VRBAS Media

Autor: INFO

  • Rusija: Nismo informisani

    Rusija: Nismo informisani

    Rusija je dostavila UN kopiju prepiske sa zemljama koje istražuju eksplozije na gasovodima Sjeverni tok.

    Dokumenti pokazuju da te zemlje nisu dovoljno informisale rusku stranu o tom pitanju, saopštio je prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Dmitrij Poljanski.

    “Prosledili smo kao zvanični dokument Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN kopiju naše prepiske sa Danskom, Švedskom i Nemačkom o njihovim nacionalnim istragama”, napisao je Poljanski na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, ti dokumenti omogućavaju UN da se uvere da nisu tačni navodi da su te zemlje obavestile Rusiju o toku svojih istraga, prenosi RIA Novosti.

    Rusija insistira da je neophodno sprovesti objektivnu međunarodnu istragu o eksplozijama na gasovodu, uz njeno učešće.

    U septembru prošle godine na gasovodima Severni tok i Severni tok 2 došlo je do eksplozija, za koje Rusija tvrdi da predstavljaju teroristički napad.

    Operater Severnog toka Nord Stream AG saopštio je da je kvar na gasovodima bez presedana i da je nemoguće proceniti koliko je vremena potrebno za popravku.

    Generalno tužilaštvo Rusije pokrenulo je postupak za akt međunarodnog terorizma.

    Početkom februara poznati američki istraživački izveštač Simor Herš izazvao je senzaciju izveštajem prema kojem su ronioci američke mornarice već u junu postavili eksplozivne naprave na gasovode.

    Poslednjih dana u pojedinim zapadnim medijima pojavila se informacija da iza eksplozija stoji “proukrajinska grupa”, a Moskva je odbacila te navode, tvrdeći da Ukrajini to nije bilo u interesu.

  • A ako izgubi?

    A ako izgubi?

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da bude smenjen sa vlasti ako Rusija bude poražena u ratu protiv Ukrajine, tvrdi Boris Bondarev, bivši ruski diplomata.

    Kada je pokrenuo invaziju, Kremlj je verovao da će zauzeti ukrajinsku prestonicu Kijev za samo nekoliko dana. Ali više od godinu dana kasnije, kraj rata se ne nazire. Bondarev je za Nnjuzvik prokomentarisao kako bi Putin mogao da reaguje ako Rusija izgubi rat.

    “Putin može biti zamenjen, on nije superheroj i nema nikakve supermoći. On je običan diktator”, rekao je Bondarev, koji je napustio posao specijaliste za kontrolu naoružanja u ruskoj diplomatskoj misiji u Ženevi u maju 2022. i jedini je ruski diplomata koji je javno podneo ostavku zbog rata, prenosi zagrebački N1.

    “Ako pogledamo kroz istoriju, vidimo da su takvi diktatori s vremena na vreme svrgnuti. Ako izgube rat i ne mogu da zadovolje potrebe onih koji ga podržavaju, onda obično odu”, dodao je on.

    Bondarev smatra da ako Rusi shvate da je rat izgubljen, a Putin nema šta da im ponudi u zamenu, doći će do “razočarenja i neslaganja”.

    “Možda misle da im Putin više nije potreban”, dodao je Bondarev, napominjući da bi Putin mogao pokušati da predstavi bilo kakve male dobitke kao da je pobedio u Ukrajini.

    On navodi da bi Putin, ako osvoji neko drugo selo, mogao reći da je pobedio Ukrajince i zaštitio svoju naciju, i okriviti Ukrajinu i Zapad što nisu voljni da pregovaraju. “Ako Putinu to bude dozvoljeno, može da kaže da je pobedio i pokušaće da to proda svojoj publici kao pobedu”, navodi Bondarev.

    Međutim, Bondarev nije siguran da li će Putin uspeti da ubedi svoje stanovništvo jer “većina ljudi ne želi rat, oni žele mir”.

    “Putinu će biti prilično teško da ubedi sopstvenu elitu da je ova pobeda vredna svih gubitaka, i svega što su izgubili… Ne čini mi se da bi se oni mnogo radovali ovome, da bi rekli – ok, dobili smo nekoliko ukrajinskih sela i to bi sve gubitke trebalo nadoknaditi”, rekao je on.

    “Putin ne bi trebalo da ima šta da proda kao svoju pobedu. Trebalo bi da bude ponižen”, rekao je on, prenosi zagrebački N1.

  • Stižu Rusi da uzmu izgubljeno

    Stižu Rusi da uzmu izgubljeno

    Lokalne vlasti naredile evakuaciju ono malo stanovnika ukrajinskog grada Kupjansk, jer im se približava ruska vojska.

    Grad se nalazi u severoistočnom region Harkiv i u njemu je ostalo da živi samo oko 2.500 ljudi.

    Kostjantin Tarasov, šef policije u Kupjansku, kaže da se od sredine februara zvuk artiljerije sve više približava.

    Ruski položaji su sada manje od osam kilometara udaljeni od grada kog su Rusi zauzeli na početku invazije pa ga izgubili u septembru tokom ukrajinske kontraofanzive.

    Prošle sedmice naređena je I hitna evakuacija najugroženijih stanovnika Kupjanska zbog neprestanog ruskog granatiranja.

    “Svuda smo postavili natpise o besplatnoj evakuaciji s telefonskim brojevima za poziv. Kako je granatiranje intenzivirano, sve više ljudi se prijavljuje. Ali onda je internet bio prekinut dva dana pa nisu mogli da stupe u kontakt. Zato smo počeli na slepo da obilazimo adresem i kucamo na vrata. Ali neki ljudi odbijaju da idu “, rekao je za CNN Dmitro Kovalov, jedan od volontera uključenih u evakuacije.

    Osim što neprestano granatiranje otežava pristup gradu, tu je i šteta na infrastrukturi, kao i šteta na mnogim ulicama koje izlaze iz grada.

    Glavna pijaca u gradu je pretvorena je u ruševine, zbog čega preostali stanovnici kupuju i prodaju šta god mogu na kartonskim kutijama poređanim po zemljanoj stazi.

  • Kina dobila poruku od SAD

    Kina dobila poruku od SAD

    SAD ohrabruju kineskog predsednika Si Đinpinga da razgovara direktno sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, saopštila je Bela kuća.

    Bela kuća se oglasila nakon vijesti da će kineski lider telefonom razgovarati sa Zelenskim.

    ”Ohrabrujemo predsednika Sija da se obrati predsjedniku Zelenskom jer verujemo da Kina i sam predsjednik Si treba direktno da čuju ukrajinsku perspektivu, a ne samo rusku stranu o ovome”, rekao je sinoć savjetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan novinarima, preneo je Si-En-En.

    “Mi smo, u stvari, zagovarali kod Pekinga da dođe do tog kontakta”, rekao je Saliven i dodao da su SAD podstakle taj razgovor javno i privatno. Salivan je dodao da su američki zvaničnici “danas razgovarali sa ukrajinskim kolegama” i da Ukrajinci nisu zvanično dobili potvrdu da će biti telefonskog poziva ili video konferencije sa Sijem.

    “Nadamo se da će ih biti. To bi bila dobra stvar jer bi to potencijalno donelo više balansa i perspektive u načinu na koji Kina pristupa ovom pitanju”, rekao je Saliven.

    On je, kako navodi Si-En-En, dodao da se nada da će to nastaviti da odvraća Kinu od odluke da pruža pravnu pomoć Rusiji.

  • Kremlj: Na Srbiju se vrši pritisak bez presedana, cijenimo odlučan stav Beograda da ne uvede sankcije

    Kremlj: Na Srbiju se vrši pritisak bez presedana, cijenimo odlučan stav Beograda da ne uvede sankcije

    Grub pritisak bez presedana vrši se na mnoge zemlje, a posebno na Srbiju, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Odlično znamo, dodao je on, kakav se glup, nezakonit pritisak, koji protivriječi normama međunarodnog prava, vrši na mnoge zemlje, uključujući Srbiju.

    • Na Srbiju posebno. I veoma cijenimo stav koji je do sada zauzimala Srbija. Shvatamo da se uslovi mijenjaju. Ali, očekujemo da najproblematičnija pitanja riješavamo u okviru naših partnerskih odnosa i dijaloga punog povjerenja sa srpskim liderima – rekao je Peskov na pitanje kakav će biti stav Moskve ako Beograd uvede sankcije Rusiji.
  • Lajčak: Ako nema ZSO, nema ni dogovora

    Lajčak: Ako nema ZSO, nema ni dogovora

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak govorio je za RTS o preduslovima za sprovođenje evropskog plana i kao osnovni naveo formiranje Zajednice srpskih opština.

    Miroslav Lajčak je rekao da ako se pogleda predlog EU, on govori o normalizaciji, a ne o nekoj kapitulaciji.

    Nije cilj, kaže Lajčak, da neko pobijedi ili izgubi.

    • Cilj je da tražimo vin-vin situaciju i da otvorimo evropska vrata – naglasio je Lajčak.

    Sastanak u Ohridu, napominje, ima cilj da se dogovorimo oko ispunjavanja sporazuma koji ima toliku podršku EU kakve se, kako je naglasio, on ne sjeća u prošlosti.

    Miroslav Lajčak od juče boravio u Beogradu. Danas nastavlja razgovore sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Lajčak je održao sastanak i sa dijelom opozicije.

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • Iz Rusije – 99,9 odsto manje

    Iz Rusije – 99,9 odsto manje

    Izvoz sirove nafte iz Rusije u Njemačku praktično je stao početkom ove godine.

    Njemački Savezni zavod za statistiku je u ponedeljak saopštio da je u Nemačku u januaru stigla samo preostala količina od 3.500 tona, prenosi dpa.

    Ta nafta je već bila uvezena u Evropsku uniju pre početka godine.

    U januaru 2022. godine, pre sukoba Rusije i Ukrajine, Njemačka je uvezla 2,8 miliona tona ruske sirove nafte, saopštile su vlasti. Uvezena količina je tako opala za 99,9 odsto.

    Ukupno je Nemačka uvezla 6,2 miliona tona sirove nafte u vrednosti od 3,8 milijardi evra (4 milijarde dolara) u januaru tekuće godine. To je bilo za 20,5% manje u obimu i 9,6% u vrednosti nego u istom mesecu prošle godine.

    Udeo Rusije u ukupnom njemačkom uvozu nafte pao je sa 36,5% u januaru 2022. na 0,1% u januaru 2023. godine, prema proračunima statističara.

    To je kompenzovano većim uvozom iz Norveške (porast od 44% na 987.000 tona), Britanije (porast od 42% na 959.000 tona) i Kazahstana (porast od 34,6% na 928.000 tona).

    Njemačka je na prelazu godine zaustavila sav uvoz sirove nafte iz Rusije. EU zabrana uvoza ruske sirove nafte koja stiže tankerima već je bila na snazi od 5. decembra.

    Njemačka zabrana uvoza nafte iz naftovoda Družba usledila je 1. januara 2023. Naftni embargo ima za cilj da oteža ruskom predsedniku Vladimiru Putinu finansiranje rata protiv Ukrajine.

  • Ukrajinci stavili sve na kocku za Bahmut: U odbranu šalju vojsku koju su namjeravali koristiti za kontraofanzivu

    Ukrajinci stavili sve na kocku za Bahmut: U odbranu šalju vojsku koju su namjeravali koristiti za kontraofanzivu

    Budućnost Ukrajine ovisi o ishodu bitaka na istoku, uključujući u i oko Bahmuta, rekao je predsjednik Volodimir Zelenski, pri čemu su obje strane opisale brutalne borbe u malom gradu dok Rusija intenzivira zimsku kampanju za njegovo zauzimanje.

    Uništeni rudarski grad Bahmut postao je žarište ruske invazije, a višemjesečna borba za njega postala je najkrvavija pješačka bitka u Evropi od Drugog svjetskog rata.

    “Vrlo je teško na istoku – vrlo bolno”, rekao je Zelenski u video obraćanju koje je držao svake noći otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju prije više od godinu dana.

    “Moramo uništiti neprijateljsku vojnu moć. I uništit ćemo je”, kazao je ukrajinski predsjednik.

    Na bojištu, ukrajinski vojnici rekli su u ponedjeljak da odbijaju napade blizu Kreminne, sjeverno od Bahmuta.

    U šumi nekih 8 km od fronta, grme topovi, gađajući neprijateljske položaje na sjeveroistoku. U daljini neprestano tutnje eksplozije.

    Novinari Reutersa vidjeli su jednog vojnika koji je doveden s fronte s teško ranjenom nogom. Stabiliziran je u kombiju s longetom i lijekovima protiv bolova prije nego što je vraćen u medicinski centar.

    “Prije dvije ili tri sedmice borbe su bile na vrhuncu, ali su se malo smirile”, rekao je Mihailo Anest, 35-godišnji ljekar – Puno je topničke i minobacačke vatre.

    Rovovski rat, koji su obje strane opisale kao mljevenje mesa, odnio je ogromne žrtve u Bahmutu, u Donjecku, a obje strane izvještavaju o stotinama ubijenih neprijateljskih vojnika.

    Rusija kaže da bi zauzimanje Bahmuta otvorilo put za zauzimanje cijelog Donjecka, središnjeg ratnog cilja. Ukrajina, koja je odlučila braniti Bahmut radije nego se povući, kaže da će iscrpljivanje ruske vojske sada pomoći njezinoj kasnijoj protuofanzivi.

    Ali nije svaki vojni analitičar uvjeren da je obrana Bahmuta najbolja strategija za Ukrajinu.

    “Od sada imamo informacije da Ukrajina šalje rezerve u Bahmut koje su prošle obuku u zapadnim zemljama. I trpimo gubitke među rezervama koje smo namjeravali koristiti za protuofanzive”, rekao je ukrajinski vojni analitičar Oleh Ždanov u intervjuu.

    Ovdje bismo mogli izgubiti sve što smo htjeli iskoristiti za te protuofanzive.

    Ukrajinski vojni historičar Roman Ponomarenko rekao je da je prijetnja okruženja “vrlo stvarna”.

    “Ako jednostavno odustanemo od Bkhmuta i povučemo svoje trupe i opremu, ništa strašno se ne može dogoditi… ako zatvore obruč, izgubit ćemo ljude i opremu”, rekao je za ukrajinski radio NV.

  • Nagomilano 40.000 vojnika i borbena avijacija

    Nagomilano 40.000 vojnika i borbena avijacija

    Ukrajinske vlasti počele su sa prebacivanjem borbene avijacije ka Zaporožju, rekao je član glavnog odbora saveta administracije regiona Vladimir Rogov.

    On je za Sputnjik izjavio da se radi se o sovjetskim lovcima i helikopterima, koji su zemlje bivšeg Varšavskog pakta predale Ukrajini, kao i jedan deo koji su Amerikanci povukli iz Avganistana.

    U tekstu se podseća da su od sredine februara vlasti Zaporoške oblasti registrovale da ukrajinske snage koncentrišu jedinice i prave utvrđenja na svojim granicama.

    Broj vojnika je dostigao 40.000.

    Kako je objasnio Rogov, Kijev želi da izađe na Azovsko more i da preseče kopneni koridor ka Krimu.

    Prema njegovom mišljenju, ofanziva bi mogla da počne čim drveće olista, krajem marta ili početkom aprila, ali je region, koji je od septembra 2022. deo Rusije, spreman da odgovori na napad.

    Zapadni mediji u više navrata su navodili, pozivajući se na svoje informacije, kao i na mišljenja analitičara, da se Kijev sprema na veliku kontraofanzivu.

  • Ruske proširuju utvrđene položaje

    Ruske proširuju utvrđene položaje

    Ruske snage jačaju i proširuju utvrđene položaje u okupiranom delu Zaporožja, objavio je analitičar Brejdi Afrik iz američkog Instituta Enterprajz.

    On navodi da su ruske snage od 4. decembra prošle godine dodale više odbrambenih linija izvan sela Čistopilija.

    Rusija je, podsećaIndex.hr, prošle godine objavila da je anektirala ceo region Zaporožjau uz još tri ukrajinska regiona, Herson, Donjeck i Luganjs, ali nema ceo region pod svojom kontrolom.

    U tom regionu se nalazi i nuklearna elektrana “Zaporožje”, koja je ujedno i najveća nuklearka u Evropi, koja je pod kontrolom ruskih snaga od prvih nedelja rata.