VRBAS Media

Autor: INFO

  • Dodik: BiH živi nazor kao geografski pojam sa međunarodno priznatim granicama

    Dodik: BiH živi nazor kao geografski pojam sa međunarodno priznatim granicama

    BiH nema suverenitet jer je protektorat kojim upravljaju stranci nametanjem zakona, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorada Dodik.

    Ovdje se radi o odredbama Ustava i bošnjački član Predsjendištva Denis Bećirović stalno manipuliše i obmanjuje, jer ne citira članove Ustava onako kako piše, već samo pojedine dijelove – naveo je Dodik na Iksu.

    Kada govori o kontinuitetu BiH, u Ustavu jasno piše “da nastavlja svoje pravno postojanje u skladu s međunarodnim pravom kao država, s unutrašnjom strukturom modifikovanom prema ovdje sadržanim odredbama”.

    – Tačnije, sav njen kontinuitet po dejtonskom Ustavu svodi se isključivo na tri ograničene tačke kontinuiteta: ime “Bosna i Hercegovina”, međunarodno priznate granice i članstvo u Ujedinjenim nacijama.
    Dodik je istakao da Bećirović uporno izbjegava da citira član koji kaže: “BiH se sastoji od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske”.

    – Naravno da to Bećirović zna, ali manipulacijama pokušava da prikrije činjenicu da je BiH sastavljena tek u Dejtonu, i to od dva entiteta i Brčko distrikta kao suvlasništvo ta dva entiteta. U Dejtonu nisu ustanovljene ni Republika Srpska ni Federacija BiH, jer su one postojale i prije kao politička i pravna činjenica, sa suverenom vlašću na svojoj teritoriji, a i priznate od međunarodne zajednice. Nije postojala “Bosna i Hercegovina”, pa je tek u Dejtonu ustanovljena kao država koju sastavljaju državotvorni entiteti putem međunarodnog sporazuma – izjavio je Dodik.

    Naveo je da je time potvrđen suverenitet i legitimitet Republike Srpske i Federacije BiH, kao i nestanak “Republike Bosne i Hercegovine”.

    – Ostala je samo “Bosna i Hercegovina”, da živi nazor kao geografski pojam s međunarodno priznatim granicama – zaključio je Dodik.

  • Uskoro biste posvećene poslanicima prvog saziva Narodne skupštine Republike Srpske

    Uskoro biste posvećene poslanicima prvog saziva Narodne skupštine Republike Srpske


    Nakon što je na sjednici Kolegijuma Narodne skupštine Republike Srpske usvojena Odluka o postavljanju bisti poslanicima prvog saziva Narodne skupštine, koji su dali živote za stvaranje Republike Srpske, predsjednik parlamenta, Nenad Stevandić, razgovarao je sa Ljupkom Bjelošević, kćerkom Milovana Bjeloševića i Aleksandrom zekićem, sinom Gorana Zekića, te je, uz njihovu saglasnost poduzeo korake za realizaciju ove inicijative.

    Nije izostala ni podrška predsjednika Republike Srpske, Milorada Dodika. Podsjećamo, Milovan Bjelošević Beli, poslanik prvog saziva Narodne skupštine Republike Srpske, nekadašnji predsjednik opštine Derventa, pjesnik i pisac, ubijen je snajperskim hicem, u blizini svoje kuće. Pogođen je u leđa, 21. maja 1992. godine. Goran Zekić, takođe poslanik prvog saziva Narodne skupštine ubijen je 8. maja 1992. godine u zasjedi, kada je izrešetan tokom vožnje u automobilu, u opštini Bratunac. Obojica su bili poslanici Srpske demokratske stranke.

  • Upucan predsjednički kandidat

    Upucan predsjednički kandidat

    Ubijen kandidat na ekvadorskim predsjedničkim izborima Fernando Vilavićencio.

    Vilavićencio, inače poslanik nacionalnog parlamenta, napadnut je kada je napustio predizborni skup u gradu Kuito na severu zemlje.

    Prema riječima člana njegove izborne kampanje, Vilavićencio je ulazio u svoj automobil kada mu je prišao nepoznati muškarac i pucao mu u glavu. On je lokalnim medijima rekao i da je u Vilavićencija pucano tri puta.

    Zatim je došlo do razmene vatre između obezbeđenja i napadača koji je pogođen s više metaka od kojih je preminuo.

    Takođe, u pucnjavi ima i ranjenih među pristalicama ubijenog predsedničkog kandidata, ali tačan broj povređenih još uvek se ne zna.

    Odmah je reagovao aktuelni predsednik Ekvadora Đuilemo Laso koji je naglasio taj zločin neće proći nekažnjeno.

    Inače, prva runda predsedničkih izbora zakazana j eua 20. avgust.

    Vilavićencio je bio jedan od najžešćih kritičara bivšeg ekvadorskog predsednika Rafaela Koree i bila mu je određena kazna od 18 godina zatvora zbog klevete Koree. Kasnije je dobio politički azil u Peruu.

    Bio je i nezavisni novinar koji je istraživao korupciju u prethodnih ekvadorskim vladama, nakon čega je ušao u politiku kao borac protiv korupcije.

    U svom poslednjem govoru, pre nego što je ubijen, Vilavićencio je obećao okupljenima da će iskoreniti korupciji i zatvoriti “lopove” u zemlji.

    Njegov saradnik Patrisio Zukilanda rekao je za AP da je dobio najmanje tri pretnje smrću pre pucnjave, koje je prijavio vlastima.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, Vilavisensio je imao podršku 7,5 odsto birača i bio je peti po popularnosti među predsedničkim kandidatima.

  • Kome će pripasti zemljište u užem centru Banjaluke?

    Kome će pripasti zemljište u užem centru Banjaluke?

    Autoprevoz Banjaluka prodaje parcele u užem centru grada, na kojima su Spomenik 12 beba i Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, ukupno 14.000 kvadratnih metara zemljišta.

    U Autoprevozu potvrdili su za RTRS da za njima prioritetnog kupca – Grad Banjaluku, imaju posebnu ponudu. Kažu da su spremni da se odreknu parcela na kojima su Spomenik i Muzej, a u zamjenu traže da im Grad isplati vrijednost Vidovdanske ulice.

    • Imamo usaglašen stav sa Upravnim odborom da smo spremni da parcele na kojima je izgrađen Spomenik 12 beba i zgrada Muzeja poklonimo Gradu Banjaluci, samo da nam isplate ovaj dio preko kojih su izgrađeni ulica i trotoar – kaže Sladomir Đurić, generalni direktor Autoprevoza.

    Ukupno 12 miliona KM. Međutim, ova ulica, kao i vlasništvo cjelokupnog zemljišta u centru koje je sada na prodaju, višegodišnji je predmet sporenja Grada i Autoprevoza.

    Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković ima svoje uslove. Kaže da je Grad spreman da pregovara samo o polovini Vidovdanske ulice, odnosno da te parcele kompenzuje Autoprevozu.

    • 12 miliona je spor oko Vidovdanske ulice. I mi kažemo da smo spremni da mijenjamo šest miliona, šest miliona se odrecite. I odrecite se Muzeja i Spomenika 12 beba. Drugi dio Vidovdanske ulice možemo gledati da riješimo kroz neku zamjenu, jer nam je u interesu da Vidovdanska bude gradska – kaže Stanivuković.

    Da li će doći do dogovora ili će atraktivno zemljište u jezgru Banjaluke pasti u ruke nekom trećem? Sve bi trebalo da bude jasno do 15. avgusta, do kada je oglas otvoren.

    Đurić kaže da će, u slučaju da se grad ne odazove javnom pozivu i ne da ponudu, razmotriti i druge ponude. Dodaje da su Spomenik 12 beba i Muzej predmet spora od početka i da je to imovina Autoprevoza.

    Gradonačelnik odgovara da bi onaj ko kupi sporno zemljište preuzeo spor.

    • Ma ko god uzme, to je nesrećnik. Preuzeće njihove sporove. Јa na to ne nasjedam. Rekao sam koji su uslovi – kaže Stanivuković.

    Zemljište u centru Banjaluke, Autoprevoz je od Željeznica Јugoslavije kupio 1969. godine. 1979. godine, između grada i Autoprevoza potpisan je ugovor o zamjeni nekretnina, na osnovu čega je Viši privredni sud zemljište stare autobuske stanice u centru Banjaluke dodijelilo gradu.

    No, ugovor je izgubljen i nije zaveden u zemljišno-knjižnu evidenciju Osnovnog suda u Banjaluci, nakon čega je Autoprevoz privatizovan. Spor je ponovo otvoren. Okružni sud potom je presudio u korist Autoprevoza, da bi pravosnažni epilog, ove godine, donio Ustavni sud BiH.

  • Dodik: Odlučno odbacujem postojanje bilo kakvog državnog projekta s ciljem povećanja broja žrtava u Јasenovcu

    Dodik: Odlučno odbacujem postojanje bilo kakvog državnog projekta s ciljem povećanja broja žrtava u Јasenovcu

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ne postoji nikakav državni projekat Republike Srpske i Republike Srbije da uvećaju broj žrtava u Јasenovcu, s obzirom na činjenicu da o tome postoje razni izvori, argumenti i podaci.

    Na pitanje Srne da prokomentariše izjavu koju je dao vladika pakračko-slavonski Јovan da je slučaj revizionizma u Srbiji i Republici Srpskoj masivan kada je riječ o broju žrtava u Јasenovcu, Dodik je odgovorio da niko u Republici Srpskoj i Republici Srbiji ne govori na pamet o broju žrtava bilo gdje, a pogotovo u Јasenovcu, te da mu nije jasno odakle ta izjava vladike Јovana koju je dao nekada ranije.

    • Odlučno odbacujem bilo kakavu mogućnost da je državni projekat Srbije i Republike Srpske da se uveća broj žrtava u Јasenovcu. O zločinu u Јasenovcu su se vodile i vode mnoge naučne i druge rasprave, postoje razni izvori, činjenice i podaci – naglasio je Dodik.

    Nažalost, dodao je predsjednik Republike Srpske, komunistička vlast nije dozolila da se utvrdi tačan broj žrtava, a same ustaše su prikrivale taj broj kroz razne oblike spaljivanja i utapanja žrtava, tako da svaka žrtva nije mogla biti identifikovana.

    On je rekao da ga je posebno pogodio dio izjave gdje vladika pokušava da negira samo one izvore sa srpske strane koji govore o broju stradanja, a nije pomenuo one sa hrvatske koji minimizuju taj broj.

    • Iz Hrvatske dolaze sramni podaci koji govore da je u Јesenovcu bilo tek 35.000 do 80.000 žrtva – naglasio je predsjednik Srpske, dodavši da je nepobitna činjenica da je Јasenovac bio masovno mjesto pomora Srba u Drugom svjetskom ratu i to niko ne može da opovrgne.

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Sjedinjene Američke Države teško da će ostaviti ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog u životu nakon neuspeha Oružanih snaga Ukrajine na frontu.

    Ovo je izjavio bivši analitičar CIA Lari Džonson u emisiji “Džadžing fridom” na Jutjubu.

    “Mislim da su mu dani odbrojani. Ne vidim da Zelenski ima šanse da se spase. Nećemo mu dozvoliti da iz ovog sukoba izađe živ”, ocenio je Džonson.

    Prema njegovim rečima, u istoriji ima mnogo primera kako su SAD izdale vlade zemalja koje su bile u vazalnoj zavisnosti od njih.

    Džonson je dodao da nakon neuspeha kontraofanzive ukrajinskih snaga zapadni saveznici sve češće kritikuju kijevske vlasti zbog njihovih dejstava.

    “Ako smo ranije Zelenskog izdizali iznad Vinstona Čerčila, sada pokrećemo pitanje o njegovoj zavisnosti od narkotika i korupciji u zemlji”, zaključio je bivši analitičar CIA.

    Švajcarski list “Noje cirher cajtung” objavio je ranije da su zbog propasti ukrajinske kontraofanzive zapadni partneri počeli da traže objašnjenja od Zelenskog.

    U članku se navodi da politički opstanak lidera kijevskog režima trenutno zavisi od ispunjenja obećanja da će vratiti izgubljene teritorije.

    Portparol Ministarstva odbrane Rusije general-potpukovnik Igor Konašenko saopštio je ranije da je Kijev od početka kontraofanzive, u periodu jun-jul, izgubio preko 43.000 vojnika.

    Pored toga, ukrajinska vojska izgubila je 76 američkih artiljerijskih sistema M777, 84 samohodne artiljerijske haubice iz Poljske, SAD, Francuske i Nemačke.

  • Zelenski u problemu

    Zelenski u problemu

    Najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja, piše CNN.

    I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti.

    Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini. Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. uslovi. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

    Veliki pritisak u kontraofanzivi: Procurili su zabrinjavajući izveštaji
    Zbog toga, zbog političkih, ali i strateških razloga, postoji veliki pritisak na dugoočekivanu kontraofanzivu Ukrajine da proizvede značajne prodore na bojnom polju. Ali za sada, proboj je više slogan nego blickrig, što povećava mogućnost da bi rat mogao da potraje barem do kraja sledeće godine. Ako je tako, elastična jednačina koja podupire čitav sukob, uključujući sposobnost Ukrajine da se bori, spremnost Amerikanaca da pošalju pakete pomoći vredne više milijardi dolara i Putinovu toleranciju prema užasnim žrtvama, biće još napetija.

    Izveštaj CNN-a Džima Šuta u utorak je sumirao kritičku prirodu sposobnosti Ukrajine da pokaže zamah u uticaju na politiku rata u spoljnom svetu.

    Visoki zvaničnici SAD i Zapada govorili su o sve “trezvenijim” procenama sposobnosti ukrajinskih snaga da zauzmu značajnu teritoriju. Jedan visoki zapadni diplomata je sumorno rekao da postoji šansa da bi Ukrajina mogla da napreduje, ali da je “izuzetno malo verovatno” da će promeniti ravnotežu sukoba u narednim nedeljama. Zvaničnici unutar i izvan Ukrajine sada priznaju da napredak u ofanzivi ide sporije nego što su se nadali.

    Poteškoće Ukrajine i veliki gubici u borbi delimično potiču od učvršćenih, slojevitih odbrambenih položaja, rovova i minskih polja koje je Rusija gradila mesecima, i realnosti na bojnom polju da je sila koja napada potrebna brojčana prednost u odnosu na dobro ukopane trupe. Dok su ruske snage bile izložene i ranjive u svojoj početnoj invaziji i neuspelom napadu na Kijev, rat je sada ušao u težu fazu za Ukrajinu.

    Zbog važnosti spoljne percepcije rata u Ukrajini, Zelenski je osetljiv na svaku ideju da je kontraofanziva bila razočaranje, iako karakteristično naglašava da mu je potrebno više vrhunskog zapadnog naoružanja.

    “Protivofanziva je teška. Verovatno ide sporije nego što neki ljudi žele ili mogu da vide”, rekao je Zelenski na sastanku sa latinoameričkim medijima u utorak. Ali, pozivajući saveznike da budu strpljivi, obećao je da će njegove snage trijumfovati nad demoralisanim Rusima:

    “U našim očima je umor, ali u njihovim očima postoji strah. A to su dve veoma različite stvari”.

    Prerano je govoriti da vreme za ukrajinsku ofanzivu ističe, uprkos dolasku jeseni, koja bi mogla da otežava glavne manevre.

    Ima li Zapad strpljenja?
    Jedna od najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini, piše CNN.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini.

    Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

  • Kina digla avione i mornaricu

    Kina digla avione i mornaricu

    Kina poslala mornaričke brodove i veliku grupu borbenih aviona ka Tajvanu, čime nastavlja pritisak na ostrvo, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane.

    Navodi se da je Narodnooslobodilačka armija Kine poslala 33 ratna aviona i šest mornaričkih brodova u poslednja 24 sata, prenosi AP. Dodaje se da su borbeni avioni J-10 i J-16 leteli preko Tajvanskog moreuza i jugozapadno od ostrva.

    Iz tajvanskog ministarstva su naveli da su koristili kopnene raketne sisteme za praćenje aviona, od kojih je 10 prešlo liniju Tajvanskog moreuza, nezvaničnu granicu između Tajvana i Kine.

    Kineske vlasti smatraju Tajvan svojom teritorijom i redovno šalju borbene avione ka ostrvu, navodi američka agencija.

    Tajvan, sa druge strane, nastavlja da kupuje oružje i borbene avione kako bi ojačao svoje odbrambene kapacitete.

    Prošlog meseca Sjedinjene Američke Države su najavile paket vredan 345 miliona dolara u okviru kog će Tajvanu biti prodati prenosni sistemi protivvazdušne odbrane, vatreno oružje i projektili.

  • Nije probijena ni prva linija Rusa

    Nije probijena ni prva linija Rusa

    Među zapadnim saveznicima počele su da se sve češće pojavljuju “otrežnjujuće” obaveštajne procene o uspehu ukrajinske kontraofanzive, piše CNN.

    Sve je više jasno da su ukrajinske snage nesposobne da vrate kontrolu nad značajnijih delovima okupirane teritorije, navodi dalje ta američka TV mreža pozivajući se na svoje izvore.

    “Još ćemo idućih sedmica videti imaju li ukrajinske snage šanse za neki napredak. Mislim da je vrlo malo verovatno da Ukrajina postigne napredak koji bi promenio ravnotežu snaga u ovom ratu”, rekao je visokopozicionirani zapadni diplomata za CNN.

    “Naši brifinzi su otrežnjujući. Ovo je najteže vreme rata”, tvrdi i Majk Kvigli, demokratski poslanik iz Ilinoisa, koji se nedavno vratio iz Evrope, gde se sastao s američkim zapovednicima koji su obučavali ukrajinske oklopne jedinice.

    Ukrajinske snage stalno se suočavaju s poteškoćama u probijanju višeslojnih ruskih odbrambenih linija u istočnim i južnim delovima zemlje, gde su Rusi “posejali” na desetine hiljada mina i izgradili ogromnu mrežu rovova.

    Ukrajinske snage tamo trpe neverovatne gubitke zbog čega su ukrajinski zapovednici neke jedinice povukli s prve linije fronta, kako bi se pregrupirali i smanjili broj poginulih i ranjenih.

    Rusi imaju niz odbrambenih linija, a ukrajinske snage zapravo nisu probile niti prvu. Čak i da nastave sa svojim napadima u idućim sedmicama, kolika je verovatnoća da će ih probiti s iscrpljenim snagama kada to nisu uspeli u proteklih sedam-osam nedelja? Uslovi u kojima se bore jako su teški – kaže visoki zapadni diplomata.

    Zapadni zvaničnici kažu i da je spor napredak ukrajinske vojske razotkrio i poteškoće transformacije ukrajinskih snaga u kombinovane mehanizovane borbene jedinice.

    S druge strane, načelnik ukrajinskih oružanih snaga, general Valerij Zalužni, rekao je načelniku Združenog generalštaba SAD, generalu Marku Miliju da ukrajinske snage “korak po korak stvaraju uslove za vojno napredovanje”.

    “Naši vojnici daju sve od sebe. Neprijatelj sprovodi napade u više smerova, ali bez uspeha”, rekao je Zalužni.

    Kako god bilo, preneo je Jutarnji list, činjenica je da najnovije obaveštajne procene predstavljaju značajnu promenu u odnosu na optimizam koji je vladao uoči i na početku ukrajinske letne kontraofanzive. Takođe, postoji i sve veći strah da će sve veći jaz između očekivanja i rezultata ukrajinskih vojnih napora potaknuti “igru okrivljavanja” između ukrajinskih zvaničnika i njihovih zapadnih saveznika, što bi moglo stvoriti podele u savezu koji je ostao uglavnom netaknut nakon gotovo dve godine rata.

  • Šojgu: Neutralisaćemo NATO prijetnju

    Šojgu: Neutralisaćemo NATO prijetnju

    Svaka prijetnja vojnoj bezbjednosti Rusije zahtijeva pravovremeni i adekvatan odgovor, zato ćemo donijeti neophodne mjere kako bi ih neutralisali, poručio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sastanku odbora Ministarstva odbrane Rusije.


    Šojgu je istakao da je ulazak Finske u NATO, a u budućnosti i Švedske, ozbiljan destabilizujući faktor.

    “U zapadnim i sjeverozapadnim strateškim pravcima, prijetnje vojnoj bezbjednosti Ruske Federacije su višestruko povećane. Ozbiljan destabilizujući faktor je ulazak Finske u NATO, a u budućnosti – Švedske. Finska će vjerovatno rasporediti snage NATO-a kao i oružje, koje će moći da pogodi kritične ciljeve u sjeverozapadnim regionima Rusije na znatnoj dubini”, kazao je Šojgu.

    Ruski ministar je naglasio da kolektivni Zapad vodi posrednički rat protiv Rusije, pružajući neviđenu podršku marionetskom kijevskom režimu.

    “Od februara 2022, Ukrajina je dobila stotine tenkova, više od 4.000 borbenih oklopnih vozila, više od 1.000 artiljerijskih oruđa, kao i desetine savremenih višecjevnih raketnih bacača zapadne proizvodnje i protivvazdušnih raketnih sistema. Ukupan iznos pomoći NATO-a, Evropske unije i njihovih partnera premašio je 160 milijardi dolara”, precizirao je Šojgu.

    On je upozorio da spremnost Zapada da ulaže resurse u Ukrajinu kako bi preokrenula tok situacije na bojnom polju stvara ozbiljne rizike od dalje eskalacije sukoba.

    Prema njegovim riječima, Vašington je, suočen sa sve većim nedostatkom municije za artiljerijske sisteme zapadnog tipa u ukrajinskim oružanim snagama, počinio ratni zločin uključivanjem u paket pomoći kasetne municije zabranjene međunarodnom konvencijom.

    Osim toga, dodao je, zemlje NATO-a aktivno rade na prebacivanju taktičkih lovaca F-16 u Kijev.

    “Postojeći rizici povezani su sa militarizacijom Poljske, koja je postala glavni instrument antiruske politike SAD. Varšava je objavila namjeru da izgradi, prema riječima Poljaka, ‘najmoćniju vojsku na kontinentu’. S tim u vezi, počele su velike nabavke naoružanja iz SAD, Velike Britanije i Republike Koreje, uključujući tenkove, artiljerijske sisteme, sisteme PVO i borbene avione”, ukazao je Šojgu.

    Kako je naveo, uzimajući u obzir oružane snage istočnoevropskih zemalja, oko 360.000 vojnog osoblja, 8.000 oklopnih vozila, 6.000 artiljerijskih sistema i minobacača, 650 aviona i helikoptera raspoređeno je u neposrednoj blizini granica država Unije.