VRBAS Media

Autor: INFO

  • Šef svemirske agencije: Vidio sam kako rade na oružju za izazivanje zemljotresa, nezaustavljivo je

    Šef svemirske agencije: Vidio sam kako rade na oružju za izazivanje zemljotresa, nezaustavljivo je

    Šef turske svemirske agencije Serdar Husein Jildirim izneo je šokantnu tvrdnju o oružju sposobnom da izazove zemljotrese.

    On je na jednom javnom skupu rekao da postoje sistemi naoružanja koji rade po principu lansiranja dugačkih metalnih stubova iz svemira, koji se onda zabijaju duboko u zemlju i izazivaju zemljotrese:

    “Ne možete ništa da uradite u prostoru od svemira do Zemlje. Posebno u zemljama poput nas. Ništa! Dozvolite mi da vam dam primer. Kažem ovo jer sam video kako rade na takvom sistemu naoružanja, a ono je vrlo jednostavno. Znate one stubove ulične rasvete na ulicama. Slični su ovim stubovima, visoki oko 8-10 metara. Metalne šipke. Unutar šipke nema ničega, nema eksploziva, ničega, ali to je metalna šipka napravljena od tvrdog materijala legure titanijuma. Stavili su ih u satelit. Određenu količina. A onda ih ciljaju i lansiraju na Zemlju”, rekao je Jildirim.

    “To je kao kolac, oštar vrh. Na primer, ne daj Bože, negde da padne, nećemo sada da imenujemo scenario katastrofe, ali čim padne na zemlju prodire do 5 kilometara duboko u zemlju. To se dešava veoma brzo i stvara zemljotres magnitude 7-8 stepeni. Usled udara sve što se tamo nalazi biće uništeno. Vidite, ovde nema oružja, nema eksploziva, nema bombi, ništa slično. Jednostavan sub. Ali postoji takva sila koja dolazi iz svemira i nemate šanse da je vidite, zaustavite ili da se odbranite”, rekao je Jildirim.

  • Borelj: Cilj EU je da uništi rusku ratnu mašineriju

    Borelj: Cilj EU je da uništi rusku ratnu mašineriju

    EU je novim sankcijama obuhvatila više od 120 fizičkih i pravnih lica i uvela značajna ograničenja uvoza i izvoza sa ciljem da uništi “rusku ratnu mašineriju”.

    Ovo je danas saopštio Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.

    “Našom listom ciljamo na one koji su odgovorni za deportaciju i prisilno usvajanje najmanje 6.000 ukrajinske dece. Ovo je jasno kršenje međunarodnog prava, uključujući Ženevsku konvenciju, kao što sam rekao juče u Savetu bezbednosti UN”, dodao je visoki predstavnik EU.

    Švedsko predsedništvo EU juče je saopštilo da je Evropska unija usvojila deseti paket sankcija Rusiji i da će Brisel podržavati Ukrajinu “koliko god to bude potrebno”.

  • “Leteći Černobilj” je spreman

    “Leteći Černobilj” je spreman

    Više medija prenosi, pozivajući se na izvor u ruskom Ministarstvu odbrane, da Rusija poseduje krstareće rakete 9M730 Burevestnik spremne za upotrebu.

    Štaviše, rusko vojno odeljenje je i ranije pokazivalo radionicu u kojoj se sklapaju ove rakete.

    Prema deklarisanim karakteristikama, raketa Burevestnik sa nuklearnim pogonom radi na potpuno novim fizičkim principima koristeći pulsirajući nuklearni motor za usisavanje vazduha.

    Raketa takođe ima izuzetno “specijalnu” bojevu glavu i relativno neograničen domet leta pri brzini od 0,9-1,0 maha sa mogućnošću patroliranja određenim područjima pre nego što, po komandi, krene ka cilju.

    Takođe je poznato da raketa leti na veoma niskoj visini, od 30 do 60 metara, zaobilazeći sve linije neprijateljske vazdušne i protivraketne odbrane, što utiče na njenu prikrivenost i nemogućnost da bude presretnuta.

    Ovo je izjavio lično predsednik Rusije Vladimir Putin 2018. godine tokom svog obraćanja Saveznoj skupštini.

    Zapadni stručnjaci su tada jednoglasno tvrdili da je to naučna fantastika i “Putinova fantazija”.

    Danas su, međutim, američke obaveštajne agencije, pažljivo prateći najnovije ruske testove naoružanja, promenile retoriku i izrazile zabrinutost da je ruska krstareća raketa Burevestnik spremna za upotrebu.

    Zapad je zove “leteći Černobilj”

    Vojni stručnjak koji piše za časopis “Arsenal otadžbine” Aleksej Leonkov naziva raketu “oružjem odmazde”.

    “Ovo oružje će biti upotrebljeno nakon što bojeve glave interkontinentalnih balističkih raketa “odrade posao” na teritoriji agresora. “Burevestnik” će dovršiti uništenje svih objekata vojne i civilne infrastrukture zemlje agresora, ne ostavljajući joj nikakve šanse za opstanak”, napisao je Leonkov za “Rusku gazetu”.

    Pored toga, Burevestnik verovatno ima navigacioni sistem na krajnjim tačkama terena. Memorija rakete sadrži slike objekata terena duž rute leta. U određeno vreme raketa “skače” na visinu od nekoliko stotina metara i “pregleda” teren. Nakon toga, navigacioni sistem poredi “viđeno” sa utvrđenim standardom, piše Izvestija.

    Zahvaljujući sistemu korekcije za ekstremne tačke terena, Burevestnik može zaobići prepreke.

    Obaveštajne službe Finske, Švedske, Norveške i Holandije su takođe potvrdile saznanja da su Rusi uspešno testirali raketu, a zbog neverovatnih karakteristika i razorne moći zovu je i “leteći Černobilj”.

  • Lukašenko upozorio Ukrajince: “To je ravno smrti”

    Lukašenko upozorio Ukrajince: “To je ravno smrti”

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da ne veruje u nameru Ukrajine da otvori drugi front u Pridnjestrovlju jer bi to bilo ravno smrti.

    “Ne vjerujem u to. To im nije od koristi. Zapad bi hteo da jednim udarcem reši problem sa Rusijom i da zatvori tu ‘sivu rupu’ u Pridnjestrovlju, kako oni kažu, i da ujedini Moldaviju, gurne je u Rumuniju ili da je učini prozapadnom. To je njihov cilj. Ukrajincima to nije potrebno. Ne verujem da će Ukrajinci poludeti i otvoriti nekakav drugi front”, rekao je Lukašenko, prenela je beloruska agencija “Belta”.

    On je podsetio da se u Pridnjestrovlju nalazi ruska vojska sa tehnikom i naoružanjem koja će, ukoliko se nešto desi, uspeti da odgovori. Lukašenko smatra da Zapad koristi situaciju u Pridnjestrovlju kako bi destabilizovao situaciju u regionu.

    “Svuda treba sve uzdrmati – to je u interesu Zapada. Ne verujem da je to potrebno Ukrajincima. Ako tamo otvore drugi front – to je ravno smrti”, zaključio je beloruski lider.

    Prethodno je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da je Ukrajina pojačala pripreme za invaziju na Pridnjestrovlje, što predstavlja pretnju za ruske mirovne snage, kao i da će ruska vojska na to adekvatno odreagovati.

  • Pacijent negativan na testu, Marburška bolest nije stigla u Evropu

    Pacijent negativan na testu, Marburška bolest nije stigla u Evropu

    Muškarac iz Španije za kojeg se inicijalno sumnjalo da je oobolio od smrtonosne marburške groznice danas je bio negativan na testu na ovaj virus, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.

    Zdravstvene vlasti u Valensiji ranije su objavile da su detektovale prvi sumnjivi slučaj zaraznog oboljenja zbog kojeg je u Ekvatorijalnoj Gvineji više od 200 ljudi u karantinu.

    Muškarac star 34 godine nedavno je boravio u toj zemlji. Potvrđeno je da nema marburški virus, ali će biti ponovo testiran u narednim sedmicama, rekli su zvaničnici.

    On je prebačen iz jedne privatne bolnice u odjeljenje za izolaciju bolnice “La Fe” u Valensiji radi obavljanja testova.

    Vlasti navode da su, iz predostrožnosti, u izolaciji i tri zdravstvena radnika koji su liječili ovu osobu.

  • Protest novinara ispred Policijske uprave Banjaluka, glasna podrška kolegi Morači

    Protest novinara ispred Policijske uprave Banjaluka, glasna podrška kolegi Morači

    Veliki broj novinara okupio se na Trgu Krajine u znak protesta zbog postupanja policije i tužilaštva prema našem kolegi Nikoli Morači, novinaru “EuroBlica” i portala Srpskainfo.

    Novinari su došli i pred Policijsku upravu Banjaluka. Na ulazu su se nalazila dva policajca koja su posmatrala okupljene.

    Novinari su u u znak podrške kolegi ispred PU Banjaluka podigli telefone, na kojima se nalazila fotografija kolege Morače sa porukom “Vratite telefon”.

    – Od kada postoji novinarstvo čuvanje izvora bila je prva lekcija koju smo savladali pri ulasku u redakciju. Ukoliko ovim pritiskom žele da nam onemoguće da imamo vlastite izvore, onda će se novinarstvo svesti na prekucavanje saopštenja, a ova profesija obesmisliti. Pitam se da li je sljedeći korak da njima šaljemo tekstove na autorizaciju – kaže novinar Nezavisnih novina i Nikolin dugogodišnji kolega Dragan Sladojević.

    Novinar Nikola Morača je juče saslušan u svojstvu osumnjičenog za krivično djelo povreda tajnosti postupka, a u vezi teksta koji je objavio o slučaju silovanja 18-godišnjakinje, koje je nedavno prijavljeno u Banjaluci za koje je osumnjičen M.K. (19) iz Banjaluke. Status osumnjičenog Morača je dobio tek nakon što je odbio status svjedoka, kao i otkrivanje izvora informacija. Morači je policija oduzela mobilni telefon.

    Na informativni razgovor privedeni su i glavni urednik Siniša Trkulja i direktor razvoja i izvršni urednik za onlajn Boris Lakić, koji su takođe osumnjičeni.

  • Direktor Centra za ljudska prava: Novinar nije dužan saopštiti izvor informacije

    Direktor Centra za ljudska prava: Novinar nije dužan saopštiti izvor informacije

    Zakon o krivičnom postupku Republike Srpske propisuje da se ne može saslušati kao svjedok osoba koja bi svojim iskazom povrijedila dužnost čuvanja profesionalne tajne, a to je između ostalih i novinar u svrhu zaštite izvora informacija.

    Zakon o zaštiti od klevete Republike Srpske navodi da novinar, kao i svako drugo fizičko lice koje je redovno ili profesionalno uključeno u novinarski posao traženja, primanja ili saopštavanja informacija javnosti, koju je dobio informaciju od povjerljivog izvora nije dužan saopštiti izvor informacije.

    “Ovo pravo uključuje pravo da ne otkrije bilo koji dokumenat koji bi mogao da razotkrije identitet izvora, naročito uključujući: usmene, pisane, audio, vizuelne ili elektronske materijale. Ni pod kakvim okolnostima pravo na neotkrivanje identiteta povjerljivog izvora nije ograničeno kontekstom postupka u smislu ovog zakona”, napisao je direktor Centra za ljudska prava Dejan Lučka nakon što je Nikola Morača, novinar EuroBlica i portala Srpskainfo, saslušan danas u PU Banjaluka u svojstvu osumnjičenog za krivično djelo povreda tajnosti postupka.

    Kodeks za štampane i onlajn medije BiH navodi da novinari imaju obavezu da štite identitet onih koji daju informacije u povjerenju, bez obzira na to jesu li te ličnosti izričito zahtijevale povjerljivost ili nisu.

    U slučaju pred Evropskim sudom za ljudska prava Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva iz 1996. godine jasno stoji da je zaštita novinarskih izvora jedan od osnovnih uslova za slobodu štampe.

    “Bez takve zaštite moglo bi doći do odvraćanja izvora od pružanja pomoći novinarima u informisanju javnosti o pitanjima od javnog interesa. Rezultat bi bio potkopavanje uloge stražara javnosti, a mogućnost štampe da daje tačne i pouzdane informacije mogla bi trpjeti negativne posljedice”, dodao je on.

    Smjernice za saradnju policije sa medijima, odnosno medija sa policijom Misije OSCE u BiH navode da novinari imaju obavezu da štite izvor informacija tokom ispitivanja i provjera od strane policije. Uz to, policija ne smije da koristi metode prisile i zastrašivanja novinara kako bi novinari otkrili izvor informacija.

  • Domovi zdravlja ostaju bez ljekara

    Domovi zdravlja ostaju bez ljekara

    Institut doma zdravlja u Republici Srpskoj je ugrožen jer je jedan broj ljekara specijalista napustio ove zdravstvene ustanove i prešao u privatni sektor, te sa sobom povukao i određen broj pacijenata.
    Ovo je poručio predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Draško Kuprešak, koji kaže da u ovom Udruženju smatraju kako je neophodno formirati mrežu zdravstvenih ustanova sa jasnim kriterijumima prema kojima bi bilo riješeno pitanje statusa domova zdravlja, bez obzira na njihovu veličinu.

    “Neophodno je redefinisati šta je dom zdravlja, da li je namijenjen za 5.000 ili 100.000 pacijenata, koje najnužnije službe treba da ima i da se ono što je najosnovnija zdravstvena zaštita za stanovništvo sprovodi putem ambulanti porodične medicine, bez opterećujuće administracije. Na taj način bili bi smanjeni troškovi, a građani bi, ukoliko zatreba, kompletne usluge mogli da dobiju u domovima zdravlja u najbližim većim mjestima”, naveo je Kuprešak.

    Po njegovim riječima, ovo pitanje treba da bude riješeno u okviru rješenja koja nudi novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, prenosi Srpskainfo.

    “Stav Udruženja je jasan i nedvosmislen – ono što su formirale država i opštine, odnosno bolnice i domovi zdravlja, moraju biti u mreži, a Fond zdravstvenog osiguranja bi trebalo da ima korektivnu ulogu – da ono čega nema na tržištu ugovara kroz privatni sektor”, ocijenio je Kuprešak.

    Predstavnici Udruženja doktora porodične medicine RS nedavno su imali sastanak s ministrom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Alenom Šeranićem.

    “Na sastanku na kojem su prisustvovali i predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske je bilo riječi o nomenklaturi zdravstvenih usluga, kao i primjeni standarda i normativa za primarnu zdravstvenu zaštitu i planu mreže zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj sa ciljem da se ne naruši balans između dostupnosti, kvaliteta i efikasnosti pružanja zdravstvenih usluga za stanovništvo”, rečeno je u Ministarstvu.

    Na sastanku je usaglašeno da se u budućnosti posebna pažnja posveti planiranju kadra za primarnu zdravstvenu zaštitu, u prvom redu specijalista porodične medicine, ali i subspecijalizacija za primarnu zdravstvenu zaštitu.

  • Umesto u Tursku, 40 aviona F-35 prebacuju na Balkan

    Umesto u Tursku, 40 aviona F-35 prebacuju na Balkan

    Najmanje jedna flota “Lockheed Martin F-35 Lightning II” će biti prebačena na Balkan.

    Zemlja koja će ih nabaviti će biti Grčka, prema tvrdnji ministra nacionalne odbrane Grčke, Nikosa Panajotopulusa.

    U razgovoru za TV kanal ERT 1, ministar je izrazio svoja pozitivna očekivanja o ovoj odluci.

    Prema njegovim rečima, prvi lovac iz prve serije F-35 za Grčku će stići 2028. godine. Grčka je zatražila kupovinu 20 borbenih aviona uz opciju kupovine još 20.

    Panajotopulus je objasnio složenost procesa, a 2028. je optimalna opcija za isporuku prvog aviona ako u pregovorima sve prođe glatko. On je podsetio da karakteristike i specifikacije, kao i uslovi ugovora, tek treba da budu precizirani. Ovaj proces zahteva vreme, rekao je ministar. Međutim, naglasio je da je za sklapanje takvih poslova generalno potrebno vreme svuda u svetu.

    Atina je već dobila dobre vesti iz Vašingtona. 8. februara ove godine. Kako je ERT 1 izvestio predsednik komiteta američkog Senata za spoljne poslove Robert Menendez je odobrio prodaju borbenih aviona F-35 Grčkoj.

    Ovo je kasnije dovelo do uspostavljenog procesa odobravanja administracije SAD i ratifikacije ugovora o odbrani.

    Turci traže rešenje
    Dobre vesti za Grčku su tradicionalno neprijatne za Tursku, piše bulgarianmilitary. Dve susedne zemlje već godinama vode političke i teritorijalne sporove, ponekad praćene incidentima.

    Može se tvrditi da je nabavka F-35 od strane Grčke ozbiljan udarac ambicijama i imidžu turske diplomatije.

    Podsećamo, Turska je trebala da kupi 100 jedinica F-35A. Međutim, nakon neuspelog pokušaja puča iza koga, kako Erdogan tvrdi, stoje Sjedinjene Države, Ankara je odlučila da kupi ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400.

    Između ostalih kaznenih poteza zbog te kupovine, SAD je izbacila Tursku iz programa F-35.

    Turska je prinuđena da traži rešenje. U ovoj fazi, glavno pitanje je kako Ankara treba da nastavi sa modernizacijom svoje postojeće flote F-16.

    Turci su do danas uspeli da razviju tehnologije slične američkim i započeli ozbiljan proces modernizacije F-16. Novi AESA radari i projektili su deo celog ovog “lokalnog paketa”. Istovremeno, Turska će se najverovatnije osloniti na svoj lovac pete generacije.

    Poslednjih meseci, Ankara je ubrzala razvoj autohtonog TF-X. Ako sve bude po planu, njegov prvi let se očekuje otprilike u vreme prve isporuke F-35 Grčkoj.

  • Kako će se finansirati referendum o opozivu gradonačelnika Bijeljine

    Kako će se finansirati referendum o opozivu gradonačelnika Bijeljine

    Skupština Grada Bijeljine, u Odluci o pokretanju opoziva gradonačelnika, usvojila je i odluku o finansiranju referenduma, navodeći sa kojih tačno budžetskih stavki uzima novac.

    Međutim, gradonačelnik Ljubiša Petrović tvrdi da je taj novac već preusmjerio za druge potrebe. Svojevoljno, kako tvrde u Skupštini, i za to će da odgovara pred zakonom.

    Dok dva politička bloka vode svoju bitku u Bijeljini, postavlja se pitanje odakle će Komisija za opoziv gradonačelnika finansirati svoje obaveze za referendum zakazan za 19. mart.

    Troškovnik
    Ko će raspisati i platiti tender za štampanje glasačkih listića, njihovu distribucuju i inostranstvo? Ko će da plati lokalnu izbornu administraciju? Odgovori na ova i druga pitanja još su magloviti, a tek skučeni rokovi za tendere i žalbe.

    Ad
    U odluci gradske Skupštine od 8. februara 2023. piše da sredstva za sufinansiranje opoziva gradonačelnika obezbjeđuju iz budžeta Grada za 2023. u okviru gradske Skupštine, sa sljedećih pozicija: Rashodi za stručne usluge 15.000 KM, Ostali nepomenuti rashodi 5.500 KM, Nabavka materijala za rad Gradske izborne komisije 20.000 KM, Rashodi za stručne usluge i oglašavanje 10.000 KM, Rashodi za stručne usluge GIK 10.000 KM, Troškovi reprezentacije 5.000 KM, Rashodi za bruto naknade članova GIK 110.000 KM, Ostali nepomenuti rashodi 250.000 KM i sa pozicije Nabavka opreme u iznosu od 20.000 KM.

    Ipak, gradonačelnik Petrović je uzburkao političke duhove tvrdnjom da u budžetu nema novca za referendum o njegovom opozivu. Kako? Petrović je izjavio da je, kao izvršilac budžeta grada, iskoristio zakonsko pravo da taj novac preusmjeri za subvencije roditeljima čija djeca pohađaju privatne vrtiće. Još je u politički ostrašćenom govoru naglasio da oni koji žele ga da opozovu imaju novac za to, prozivajući predsjednika RS Milorada Dodika i njegov budžet od oko 56 miliona KM.

    Najavili krivičnu prijavu
    Pri tome Petrović zna da se iz takvih izvora ne može finansirati lokalni referendum, možda unaprijed tražeći alibi za postreferendumsku priču o krađama izbora i sumnjivim štampanjima glasačkih listića.

    Po starom običaju, Ljubiša Petrović nije odgovarao na naše telefonske pozive.

    Istovremeno, predsjednik Skupštine Grada, Aleksandar Đurđević, za Srpskainfo kaže da Petrović nije imao nikakvog osnova da novac za jednu namjenu preusmjeri u drugu.

    – Mi smo usvojili Budžet, usvojili smo Odluku o izvršenju budžeta, koja je stupila na snagu i koja sadrži svaku pojedinačnu budžetsku stavku. Odlukom o izvršenju budžeta su zabranjene bilo kakve jednostrane realokacije. Za svaku realokaciju sada je potrebna saglasnost Skupštine Grada. Odlukom o opozivu, vidjeli ste, određena su finansijska sredstva i ta odluka je takođe stupila na snagu. Pravilnikom je definisano da lokalna zajednica snosi troškove referenduma, a gradonačelnik je javno rekao da je on izvršio neke realokacije. Znači, on je uradio nešto što Zakon o budžetskom sistemu RS i Odluka o izvršenju budžeta ne dopušta. To je nezakonito i zbog toga će biti podnijeta krivična prijava protiv njega. Jedino je sporno što će neko morati kroz sudske sporove da obezbijedi sredstva koja treba Grad da uplati. To će onda biti samo dodatni troškovi za grad – kaže Đurđević.

    Prema njegovim riječima, bilo bi potpuno apsurdno da se pokrene opoziv protiv bilo kog (grado)načelnika, a da on kaže da ne da novac za to.

    – Ne može to tako da funkcioniše. Komisija je formirana, u komisiji su članovi Gradske izborne komisije. Imali smo mogućnost da imenujemo koga hoćemo, nismo to uradili, imenovali smo sve članove GIK koja je u tom sastavu bila i kada je Petrović postao gradonačelnik. Ta komisija za opoziv ima ovlaštenja po Izbornom zakonu RS, takva je i naredna Republičke izborne komisije da usvoji svoj finansijski plan i da radi po tom planu. Ne može komisija da zavisi ni od skupštine ni od gradonačelnika, kao zainteresovanih strana. Ona je samostalan, nezavisan organ – zaključuje Đurđević.

    GIK radi kao da je sve u redu
    Predsjednik Republičke izborne komisije Republike Srpske, Oliver Blagojević, takođe kaže da je obaveza lokalne zajednice da ovakav referendum finansira iz svog budžeta.

    Oliver Blagojević: Referendum se finansira iz budžeta gradaFOTO: ATV/SCREENSHOT
    – U službenom glasniku 63/22 objavljen je Pravilnik o postupku provođenja opoziva. U članu 10.1. piše da se postupak provođenja opoziva u cjelosti finansira iz budžeta grada odnosno opštine. Jasno je da on to treba isfinansirati, ima odluke, ima budžet – kaže Blagojević za Srpskainfo.

    Dijana Savić Božić, predsjednica GIK i ujedno predsjednica Komisije za provođenje postupka opoziva, kaže da se, nakon izjava Petrovića, obratila gradskoj Skupštini, koja tvrdi da novac postoji.

    – Za sada komisija fizički radi posao koji je radila i do sada, preko informatike, preko softvera koji su u posjedu Gradske uprave. Malo više radimo, ali mi smo tijelo Skupštine; ona odrađuje svoj posao što se tiče obezbjeđivanja materijala. Ne bih se mnogo bavila izjavama gradonačelnika i predsjednika Skupštine jer su oprečne i kontradiktorne. Naše je samo da radimo svoj posao. A to što imamo pritisak i što nemamo uslove koje bi trebalo da imamo, to je naš problem, ali ćemo završiti svoj posao do kraja – kaže Savić Božić za Srpskainfo.

    Rok
    Na pitanje ko, primjera radi, treba da raspiše tender za štampanje glasačkih listića, nije imala konkretan odgovor.

    – Komisija je ad hok, ona sigurno nema mandat da raspisuje tender ili da ga ne raspisuje. Niti ja kao predsjednik to smijem da tumačim. Stvar komisije jeste da se njoj obezbijedi materijal. Ko će njega obezbijediti, ko će raspisati tender, ko će preporučiti štampariju, to nas ne interesuje – zaključuje ona.

    Prema članu 45v Izbornog zakona Srpske, Komisija za provođenje postupka opoziva, između ostalog, brine se za obezbjeđivanje materijala za glasanje i dostavlja ih biračkim odborima. Odluka o pokretanju postupka opoziva u Bijeljini na snagu je stupila 23. februara.

    Prema Izbornom zakonu RS, postupak opoziva provodi se u roku od 30 dana nakon toga, što znači da je 19. mart nešto prije isteka zakonskog roka. Zakonska obaveza komisije je da najkasnije 15 dana prije referenduma, onima koji glasaju putem pošte, dostavi glasačke listiće. Dakle, već početkom marta.