VRBAS Media

Autor: INFO

  • U svim školama u Srpskoj nastavljena nastava

    U svim školama u Srpskoj nastavljena nastava

    Dojava o postavljenim eksplozivnim napravama u osnovnim i srednjim školama Republike Srpske bila je lažna, i nakon protivdiverzionog pregleda nastavljena je nastava u svim školama.

    Završeni su protivdiverzioni pregledi u školama na području Gradiške, Istočnog Novog Sarajeva, Istočne Ilidže, Trnova, Pala, Rogatice, Han Pijeska, Krupe na Uni, Vukosavlja, Bijeljine, Kozarske Dubice i Petrova, saopšteno je iz MUP-a Republike Srpske.

    Prethodno je saopšteno da su protivdiverzioni pregledi obavljeni i u školama na području policijskih uprava Foča i Trebinje, kojima su jutros stigle dojave o postavljenim eksplozivnim napravama.

    Policijski pregledi završeni su i u školama u Ugljeviku, Kostajnici i Novom Gradu.

    Više osnovinih i srednjih škola širom Republike Srpske jutros je prijavilo da je primilo meil prijeteće sadržine o mogućoj eksploziji.

    Policijski službenici postupisli su po navedenim prijavama u skladu sa Uputstvom o postupanju pripadnika MUP u slučaju prijetnje postavljenom eksplozivnom napravom ili nekim drugim opasnim sredstvom.

  • Srbija bojkotom Samita pokazala – Politika neprestanih uslovljavanja neprihvatljiva; Podrška Orbana i Fica

    Srbija bojkotom Samita pokazala – Politika neprestanih uslovljavanja neprihvatljiva; Podrška Orbana i Fica

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće putovati u Brisel na samit EU – Zapadni Balkan, ističući da smatra da ima obavezu da pre svega štiti interese Srbije, a ova odluka je očekivana.

    Odluka EU da Srbiji ne otvori Klaster 3, iako je za to već pet godina u potpunosti spremna, a da se, s druge strane, na primer Ukrajina, u kojoj bukti rat, hvali za napredovanje, još jednom je pokazalo da se proces evropskih integracija više ne meri učinjenim reformama, već interesima Brisela i političkom podobnošću naše zemlje – pre svega kroz stav prema KiM i odnose sa Moskvom i Pekingom.

    Zato je odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, prvi put u poslednjih 14 godina, Beograd ne pošalje predstavnika na jučerašnji Samit EU – Zapadni Balkan, u najmanju ruku očekivana. To ne znači odustajanje od evropskog puta, ali je jasna poruka da je politika neprestanih uslovljavanja – neprihvatljiva.

    Tako Savet EU pozdravlja to što su evropske integracije strateški cilj Srbije, ali naglašava da ona to mora “jasnije” da pokaže rečima i delima – sankcijama Rusiji, priznavanjem lažne države Kosovo i gušenjem “dezinformacija o EU”.

    Ministar evropskih integracija Nemanja Starović istakao je da ova odluka predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u EU, koji jedino može biti realan i održiv ukoliko je zasnovan na zaslugama, međusobnom poštovanju i iskrenoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti.

    Velika podrška Orbana i Fica

    Premijer Mađarske Viktor Orban i premijer Slovačke Robert Fico poslali su snažne poruke i podržali predsednik Srbije Aleksandra Vučića i njegovu odluku da ne ide u Brisel.

    Orban juče je na pitanja novinara o odsustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na samitu Evropske unije u Briselu rekao da je Srbija zemlja prema kojoj je tretman loš i sramotan.

    Orban je između ostalog, rekao da je Srbija ključna zemlja, ali da je ceo proces proširenja doživeo potpuni neuspeh u poslednje četiri godine.

    Dodao da se Srbija nije pomerila u pregovaračkom procesu i da je tretman prema njoj loš i sramotan. Između ostalog, rekao da u ekonomskom smislu Srbija najvaẓ̌nija u regionu.

    Dodao i da brani Evropu od migranata i da ništa u regionu ne može da se uradi bez Srbije.

    Na kraju naglasio da Mađarska podržava Srbiju da krene napred.

    Prethodno, premijer Slovačke Robert Fico poručio je da će na samitu EU – Zapadni Balkan govoriti u korist Srbije, ocenjujući da EU Beograd kažnjava zbog suverenih stavova i primenjuje nerazumne uslove u procesu proširenja.

    On je na sednici Odbora za evropske poslove slovačkog parlamenta rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić namerava da bojkotuje sastanak Evropskog saveta “u znak protesta”.

    Takođe, on je istakao da EU ne može da kažnjava zemlju zbog njenih suverenih stavova, a da joj istovremeno stvara nove uslove i obaveze.

    “Ono što rade Srbiji nema nikakve veze sa zdravim razumom”, rekao je on u vezi sa pripremama Srbije za pristupanje EU.

    Prema Ficu, EU je u dubokoj krizi “čak i u tako osnovnim stvarima” kao što je njeno proširenje.

    Fico se oglasio u na svom Instagram profilu.

    “Oštećen avion i sporni Samit o proširenju EU, na koji srpski predsednik A. Vučić opravdano nije došao u znak protesta. Ovako smo danas počeli u Briselu… Zahtevan samit u Briselu nije počeo dobro. Na aerodromu je vozilo sa stepenicama oštetilo avion toliko da više nije sposoban za let i moramo da ga ostavimo ovde. Podjednako skeptično izgledao je i večernji sastanak sa zemljama Zapadnog Balkana koje konkurišu za članstvo u EU. Posebno sam podržao srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je namerno izostao sa ovog samita kako bi izrazio protest zbog nefer odnosa institucija EU prema Srbiji”, napisao je Fico i dodao:

    “Srbija je suverena država, a njen predsednik suveren političar, što se u EU baš i ne toleriše. Srbiji se stalno izmišljaju novi i novi uslovi za ulazak u EU, kako bi se on što duže odlagao, iako Srbija spada među najbolje pripremljene zemlje. Dvostruki aršini su tipična odlika evropske politike. S jedne strane, ‘veliki momci’ guraju Ukrajinu u EU, iako je apsolutno nespremna, a s druge strane Srbiji se sprečava ulazak u Uniju jer je previše ponosna, samouverena i suverena. Aleksandar Vučić i Srbi će uvek imati moju podršku.”

  • Tramp kritikovao Bajdena: Ostavio je haos iza sebe

    Tramp kritikovao Bajdena: Ostavio je haos iza sebe

    Predsednik SAD Donald Tramp je u svom obraćanju naciji u sredu uveče kritikovao bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da je ostavio zemlju u “haosu”, napominjući da je ekonomska politika aktuelne administracije izvukla Ameriku sa “ivice propasti”.

    “Vraćamo našu ekonomiju sa ivice propasti. Prethodna administracija i njihovi saveznici u Kongresu opljačkali su našu blagajnu za biilione dolara, podižući cene i sve ostalo na nivoe kakve nikada ranije nisu viđene. Ja obaram te visoke cene i obaram ih veoma brzo”, poručio je američki lider.

    Tramp je rekao da su pod Bajdenovom administracijom cene automobila porasle za najmanje 22 odsto, benzin za 30 odsto do 50 odsto, cene hotela za 37 odsto, avionske karte za 31 odsto, a cene hipoteka porasle za 15.000 dolara pod “vladavinom demokrata”.

    “Sada, pod našim vođstvom, sve cene padaju, i to brzo padaju. Demokratski političari su takođe doveli do skoka cena namirnica, ali i to rešavamo”, rekao je Tramp u obraćanju naciji.

    On je istakao da pritisak politike Bajdenove administracije i dalje “proganja trenutnu ekonomiju”.

    “Pre jedanaest meseci sam nasledio haos i sada ga sređujem. Posle samo godinu dana, postigli smo više nego što je iko mogao da zamisli. Kada sam stupio na dužnost, inflacija je bila najgora u poslednjih 48 godina. A neki bi rekli i u istoriji naše zemlje, što je prouzrokovalo da cene budu više nego ikada ranije, čineći život nedostupnim za milione i milione Amerikanaca”, naveo je američki lider.

    Tramp je najavio da će na kraju ove godine aktivni pripadnici američke vojske dobiti jednokratni bonus u iznosu od 1.776  dolara, tzv. ratničku dividendu.

    Ovaj bonus dobiće pripadnici kopnenih jedinica, marinci i pripadnici ratnog vazduhoplovstva američke vojske sa činom pukovnika i nižim činovima, kao i pripadnici ratne mornarice i Obalske straže sa činom kapetana ili nižim, prenosi CBS News navodeći da će ovaj bonus dobiti ukupno oko 1,28 miliona aktivnih pripadnika vojske i 174.000 rezervista.

    U saopštenju Bele kuće je potvrđeno da je ukupni trošak za ove jednokratne isplate biti oko 2,6 milijardi dolara.

    Govoreći i aktuelnom zakonu o pristupačnoj nezi Tramp je rekao da je taj zakonski akt usvojen s ciljem da se osiguravajuće kompanije obogate.

    “To je bila loša zdravstvena nega po previsokoj ceni i to sada vidite kroz veliki porast premija koje zahtevaju demokrate. Oni zahtevaju ta povećanja i to je njihova krivica. To nije krivica republikanca. To je krivica demokrata”, rekao je Tramp.
    Istakao je napore svoje administracije da zaustavi priliv ilegalnih migranata, kritikujući bivšeg predsednika zbog načina na koji je postupao sa granicima.

    “U proteklih sedam meseci, nijednom ilegalnom strancu nije dozvoljen ulazak u našu zemlju, podvig za koji su svi govorili da je apsolutno nemoguć”, poručio je Tramp.

    On je pomenuo američku saveznu državu Minesotu rekavši da su Somalijci “preuzeli ekonomiju te države”.

    Minesota ima najveću somalijsko-američku zajednicu u SAD, ali većinu čine američki državljani, ali u poslednjih nekoliko nedelja, američki predsednik je isticao veliku istragu o prevari u Minesoti u kojoj su većina, ali ne svi optuženi, bili somalijskog porekla.

    Predsednik SAD je rekao da je za godinu dana u Beloj kući uspeo da okonča “čak osam ratova”.

    Tramp je potvrdio da će uskoro nominovati novog predsednika Federalnih rezervi, obećavajući “osobu koja veruje u mnogo niže kamatne stope”.

    U poslednjih nekoliko meseci, američki predsednik se bori sa negativnim percepcijama birača o ekonomiji SAD, ali on je poručio da su SAD “spremne za ekonomski bum kakav svet nikada nije video”.

  • Šta koči radove na trasi koridora 5C kod Doboja?

    Šta koči radove na trasi koridora 5C kod Doboja?

    U Republici Srpskoj u toku su radovi na nekoliko lokacija s ciljem proširenja mreže autoputeva, ali poslovi ne idu po planiranoj dinamici, između ostalog, na trasi koridora 5C jer su izvođači naišli na nepredviđenu prepreku i to u tunelu.

    Takozvani transevropski koridor 5C predstavlja glavnu transportnu rutu u BiH od sjevera ka jugu. Povezuje Budimpeštu (Mađarska) sa jadranskom lukom Ploče (Hrvatska).

    U BiH dužina koridora je oko 335 kilometara, a dio planirane sekcije koja prolazi kroz Srpsku iznosi oko 46,6 kilometara i radi se o tri dionice na osnovu dostupnog opisa projekta.

    Na probleme je nedavno ukazao vršilac dužnosti direktora “Autoputeva Republike Srpske” Radovan Višković, a odnose se na tunel “Putnikovo brdo” na drugoj dionici koridora, poznatoj kao dobojska obilaznica koja upravo zbog velikog broja objekata, tunela, mostova i složenih geoloških uslova važi za najzahtjevniju na cijelom koridoru kroz Republiku Srpsku.

    Navodeći da je izvođač radova “Integral inženjering” naišao na geološki problem, nije iznosio više detalja, osim da nije bila predviđena ta vrsta materijala kao i da se nije očekivala po projektu prije deset i više godina, a na osnovu kojeg se i ušlo u ove radove.

    Drugi problem na ovoj trasi je što tunel dijelom prelazi i entitetsku granicu i ulazi u FBiH, a za taj dio nije dobijena građevinska dozvola, ne krijući da će to sve produžiti rokove za završetak izgradnje objekata.

    To su za “Glas Srpske” potvrdili i u “Autoputevima Srpske”.

    Problemi u izvođenju radova su nastali zbog izuzetno nepovoljne geološke slike terena na lokaciji tunela “Putnikovo brdo 1” koji su, kako su naveli u pisanom odgovoru, uzrokovali nepovoljne uticaje na stabilnost tunela.

    – To se naročito odnosi na slijeganje tla, promjenjivi nivo podzemnih voda te međusobni uticaj jedne tunelske cijevi na drugu. Velika geološka raznolikost na malom prostoru dovela je do uticaja koji se u propisanom obimu prethodnih hidrogeoloških i geotehničkih istraživanja nisu mogli predvidjeti – tvrde u “Autoputevima Srpske”.

    Nova projektantska rješenja i preporuke su kao glavni cilj postavili utvrđivanje uzroka pojava deformacija u tunelima. Uspostavljen je i stroži režim dodatnih ispitivanja i stalni hidrogeološki i geotehnički monitoring.

    – Na osnovu dobijenih rezultata projektant je predložio nova tehnička rješenja te na osnovu njih izvođač radova prilagodio i promijenio tehnologiju i metodologiju izvođenja radova u skladu sa promjenjivim uslovima na terenu – navode nadležni.

    I pored svega toga i dalje je, priznaju, nepoznato kada će sve biti završeno.

    – S obzirom na to da su pojedina ispitivanja i detaljne analize novih tehničkih rješenja u toku, a posebno nemogućnost uticaja na zakonsku regulativu u FBiH, zbog koje nije izdata građevinska dozvola za dio radova na teritoriji FBiH, u ovom momentu nije moguće odrediti tačnu dinamiku i rok završetka preostalih radova – poručeno je iz tog republičkog javnog preduzeća.

    Prva dionica na koridoru 5C od petlje Tovira do petlje Kostajnica u saobraćaj je zvanično puštena 30. avgusta 2022. Projekat je finansiran  kreditima EBRD-a od 70 miliona evra i grantom EU od oko 15 miliona evra.

    Istorija

    Prvi planovi za izgradnju autoputa kroz BiH, kao dio transevropskog kopnenog koridora, započeti su kasnih sedamdesetih godina prošlog vijeka. Trasa koridora definisana je 1981. godine i nakon širokih javnih konsultacija formalno je odobrena kao dio Prostornog plana BiH iz 1982. godine.

    Dionice  koridora  kroz Srpsku

    * petlja Rudanka (Kostajnica) – petlja Johovac (Tovira)

    (dužina 6,1 kilometar)

    * Obilaznica oko Doboja, dionica Rudanka – “Putnikovo brdo 2” (dužina 5,3 kilometra)

    * dionica Tovira (Johovac) – Vukosavlje (dužina 36 kilometara)

    Presjek tunela

    “Putnikovo brdo 1” – dužine 1.595 metara

    “Putnikovo brdo 2” – (dužine 700 metara, od čega je 580 metara unutar granica RS

  • Prijeteći mejlovi stigli u gotovo sve škole: Policija na terenu širom Republike Srpske

    Prijeteći mejlovi stigli u gotovo sve škole: Policija na terenu širom Republike Srpske

    Jutros u ranim časovima više osnovnih i srednjih škola širom Republike Srpske prijavilo je da je na njihove mejl adrese stigla prijeteća poruka u kojoj se navodi da je postavljena eksplozivna naprava. Zbog dojava o bombi, u većini škola nastava je obustavljena, a učenici su evakuisani ili vraćeni kućama.

    Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske saopšteno je da policijski službenici postupaju u skladu sa Uputstvom o postupanju u slučaju prijetnje postavljenom eksplozivnom napravom ili nekim drugim opasnim sredstvom, te da su u toku protivdiverzioni pregledi školskih objekata.

    Jedna od škola koja je primila prijeteći mejl je Osnovna škola „Vuk Stefanović Karadžić“ u Banjaluci. Direktorica Tatjana Vilendečić izjavila je da su djeca evakuisana, da je policija stigla na lice mjesta i da obezbjeđuje sve objekte u okviru škole. Kako je navela, policija je alarmirana u 6.45 časova, a prema njenim saznanjima, slične poruke stigle su i u ostale škole u Banjaluci.

    Predsjednik Aktiva direktora osnovnih škola banjalučke regije Miroslav Popržen potvrdio je da je dojava o bombi stigla u skoro sve osnovne škole na području Banjaluke, te da su učenici vraćeni kućama dok se ne završe pregledi objekata. Sličnu informaciju potvrdio je i predsjednik Aktiva direktora srednjih škola iz Banjaluke Ljuban Bajić, koji je naveo da su učenici prve smjene vraćeni kućama.

    Prema informacijama iz MUP-a, prijeteći mejlovi stigli su i u škole u brojnim gradovima i opštinama širom Republike Srpske, među kojima su Kostajnica, Milići, Kozarska Dubica, Pale, Šamac, Srbac, Sitneši, kao i u regiji Birač. U svim slučajevima postupano je po istom protokolu, a nastava je obustavljena do završetka kontradiverzionih pregleda.

    U prijetećim porukama navodi se da je eksploziv postavljen na školskim terenima, uz zahtjev za novac u bitkoinima, dok je sadržaj poruke, prema navodima pojedinih direktora, uvredljiv i ekstremistički intoniran.

    Iz policijskih uprava poručuju da se preduzimaju sve mjere i radnje u cilju zaštite bezbjednosti učenika i zaposlenih, te da će javnost biti blagovremeno informisana o daljim koracima.

  • Meloni: Italija neće slati vojnike u Ukrajinu

    Meloni: Italija neće slati vojnike u Ukrajinu

    Italijanski premijer Đorđa Meloni izjavila je da Italija neće slati vojnike u Ukrajinu u okviru takozvanih multinacionalnih snaga.

    “Koristeći ovu priliku, željela bih još jednom da naglasim da Italija ne namjerava da šalje vojnike u Ukrajinu”, rekla je Melonijeva u italijanskom parlamentu.

    Ona je dodala da se trenutno razmatra davanje garancija za postojanje snažne ukrajinske vojske i mogućnost raspoređivanja multinacionalnih snaga u Ukrajini predvođenih takozvanom koalicijom voljnih, uz učešće na dobrovoljnoj osnovi.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je rekao da je prisustvo trupa NATO saveza na ukrajinskom tlu – pod bilo kojom zastavom i u bilo kom svojstvu, uključujući mirovne snage – prijetnja Rusiji i da Moskva to neće prihvatiti ni pod kojim okolnostima.

     

  • Kongres neće zaustaviti Trampa

    Kongres neće zaustaviti Trampa

    Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država tijesnom većinom odbio je dvije odluke kojima se nastojalo ograničiti oštra politika predsjednika Donalda Trampa prema Venecueli, u trenutku kada su bile rasprostranjene pretpostavke da bi mogao pokrenuti vojni napad na teritoriju ove južnoameričke zemlje bogate naftom.

    Glasanja su održana svega nekoliko sati prije Trampovog obraćanja javnosti iz Bijele kuće. Ovo rijetko večernje obraćanje trebalo je da bude posvećeno onome što predsjednik smatra velikim uspjesima, ali je moglo obuhvatiti i spoljnopolitičke ciljeve, dan nakon što je naredio „blokadu“ naftnih tankera pod sankcijama koji ulaze u Venecuelu ili je napuštaju.

    Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, glasao je sa 216 glasova protiv i 210 za odluku koju je predložio poslanik Gregori Miks iz savezne države Njujork, vodeći član Demokratske stranke u Odboru za spoljne poslove. Tom odlukom se tražilo povlačenje američkih oružanih snaga iz sukoba sa „bilo kojom organizacijom koju je predsjednik označio kao terorističku na zapadnoj hemisferi“, osim ako Kongres to izričito ne odobri.

    Dom je takođe glasao sa 213 glasova protiv i 211 za odluku koju je predložio Džim Mekgavern iz Masačusetsa, vodeći demokrata u Odboru za pravila, a kojom bi se predsjedniku naložilo da povuče američke snage iz sukoba sa Venecuelom ili protiv nje, ukoliko nema saglasnost Kongresa.

    Oba glasanja bila su gotovo u potpunosti podijeljena po stranačkoj liniji. Dva republikanca glasala su zajedno sa demokratama za prvu odluku, dok su trojica podržala drugu. Sa druge strane, dva demokrata bila su protiv prve odluke, a jedan protiv druge.

    Američke snage su od početka septembra izvele više od dvadeset udara na brodove za krijumčarenje droge u Karipskom moru i Tihom okeanu, pri čemu je poginulo više od osamdeset ljudi, dok Tramp pojačava vojni pritisak na vlasti venecuelanskog predsjednika Nikolasa Madura.

    Administracija Donalda Trampa razmatra različite mjere za suzbijanje onoga što tvrdi da je uloga Madura u snabdijevanju ilegalnim drogama. Predsjednik Venecuele odbacio je optužbe i poručio da nema nikakve veze sa nelegalnom trgovinom drogom.

    Američki zakonodavci već dugo optužuju predsjednike iz obje stranke da pokušavaju da zaobiđu ustavnu odredbu prema kojoj Kongres, a ne predsjednik, mora da odobri sve vojne akcije, osim onih kratkotrajnog karaktera.

    Članovi Kongresa su više puta pokušavali da primoraju Trampa da zatraži saglasnost za vojnu kampanju protiv Venecuele otkako je ona započela početkom septembra.

    Ipak, svaki takav pokušaj je propao zbog protivljenja njegovih stranačkih kolega, koji imaju tijesnu većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu.

    Govoreći protiv predloženih odluka, poslanik Brajan Mast iz Floride, predsjednik Odbora za spoljne poslove, rekao je da je riječ o pokušaju „da se predsjedniku Trampu onemogući da brani Sjedinjene Američke Države od označenih kartelskih terorista“.

    Poslanik Tomas Mesi iz Kentakija, jedan od rijetkih republikanaca koji su podržali odluke, istakao je da ovlašćenje za objavu rata ne bi smjelo da bude u rukama jednog čovjeka.

    „Ako predsjednik smatra da je vojna akcija protiv Venecuele opravdana i neophodna, treba da iznese razloge, a Kongres treba o tome da glasa“, rekao je Mesi u obraćanju Predstavničkom domu.

    Prema zakonima Sjedinjenih Američkih Država, predsjednik ima pravo da započne vojnu akciju u trajanju do 60 dana, uz dodatnih 30 dana predviđenih za povlačenje snaga.

  • Dodik: Sve što je Komšić izgovorio u Briselu bila je laž

    Dodik: Sve što je Komšić izgovorio u Briselu bila je laž

    Političko Sarajevo ruši BiH lažnim predstavljanjem i nametanjem stavova koji nisu plod dogovora, a briselska birokratija prihvatanjem takvog lažnog narativa. Sve što je u Briselu izgovorio Željko Komšić bila je laž, rekao je predsjednik SNSD-a Milorad Dodik.

    – Komšić je još jednom na međunarodnoj sceni predstavljao samo sebe. Ono što je govorio u Briselu, ne može biti međunarodna pozicija BiH, jer u vezi s tim ne postoji bazični dogovor unutar zemlje. BiH nije usvojila deklaraciju i samim tim je ni na koji način ne obavezuje, kao ni Srbiju – napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks.

    On je dodao da je u svom nastupu Komšić se, prije svega, bavio dodvoravanjem Bošnjacima, u nadi da će njegovog kandidata izabrati za “hrvatskog” člana Predsjedništva, po istom obrascu po kojem je i ranije “biran”.

    – To je jedinstven primjer prevare, da za vas ne glasa niko koga, kao, predstavljate. U Livnu je lakše naići na poskoka, nego na birača Željka Komšića.

    Ako je Komšić u Briselu kredibilan sagovornik i ako njegove riječi tamo vide kao politiku za BiH, onda je još jednom jasno zašto je Aleksandar Vučić bio u pravu što nije otišao na taj samit. Briselska birokratija svijet ne vidi kakav jeste, već kroz svoje naočare – bez osjećaja za realnost, rezultate i mogućnosti – istakao je Dodik.

  • NSRS usvojila budžet i Program ekonomskih reformi

    NSRS usvojila budžet i Program ekonomskih reformi

    Narodna skupština večeras je na 17. redovnoj sjednici usvojila budžet Republike Srpske za 2026. godinu – po hitnom postupku u iznosu od 7,409 milijardi KM.

    Usvojen je i Program ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2026-2028. godina.

    Po hitnom postupku usvojeni su i Zakon o izvršenju budžeta za 2026. godine, odluke o dugoročnom i o kratkoročnom zaduživanju Republike Srpske emisijom trezorskih zapisa za 2026. godinu, kao i odluku o iznosu garancija koje može izdati Republika Srpska u 2026. godini.

    Usvojene su i izmjene i dopune Zakona o doprinosima, kao i izmjene i dopune Zakona o porezu na dohodak i Zakona o porezu na dobit, sve po hitnom postupku.

    Poslanici su usvojili po hitnom postupku i Zakon o računovodstvu i reviziji Republike Srpske.

    Po hitnom postupku, usvojeni su i zakon o izmjeni Zakona o platama zaposlenih u oblasti kulture, izmjene Zakona o platama zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i đačkim domovima u Republici Srpskoj, te izmjene Zakona o platama zaposlenih u oblasti visokog obrazovanja i studentskog standarda Srpske.

    Poslanici su po hitnom postupku usvojili zakon o izmjeni i dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske.

    Narodna skupština usvojila je i Zakon o radnom angažovanju na sezonskim i drugim poslovima privremenog karaktera – po hitnom postupku, te izmjene i dopune Zakona o posredovanju u zapošljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti – po hitnom postupku.

    Poslanici su glasali i za izmjene Zakona o lokalnoj samoupravi – po hitnom postupku, kao i za zakon o dopuni Zakona o komunalnim djelatnostima – po hitnom postupku.

    Usvojen je zaključak Kluba poslanika SNSD kojim se zadužuje odbor Vlade za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova da organizuje obilježavanje Dana Republike i otkrije centralno spomen-obilježje poginulim borcima u Odbrambeno-otadžbinskom ratu u Banjaluci.

    Sandra Erkić izabrana je za predsjednika Komisije za bezbjednost.

    Sjednica će biti nastavljena sutra razmatranjem Prijedloga Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o registraciji poslovnih subjekata u Republici Srpskoj – po hitnom postupku.

  • Član 5 – slijepa ulica za Ukrajinu

    Član 5 – slijepa ulica za Ukrajinu

    Dok američka administracija razmatra mogućnost da Ukrajini ponudi nejasne bezbednosne garancije slične članu 5 NATO-a u zamenu za pregovarački kraj rata sa Rusijom, novi izveštaj američkog vojnog “think-tanka” upozorava da ovakva rešenja nisu dugoročna.

    Umesto toga, predlaže se model “naoružane neodlučnosti” koji bi mogao da preživi protivljenje Moskve i politička ograničenja Zapada.

    Prema navodima administracije SAD, testna ideja podrazumeva garancije koje nisu članstvo u NATO-u, ali bi trebalo da uvere Kijev u njegovu sigurnost nakon postizanja mirovnog sporazuma. Analitičari, međutim, upozoravaju da takve garancije nemaju pravnu snagu kolektivne odbrane, nailaze na dubok skepticizam u Evropi i gotovo sigurno bi bile odbijene od strane Rusije.Rusija će, prema procenama, u bilo kom mirovnom sporazumu insistirati na dve crvene linije: bez članstva Ukrajine u NATO-u i bez stranih trupa na njenoj teritoriji.

    Direktorka vojne analize u “think-tanku” Defense Priorities iz Vašingtona Dženifer Kavanah navodi da Zapad verovatno neće dugo osporavati ove zahteve, posebno bez šire javne podrške ili pravnog ugovornog okvira.

    “Naoružana neodlučnost je najizvodljiviji pristup posleratnoj bezbednosti Ukrajine, jer omogućava Kijevu da se samo brani i odvraća agresiju, dok istovremeno uzima u obzir ruske bezbednosne interese i politička i resursna ograničenja SAD i Evrope”, piše u izveštaju.

    “Neodlučnost, ali ne izolacija”

    Cilj je da svaki budući ruski pokušaj zauzimanja teritorije bude spor, skup i malo verovatan da uspe.

    Višeslojna obećanja SAD i Evrope

    Umesto formalnih garancija bezbednosti, Kavanah predlaže višeslojna obećanja SAD i Evrope, idealno kodifikovana u zakonima da bi bila teže promenljiva. Četiri glavna stuba modela su sledeća:

    vojna pomoć i finansiranje u mirovnim uslovima,
    unapred dogovoreni talasi vojne i ekonomske pomoći u slučaju ponovne agresije, uključujući unapređenu razmenu obaveštajnih podataka,
    zapadom podržani skladišta strateškog oružja van Ukrajine,
    automatske “snapback” sankcije ako Rusija prekrši sporazum

    U predloženom modelu Ukrajina formalno ostaje van NATO-a, ali nije izolovana. Vojske bi nastavile zajedničke vežbe sa zapadnim partnerima van ukrajinske teritorije, uz saradnju u odbrambenoj industriji i obuku, sve bez pravnih obaveza koje dolaze s članstvom.

    “Namerno sam odabrala termin ‘neodlučnost’ umesto ‘neutralnosti'”, rekla je Kavanah u intervjuu za Kyiv Post, naglašavajući da Ukrajina zadržava odbrambena partnerstva, posebno s evropskim državama, izvan formalne strukture saveza.

    “Jež” odbrana

    Srž modela je strategija samoodbrane zasnovana na konceptu teritorijalnog odvraćanja, poznatijem kao “jež” odbrana.