zapad kasnije možda neće biti toliko monolitan”, zaključuje Savić.

    Nekoliko brojki: Koji broj stanovnika zemlje BRIKS-a obuhvataju?

    Članice BRIKS-a zajedno zauzimaju oko 26,7 odsto svetske teritorije.

    Južnoafrička Republika je najmlađa, ali i najmanja zemlja koja pripada grupaciji sa oko 60,6 miliona stanovnika, prema podacima iz 2022. godine. Poređenja radi, Rusija ima oko 174 miliona, Brazil 217 miliona, Indija 1,3 milijarde i Kina 1,4 milijarde stanovnika. Procenjuje se da predstavljaju oko 42% svetske populacije.

    Svih pet država imaju kombinovani nominalni BDP od 26,6 biliona američkih dolara (oko 26,2% bruto svetskog BDP-a) i ukupnim BDP-om od oko 51,99 biliona dolara (32,1% globalnog BDP-a).

    Trgovina
    BRIKS čini 20 odsto svetske trgovine i 25 procenata stranih investicija, učestvuje sa 33 odsto u razmeni industrijskih roba, a s preko 50 odsto doprinosi globalnom ekonomskom razvoju, piše Politika.

    Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. skoro 8,55 biliona dolara, što je bilo povećanje od 33,4 procenta u odnosu na 2020. godinu

    Nove potencijalne članice BRIKS-a

    Zanimljivo je da, naime, formalni proces podnošenja zahteva za pridruživanje savezu ne postoji. BRIKS je još uvek u fazi izrade kriterijuma za nove članice. Ono što je za sada potrebno je jednoglasna podrška svih postojećih članica BRIKS-a.

    Prvi put od 2010. godine kada se savezu pridružila Južnoafrička republika, BRIKS je sredinom 2022. godine najavio proširenje kada su Iran i Argentina formalno izrazile želju da se pridruže. Unutar BRIKS-a Kina već uveliko podstiče proširenje, a ona je zvanično već i podržala pridruživanje Argentine.

    Argentinsko ministarstvo je tada saopštilo da bi ta država “ojačala i proširila domet svog glasa u odbrani interesa sveta u razvoju” ako se pridruži BRIKS-u.

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da je “interesovanje za ovo globalno udruženje prilično veliko i nastavlja da raste”, dodavši da je za sada najmanje 12 zemalja zainteresovano.

    Turska, Egipat i Saudijska Arabija se takođe interesuju, ali još nisu podnele zvanične zahteve.

    “Sve ove zemlje su pokazale interesovanje za ulazak i spremaju se da apliciraju za članstvo. Mislim da je to dobar korak, jer se ekspanzija uvek pozitivno doživljava, to će ojačati uticaj BRIKS-a širom sveta”, istakla je predsednica BRIKS-a Purima Anand.

    Vlasti Alžira su takođe podnele zvaničan zahtev za pridruživanje, a interesovanje je navodno pokazala i Indonezija.

    Kako je prethodno navela Anand, odluka o prijemu nekih od zemalja mogla bi da bude doneta tokom sledećeg samita te organizacije koja će se održati sredinom 2023. godine u Južnoj Africi.

    I, konačno: Može li Srbija u BRIKS?
    Srbija je jasno već godinama na evropskom putu i nijednom nije zatražila da postane članica BRIKS-a.

    “Teško da Srbija u ovom trenutku i može da aplicira za članstvo u BRIKS-u iz prostog razloga što se nalazimo na evropskom putu. Morali bismo da izaberemo jednu od te dve alternative, a u ovom trenutku nema nikakve dileme šta biramo. Mislim da niko i ne razmišlja o tome da Srbija postane formalna članica BRIKS-a”, rekao nam je Ljubodrag Savić.

    “Srbija ima, na kraju krajeva, veoma dobar trgovinski ugovor sa Kinom – izvanrednu saradnju u više oblasti, a da ne govorimo kakvu saradnju ima sa Rusijom. Mi nismo članica BRIKS-a, ali u svakom slučaju sarađujemo sa dve najuticajnije i najveće članice. Imamo određene benefite od toga”, pojasnio je dalje naš sagovornik.

    Podsetimo, trgovinska razmena između Srbije i Kine, za prvih 10 meseci 2022. godine veća je od pet milijardi evra, a izvoz iz Srbije u Kinu veći je od milijardu dolara. Trgovinska razmena sa Rusijom takođe raste, tako je ona postala četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije.

    Dakle, konačan odgovor na pitanje o pristupanju BRIKS-u je da se Srbija neće odreći evropskog puta te da nije realno da postane zvanična članica.

  • BiH će izvoziti naftu u Srbiju

    BiH će izvoziti naftu u Srbiju

    Sirova nafta vađena iz istražnih bušotina na području opštine Šamac, izvoziće se u Srbiju, u sistem kompanije NIS (Naftna industrija Srbije), u vlasništvu ruskog Gazproma.
    Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u NIS-u, koji preko svog preduzeća Jadran-Naftagas u Banjaluci ima koncesiju za istraživanje i korišćenje sirove nafte i gasa na teritoriji Republike Srpske.

    Sredinom februara ove godine stupila je na snagu odluka Vlade RS kojom je koncesionar ovlastio da vadi do 4.800 kubnih metara (m³) sirove nafte, u trajanju do šest mjeseci, “radi ispitivanja kvaliteta i hemijsko-tehnološka svojstva mineralne sirovine”.

    To je količina od četiri miliona i 800.000 litara sirove nafte.

    U masi to iznosi nešto više od četiri hiljade tona, odnosno više od 200 kamionskih cisterni sirove nafte.

    Ovo je drugi put u šest mjeseci da vlada daje dozvolu za eksploataciju nafte na tom području. U junu prošle godine kompaniji Jadran-Naftagas odobreno je probno vađenje pet miliona litara sirove nafte.

    Za RSE, iz NIS-a i resornog ministarstva u RS nisu odgovorili koliko je sirove nafte do sada izvezeno u Srbiju, a koliko je novca po osnovu izvađene nafte uplaćeno u budžet RS.

    U Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) BiH RSE je rečeno da je tokom 2022. godine u Srbiju izvezeno više od 867.000 kilograma sirove nafte, u vrijednosti više od milion maraka (preko pola miliona eura).

    Preračunato u litre, proizvodi se oko milion litara sirove nafte.

    Izvoz je nastavljen i ove godine, a prema podacima UIO BiH, od 1. januara do 15. februara u Srbiju je izvezeno blizu 86.000 kilograma sirove nafte.

    U UIO, međutim, nisu precizirali da li je riječ o količinama izvađenim u probnoj bušotini kod Šamca, prenose “Nezavisne novine”.

  • Kina i SAD sarađuju – i to na rekordom nivou

    Kina i SAD sarađuju – i to na rekordom nivou

    Bilateralna trgovina između Kine i SAD dostigla je rekordan nivo u 2022. godini, saopštilo je Ministarstvo trgovine Kine, pozivajući se na podatke obe zemlje.

    Portparolka Ministarstva Šu Jueting izjavila je da to pokazuje da je ekonomska struktura između dve zemlje bila veoma komplementarna.

    “To takođe pokazuje obostrano korisnu prirodu ekonomske i trgovinske saradnje”, rekla je ona, prenosi Kineski međunarodni radio.

    Šu je navela da se ekonomska i trgovinska saradnja između Kine i SAD tiče vitalnih interesa obe zemlje i ima ključnu ulogu u globalnom ekonomskom rastu.

    ”Američko-kineski poslovni savet smatra da će povezivanje između SAD i Kine koristiti narodima dve zemlje”, navela je Šu.

  • Vidovićeva istakla da nema puno zaduženja: Budžet Srpske stabilan

    Vidovićeva istakla da nema puno zaduženja: Budžet Srpske stabilan

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović izjavila je večeras da je budžet Srpske za ovu godinu stabilan i da će redovno biti izmirivane predviđene obaveze.
    “Republika Srpska je finansijski stabilna i nema problema u isplati obaveza. Likvidni smo i nismo puno zaduženi”, rekla je Vidovićeva.

    Ona je istakla da Republika Srpska ima nisko zaduženje koje iznosi 38 odsto bruto domaćeg proizvoda.

    “Vodimo računa o nivou zaduženosti. Maksimalno zaduženje Republike Srpske po javnom dugu je 55 odsto, a zaduženje je 38. To znači da nismo ni blizu granice maksimalnog zaduženja”, rekla je Vidovićeva za Alternativnu televiziju.

    Prema njenim riječima, budžet Srpske je precizno planiran a dinamika utroška sredstava se konstantno prati.

    Vidovićeva je naglasila da je prioritet isplata plata, penzija, boračkih dodataka, socijalnih davanja, otplata duga, a nakon toga dobavljačima.

    “Veoma je važna ekonomska situacija u Republici Srpskoj i zato se trudimo da je poboljšamo. Tražimo investicije, pomažemo privredi i stanovništvu. Ima mnogih koji žele da uruše Srpsku ekonomski nakon čega bi teško opstala, a ovakve aktivnosti su uglavnom iz inostranstva, ali i iz Sarajeva. Zato nam je u Srpskoj neophodno jedinstvo”, istakla je Vidovićeva.

    Ona je podsjetila da Republika Srpska ima najveću zaposlenost od kada se mjeri ovaj parametar i visok rast bruto domaćeg proizvoda koji je prošle godine iznosio četiri odsto.

    Vidovićeva smatra da će pozitivni trendovi u Republici Srpskoj biti nastavljeni i ponavlja da je sve učinjeno kako bi bila amortizovana inflacija.

    Kada je riječ o eventualnom aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, Vidovićeva je navela da ga Republika Srpska prihvata samo ako nema političkih uslovljavanja.

    Ona je ocijenila da je velika prednost Republike Srpske elektroenergetski sektor.

  • Građani popili 19.500 tona kafe

    Građani popili 19.500 tona kafe

    BiH je tokom prošle godine uvezla više od 19.500 tona kafe u vrijednosti većoj od 142 miliona maraka, što potvrđuje da ona i dalje zauzima visoko mjesto na listi toplih napitaka omiljenih među stanovnicima.

    Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, najviše kafe je lani na domaće tržište stiglo iz Brazila, a uvožena je i iz Indije, Italije, Vijetnama, Ujedinjenih Arapskih Emirata te Gvineje.

    “Tokom januara ove godine BiH je uvezla više od 1,3 miliona kilograma kafe u vrijednosti većoj od 9,3 miliona KM”, pokazuju podaci UIO.

    U tom periodu, kako dodaju, najviše kafe je uvezeno takođe iz Brazila, a pristizala je i iz Indije, Vijetnama, Slovenije, Hrvatske, Etiopije, Ugande, Njemačke, Španije, Portugalije, Indonezije, Kolumbije, Kameruna i SAD.

    Iako je 2021. uvezeno više od 22.000 tona, vrijednost je bila daleko niža, odnosno ukupno je koštala više od 97 miliona maraka.

    Direktor pržionice kafe “Minea” iz Gradiške Momčilo Banjac za “Glas Srpske” kaže da su cijene sirove kafe na berzi proteklih dana išle gore i da je pred njima turbulentno vrijeme.

    “Teško je dati neku prognozu šta će se dešavati u narednom periodu, jer u posljednjih 20 dana raste cijena kafe na berzi i sada iznosi oko 4.000 dolara po toni, a kada je bila najveća kriza, bila je oko 5.000 dolara”, rekao je Banjac dodajući da je situacija malo povoljnija jer je pala cijena dolara u odnosu na marku.

    Objasnio je da domaćim pržionicama predstavlja problem često variranje cijene kafe.

    “Mi ne možemo stalno mijenjati cijene i zbog toga smo lani mnogo trpjeli i smatram da su svi pržioničari bili na gubitku. Iako su velike firme korigovale cjenovnike, mi se za opstanak na tržištu borimo nižim cijenama”, rekao je Banjac dodajući da su kafu nekada izvozili u Austriju, a sad su samo usmjereni na domaće tržište.

    Istakao je da je najtraženija domaća kafa, nakon toga espreso, ali i instant brze kafe.

    S druge starne, vlasnik firme “Fabrika coffee” iz Banjaluke Dario Brkić kaže da su orijentisani i na izvoz.

    “Našu kafu izvozimo u Sloveniju, Crnu Goru i Srbiju, a od aprila ćemo biti prisutni i na tržištu Sjeverne Makedonije”, kazao je Brkić.

    Objasnio je da cijene sirove kafe na berzi uvijek oko Nove godine odu gore, istakavši da u aprilu očekuju njihovo smanjenje.

    “Svijest o kafi raste i sve više ljudi traži kvalitetnije vrste kafe poput arabike”, rekao je Brkić dodajući da su oni bazirani na espreso i domaću kafu.

    Na pitanje da li će cijene kafe u prodaji ove godine ići nagore, kaže da je rano za bilo kakve prognoze.

    “Mi nećemo mijenjati cijene radi naših kupaca koji su nam ostali lojalni, bez obzira na navalu stranih brendova, ali ako bude još rasla cijena na berzi, i mi ćemo biti primorani”, rekao je Brkić.

    Izvoz

    Prema podacima UIO, BiH je tokom prošle godine izvezla 97.559 kilograma kafe u vrijednosti većoj od milion maraka, a najviše na tržište Slovenije.

    “Tokom januara ove godine je izvezeno 6.540 kilograma kafe u vrijednosti većoj od 83.130 KM”, podaci su UIO.