VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • “Pripremite se, potrajaće”

    “Pripremite se, potrajaće”

    Investitori bi se trebalo da se pripreme jer kripto zima, popularan izraz za periodične padove u ovoj industriji, može trajati još 12 do 18 meseci.

    To je izjavio izvršni direktor Coinbase-a, Brajan Armstrong.

    U intervjuu za CNBC, Armstrong je nagovestio da se, iako se nada da će se medveđe tržište završiti u to vreme, najveća američka kripto berza priprema za još veći pad, prenosi Investitor.

    “Svi se nadamo da će to biti, znate, 12 do 18 meseci, nakon čega očekujemo lep oporavak, ali očigledno morate da planirate da bude duže od toga. I tako mi razmišljamo o tome. I ne pokušavamo da budemo previše optimistični u predviđanju budućnosti”, rekao je Armstrong.

    Ipak, izvršni direktor Coinbase-a rekao je da je kompanija izdržala četiri kripto pada u poslednjih 10 godina i da je spremna da se prilagodi “hladnoći” dok ne stignu “topliji dani”.

    “Ako se ne ometamo i nastavimo da pravimo odlične proizvode, bićemo dobro i u narednih pet ili 10 godina”, rekao je Armstrong.

    Većina prihoda kompanije vezana je za obim trgovanja na njenoj kripto berzi, ali Armstrong je rekao da Coinbase sve više pomera svoje poslovanje prema onome što je nazvao “pretplatom i uslugama”, što bi moglo da pomogne da se unese više doslednosti u finansije kompanije. Pretplate i usluge sada čine 18 odsto prihoda kompanije, rekao je on.

    “Želeo bih da dođem do momenta kada više od 50 odsto našeg prihoda čine pretplata i usluge”, rekao je.

    Dok je prihod kompanije u četvrtom tromesečju prošle godine skočio više od 300 odsto u odnosu na prethodnu godinu i premašio očekivanja za više od pola milijarde dolara, Coinbase je promašio očekivanja analitičara u drugom i prvom tromesečju 2022. godine, s padom neto prihoda za oko 60 odsto , odnosno 27 odsto na godišnjem nivou.

    U svetlu nedavnih zastoja koje je donela kripto zima, Armstrong je rekao da kompanija smanjuje troškove marketinga, eksternih dobavljača i Amazon Web Services-a. Kompanija je takođe otpustila oko 1.100 ljudi, ili 18 odsto svoje radne snage.

    Iako Armstrong nije isključio buduća otpuštanja, rekao je da je to za sada jednokratno.

    Vesti i nesu bile tako loše za Coinbase. Uprkos padu cena, kompanija je ranije ovog meseca objavila partnerstvo s BlackRock-om, najvećim svetskim menadžerom imovine, kako bi svojim institucionalnim klijentima ponudila pristup trgovanju kriptovalutama putem svoje platforme. Nakon toga je deonica Coinbase-a porasla 18 odsto na 95,47 dolara, pre nego što je smanjio dobitke poslednjih sedmica.

    Akcije kompanije su u utorak zaključene na 71,18 dolara, što je pad od 0,41 odsto.

  • Zbog čega se Moskva i dalje solidno drži?

    Zbog čega se Moskva i dalje solidno drži?

    Dan nakon početka rata u Ukrajini, Centralna banka Rusije (CBR) stopirala je objavljivanje ekonomskih podataka.

    Stopirani su podaci o svemu – od spoljne trgovine do inostranih i unutrašnjih ulaganja.

    Isto je učinio i Rosstat, tamošnja agencija za statistiku.

    Kako piše Jutarnji list, mnogi s razlogom dovode u pitanje pouzdanost ekonomskih brojki koje se tek sada pojavljuju. Čak su i investicione banke, koje više ne savetuju svoje klijenete o ruskim kompanijama, smanjile istraživačke napore.

    U jeku takve statističke magle, vodi se žestoka rasprava o tome kako stoji ruska ekonomija, piše Ekonomist. U nedavnom istraživanju koje je došlo sa Univerziteta Jejl, i izazvalo široku pažnju, ističe se da je ruska ekonomska snaga tek privid za naivne. Navodi se i da je povlačenje zapadnih kompanija i te kako povredilo ekonomsku moć Rusije.

    “Putinove odabrane statistike nemarno se rastrubljuju po medijima, a pritom ih koristi gomila nemarnih stručnjaka. Šta se na kraju dobije? Ekonomske prognoze koje su nerealno povoljne za Kremlj”, tvrde istraživači.

    Drugi pak uveravaju javnost da se ruska ekonomija nipošto ne urušava. Isto, između brojnih ostalih, tvrdi i Kris Vifer, cenjeni makroekonomista, dugogodišnji posmatrač ruskih ekonomskih dešavanja.

    Nakon što je Rusija napala Ukrajinu, njena ekonomija otišla je u slobodni pad. Rublja je izgubila četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar. Berza se urušila, a regulatori obustavili trgovinu. Sledio je egzodus zapadnjačkih firmi iz Rusije, a vlade sa Zapada počele su kolektivno da udaraju sankcijama. Podsećanja radi, unutar prvih mesec dana analitičari su smanjili prognoze ruskog BDP-a, sa rasta od 2,5 odsto na pad od gotovo 10 odsto. Neke su prognoze bile i tmurnije.

    “Stručnjaci predviđaju da će se ruski BDP ove godine smanjiti do 15 odsto, brišući ekonomski dobitak u poslednjih 15 godina”, likovala je svojevremeno Bajdenova administracija.

    Ruska ekonomija se drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze

    Obe strane u ovoj raspravi slažu se da Rusija još i te kako pati. Masovna povećanja kamatnih stopa u proleće, osmišljena da stabilizuju rublju u kolapsu, zajedno s povlačenjem stranih kompanija, gurnula su zemlju u recesiju. Prema zvaničnim podacima BDP je u drugom kvartalu pao za 4 odsto na godišnjem nivou. Mnogo je obrazovanih ljudi pobeglo, a oni drugi iselili su imovinu iz zemlje. U prvom tromesečju 2022, prema poslednjim dostupnim podacima, stranci su povukli direktna ulaganja u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, što je verovatno najgora zabeležena brojka. Nadalje, u maju 2022. ruske doznake u Gruziji bile su neverovatnih deset puta veće u dolarima nego godinu pre.

    Ali poslednja Ekonomistova analiza podataka iz raznih izvora sugeriše da se ruska ekonomija drži bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze. Uzimaju za primer tzv. “indikator trenutne aktivnosti”, koji objavljuje Goldman Saks, a meri privredni rast u stvarnom vremenu. Isti se drastično smanjio u martu i aprilu, a u narednim mesecima i te kako oporavio.

    Drugi parametri pričaju sličnu priču. Indeks rasta uslužnog sektora manje je pogođen nego za prethodnih kriza. Potrošnja električne energije, nakon početnog pada, ponovno raste. U međuvremenu, inflacija jenjava. Od početka 2022. pa do kraja maja cene su porasle za oko 10 odsto. Pad rublje poskupeo je uvoz, a povlačenje zapadnih kompanija rezultiralo je smanjenjem ponude. Rosstat navodi da cene sada ipak padaju. Nezavisni izvori poput konsultantske kompanije Stejt strit global markets pokazuju slične trendove.

    Jača rublja automatski podrazumeva i smanjenje troškova uvoza. I inflacijska očekivanja su pala – sa 17,6 odsto u martu na 11 odsto u julu. Uz obilje gasa, Rusija verovatno neće doživeti ni talas inflacije evropskog tipa, uzrokovan višim cenama energije.

    Pad cena nije jedina okolnost koja pomaže ruskim domaćinstvima. Podaci Sberbanke, najvećeg ruskog zajmodavca, pokazuju da su srednje realne plate naglo porasle od proleća. Delimično zato što se tržište rada drži, ljudi mogu nastaviti da troše. Podaci Sberbanka upućuju na to da je realna potrošnja u julu bila gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine.

    “Rusi mogu patiti kao niko drugi”

    Uvoz je u proleće naglo pao, delimično zato što su mnoge zapadne kompanije prekinule kanale snabdevanja. Ipak, pad nije bio ozbiljan prema standardima nedavnih recesija i uvoz se sada brzo oporavlja. Tri faktora objašnjavaju zašto Rusija nastavlja da nadmašuje ​​predviđanja.

    Kako prenosi Jutarnji list, Putin se slabo razume u ekonomiju, ali rado delegira ekonomsko upravljanje ljudima koji to razumeju. Ruska centralna banka prepuna je visokokvalifikovanih stručnjaka koji su brzim akcijama sprečili ekonomski kolaps. Udvostručenje kamatnih stopa u februaru poduprlo je rublju, pomažući smanjenju inflacije. To je faktor broj jedan.

    Drugi se odnosi na noviju ekonomsku istoriju. Sergej Šojgu, ruski ministar obrane, još je u februaru poručio da Rusi “mogu patiti kao niko drugi”. Ovo je peta ekonomska kriza s kojom se zemlja suočila u 25 godina, nakon 1998, 2008, 2014. i 2020. godine. Svako stariji od 40 godina seća se ekonomskog kolapsa uzrokovanog raspadom Sovjetskog Saveza. Ljudi su naučili da se prilagode, a ne da paniče.

    Isto tako, delovi ruske ekonomije već dugo uživaju popriličnu autonomiju od Zapada. To je izolaciju nastalu nakon napada na Ukrajinu učinilo znatno manje bolnom. Pre napada samo je oko 0,3 odsto Rusa radilo za neku američku kompaniju. Na zapadu Evrope taj se broj kreće oko dva, gotovo tri odsto. Rusiji je takođe potrebno relativno malo inostranih zaliha sirovina.

    Treći faktor odnosi se na ugljovodonike. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, sankcije su imale tek ograničen uticaj na rusku proizvodnju nafte. Od početka rata Rusija je prodala fosilnih goriva u vrednosti od oko 85 milijardi dolara.

    Sve dok Putin ostane na dužnosti, zapadni investitori neće ni taknuti Rusiju, zaključuje Ekonomist.

    Čak i Centralna banka Rusije priznaje da Rusiji očajnički nedostaje inostrana tehnologija. Analitičari sada tvrde da će vremenom sankcije uzeti danak te da će Rusija proizvoditi robu lošijeg kvaliteta po većoj ceni. Takva bi situacija vrlo skoro naprosto morala da sruši Putinov ekonomski mehur, piše Jutarnji list. Ali za sada – Moskva se drži sasvim solidno.

  • Ekonomija lani porasla za 7,1 odsto

    Ekonomija lani porasla za 7,1 odsto

    Ekonomski rast u Bosni i Hercegovini u 2021. godini iznosio je 7,1 odsto u odnosu na godinu ranije, i u rangu je regionalnog prosjeka zemalja zapadnog Balkana.

    Ovo se navodi u informaciji “BiH-Ekonomski trendovi godišnji izvještaj 2021” koji je na danas održanoj sjednici usvojio Savjet ministara BiH.

    “Na relativno visok ekonomski rast u prošloj godini najviše je uticalo povećanje privatne potrošnje od 6,3 odsto, što je predstavljalo više od polovine ostvarenog ekonomskog rasta”, navode iz Savjeta ministara BiH.

    Usvojen je i Prijedlog sporazuma o investicionom grantu u iznosu od šest miliona evra za podršku projekta vodosnadbijevanja i sancije u BiH. Ukupna vrijednost ovog projekta za FBiH iznosi 121,3 miliona evra, a za Srpsku 100 miliona KM.

    Takođe, Savjet ministara BiH utvrdio je i Prijedlog ugovora o grantu koji se odnosi na luku Brčko od tri miliona evra, a prihvaćena je i inicijativa za ugovor sa EIB-om za projekat gradskog prevoza u Sarajevu u iznosu od 35 miliona evra.

    Iz Savjeta ministara BiH nakon sjednice saopšteno je da je usvojen i Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o ombudsmenu za ljudska prava BiH kojim se jačaju kapaciteti ove institucije, a usvojen je i plan i program za povratak državaljana BiH iz Sirije i Iraka.

    Ministri su, na prijedlog Ministarstva civilnih poslova usvojili i Plan deminiranja u BiH za 2022. godinu, na koji je saglasnost dala i Komisija za deminiranje u BiH, a usvojen je i Nacrt razvojno-investicionog programa institucija BiH za period 2023-2025. godine u kojem se navode ukupno 279 projekata u ukupnoj vrijednosti od 4,41 milijarde KM. Od ovog iznosa 3,8 milijardise odnosi na ulaganje u kapitalne projekte, a 570,2 miliona KM na ulaganja u institucionalne projekte.

    Na sjednici je usvojena i Procjena prijetnji od organizovanog kriminala u BiH u kojem se navodi da je zabrinjavajući rast broja kriminalnih grupa te da su najveće prijetnje trgovina drogom, krijumčarenje ljudi, privredni kriminal, korupcija i imovinski kriminal.

  • Olakšana prijava za solarne panele u Srpskoj

    Olakšana prijava za solarne panele u Srpskoj

    Elektroprivreda Republike Srpske (ERS), desetak dana nakon otvaranja javnog poziva za postavljanje solarnih panela na 50.000 domaćinstava u Srpskoj odlučila je da spusti kriterijume kako bi se što više ljudi prijavilo.

    Ovu informaciju je za Capital potvrdio i direktor ERS-a Luka Petrović, ističući da će za apliciranje biti potrebna samo dva dokumenta.

    “Sada nam je u ovoj fazi bitno da ljudi samo donesu kućnu listu i prosjek prihoda po članu domaćinstva”, kazao je on.

    Prema njegovim riječima, ostatak dokumentacije će se dostavljati naknadno.

    “Javni poziv smo pojednostavili jer smo shvatili kako će se svakako morati vršiti provjera istinitosti podataka i tehničke uslovljenosti za instalaciju elektrane”, rekao je Petrović.

    Da podsjetimo, vlasnici domaćinstava su pored kućne liste i potvrde o primanjima morali da dostave i građevinsku dozvolu, te saglasnost suvlasnika u slučaju da objekat na kojem se gradi elektrana nije u vlasništvu 1/1.

    Sada su toga oslobođeni, bar u prvoj fazi, u kojoj se prikupljaju prijave.

    Osnovni uslovi za sada ostaju isti, a to je da krajnji kupac mora da ima potrošnju veću od 3.000 kilovata godišnje, da su krovovi okrenuti ka jugu pod nagibom većim od 10 stepeni i da posjeduju trofazni priključak na elektro mrežu.

    Dodatno, krov ne smije biti u sijenci drugih kuća ili drveća, a domaćinstvo ne smije imati ni neizmirene obaveze prema ERS-u.

    Potencijalni korisnici se boduju u momentu podnošenja aplikacije u poslovnici Direkcije za javno snabdijevanje kojoj se obratio sa zahtjevom, a na osnovu bodova će biti sačinjena konačna rang lista. Maksimalno se može skupiti 100 bodova.

    Elektroprivreda Republike Srpske preuzima obavezu finansiranja, izgradnje i puštanja u rad elektrane, koju će domaćinstvo otplaćivati u ratama.

    Krajni kupac će svoju elektranu plaćati u jednakim mjesečnim ratama u visini prosječne mjesečne potrošnje umanjene za 10 odsto. Nakon što je isplati, ostatak njenog radnog vijeka imaće besplatnu struju.

    Ekonomista Damir Miljević iz Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET) smatra kako je cilj ERS-a o panelima na 50.000 krovova u Srpskoj, preambiciozan.

    Najveći problem po njemu su kriterijumi.

    “Istovremeno je prednost data domaćinstvima slabijeg ili lošeg imovinskog stanja, a kao uslov postavljen trofazni priključak iako svi znamo da baš ta kategorija domaćinstava nema tu vrstu priključka”, napominje on.

    Bez obzira na to, on kaže da inicijativu ERS-a treba pozdraviti kao dobar potez.

  • Formirana cijena peleta za tržište Republike Srpske

    Formirana cijena peleta za tržište Republike Srpske

    Cijena tone peleta na tržištu Republike Srpske u narednom periodu biće 480 KM plus PDV, dogovoreno je na današnjem sastanku u Privrednoj komori RS.

    Goran Račić, predsjednik područne Privredne komore Banjaluka, naveo je da već mjesec dana imaju sastanke sa proizvođačima peleta, te da ih je jako pogodila zabrana izvoza iz BiH u inostranstvo.

    “Na sastanku sa proizvođačima ogrevnog drveta dogovoreno je da cijena po paleti bude ista kao prošle godine, 180 KM i to su oni prihvatili”, kazao je Račić.

    Dodao je da je potrebno da što prije bude ukinuta Odluka o privremenoj zabrani izvoza određenih šumskih drvnih sortimenata, ogrevnog drveta i proizvoda od drveta koja je na snazi do 21. septembra.

    “Pozivam kupce da iskoriste i kupe pelet po ovim cijenama, jer nisam siguran da će ova cijena biti iduće godine. Nije realno da cijene budu niže na ovako nestabilnom svjetskom tržištu, tako da ne znamo šta će biti”, rekao je Račić.

    Goran Ivanović, predsjednik Asocijacije proizvođača peleta u BiH, istakao je da proizvođači ne zarađuju ekstra zbog visokih cijena kao što se to predstavlja u javnosti.

    “Mi se suočavamo sa dva problema, nestašicom i cijenom repromaterijala. Neki proizvođači su prihvatili ovu cijenu, a neki nisu. Mi trenutno radimo na granici rentabilnosti. Tražimo da se dozvoli da izvozimo pelet, kako bi ostvarili profit. Trenutna cijena proizvodnje po toni peleta je od 450 do 480 KM, tako da tu nema skoro nikakve zarade”, naglasio je Ivanović.

    Proizvođači su obećali da će u septembru isporučiti 10.000 tona peleta kako bi zadovoljili potražnju na domaćem tržištu.

    “Sada čekamo da nam bude dozvoljeno da izvozimo i tu ostvarimo profit. I nama su cilj domaći kupci i moramo da radimo na tome da našim ljudima obezbjedimo pelet po pristupačnim cijenama. Tona peleta je u Italiji oko 700 evra po paleti i vi vidite koliki su to gubici za naše proizvođače koji trenutno ne mogu izvoziti”, zaključio je Ivanović.

  • Gas u Evropi skočio na više od 3.200 dolara za hiljadu kubika

    Gas u Evropi skočio na više od 3.200 dolara za hiljadu kubika

    Cijena gasa u Evropi uzletjela je danas na preko 3.200 dolara za 1.000 kubnih metara, prvi put od 8. marta ove godine, prema podacima sa londonski ICE berze.

    Gas za septembarsku isporuku (fjučers ugovori) trguje se na holandskom TTF čvorištu po cijeni od 3.215 dolara za 1.000 kubika, odnosno za 310,505 evra po megavat-satu (MWh) po trenutnom kursu evro/dolar, javlja agencija Tas s.

    Od otvaranja današnjeg trgovanja cijena je skočila za više od 7,0 procenata sa nivoa od 3.113 dolara za 1.000 kubika, na kojem je zaključena u srijedu uveče.

  • Naftni distributeri o poskupljenju dizela u Srpskoj

    Naftni distributeri o poskupljenju dizela u Srpskoj

    Nabavne cijene dizela u posljednjih sedam dana su u porastu i očekujem da će u narednom periodu doći do blagog poskupljenja ovog goriva.

    Ovo su za Srpskainfo rekli u Grupaciji za promet naftnim derivatima pri Privrednoj komori RS na pitanje zašto je dizel poskupio i do šest feninga po litri.Dizel sada u Banjaluci košta oko 3,19 KM, dok je cijena benzina ista i iznosi nešto više od 2,80 KM.

    U Grupaciji ne objašnjavaju zbog čega je samo promijenjena cijena dizela iako je cijena sirove nafte u padu.

    Ad
    Međutim, razlog bi mogao biti taj, kako je neki dan izjavio jedan rukovodilac benzinske pumpe u Bijeljini, što od sada dizel uvoze iz Hrvatske umjesto iz Srbije zbog čega su troškovi porasli.

  • Vinogradari zadovoljno trljaju ruke, kvalitet grožđa nikad bolji

    Vinogradari zadovoljno trljaju ruke, kvalitet grožđa nikad bolji

    Suša ove godine nije loše uticala na sve voće, povoljna je bila za grožđe, a prema riječima vinogradara, iako će prinosi biti nešto manji, kvalitet grožđa je nikad bolji, a to je upravo ono što je potrebno za kvalitetno vino.

    Dragoja Dojčinović, predsjednik Udruženja voćara Republike Srpske, rekao je za “Nezavisne novine” da je ova godina izuzetno povoljna za vinogradare.

    “Ova sušna godina je prijala vinovoj lozi i bila je veoma povoljna za vinogradare, imali su dovoljno sunca i kiše”, rekao je Dojčinović i dodao da će ovo biti jedna od rekordnih godina po prinosima.

    “Ova godina je vinogradarima mogla da ponudi sve što njima treba, prema tome smatram da je prošla godina takođe bila dobra, ali ova će biti duplo bolja”, rekao je Dojčinović.

    Prema njegovim riječima, najveći broj vinograda nalazi se u Hercegovini jer je to idealno područje za vinogradarstvo.

    Radovan Vukoje, vlasnik vinarije “Vukoje” iz Trebinja, za “Nezavisne novine” ističe da je ovogodišnji kvalitet grožđa odličan.

    “Kada govorimo o vinogradima i kvalitetu grožđa za ovu godinu, mi smo veoma zadovoljni. Suša nije uticala u tolikom obimu, prinos će biti nešto slabiji, ali to nije ništa u odnosu na kvalitet koji je ove godine izuzetan”, rekao je Vukoje.

    Kako je dodao, sisteme za navodnjavanje su koristili kada je dolazilo do nedostatka vode.

    “Naravno da su zbog velikih suša prinosi nešto niži, ali naša vinarija je poznata kao proizvođač najboljih vina, a najbolje vino ćete dobiti upravo od kvalitetnog grožđa”, kazao je Vukoje.

    Prema njegovim riječima, sigurno je da će berba ove godine biti jedna od najboljih.

    “Berba je polako krenula, mi smo i ovim prvim rezultatima veoma zadovoljni”, ističe Vukoje, dodajući da su sve sorte jednako dobro rodile, a da se kraj berbe očekuje krajem oktobra.

    Kako su za “Nezavisne novine” kazali iz vinarije “Jungić” iz Čelinca, berba u njihovim vinogradima trebalo bi da krene uskoro.

    “Berba još nije krenula zbog loših vremenskih uslova, ali čim vrijeme bude stabilnije, očekujemo početak ovogodišnje berbe”, kazali su iz ove vinarije.

    Kako su dodali, ove godine nisu imali većih problema sa vinovim lozama.

    “Dok god ne bude gotova berba, ne možemo sa sigurnošću da kažemo koje sorte su najbolje rodile, ali mi svakako očekujemo dobar prinos svih sorti”, navode iz ove vinarije i nadaju se da će ih vrijeme poslužiti s obzirom na to da berba kreće uskoro.

    “Ovogodišnja berba trebalo bi da bude jedna od boljih u posljednjih nekoliko godina”, kazali su iz ove vinarije.

  • Macron najavio “kraj izobilja” i upozorio na dolazak teške zime

    Macron najavio “kraj izobilja” i upozorio na dolazak teške zime

    redsjednik Francuske Emmanuel Macron upozorio je Francuze da će morati da podnesu žrtovvanje i da se suočavaju sa onim što je nazvao “kraj izobilja”. Macron je ove prognoze iznio na prvoj sjednici vlade nakon ljetne pauze.

    Macron je govoreći pred ministrima u Elizejskoj palači, rekao da je zemlja na “ključnoj tačci” i da se suočava s teškom zimom i novom erom nestabilnosti uzrokovanom klimatskim promjenama i ruskom invazijom na Ukrajinu.

    Njegov upozoravajući i sumoran govor, koji su protivnici odmah kritizirali kao loše procijenjen i preziran prema nezaposlenima i siromašnima u zemlji koji su se već žrtvovali, došao je nakon ljeta obilježenog ekstremnim temperaturama, raširenim šumskim požarima, sušom i olujama.

    Upozorio je Francuska i Francuzi prolaze kroz niz kriza od koje je svaka gora od posljednje.

    “Ono što trenutno živimo je neka vrsta velike prekretnice ili velikog preokreta, živimo kraj onoga što se moglo činiti erom izobilja, kraj obilja proizvoda tehnologije koji su se činili uvijek dostupni,kraj obilja zemlje i materijala uključujući vodu,” kazao je Macron.

    Upozorio je i da su Francuska, Evropa i svijet možda bili previše bezbrižni oko prijetnji demokratiji i ljudskim pravima te usponu neliberalnih i jačanju autoritarnih režima.

    Philip Martinez, generalni sekretar moćnog CGT sindikata, kazao je kako Macronovi komentari nisu na mjestu i da mnogi Francuzi nikada nisu imali izobilje.

  • Embargo na rusku naftu diže cijene goriva i u BiH

    Embargo na rusku naftu diže cijene goriva i u BiH

    Srbija će od 1. novembra biti pod sankcijama EU za rusku naftu, a to bi se vrlo lako moglo odraziti i na naše džepove, u smislu da dobijemo paprenije cijene na bh. benzinskim pumpama.

    Taman kad smo pomislili da se konačno stišava talas poskupljenja naftnih derivata izazvan rusko-ukrajinskom krizom, za vlasnike automobila stiže nova, potencijalno loša vijest.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je, naime, nedavno spomenuo da novembar za Srbiju donosi novi problem: sankcije na rusku naftu.

    “Od prvog novembra nema više ruske nafte za nas”, rekao je između ostalog Vučić.

    Juče je stigla potvrda da će se to zaista dogoditi… Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, rekla je da će Naftna industrija Srbije od 1. novembra naftu morati da nabavlja od drugih snabdjevača na tržištu.

    “Šesti paket sankcija EU predviđa zabranu uvoza ruske sirove nafte posle 1. novembra. Nakon ovog perioda biće moguće snabdevanje sirovom naftom samo sa slobodnog tržišta. Mi za tu odluku znamo već dva meseca i radimo sve što možemo da nađemo način da ne dođe do poremećaja na našem tržištu i verujem da ćemo u tome uspeti”, rekla je Mihajlovićeva.

    Bosna i Hercegovina je zavisna od uvoza goriva koje je gotovo u potpunosti proizvedeno preradom ruske nafte. Mi se, prema dostupnim informacijama, dizelom i benzinom snabdijevamo uglavnom iz četiri pravca: Hrvatske, Srbije, Italije te Grčke.

    Ekonomista Admir Čavalić kaže da naše tržište može iskoristiti novonastalu situaciju da opravda buduća poskupljenja.

    “Ali, rano je govoriti o tome i mislim da se ovo ne može dovoditi u ravan sa nekim većim šokovima iz ranijih perioda kada govorimo o globalnim lancima snabdijevanja, posebno uzevši u obzir da ne ovisimo samo o jednom izvoru. Dakle, postoje alternative. Ali, moguće je da se ta situacija iskoristi da bi se blago digla cijena koja bi vjerovatno i vrlo brzo pala”, rekao je Čavalić za “Nezavisne novine”.

    Prometnici su oprezni s predviđanjima, ali i oni poručuju da je sve moguće.

    “Svakako, ukoliko dođe do prekida isporuka naftnih derivata i gasa u postojećim kanalima snabdijevanja, doći će do promjene načina dopreme i povećanja troškova, što automatski dovodi do povećanja ulaznih i maloprodajnih cijena”, potvrdio je za “Nezavisne novine” Dragan Trišić, predsjednik Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima u Privrednoj komori Republike Srpske.

    U udruženjima za zaštitu potrošača kažu da je država dužna da diplomatskim putem traži alternativne kanale kojima bi dopremala naftu, ali to ne radi.

    “Diplomacija služi tome da nam osigura neki trgovački put. Cijena nafte na Bliskom istoku je poprilično stabilna, ali lanac distribucije mora osigurati država. Ali znamo da mi nemamo nikakve politike, da se institucije ponašaju neodgovorno”, ističe za “Nezavisne novine” Marin Bago, predsjednik Udruženja potrošača “Futura” iz Mostara.

    Divljanje cijena goriva prijeti i u Srbiji… Energetičar Milun Babić rekao je za tamošnje medije da očekuje da će poskupljenje biti logična posljedica sankcija.

    “Transport nafte će biti drugačiji i komplikovaniji, može se očekivati da će zbog toga i biti poskupljenja te da će to stići i do džepova građana”, rekao je Babić.