VRBAS Media

Autor: INFO

  • Rješavaju se imovinska pitanja mosta u Česmi

    Rješavaju se imovinska pitanja mosta u Česmi

    Radovi na izgradnji pristupnih puteva za most u Česmi u punom su jeku, a paralelno sa asfaltiranjem puta s desne strane Vrbasa, rješavaju se i imovinska pitanja s lijeve strane koja stvaraju probleme.

    Miroslav Janković, v.d. generalnog direktora “Puteva RS” istakao je da je za pristupne saobraćajnice izdvojeno oko 1,5 miliona maraka.

    “Došli smo da obiđemo radove na desnoj strani Vrbasa. Završava se habajući sloj, dakle biće kolovozna konstrukcija u potpunosti završena ostaće da se završi saobraćajna signalizacija i dio ograde. Nakon toga prelazimo na lijevu stranu rijeke Vrbasa i počinjemo sa izradom nasipa, ivičnjaka i priprema za asfalt. Ako nas vrijeme posluži, treba nam 10 do 15 dana da sve to završimo i 20. januara otvorimo”, rekao je on.

    On je napomenuo da je to trebala sve uraditi Gradska uprava Banjaluka, ali da to nije učinjeno.

    Takođe, on je naveo da Ministarstvo saobraćaja i veza pregovara sa Vitaminkom i Niskogradnjom o imovinskih odnosa i to bi trebalo biti riješeno u narednih nekoliko dana.

  • Banjaluka priprema dugoročni plan za borbu protiv zagađenja vazduha

    Banjaluka priprema dugoročni plan za borbu protiv zagađenja vazduha

    Već smo pripremili važan dokument-Plan interventnih mjera za slučajeve prekomjerne zagađenosti vazduha, ali ono što je posebno važno jeste da pripremamo dugoročni plan mjera koji će omogućiti da preventivno djelujemo, kazao je Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke.

    Naime, u Gradskoj upravi održan je jutros, 19. decembra konstruktivan sastanak sa predstavnicima Instituta za javno zdravstvo, Instituta za zaštitu i ekologiju, Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske.

    Stanivuković je napomenuo je da je važno da se na ovom nivou razgovara i da postoji jako dobra saradnja između svih, kako lokalnih, tako i republičkih institucija.

    “Samo tako možemo pravovremeno djelovati, zbog čega ćemo, kada pripremimo sve materijale, tražiti da se održi tematska sjednica Skupštine Grada na ovu temu”, zaključio je Stanivuković.

  • Pao dogovor o Ukrajini nakon maratonskih pregovora u Briselu

    Pao dogovor o Ukrajini nakon maratonskih pregovora u Briselu

    Nakon 15 sati razgovora u Briselu, sumit EU završio je dogovorom o zajmu Ukrajini od 90 milijardi evra.

    EU dogovorila zajam Ukrajini od 90 milijardi evra
    Zajedničko zaduživanje podržale 24 članice Evropske unije
    Mađarska, Češka i Slovačka odbile učešće
    Zamrznuta ruska imovina kao garancija otplate
    Sredstva Ukrajini dostupna već sredinom januara
    Novac će se prikupiti zajedničkim zaduživanjem 24 od 27 zemalja članica Evropske unije.

    Neće učestvovati Mađarska, Češka i Slovačka koje se protive daljem finansiranju ukrajinskih ratnih napora.

    Bilo je potrebno da se sve 24 zemlje članice slože s planom jer je garantovan centralnim dugoročnim budžetom EU.

    Vijest da je u Briselu pao dogovor u 3 sata ujutro objavio je predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta.

    Gorko-slatka pobjeda
    Kako navodi “Politico”, riječ je o gorko-slatkoj pobjedi. Ukrajina će, s jedne strane, začepiti svoju finansijsku crnu rupu, ali ne na način na koji se nadala – odrmzavanjem blokiranih ruskih sredstava.

    Važno je naglasiti i riječi njemačkog kancelara Merca koji je potvrdio da će se zamrznuta imovina Rusije u Evropi koristiti za otplatu kredita koji se upravo daje Ukrajini, ako Rusija ne plati odštetu Kijevu.

    “Ukrajina će morati vratiti zajam tek nakon što Rusija plati odštetu. Jasno dajemo do znanja: Ako Rusija ne plati odštetu, mi ćemo – u potpunosti u skladu s međunarodnim pravom – koristiti rusku imobilizovanu imovinu za otplatu zajma Ukrajini.”

    Dakle, zamišljeno je da Kijev koristi buduće ruske ratne reparacije kako bi otplatio dug Europskoj uniji.

    Zajam dostupan u januaru
    Merc je istakao i da će sredstva Evropska unije koja se daju u zajam Ukrajini biti dostupna već početkom druge polovnu januara.

    Emanuel Makron, predsjednik Francuske, rekao je da se zajedničko zaduživanje EU za Ukrajinu pokazalo kao najizvodljiviji način finansiranja Ukrajine “nakon dugih rasprava”.

    “To se čini kao najrealnije i najpraktičnije rješenje”, rekao je novinarima.

    Istakao je i da će “biti korisno” razgovarati s Vladimirom Putinom, ruskim liderom.

    “Mislim da mi, Evropljani i Ukrajinci, moramo pronaći okvir za raspravu na odgovarajući način”, rekao je on.

  • Nastavlja se sanacija i rekonstrukcija tvrđave Kastel

    Nastavlja se sanacija i rekonstrukcija tvrđave Kastel

    Radove na rekonstrukciji i sanaciji tvrđave Kastel, koji se trenutno izvode na Kuli 1 i Kuli 2, obišle su Valentina Savić Mandić, gradska arhitektica i Milada Šukalo, projekt menadžer grada Banjaluke.

    Tokom obilaska konstatovano je da se radovi odvijaju planiranom dinamikom.

    Naime, u okviru aktuelne faze izvode se  radovi lijepljenje pločica, čišćenje i dersovanje fuga na fasadnim zidovima, malterisanje i fugovanje unutrašnjih zidova, skidanje grafita sa fasadnih površina, montaža međuspratnih tavanica, kao i izrada stepeništa i ostale stolarije.

    “Rekonstrukcija tvrđave Kastel ima za cilj očuvanje kulturno-istorijskog nasljeđa, unapređenje funkcionalnosti objekta i stvaranje kvalitetnijih uslova za njegovo buduće korištenje”, kazali su iz Gradske uprave.

    Podsjećamo, projekat adaptacije Kula 1 i Kula 2 na Kastelu realizuje se u okviru projekta GIFTSnet, program Interreg IPA HR-BA-ME 2021-27.

  • Jedan kandidat ili još jedan poraz

    Jedan kandidat ili još jedan poraz

    Ako opozicija u Republici Srpskoj ima ikakvu realnu šansu na opštim izborima 2026. godine, ona se ne nalazi u broju potencijalnih kandidata, već u sposobnosti da proguta sopstveni ego. Sve ostalo je politička matematika koja je već više puta provjeravana – i redovno padala na ispitu.

    Analitičari gotovo jednoglasno upozoravaju: bez jednog kandidata, iza kojeg će stati kompletna opozicija, izborna trka protiv SNSD-a unaprijed je izgubljena. Svaka samostalna kandidatura, ma koliko ambiciozna ili personalno snažna, samo rasipa glasove i produžava status kvo. To nije pitanje političke strategije, nego elementarne aritmetike.

    Upravo tu dolazimo do problema koji se u opoziciji ponavlja ciklično – sujeta prerušena u principijelnost. Odluka Glavnog odbora SDS da Branko Blanuša bude njihov kandidat za predsjednika Republike Srpske 2026. godine, iz njihove perspektive, djeluje logično. Čovjek je na prijevremenim izborima osvojio više od 200.000 glasova i etablirao se kao prepoznatljivo opoziciono lice. Politička stranka koja to ne bi pokušala kapitalizovati, sama bi sebi potpisala kapitulaciju.

    Međutim, politika se ne vodi samo unutar stranačkih organa. Ona se vodi i u prostoru povjerenja među partnerima. Upravo tu je odluka SDS izazvala lančanu reakciju, prije svega kod lidera PDP-a Draška Stanivukovića, koji je poručio da se ovakvim potezima opozicija ponovo vraća u “banjalučki scenario” – situaciju u kojoj se kandidati nameću, a pregovori svode na princip „uzmi ili ostavi“.

    Stanivukovićeva reakcija, međutim, ima i drugu stranu medalje. Dok poziva na kolegijalnost i korektnost, istovremeno je mjesecima unazad njegov novi politički pokret sistematski preuzimao poslanike i odbornike iz redova SDS-a. Ta praksa nije naišla na glasne reakcije, ali je ostavila duboke pukotine koje se sada vraćaju kao politički bumerang.

    U toj igri tihe erozije povjerenja, teško je očekivati iskrenu podršku bilo kome. Još teže je govoriti o zajedničkom projektu društvenih promjena, ako se opozicija u javnosti doživljava kao skup međusobno zavađenih lidera sa paralelnim ambicijama.

    Dodatni problem leži u činjenici da opozicija, čak i kada je bila najviše ujedinjena, nije uspijevala da ostvari izborni rezultat dovoljan za preuzimanje vlasti. Danas, kada su razlike vidljivije nego ikada, a biračko tijelo sve apatičnije, taj zadatak djeluje još teži. Posebno jer ni kandidatska ponuda, prema ocjenama dijela javnosti, ne djeluje svježije niti uvjerljivije nego ranije.

    Ipak, postoje i pukotine u vladajućem bloku. Prijevremeni izbori pokazali su da SNSD ima problem sa mobilizacijom sopstvenih birača. Upravo tu leži možda i posljednja ozbiljna šansa opozicije u ovom ciklusu. Ali ta šansa neće doći sama od sebe, niti će je donijeti još jedno ime više na listi kandidata.

    Ako opozicija želi vlast, mora prvo da pokaže sposobnost da se odrekne dijela svojih ambicija u korist zajedničkog cilja. U suprotnom, 2026. godina neće biti godina promjena, već još jedna potvrda da je najveći protivnik opozicije – ona sama.

  • Kredit za most i vodovod dobio podršku, rebalans budžeta izazvao oštre sukobe

    Kredit za most i vodovod dobio podršku, rebalans budžeta izazvao oštre sukobe

    Skupština grada Banjaluka izglasala je Prijedlog odluke o kreditnom zaduženju za finansiranje kapitalne investicije „Izgradnja mosta u naselju Dolac“, kao i Prijedlog odluke za finansiranje vodovoda Tunjice. Ove tačke dnevnog reda dobile su podršku odbornika, uz amandmane koje je uložio SNSD.

    Na istoj sjednici usvojeni su Nacrt rebalansa budžeta za 2025. godinu i Nacrt budžeta za 2026. godinu. Odbornici su podržali i zahtjev Dijane Ješić iz Narodnog fronta da uz Prijedlog rebalansa budu dostavljeni konsolidovani izvještaji o izvršenju budžeta za 2024. godinu, kao i za periode od 1. januara do 30. juna i od 1. januara do 30. septembra ove godine.

    Usvojen je i prijedlog odluke o utvrđivanju stope poreza na nepokretnost na području Banjaluke, dok prijedlog odluke o visini vrijednosti nepokretnosti po zonama nije dobio potrebnu podršku. Odbornici su podržali i niz drugih tačaka koje se odnose na mrežu zdravstvenih ustanova, komunalne djelatnosti, održivu urbanu mobilnost, imenovanja i izmjene pojedinih gradskih odluka.

    Podršku Skupštine nije dobio Izvještaj o napretku po ugovoru o zajmu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za period od 1. januara do 31. decembra 2024. godine, kao ni prijedlog zaključaka koji se odnose na taj izvještaj. Pred odbornicima je bila i informacija o zaduženju grada i datim garancijama na dan 31. decembar 2024. godine, ali se o toj tački nije glasalo.

    Raspravu o nacrtu rebalansa budžeta obilježile su oštre polemike između gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića i predsjednika Skupštine Ljube Ninkovića. Stanivuković je optužio skupštinsku većinu da nije dobronamjerna prema gradu, navodeći da je budžet umanjen za 50 miliona maraka i da je cilj većine njegov politički pad.

    Tokom rasprave Ninković je upozorio gradonačelnika da se vrati na temu rebalansa, što je dovelo do međusobnih verbalnih prepirki i razmjene uvreda. U nastavku zasjedanja Ninković je poručio da će, kako je naveo, uvijek govoriti o kriminalu koji, prema njegovim riječima, čini gradonačelnik, dok je Stanivuković kasnije zatražio izjašnjavanje zbog povrede poslovnika, ali bez uspjeha.

    O finansijskom okviru rebalansa govorio je Milan Aljetić, ovlašteni potpisnik za finansije, ističući da rebalansom budžeta novi okvir za 2025. godinu iznosi 265,58 miliona KM, što je za 2,28 miliona manje u odnosu na plan. On je naveo da je do rebalansa došlo zbog potrebe usklađivanja plana i realizacije potrošnje tokom perioda privremenog finansiranja.

    U raspravi su odbornici iznosili različite stavove o predloženom rebalansu. Dijana Ješić ukazala je na nedostatak konsolidovanih izvještaja o potrošnji sredstava, dok je Dragan Lukač iz SNSD-a naveo da nisu prihvaćeni amandmani skupštinske većine, uključujući pitanja subvencija za vrtiće i javnog prevoza.

    Dragan Milanović iz PDP-a ocijenio je da skupštinska većina često postavlja neizvodive zahtjeve, ali je poručio da rebalans treba da bude usvojen kako bi grad mogao funkcionisati. Bogoljub Zeljković iz SNSD-a rekao je da je potrebno dodatno razgovarati o rebalansu, ocijenivši da je nacrt u najmanju ruku nezakonit.

    Nastavak pete redovne sjednice Skupštine grada Banjaluka najavljen je za narednu sedmicu, kada će se pred odbornicima naći više od 30 preostalih tačaka dnevnog reda.

  • Nakon ‘Vodovoda’ i ‘Eko-Toplana’, upozorenje i iz ‘Čistoće’

    Nakon ‘Vodovoda’ i ‘Eko-Toplana’, upozorenje i iz ‘Čistoće’

    Bez pravovremenih odluka nadležnih institucija Grada Banjaluka, dugoročno održavanje komunalnih usluga dovedeno je u pitanje.

    Poručili su ovo iz preduzeća “Čistoća AD”.

     

     

    “Kao akcionarsko društvo u kojem Grad ima 30 odsto vlasničkog udjela i ključnu ugovornu ulogu, Čistoća AD, u skladu sa zakonom, važne odluke može donositi isključivo uz saglasnost gradskih institucija. Cijene usluga prikupljanja i odvoza komunalnog otpada nisu mijenjane od aprila 2023. godine, dok su u međuvremenu troškovi poslovanja značajno porasli. Istovremeno, Čistoća danas pruža usluge za oko 65.000 korisnika, godišnje zbrinjava približno 67.000 tona otpada i zapošljava 226 radnika, što zahtijeva stalna ulaganja u opremu i sistem rada”, kažu u ovom preduzeću.

    Dodaju da, ukoliko ne dođe do neophodnih odluka, Čistoća dugoročno neće moći garantovati kontinuitet pružanja komunalnih usluga u obimu i kvalitetu na koji su građani navikli.

    Čistoća se, navode dalje, u više navrata obraćala Gradu sa zahtjevom za korekciju cijena usluga, uz jasno obrazložene parametre koji ukazuju na opravdanost tog zahtjeva, ali odgovor do danas nije zaprimljen.

    Direktor Čistoće AD Banjaluka Aleksandar Bajić istakao je da Čistoća u svojim apelima nije usamljena i da se problemi u odlučivanju neminovno reflektuju na svakodnevni život građana.

     

     

    “Nedostatak komunikacije i saradnje na pojedinim nivoima odlučivanja lokalne vlasti neminovno se odražava na naše poslovanje, a time i na kvalitet života građana“, poručio je Bajić.

    On je dodao da ohrabruje najava da će se o ovim pitanjima razgovarati na posebnoj sjednici, te apelovao da se ona zakaže u što kraćem roku, naglasivši da je hitnost u postupanju apsolutni prioritet.

    “Čistoća apeluje na nadležne institucije da u što kraćem roku omoguće donošenje odluka koje direktno utiču na javno zdravlje i svakodnevni život u Banjaluci”, zaključuju u ovom preduzeću.

    Podsjećamo, ranije je i Vodovod zatražio promjene cijene vode u najvećem gradu Republike Srpske.

    Direktor Vodovoda Radovan Majkić rekao je da ukoliko odbornici u Skupštini grada ne usvoje prijedlog o povećanju cijena vode, građani mogu očekivati da će doći do restrikcija u snabdijevanju vodom, dok bi grad kasnije praktično ostao u potpunosti bez vode.

    “Nažalost, moraćemo krenuti sa restrikcijom vode od Laktaša, Čelinca i ostalih opština, a posljednja bi bila Banjaluka. Ako ne dođe do povećanja cijene vode, grad će ostati bez vode”, istakao je Majkić i pojasnio da bi restrikcija u Banjaluci podrazumijevala povremenu obustavu snabdijevanja vodom.

    Prema njegovim riječima, dobavljači neće da im isporučuju neophodne hemikalije koje su potrebne za fabriku vode, a ne isporučuju im ni dobavljači za popravke.

    Dodao je da hlora imaju do kraja mjeseca, te da zbog čitave situacije razmatraju da izađu na proteste jer za takvo stanje direktno odgovornom smatraju skupštinsku većinu.

    I Eko-Toplane najavljuju restrikcije

    I iz Eko-Toplana najavljene su restrikcije ako se nešto pod hitno ne riješi, odnosno ne dođe do promjene cijena grijanja.

    “Smatramo svojom obavezom da građane pravovremeno i transparentno informišu o stanju sistema daljinskog grijanja, naročito u okolnostima u kojima cijene energenata, električne energije, rada i održavanja kontinuirano rastu, dok cijena grijanja u Banjaluci već duži period ne prati realne troškove poslovanja”, saopšteno je iz Eko toplane Banjaluka.

    U proteklom periodu Eko toplane su, kažu u ovom preduzeću, u skladu sa zakonom i principima odgovornog upravljanja, Gradu Banjaluka blagovremeno dostavile konkretne prijedloge i rješenja, s ciljem očuvanja stabilnosti sistema i kontinuiteta isporuke toplotne energije.

    Ti prijedlozi, kažu u Toplani, bili su usmjereni na obezbjeđivanje kvalitetnog i dugoročno održivog sistema grijanja u Banjaluci, uz jasno definisane kratkoročne mjere neophodne za prevazilaženje trenutne situacije.

    “Razgovori sa Gradom su u toku, ali je u ovom trenutku neophodno da se procesi ubrzaju i da se, bez daljeg odlaganja, pređe sa opštih stavova na konkretne odluke. Eko toplane nemaju prostor za čekanje, jer je njihova primarna odgovornost usmjerena prema korisnicima, da se nesmetano grijanje obezbijedi do kraja grijne sezone. Sve što Eko toplane predlažu usmjereno je na kvalitetan i dugoročno održiv sistem grijanja u Banjaluci. Međutim, u ovom trenutku neophodna je hitna i konkretna reakcija Grada”, izjavio je član Upravnog odbora Dragiša Zečević Eko toplana Banjaluka.

    “Ukoliko u kratkom roku ne dođe do rješenja koja bi omogućila finansijsku održivost sistema, Eko toplane će biti primorane da razmatraju uvođenje restriktivnijeg režima isporuke toplotne energije. Ovakav pristup ne predstavlja pritisak, već odgovorno upravljanje sistemom u situaciji kada su resursi ograničeni, a obaveza prema građanima neupitna”, dodaju dalje.

    Eko toplane ističu da su o kratkoročnim, ali hitnim rješenjima nekoliko navrata blagovremeno i zvanično obavijestili Grad Banjaluku, te pozivaju Grad, kao strateškog partnera i suvlasnika sistema daljinskog grijanja, da hitno reaguje. Predložena rješenja su, između ostalog, odobrenje grant sredstava, kakva su i ranije obezbjeđivana radi stabilnosti sistema, te korekcija cijene grijanja, kako bi se ona uskladila sa realnim troškovima proizvodnje i isporuke toplotne energije.

    Istovremeno, Eko toplane apeluju na građane za razumijevanje i podršku mjerama koje su usmjerene na očuvanje stabilnosti sistema, jer je zajednički interes svih da grijanje u Banjaluci bude obezbijeđeno i funkcionalno do kraja sezone.

  • U svim školama u Srpskoj nastavljena nastava

    U svim školama u Srpskoj nastavljena nastava

    Dojava o postavljenim eksplozivnim napravama u osnovnim i srednjim školama Republike Srpske bila je lažna, i nakon protivdiverzionog pregleda nastavljena je nastava u svim školama.

    Završeni su protivdiverzioni pregledi u školama na području Gradiške, Istočnog Novog Sarajeva, Istočne Ilidže, Trnova, Pala, Rogatice, Han Pijeska, Krupe na Uni, Vukosavlja, Bijeljine, Kozarske Dubice i Petrova, saopšteno je iz MUP-a Republike Srpske.

    Prethodno je saopšteno da su protivdiverzioni pregledi obavljeni i u školama na području policijskih uprava Foča i Trebinje, kojima su jutros stigle dojave o postavljenim eksplozivnim napravama.

    Policijski pregledi završeni su i u školama u Ugljeviku, Kostajnici i Novom Gradu.

    Više osnovinih i srednjih škola širom Republike Srpske jutros je prijavilo da je primilo meil prijeteće sadržine o mogućoj eksploziji.

    Policijski službenici postupisli su po navedenim prijavama u skladu sa Uputstvom o postupanju pripadnika MUP u slučaju prijetnje postavljenom eksplozivnom napravom ili nekim drugim opasnim sredstvom.

  • Srbija bojkotom Samita pokazala – Politika neprestanih uslovljavanja neprihvatljiva; Podrška Orbana i Fica

    Srbija bojkotom Samita pokazala – Politika neprestanih uslovljavanja neprihvatljiva; Podrška Orbana i Fica

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće putovati u Brisel na samit EU – Zapadni Balkan, ističući da smatra da ima obavezu da pre svega štiti interese Srbije, a ova odluka je očekivana.

    Odluka EU da Srbiji ne otvori Klaster 3, iako je za to već pet godina u potpunosti spremna, a da se, s druge strane, na primer Ukrajina, u kojoj bukti rat, hvali za napredovanje, još jednom je pokazalo da se proces evropskih integracija više ne meri učinjenim reformama, već interesima Brisela i političkom podobnošću naše zemlje – pre svega kroz stav prema KiM i odnose sa Moskvom i Pekingom.

    Zato je odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, prvi put u poslednjih 14 godina, Beograd ne pošalje predstavnika na jučerašnji Samit EU – Zapadni Balkan, u najmanju ruku očekivana. To ne znači odustajanje od evropskog puta, ali je jasna poruka da je politika neprestanih uslovljavanja – neprihvatljiva.

    Tako Savet EU pozdravlja to što su evropske integracije strateški cilj Srbije, ali naglašava da ona to mora “jasnije” da pokaže rečima i delima – sankcijama Rusiji, priznavanjem lažne države Kosovo i gušenjem “dezinformacija o EU”.

    Ministar evropskih integracija Nemanja Starović istakao je da ova odluka predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u EU, koji jedino može biti realan i održiv ukoliko je zasnovan na zaslugama, međusobnom poštovanju i iskrenoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti.

    Velika podrška Orbana i Fica

    Premijer Mađarske Viktor Orban i premijer Slovačke Robert Fico poslali su snažne poruke i podržali predsednik Srbije Aleksandra Vučića i njegovu odluku da ne ide u Brisel.

    Orban juče je na pitanja novinara o odsustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na samitu Evropske unije u Briselu rekao da je Srbija zemlja prema kojoj je tretman loš i sramotan.

    Orban je između ostalog, rekao da je Srbija ključna zemlja, ali da je ceo proces proširenja doživeo potpuni neuspeh u poslednje četiri godine.

    Dodao da se Srbija nije pomerila u pregovaračkom procesu i da je tretman prema njoj loš i sramotan. Između ostalog, rekao da u ekonomskom smislu Srbija najvaẓ̌nija u regionu.

    Dodao i da brani Evropu od migranata i da ništa u regionu ne može da se uradi bez Srbije.

    Na kraju naglasio da Mađarska podržava Srbiju da krene napred.

    Prethodno, premijer Slovačke Robert Fico poručio je da će na samitu EU – Zapadni Balkan govoriti u korist Srbije, ocenjujući da EU Beograd kažnjava zbog suverenih stavova i primenjuje nerazumne uslove u procesu proširenja.

    On je na sednici Odbora za evropske poslove slovačkog parlamenta rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić namerava da bojkotuje sastanak Evropskog saveta “u znak protesta”.

    Takođe, on je istakao da EU ne može da kažnjava zemlju zbog njenih suverenih stavova, a da joj istovremeno stvara nove uslove i obaveze.

    “Ono što rade Srbiji nema nikakve veze sa zdravim razumom”, rekao je on u vezi sa pripremama Srbije za pristupanje EU.

    Prema Ficu, EU je u dubokoj krizi “čak i u tako osnovnim stvarima” kao što je njeno proširenje.

    Fico se oglasio u na svom Instagram profilu.

    “Oštećen avion i sporni Samit o proširenju EU, na koji srpski predsednik A. Vučić opravdano nije došao u znak protesta. Ovako smo danas počeli u Briselu… Zahtevan samit u Briselu nije počeo dobro. Na aerodromu je vozilo sa stepenicama oštetilo avion toliko da više nije sposoban za let i moramo da ga ostavimo ovde. Podjednako skeptično izgledao je i večernji sastanak sa zemljama Zapadnog Balkana koje konkurišu za članstvo u EU. Posebno sam podržao srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je namerno izostao sa ovog samita kako bi izrazio protest zbog nefer odnosa institucija EU prema Srbiji”, napisao je Fico i dodao:

    “Srbija je suverena država, a njen predsednik suveren političar, što se u EU baš i ne toleriše. Srbiji se stalno izmišljaju novi i novi uslovi za ulazak u EU, kako bi se on što duže odlagao, iako Srbija spada među najbolje pripremljene zemlje. Dvostruki aršini su tipična odlika evropske politike. S jedne strane, ‘veliki momci’ guraju Ukrajinu u EU, iako je apsolutno nespremna, a s druge strane Srbiji se sprečava ulazak u Uniju jer je previše ponosna, samouverena i suverena. Aleksandar Vučić i Srbi će uvek imati moju podršku.”

  • Tramp kritikovao Bajdena: Ostavio je haos iza sebe

    Tramp kritikovao Bajdena: Ostavio je haos iza sebe

    Predsednik SAD Donald Tramp je u svom obraćanju naciji u sredu uveče kritikovao bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da je ostavio zemlju u “haosu”, napominjući da je ekonomska politika aktuelne administracije izvukla Ameriku sa “ivice propasti”.

    “Vraćamo našu ekonomiju sa ivice propasti. Prethodna administracija i njihovi saveznici u Kongresu opljačkali su našu blagajnu za biilione dolara, podižući cene i sve ostalo na nivoe kakve nikada ranije nisu viđene. Ja obaram te visoke cene i obaram ih veoma brzo”, poručio je američki lider.

    Tramp je rekao da su pod Bajdenovom administracijom cene automobila porasle za najmanje 22 odsto, benzin za 30 odsto do 50 odsto, cene hotela za 37 odsto, avionske karte za 31 odsto, a cene hipoteka porasle za 15.000 dolara pod “vladavinom demokrata”.

    “Sada, pod našim vođstvom, sve cene padaju, i to brzo padaju. Demokratski političari su takođe doveli do skoka cena namirnica, ali i to rešavamo”, rekao je Tramp u obraćanju naciji.

    On je istakao da pritisak politike Bajdenove administracije i dalje “proganja trenutnu ekonomiju”.

    “Pre jedanaest meseci sam nasledio haos i sada ga sređujem. Posle samo godinu dana, postigli smo više nego što je iko mogao da zamisli. Kada sam stupio na dužnost, inflacija je bila najgora u poslednjih 48 godina. A neki bi rekli i u istoriji naše zemlje, što je prouzrokovalo da cene budu više nego ikada ranije, čineći život nedostupnim za milione i milione Amerikanaca”, naveo je američki lider.

    Tramp je najavio da će na kraju ove godine aktivni pripadnici američke vojske dobiti jednokratni bonus u iznosu od 1.776  dolara, tzv. ratničku dividendu.

    Ovaj bonus dobiće pripadnici kopnenih jedinica, marinci i pripadnici ratnog vazduhoplovstva američke vojske sa činom pukovnika i nižim činovima, kao i pripadnici ratne mornarice i Obalske straže sa činom kapetana ili nižim, prenosi CBS News navodeći da će ovaj bonus dobiti ukupno oko 1,28 miliona aktivnih pripadnika vojske i 174.000 rezervista.

    U saopštenju Bele kuće je potvrđeno da je ukupni trošak za ove jednokratne isplate biti oko 2,6 milijardi dolara.

    Govoreći i aktuelnom zakonu o pristupačnoj nezi Tramp je rekao da je taj zakonski akt usvojen s ciljem da se osiguravajuće kompanije obogate.

    “To je bila loša zdravstvena nega po previsokoj ceni i to sada vidite kroz veliki porast premija koje zahtevaju demokrate. Oni zahtevaju ta povećanja i to je njihova krivica. To nije krivica republikanca. To je krivica demokrata”, rekao je Tramp.
    Istakao je napore svoje administracije da zaustavi priliv ilegalnih migranata, kritikujući bivšeg predsednika zbog načina na koji je postupao sa granicima.

    “U proteklih sedam meseci, nijednom ilegalnom strancu nije dozvoljen ulazak u našu zemlju, podvig za koji su svi govorili da je apsolutno nemoguć”, poručio je Tramp.

    On je pomenuo američku saveznu državu Minesotu rekavši da su Somalijci “preuzeli ekonomiju te države”.

    Minesota ima najveću somalijsko-američku zajednicu u SAD, ali većinu čine američki državljani, ali u poslednjih nekoliko nedelja, američki predsednik je isticao veliku istragu o prevari u Minesoti u kojoj su većina, ali ne svi optuženi, bili somalijskog porekla.

    Predsednik SAD je rekao da je za godinu dana u Beloj kući uspeo da okonča “čak osam ratova”.

    Tramp je potvrdio da će uskoro nominovati novog predsednika Federalnih rezervi, obećavajući “osobu koja veruje u mnogo niže kamatne stope”.

    U poslednjih nekoliko meseci, američki predsednik se bori sa negativnim percepcijama birača o ekonomiji SAD, ali on je poručio da su SAD “spremne za ekonomski bum kakav svet nikada nije video”.