VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • “Kako je moguće da Njemačka tako široko promaši”

    “Kako je moguće da Njemačka tako široko promaši”

    Njemačka vlada je usvojila predlog budžeta za 2024. godinu.

    Dokument predviđa rezanje rashoda za tridesetak milijardi evra u poređenju sa tekućim budžetom, na 445,7 milijardi evra.

    To markira zaokret od slobodnog kriznog trošenja u vremenu pandemije i energetske krize.

    Ministar finansija Kristijan Lindner je početkom sedmice najavio vraćanje takozvane kočnice na javno zaduživanje, utemeljene u zakonu i suspendovane pod pandemijom.

    Nacrt budžeta predviđa novo zaduživanje od 16,6 milijardi evra, što je unutar zakonskog limita.

    Vlada je zadržala potrošnju za odbranu i pojedine druge sektore, ali je skresala sredstva iz domena socijalnog staranja i transporta, što je izazvalo oštre kritike sindikata i pojedinih udruženja.

    Sindikati kritikuju
    Savez nemačkih sindikata (DGB) je kao “kočnicu budućnosti” kritikovao predlog restriktivnog budžeta za 2024, a paljbu po rezovima su osule i neke druge organizacije.

    “Srezan budžet je u suštini nepotreban, tendencionalno antisocijalan i štetan po privredu”, rekao je član uprave DGB Štefan Kercel za agenciju dpa.

    Vlada budžetskim rezovima šalje pogrešan signal i direktno hladi domaću tražnju i privredu, što je “kontraproduktivno pod sadašnjim okolnostima ekonomske neizvesnosti,” dodao je Kercel.

    DGB predlaže veću potrošnju i “masivna ulaganja” u transport, infrastrukturu i digitalizaciju, odnosno suprotno od štednje kakvu je najavilo ministarstvo finansija.

    “Kina i SAD ulažu stotine milijardi u budućnost. Ako Nemačka ovde prikoči, izgubiće trku na dugu stazu”, upozorio je Kercel.

    “Kočnica javnog zaduživanja je kočnica budućnosti”, ocenio je Kercel, uz primedbu da ona ne bi trebalo da bude prepreka “smislenim i neophodnim” investicijama.

    Nacrt je pre usvajanja kritikovalo i nacionalno udruženje vozača ADAC, jer “neodbranjivo je da će ulaganje u putnu mrežu stagnirati uprkos povećanim nametima na kamionski prevoz.”

    Slično su reagovali biciklisti, žaleći se što će rezovi usporiti razvoj infrastrukture.

    “Kako je moguće da Nemačka tako široko promaši klimatske ciljeve u saobraćaju, pa da opet precrta sredstva za biciklističku infrastrukturu”, pitalo je udruženje biciklista ADFC.

    Vlada je usvojila predlog budžeta potrošnje srezane sa 476,3 milijardi iz 2023. na 445,7 milijardi.

    Ministarstvo finansija je početkom nedelje najavilo kraj krizne potrošnje i povratak budžetske discipline, odnosno reaktiviranje zakonom utemeljene kočnice javnog zaduživanja.

    Prioriteti potrošnje će u narednim godinama biti odbrana, digitalizacija i zaštita klime, dok drugi portfelji, na primer socijalno staranje i transport, moraju da računaju na rezove.

    Poslodavci podržavaju
    Nacrt restriktivnog saveznog budžeta za 2024. našao se pod paljbom nemačkih sindikata, ali preduzeća ga podržavaju.

    “Kurs konsolidacije je ispravan”, rekao je predsednik krovne organizacije poslodavaca Rajner Dulger.

    “Treba nam održiva finansijska politika i u takvom nastojanju podržavamo vladajuću koaliciju”, rekao je, opisavši nacrt sa potrošnjom srezanom za više od 30 milijardi evra kao “dobar signal” u vreme neivesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

    Predsednik poslodavaca je pozvao i na ograničenje doprinosa za socijalno osiguranje. “Potrebna nam je i kočnica troškova socijalnog osiguranja i jasne smernice za ograničavanje stope doprinosa na do 40 odsto”, rekao je Dulger.

  • Ništa od pojeftinjenja hljeba u Srpskoj

    Ništa od pojeftinjenja hljeba u Srpskoj

    Iako su cijene brašna u Republici Srpskoj niže za oko 20 odsto, to nije smanjilo visoke cijena hljeba i pekarskih proizvoda.

    Pekari su, kako tvrde sagovornici “Nezavisnih novina”, niže cijene brašna iskoristili da povećaju plate radnicima.

    Zoran Kos, predsjednik Udruženja mlinara Republike Srpske, rekao je za “Nezavisne novine” da su mlinari u posljednja dva mjeseca postepeno snizili cijene brašna za oko 20 odsto.

    “U odnosu na prethodna dva mjeseca cijene su niže, odnosno vreća brašna je sada oko 25 KM, a bila je 30 maraka ili više”, kazao je Kos.

    Prema njegovim riječima, pojeftinjenje bi bilo i veće da mlinari nisu imali velike količine prošlogodišnjih zaliha.

    “Mlinari imaju skupe prošlogodišnje zalihe, ali ako se ove godine nastavi nizak cjenovni nivo pšenice, onda je moguće da dođe do još većeg pojeftinjenja”, kazao je Kos, dodajući da je ovo ostvarljivo samo ukoliko se prodaju stare zalihe.

    Saša Trivić, predsjednik Udruženja unije poslodavaca RS i vlasnik “Krajina klasa”, te lanca pekara “Manja”, ističe za “Nezavisne novine” da cijene brašna ipak nisu na tom nivou koji bi omogućio niže cijene hljeba i ostalih proizvoda.

    “Da bi došlo do pojeftinjenja u pekarama, potrebno je da cijena brašna bude oko 0,50 feninga”, rekao je Trivić.

    Radenko Pelemiš, predsjednik Udruženja mlinara i pekara regije Bijeljina, kazao je za “Nezavisne novine” da su pekari bili prinuđeni da radnicima podignu plate, odnosno da su niže cijene brašna iskoristili da zadrže radnike, umjesto da smanje cijenu hljeba.

    “Evidentno je da su cijene brašna niže, ali sva ta razlika je otišla u veće plate radnika, jer imamo velike probleme da pronađemo radnike za rad u pekarama”, kazao je Pelemiš.

    Prema njegovim riječima, trenutne cijene pšenice su niže za oko 0,20 feninga u odnosu na prethodnu godinu.

    “Cijena brašna po kilogramu trenutno se kreće od 0,73 do 0,80 feninga, zavisno od tipa brašna, ali i kvaliteta, a krajem prošle godine cijena je bila od 0,90 do 1,10 KM po kilogramu”, kazao je Pelemiš.

    S obzirom na to da je žetva pšenice u toku, Pelemiš ističe da je ovogodišnji prinos loš.

    “Mlinari ističu da je rod veoma lošeg kvaliteta, ali i to da su prinosi manji, te mislim da ćemo morati da uvozimo pšenicu iz Mađarske”, rekao je Pelemiš.

    Prema njegovim riječima, kombinovanjem naše i pšenice iz Mađarske, koja je boljeg kvaliteta, dobiće se solidno brašno za pekarsku industriju u Srpskoj.

    “Ostaje nam da vidimo do kraja žetve kakvi će biti prinosi, pa onda možemo govoriti o konkretnim cijenama”, kazao je Pelemiš.

  • Uprava banjalučke “Boske” odobrila ponudu za preuzimanje

    Uprava banjalučke “Boske” odobrila ponudu za preuzimanje

    Uprava Robne kuće Boska iz Banjaluke dala je pozitivno mišljenje u vezi sa ponudom za preuzimanje koju je dao Kaboss Pro iz Beograda.

    Ponudilac je vlasnik 6.540.801 akcija nominalne vrijednosti od 1 KM, što je oko 28,57 % ukupnog broja glasova.

    Kaboss Pro je u javnoj ponudi se obavezao da će kupiti sve akcije po cijeni od 0,39 KM po akciji.

    Ukupna vrijednost imovine Boske na dan 31. decembar je iznosila 53.517.146 KM od čega su najznačajniji dijelovi zemljište vrijedno 6.811.608 KM, ostale nekretnine, postrojenje i oprema od 44.206.055 KM, dugoročni finansijski plasmani u iznosu od 790.293 KM, kratkoročna potraživanja u vrijednosti 609.967 KM i dr.

    Kaboss pro je u javnoj ponudi istakao da namjerava zadržati i razvijati postojeću privrednu djelatnost, unaprijedi poslovanje, obezbijedi rast i razvoj sveukupunog poslovanja, te poboljša finansijski rezultat. Nema namjeru mijenjati sjedište, i zadržaće postojeći broj zaposlenih, ističe se u odluci koja je objavljena na sajtu Banjalučke berze.

  • Za infrastrukturne projekte u BiH bespovratna 303 miliona evra

    Za infrastrukturne projekte u BiH bespovratna 303 miliona evra

    Za BiH su namijenjena 303 miliona evra za četiri značajna infrastrukturna projekta u okviru novog finansijskog paketa ukupne vrijednosti 2,1 milijardu evra koji je objavila Evropska komisija za podršku investicionim projektima na Balkanu, saopšteno je iz Delegacije EU u BiH.

    Ukupan iznos za 14 novih vodećih investicionih projekata na Balkanu uključuje bespovratna sredstva EU u vrijednosti 528 miliona evra iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć /IPA tri/, dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose samih zemalja Balkana.

    U saopštenju se navodi da je od ukupno 528 miliona evra bespovratnih sredstava koliko je EU dodijelila regionu, za BiH namijenjeno 303 miliona evra za četiri značajna projekta koji će građanima pružiti konkretne koristi u smislu unapređenja saobraćaja, čiste energije i životne sredine.

    Ukupna investicija omogućena ovim grantovima, zajedno sa pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija, iznosi 788 miliona evra.

    Ovim investicionim projektom će biti izgrađeno 11,9 kilometara auto-puta na Koridoru “Pet ce”, od Ozimica do Poprikuša, uključujući pet tunela i devet mostova.

    Biće izgrađena i 14,2 kilometra auto-puta na Koridoru “Pet ce” sa početkom prije petlje Mostar-Sjever i završetkom nakon petlje Mostar-Јug.

    Sredstva su predviđena i za projekat unapređenja sistema vodosnabdijevanja u Sarajevu čiji je cilj smanjenje gubitaka vode zamjenom ili sanacijom zastarjelih cjevovoda, pumpnih stanica i bunara, čime će biti omogućeno poboljšanje postojećih i priključivanje oko 4.000 novih priključaka za domaćinstva.

    Sredstva su namijenjena i za sanaciju Crpne hidroelektrane Čapljina, a projektom će se sanirati oprema.

    Evropska komisija objavila je u petak, 30. juna, novi finansijski paket za podršku finansiranju 14 vodećih investicionih projekata u oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Balkanu.

    Ovo je peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Balkan. Projekti su pripremljeni u bliskoj saradnji sa partnerima na Balkanu i međunarodnim finansijskim institucijama s ciljem ubrzanja evropske perspektive regiona.

    Evropski komesar za proširenje i susjedsku politiku Oliver Varhelji istakao je da ovim novim investicionim paketom jasno poručuju partnerima na Balkanu da je njihova budućnost unutar EU i da ostvaruju stalni napredak u prevazilaženju postojeće razlike u ekonomskom razvoju.

    • Ovi projekti će doprinijeti boljem povezivanju unutar regiona kao i sa EU, dekarbonizaciji i konkurentnosti privatnog sektora u regionu. Koristim priliku da pozovem naše partnere na Balkanu i međunarodne finansijske institucije da što prije pokrenu ove projekte kako bi građani i poslovni subjekti u regionu mogli uživati u koristima ovih investicija – naveo je Varhelji.
  • UIO: Prihodi pet milijardi KM

    UIO: Prihodi pet milijardi KM

    Uprava za indirektno oporezivanje BiH prikupila je u prvom polugodištu ove godine pet milijardi KM prihoda od indirektnih poreza koji su za 297 miliona KM ili 6,33 odsto veći nego u istom periodu lani.

    Za prvih šest mjeseci ove godine privredi je vraćeno 1,089 milijardi KM ili za 93 miliona KM više nego u istom periodu prošle godine, saopšteno je iz UIO.

    Za finansiranje zajedničkih institucija u prvom polugodištu ove godine raspoređeno je 504 miliona KM, Republici Srpskoj 896 miliona KM, Federaciji BiH /FBiH/ 1,632 milijardi KM, Brčko distriktu 110 miliona KM.

    Po osnovu posebne putarine za izgradnju auto-puteva, te izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva FBiH je dobila dodatnih 101,3 miliona KM, Republika Srpska 66,9 miliona KM i Brčko distrikt 3,4 miliona KM.

    U junu je prikupljeno 910 miliona KM prihoda od indirektnih poreza, što je za 41 milion KM više u odnosu na isti mjesec lani.

  • Zapad popušta?

    Zapad popušta?

    Evropska unija razmatra predlog da Ruska poljoprivredna banka osnuje podružnicu kako bi se ponovno povezala s globalnom finansijskom mrežom (SWIFT).

    Budući da je banka pod sankcijama, taj potez ima za cilj da zaštiti crnomorski sporazum o žitaricama koji Ukrajini omogućava izvoz hrane na globalna tržišta, izvestio je Fajnenšel tajms, prenosi seebiz.

    Ovaj potez je usledio nakon što je Rusija prošle nedelje izjavila da ne vidi razlog za produženje sporazuma o žitu nakon 17. jula jer je Zapad postupio na “nečuven” način u vezi s prethodnim sporazumom, iako je uveravao siromašne zemlje da će se ruski izvoz žita takođe nastaviti.

    “Plan Moskve, predložen kroz pregovore uz posredovanje UN-a, omogućio bi jedinici banke da obrađuje plaćanja vezana uz izvoz žitarica”, izvestio je Tajms pozivajući se na neimenovane izvore.

    Novoj jedinici biće dopušteno korišćenje globalnog sistema SWIFT za finansijske transakcije, koji je zatvoren za najveće ruske banke nakon sukoba sa Ukrajinom prošle godine.

    Odgovarajući na izveštaj Fajnenšel tajmsa, predstavnica ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Olha Trofimtseva, rekla je da EU želi “na neki način da olakša dogovor o žitu”.

    “S jedne strane, svaka prilika za izvoz poljoprivrednih proizvoda je dobra. S druge strane, učiniti ustupke ucenjivaču znači podstaknuti ga da nastavi da ucenjuje”, napisala je u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.

    Kao dva vodeća svetska poljoprivredna proizvođača, Rusija i Ukrajina su glavni igrači na tržištima žitarica i uljarica, od pšenice i ječma do uljane repice i suncokreta. Rusija je takođe dominantna na tržištu đubriva.

    Osim ponovnog uspostavljanja pristupa SWIFT-u, Rusija takođe traži nastavak snabdevanja poljoprivrednom mehanizacijom i delovima, kao i ukidanje ograničenja osiguranja i reosiguranja.

  • Na računima UIO stotine miliona od putarina, vlast bez dogovora

    Na računima UIO stotine miliona od putarina, vlast bez dogovora

    Na računima Uprave za indirektno oporezivanje BiH u ovom trenutku nalazi se više od 220 miliona KM od putarine, koji nisu raspoređeni, i zbog inflacije izgubljeno je najmanje 20 miliona KM.

    “Taj novac u inflaciji je gubitak od 20 miliona KM i po prosječnoj inflaciji toliko smo izgubili”, rekao je nedavno Zoran Tegeltija, preuzimajući dužnost direktora Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

    Inače, Tegeltija je prije stupanja na dužnost direktora bio predsjedavajući Upravnog odbora UIO, koji već duže vrijeme ne uspijeva da podijeli više od 220 miliona KM koji se nalaze na računima.

    Taj novac u suštini je 10 odsto ukupnog novca koji je prikupljen po osnovu putarina i služi za poravnanja do kojih još nije došlo, a kada će – u ovom trenutku niko ne zna. Na posljednjoj sjednici UIO održanoj polovinom juna to je bila jedina tačka dnevnog reda, međutim dogovor nije postignut, a veliko je pitanje kada će nova sjednica biti sazvana i da li UO UIO bez ministra finansija i trezora BiH, koji je po automatizmu i predsjedavajući UO UIO, može da donese potrebnu odluku.

    Izvor “Nezavisnih” blizak UO UIO kaže da Toni Kraljević, ministar finansija FBiH, može da sazove sjednicu UO UIO, ali da je pitanje da li Muhamed Hasanović, zamjenik ministra finansija i trezora BiH, može da glasa i odlučuje.

    “Odluke te vrste donose se konsenzusom sva tri ministra i pitanje je može li se u ovom trenutku donijeti odluka o raspodjeli ukoliko i bude sjednice. Imenovanje Srđana Amidžića, novog ministra finansija i trezora, nije na dnevnom redu sjednice Predstavničkog doma i ako se to ne desi u srijedu vjerovatno ide ljetna pauza, tako da će do daljeg Ministarstvom upravljati SDP preko Hasanovića”, ispričao je izvor “Nezavisnih”.

    Problem u vezi s raspodjelom prihoda od putarina je u tome što se Federacija BiH i Republika Srpska ne mogu dogovoriti o tome na koji način raspodijeliti taj novac. S jedne strane Federacija BiH traži da se to radi po krajnjoj potrošnji, koja je naravno u FBiH daleko veća nego u Republici Srpskoj, dok u Republici Srpskoj traže da se taj novac rasporedi po dužini putne mreže.

    “Ta mreža koja se gradi ne gradi se samo za građane Republike Srpske, već za sve u BiH. Prvi privremeni koeficijenti koji su utvrđeni vođeni su upravo time, dakle dužinom putne mreže koju treba izgraditi u BiH. Dok se ne utvrde kriterijumi, mislim da novac ne treba da stoji na računima”, rekao je nedavno Tegeltija.

    Što se tiče privremenih koeficijenata, oni su još 2018. godine utvrđeni na način da Federaciji BiH pripada 59 odsto, Republici Srpskoj 39 odsto, a Brčko distriktu dva odsto. Tada je definisano i da 10 odsto od prihoda ide kao rezerva koja će kasnije služiti za poravnanje i to je trenutno ovih više od 220 miliona KM.

    Ranije je bilo samo jedno poravnanje, i to 2019. godine, kada su prihodi od putarine raspodijeljeni upravo po definisanim koeficijentima 59:39:2. Tada su za tu odluku glasali i Vjekoslav Bevanda, tadašnji ministar finansija i trezora BiH, Zora Vidović, ministarka finansija RS, i Jelka Miličević, ministarka finansija FBiH.

    Odmah nakon toga Fadil Novalić, premijer Federacije BiH, protiv Bevande i Miličevićeve podnio je krivičnu prijavu tvrdeći da su prekoračili svoja ovlaštenja, ali od te prijave na kraju nije bilo ništa.

    Ubrzo nakon toga Savjet ministara BiH formirao je ekspertsku radnu grupu koja treba da definiše kriterijume za raspodjelu novca od putarina, međutim to do danas nije završeno jer kao u slučaju politike ne postoji saglasnost eksperata kako bi ti kriterijumi trebalo da izgledaju.

  • Inflacija pogurala direktne strane investicije za 80 odsto

    Inflacija pogurala direktne strane investicije za 80 odsto

    Za godinu dana su direktne strane investicije (DSI) u Bosni i Hercegovini porasle za 80 odsto, pokazuju podaci Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH (FIPA).

    Kako su za “Nezavisne novine” rekli iz FIPA, prema upravo objavljenim podacima Centralne banke BiH, direktne strane investicije u prvom kvartalu 2023. godine iznosile su 426,6 miliona KM.

    “To predstavlja povećanje investicija od 80 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U prvom kvartalu prošle godine registrovano je 237,6 miliona KM direktnih stranih investicija”, naveli su iz Agencije za unapređenje stranih investicija.

    Inače, kako su ranije objavili iz FIPA, podaci Centralne banke BiH pokazuju da su tokom cijele prošle godine direktne strane investicije iznosile 1,2 milijarde KM, što je povećanje od 16,3 odsto u odnosu na 2021. godinu.

    “U skladu sa globalnim kretanjima, značajan udio direktnih stranih investicija u prethodnim godinama i u Bosni i Hercegovini čine reinvestirane zarade, a za 2022. godinu, prema trenutno dostupnim preliminarnim podacima, učestvuju sa 56,8 odsto u okviru godišnjeg iznosa”, naglasili su ranije iz FIPA.

    Naveli su da je u Norveškoj osnovana firma za ulaganja u BiH.

    “Cilj kompanije je okupljanje investitora za ulaganje u Bosnu i Hercegovinu te povezivanje bh. građana u Kraljevini Norveškoj i BiH”, istakli su iz Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH.

    Dragan Gligorić, ekonomski analitičar za međunarodnu monetarnu ekonomiju, rekao je za “Nezavisne novine” da je jako visok rast DSI u odnosu na prvi kvartal prethodne godine, ali da ne treba zaboraviti da je 2022. godina bila godina sa rekordno niskim prilivima stranih investicija ako se posmatra prvi kvartal.

    “Prvi kvartal prošle godine imao je niže direktne strane investicije za oko 40 odsto manje u odnosu na isti period 2021. godine, tako da poređenje ove i prošle godine ne bi dalo adekvatnu sliku o nekim dugoročnim kretanjima stranih investicija. BiH je zemlja koja ima najniže prilive stranih investicija u regionu ako posmatra posljednjih nekoliko godina. Kod nas su oko 3,5 odsto BDP-a, u Srbiji i Albaniji oko sedam odsto, Crnoj Gori još veći i tako dalje”, naveo je Gligorić.

    Prema njegovim riječima, ovakvi prilivi, iako su visoki, nisu dovoljni za neki značajniji ekonomski rast i oporavak.

    “Potrebno je nastaviti i provoditi reforme koje bi BiH bolje rangirale s aspekta nekih pokazatelja u svijetu koje investitori koriste kada donose odluke u koju će zemlju investirati. Takođe, ako posmatramo prvi kvartal 2021. godine, tada je bilo 404 miliona KM DSI, i ako pogledamo po kupovnoj moći zbog visoke inflacije, taj iznos je mnogo veći od ovogodišnjih 426 miliona KM”, pojasnio je Gligorić.

    Ekonomista Igor Gavran kaže da, iako vrijednost ulaganja i dalje nije dovoljna za značajnije efekte na ukupnu ekonomsku situaciju, a veliki dio povećanja uzrokovan je inflacijom, ipak je pozitivno da je priliv kapitala povećan i u realnom smislu, iznad nivoa inflacije.

    “Ostvaruju se neki od energetskih projekata poput kineskih i drugih ulaganja u vjetroelektrane i solarne parkove, a i neki od postojećih ulagača povećavaju svoja ulaganja, ali čak i sama Agencija je nedavno najavila sa očekuje manja ulaganja zbog recesije u EU i skupljih izvora finansiranja na tržištu Evrozone, tako da je teško u narednom periodu očekivati nastavak pozitivnog trenda. Mislim da bi u tekućoj godini svako povećanje u odnosu na prethodni period iznad nivoa inflacije bilo prijatno iznenađenje”, naglasio je Gavran.

  • Njemačka ekonomija totalno posrnula

    Njemačka ekonomija totalno posrnula

    Njemačka ekonomija se ponovo spustila na pandemijski nivo, a trenutno nema naznaka sistemskog oporavka, upozorila je industrijska i trgovinska komora (DIHK).

    “Njemačka je u recesiji. Spadamo među rijetke evropske zemlje čija se ekonomija ponovo spustila ispod nivoa koji smo bilježili prije pandemije. To je znak za uzbunu”, rekao je šef DIHK-a Peter Adrijan.

    Situacija u njemačkoj ekonomiji je teška, rekao je Adrijan, izdvojivši probleme među preduzećima srednje veličine i nesklonost kompanija ulaganjima.

    Upozorio je da i dalje nema naznaka sistemskog oporavka, prognoziravši “veliki pad u građevinskom sektoru u drugoj polovini godine” zbog podignutih kamatnih stopa i skupog građevinskog materijala.

    “To će izazvati negativne posljedice u cijeloj privredi”, smatra.


    “Ne usuđujem se da prognoziram kada će se stvari ponovno pokrenuti. Vjerovatno ćemo biti srećni ako na kraju godine vidimo nultu stopu ekomnomskog rasta, a ne minus. Međutim, to u najboljem slučaju znači stagnacija”, podsjetio je.

    Nužan je ogroman napredak da se osigura prosperitet Njemačke, upozorio je Adrijan.

    Njemačke kompanije muči neizvjesnost, izdvojivši među primjerima prelaz na zelenu energiju. Kompanije ne znaju kakvu će ulogu u tranziciji na obnovljive izvore energije igrati gas, zalihe energije ne postanu dostupnije, kazao je.

    “Još nemamo zeleni vodik ni pouzdano i jeftino snabdijevanje kompanija zelenom električnom energijom”, objasnio je šef DIHK-a.


    Njemačka bi mogla još više da zaostane za međunarodnom konkurencijom i već je među zemljama EU-a s najslabijim ekonomskim rezultatima, dodao je.

    Njemačke kompanije često traže lokacije izvan Evrope, u SAD, Južnoj Americi i Aziji, uglavnom kako bi smanjile troškove, naglasio je, poručivši zastupnicima u Bundestagu da vode računa o tom trendu, prenosi Poslovni dnevnik.

    “To na duži rok vodi prema postupnom iseljavanju kompanija, što, naravno utiče na radna mjesta u Njemačkoj. Jer (mogli) bismo da ih izgubimo i zauvijek”, naglasio je.

  • Dok EU uvodi digitalni evro, BiH u digitalizaciji kasni

    Dok EU uvodi digitalni evro, BiH u digitalizaciji kasni

    Evropska komisija predstavila je prijedlog koji će omogućiti postepeno uvođenje digitalnog evra, što bi trebalo da olakša digitalne finansijske transakcije širom EU.

    Kako su istakli u Evropskoj komisiji, Komisija je predstavila dva zakonska rješenja koja bi trebalo da propišu na koji način će digitalni evro biti predstavljen i postepeno uveden u ekonomske i finansijske tokove EU.

    Međutim, upozoravaju da će o konačnom izdavanju digitalne forme evra odlučiti Evropska centralna banka, nakon što ovaj prijedlog Evropske komisije prođe u Evropskom parlamentu i Savjetu.

    “Kako bi se prilagodila rastućoj digitalizaciji privrede, Evropska centralna banka, kao i mnoge druge centralne banke širom svijeta, istražuje mogućnost uvođenja digitalnog evra, kao dopunu gotovini. Digitalni evro bi potrošačima dao alternativne mogućnosti za plaćanje širom Evrope, pored opcija koje postoje danas. To znači veći izbor za potrošače i jaču međunarodnu ulogu evra”, naglasili su oni.

    Osim plaćanja putem interneta, tehnologija za korištenje digitalnog evra bi omogućila i digitalna plaćanja s uređaja na uređaj bez internet konekcije, što bi, kako ističu, osim drugih praktičnih pogodnosti, dovelo i do manje opasnosti od otkrivanja ličnih podataka, odnosno povećanu zaštitu privatnosti.

    Radi lakšeg prihvatanja i izbjegavanja bilo kakvih diskriminacija, planirano je da osnovne digitalne usluge budu besplatne, a njihovo korištenje bilo bi omogućeno čak i licima koja nemaju bankovne račune. Trgovci širom evrozone bi morali da prihvate digitalni evro, a izuzeti bi bili samo mikrotrgovci, koji nemaju veliki promet.

    Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsjednik Narodne ekonomije, programa EU za inkluzivni ekonomski razvoj, rekao je da se digitalni evro uvodi kao odgovor na potrebe građana za digitalnim načinom plaćanja, ali je dodao da on neće zamijeniti klasično plaćanje gotovinom.

    “Digitalni evro bi bio siguran i pouzdan, brz i dostupan, online i offline, i ponudiće potrošačima još jednu mogućnost pored kartičnog plaćanja i plaćanja putem aplikacija. Bio bi dostupan svima, besplatan i uz striktnu zaštitu privatnosti”, istakao je.

    Iako se o digitalnim valutama govori već neko vrijeme, u javnosti i dalje postoje nedoumice šta one tačno znače. Digitalne valute nisu isto što i kartično plaćanje, i nemaju identične karakteristike kao decentralizovani digitalni blockchain sistemi poput bitkoina.

    Za razliku od valuta tipa bitkoin, evropsku digitalnu valutu kontrolisala bi Evropska centralna banka, a za razliku od klasičnog kartičnog poslovanja, transakcije bi mogli obavljati pojedinci među sobom, bez finansijskih institucionalnih posrednika.

    S obzirom na to da je BiH zemlja kandidat za članstvo u EU i da je u obavezi da implementira sve dijelove pravne stečevine EU u svoje zakonodavstvo, digitalne valute će imati uticaj i na bh. ekonomiju. Bh. konvertibilna marka je i do sada bila vezana za evro, pa treba očekivati da će dalja digitalizacija imati efekat i na domaće finansijsko tržište.

    Inače, da bi BiH tehnički mogla implementirati digitalnu valutu, potrebno je da ostvari napredak u digitalizaciji javne uprave, u čemu i dalje kasni. U prošlogodišnjem izvještaju o napretku Evropske komisije naglašeno je da je napretka bilo samo u digitalizaciji poreza i carina, ali da je i taj dio usporen zbog loše interoperatibilnosti i komplikovanih unutrašnjih procedura.

    “I dalje ne postoji infrastruktura elektronskog potpisa za građane, preduzeća mogu dobiti digitalni sertifikat za e-potpis od entitetskih poreskih organa, ali radi oporezivanja. Kako bi podstakla administraciju orijentisanu na korisnike, BiH bi trebalo da pojednostavi i modernizuje administrativne procedure za građane i preduzeća na usklađen način u cijeloj zemlji”, zaključili su oni.