Sadašnji pomoćnik direktora u Poreskoj upravi Republike Srpske Goran Zemun zamijeniće Slavena Gojković na čelu “Šuma Srpske“, saznaje Srpskainfo.
Socijalisti će zadržati funkciju direktora ovog javnog preduzeća.
Vršilac dužnosti generalnog direktora Javnog preduzeća „Šume Republike Srpske“ i funkcioner Socijalističke partije Slaven Gojković podnio je prije dva dana ostavku na tu funkciju.
On je kovertirao neopozivu ostavku i uputio je Nadzornom odboru.
Grad Banjaluka će potpuno transparentno dostaviti podatke o uloženom novcu, svim troškovima i specifikacijama onih radova za koje smo bili zaduženi tokom izgradnje teniske dvorane.
Kazao je ovo gradonačelnik, Draško Stanivuković koji je dodao kako, osim na izgradnju dvorane, troškovi Grada se odnose i na izgradnju kompletne infrastrukture oko nje, tačnije na kružni tok, novu ulicu, uređenje Parka Mladen Stojanović i svu novu opremu u njemu.
“Smatramo da bi bilo korisno da i druge institucije i organizacije koje su u okviru svojih nadležnosti učestvovale u ovome projektu predoče potrebne informacije javnosti, a sve u cilju da se stane u kraj svim špekulacijama”, kazao je on.
Istovremeno je poručio i to kako je “Srpska open” bio veliki događaj, koji je mnogo značio za turizam, ugostiteljstvo, trgovinu i sport Banjaluke i Republike Srpske.
“Mi kao Grad ponosni smo i nemamo šta da krijemo”, zaključio je Stanivuković.
Srpski član Predsjeništva BiH Željka Cvijanović rekla je da je uvjerena da će ovogodišnji Global Baku forum biti dobra prilika da iz prijestonice Azerbejdžana budu zajedno poslate poruke da su mir, dijalog i međusobno uvažavanje jedini put ka prevazilaženju svih političkih, ekonomskih i bezbjednosnih izazova sa kojima se suočava savremeni svijet.
Cvijanovićeva je izrazila veliku zahvalnost Međunarodnom centru Nizami Ganjavi na pozivu za učešće i prilici da se obrati na svečanom otvaranju 11. Global Baku foruma.
“Posebna zahvalnost predsjedniku (Ilhamu) Alijevu i našim azerbejdžanskim prijateljima na toploj i srdačnoj dobrodošlici”, navela je Cvijanovićeva na “Instagramu”, prenosi Srna.
Osim učešća na Forumu, tokom posjete predviđen je i niz bilateralnih susreta.
Global Baku forum, koji organizuje Međunarodni centar Nizami Ganjavi, počeo je danas i trajaće do subote, 16. marta, pod motom “Popravljanje polomljenog svijeta putem multilateralnog donošenja odluka”.
Ovaj forum okuplja globalne lidere, uključujući sadašnje i bivše šefove država, vladine zvaničnike, stručnjake iz različitih oblasti, laureate Nobelove nagrade, te predstavnike civilnog društva i privatnog sektora.
Komesar EU za proširenje i susjedsku politiku Oliver Varhelji izjavio je da su predstavnici Republike Srpske dio procesa donošenja odluka i da su zaslužni za reforme zbog kojih BiH može da napreduje na putu ka EU.
“Evropskoj komisiji se ne sviđa retorika koju koristi predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i to izaziva zabrinutost. Ali, nemojte zaboraviti da su predstavnici Republike Srpske u institucijama, da su dio procesa donošenja odluka, da su zaslužni i za reforme zbog kojih zemlja može napredovati”, rekao je Varhelji.
On je naveo da se nada pozitivnom ishodu na sastanku Evropskog savjeta koji će iduće sedmice raspravljati o preporuci Evropske komisije da se otvore pregovori sa BiH, te dodao da ne može govoriti o mogućim datumima za početak pregovora.
“Ako prijedlog koji smo dali prihvati Evropski savjet, mi ćemo odmah početi da pripremamo pregovarački okvir i čim budemo spremni da ga predložićemo Savjetu, a teško je predvidjeti koliko će Savjetu trebati da postigne konsenzus, jer se o tome odlučuje jednoglasno”, naveo je Varhelji.
On je naveo da izmjene Izbornog zakona i dalje ostaju uslov za dalji napredak BiH u evropskim integracijama, ali da za njihovo donošenje ima vremena do lokalnih izbora, navodi Hina, prenosi Tanjug.
“Sa naše strane vidimo da rad na tome napreduje prilično dobro i imaju još vremena do lokalnih izbora. Voljeli bismo da vidimo da se amandmani o integritetu izbornog procesa usvoje prije lokalnih izbora”, kazao je Varhelji.
Komesar EU za proširenje ukazao je na pozitivne promjene u BiH nakon izbora 2022. godine, ističući da postoji funkcionalna politička konstrukciju u kojoj su predstavnici tri konstitutivna naroda uspjeli da dogovore koalicije na svim nivoima vlasti u zemlji.
Podsjetio je da Federacija BiH pet godina prije toga nije imala vladu, niti budžet.
Varhelji je predstavio izvještaj o BiH stalnim predstavnicima država članica EU, koji pripremaju sastanak Savjeta za opšte poslove koji će u utorak, 19. marta, raspravljati o preporuci Evropske komisije da se otvore pregovori sa BiH.
O tome će u četvrtak, 21. marta razgovarati i čelnici EU, a za pozitivnu odluku potrebna je saglasnost svih država članica.
Varehelji je rekao da je rasprava sa ambasadorima bila vrlo pozitivna i da se nada pozitivnom ishodu.
Na pitanje da li očekuje otpor nekih država članica prema otvaranju pregovora sa BiH, Varhelji je rekao da je izvještaj Evropske komisije rađen vrlo pažljivo i da su pritom osluškivali raspoloženje država članica.
On je istakao da je pred BiH još dosta posla koji će morati da obavi.
Nakon očekivane odluke da BiH započne pregovore o članstvu u EU, očekuje se pozitivan iskorak, a Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, smatra da će nakon toga iz BiH Kristijan Šmit, koga RS ne priznaje za visokog predstavnika, kao i stranci iz Ustavnog suda BiH.
Ovo je rečeno u sklopu panela na Diplomatskoj akademiji u Beču, na kojem su, pored Dodika učestvovali i Nermin Nikšić, predsjednik Vlade FBiH i Dragan Čović, prvi zamjenik predsjedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, na kojem medijima nije omogućen prenos uživo panela putem interneta.
Kako prenosi Srna, čiji je novinar prisutan na panelu, Dodik je ustvrdio da je BiH pod prinudnom upravom nelegalnog stranca i trojice stranih sudija u Ustavnom sudu, ali da očekuje da će poslije 21. marta prestati biti kolonija.
“Smatramo da sve treba dovesti u rang tri konstitutivna naroda, kako piše i u Dejtonu”, poručio je Dodik.
On je SAD optužio da, kako je rekao, arogantno stoje iza nelegalnog izbora Šmita za visokog predstavnika, te je ukazao da su on i RS za ustavnu i dejtonsku BiH, a protiv neustavne i antidejtonske BiH.
Podsjetio je i da su izbori u BiH održavani legalno i demokratski, kao i da se održao koncept nadziranja u kojem su veliku ulogu igrali stranci.
Čović je zahvalio svima koji su učestvovali u usvajanju svih zakonskih rješenja potrebnih za ispunjavanje uslova za dobijanje pregovaračkog statusa. Kako prenosi Srna, on je podsjetio da je bošnjački narod četiri puta iskoristio da bira svog predstavnika u Predsjedništvu BiH, istakavši da je to najveće iskušenje BiH kada je riječ o EU i položaju sva tri konstitutivna naroda.
“Hrvatski narod je zakinut da ima svoje predstavnike u diplomatskoj mreži. Sa druge strane, Ustav precizno definiše monetarnu ulogu Predsjedništva. Jednako tako hrvatski narod je 16 godina zakinut za ta imenovanja”, ukazao je Čović.
Nikšić je rekao da se političari u BiH, i kada ne misle isto, odlučuju da kroz razgovor približe stavove i riješe otvorena pitanja.
“Nismo mi ostvarili spektakularan uspjeh ako dobijemo otvaranje pregovora, ali je ohrabrenje da su prepoznati naši napori”, ocijenio je on, kako je prenijela Srna.
Prema njegovim riječima, u proteklom periodu donesen je niz zakona koji je pokazao da je BiH spremna za evropski put. Nikšić je izrazio nadu da će sazrijeti atmosfera da razgovor i dogovor nije izdaja već želja da se učini bolje za građane BiH.
Advokat Anto Nobilo je rekao da djelovanje visokog predstavnika u BiH dovodi do devijacija. Nobilo je ukazao da je visoki predstavnik kroz 28 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma imao sve veća ovlaštenja, umjesto da ih smanjuje ili potpuno ukida.
On je podsjetio da se trenutno pred Sudom BiH vodi postupak protiv Dodika, kao i da vjeruje u glas naroda koji demokratski bira svoje predstavnike, prenosi Srna.
Nobilo je ukazao da je zakonodavna aktivnost najproblematičnija kada je riječ o djelovanju visokog predstavnika, čije se odluke odnose na izvršnu vlast.
Ambasador BiH u Austriji Siniša Bencun je rekao da BiH zaslužila da dobije pregovarački status, te da je BiH posvećena tome da bude dio EU.
Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić poručio je da je zajednički prioritet institucija Srpske i Srbije očuvanje mira i stabilnosti u regionu.
Stevandić je istakao da Republika Srpska trpi velike političke pritiske, ali da uprkos tome ostaje principijelna kada je riječ o podršci državnom integritetu Srbije i opredjeljenja za vojnu neutralnost.
On je polaznike 13. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane Srbije upoznao o odnosima Srpske i Srbije, te naglasio da Republika Srpska prati spoljnu politiku Srbije.
Stevandić je goste upoznao i o nadležnostima i radu Narodne skupštine Republike Srpske, kao i aktuelnoj političkoj situaciji u Republici Srpskoj i BiH.
Načelnik Visokih studija bezbednosti i odbrane pukovnik Vangel Milakovski zahvalio je Stevandiću na gostoprimstvu i naglasio da je prirodno da prva posjeta 13. klase bude upravo Republici Srpskoj.
On je pružio punu podršku radu Narodne skupštine i dodao da saradnja sa institucijama Srpske pruža mogućnost polaznicima da steknu saznanja koja će im biti od velike važnosti u njihovim budućim profesionalnim karijerama.
Sastanku je prisustvovao i generalni konzul Srbije u Banjaluci Miloš Vujić.
Visoke studije bezbednosti i odbrane predstavljaju organizacionu cjelinu u okviru Škole nacionalne odbrane u kojoj se jednom godišnje realizuje najviši nivo usavršavanja oficira i državnih službenika Ministarstva odbrane Srbije, ali i polaznika iz stranih zemalja, među kojima su Republika Srpska i BiH.
Ukupni krediti domaćim sektorima u BiH na kraju januara iznosili su 23,47 milijardi KM i manji su za 181,2 miliona KM ili 0,3 odsto u odnosu na decembar prošle godine, objavila je Centralna banka BiH.
Rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 17,6 miliona KM ili 0,1 odsto, dok je kod privatnih preduzeća zabilježeno smanjenje za 53,4 miliona KM ili 0,5 odsto, a nefinansijskih javnih preduzeća za 28,5 miliona KM ili 4,5 odsto.
Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u janauru iznosila je 7,3 odsto, nominalno 1,6 milijardi KM.
Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 838,6 miliona KM ili 7,6 odsto, privatnih preduzeća za 695 miliona KM ili 7,7 odsto, nefinansijskih javnih preduzeća za 11 miliona KM ili 1,8 odsto, te kod ostalih domaćih sektora za 63,3 miliona KM ili 37,1 odsto.
Smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 10,8 miliona KM ili jedan odsto.
Devizne rezerve Centralne banke BiH na kraju januara iznosile su 15,91 milijardu KM i manje su za oko 380 miliona KM ili 2,33 odsto u odnosu na prethodni mjesec.
Očigledno tajni dokument ruske vlade koji je dospeo u javnost otkrio je da se predsednik Rusije Vladimir Putin sprema da “širi haos” širom Evrope gurajući kontinent u rat.
Dokumente, za koje se čini da ih je potpisao Putin, navodno su presreli ukrajinski hakeri i u njima se izlažu planovi za vreme nakon završetka rata u Ukrajini. Čini se da je pismo, koje je datirano 12. decembra 2023. godine, potpisao ruski diktator.
Ukrajinski nacionalni centar otpora saopštio je da je presreo dokumente. U pismu, za koje se smatra da je napisano Putinu, izlaže se plan od pet koraka koji će biti uveden nakon završetka rata u Ukrajini i “pada režima u Kijevu”.
Napadi će se pojačati
U pismu se navodi: “Nakon završetka SMO [specijalne vojne operacije] u Ukrajini i pada kijevskog režima, konfrontacija Rusije sa Zapadom neće prestati, već će se samo intenzivirati. Pretpostavlja se da je pismo Putinu napisao šef Državne dume Vjačeslav Volodin.
Pismo krije ključne ideje
Oni otkrivaju ključne ideje nacionalizacije najvažnijih industrija, sve veće cenzure, brisanja unutrašnje opozicije, “dezapadnjavanja“ Rusije i “izvoza haosa“ širom Evrope. Volodin takođe kritikuje “sraman” sporazum iz Brest-Litovska, sporazum iz perioda posle Prvog svetskog rata koji je doveo do toga da je Rusija izgubila kontrolu nad Ukrajinom, Poljskom, Belorusijom, baltičkim provincijama i njenim kavkaskim provincijama Kars i Batum.
To je dovelo do kasnijeg formiranja država kao što su Litvanija, Letonija i Estonija. U pismu se poziva na poništavanje efekata pakta.
Ruski lider je u više navrata govorio o svojoj spremnosti da upotrebi nuklearno oružje od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Najnovija takva pretnja stigla je u njegovom govoru o stanju nacije prošlog meseca, kada je upozorio Zapad da ne produbljuje svoju umešanost u borbe u Ukrajini jer bi tako rizikovali nuklearni rat.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda izjavio je danas da zapadne zemlje treba da razgovaraju o ideji slanja trupa u Ukrajinu.
On je pozvao Zapad da prestane da povlači “crvene linije” po pitanju pomoći Kijevu.
“Pozdravio sam ideju slanja misija na ukrajinsku teritoriju i još uvek smatram da o ovoj ideji treba da razgovaramo. Naravno, najbolje bi bilo da se svi jednoglasno složimo o potrebi za tim i da veoma dobro procenimo obaveštajne i druge informacije koje imamo”, rekao je Nauseda na otvaranju Pariskog foruma za odbranu i strategiju, prenosi litvanski javni servis LRT.
On je podvukao da strah od moguće reakcije Kremlja ne može biti odlučujući faktor u evropskoj odluci.
“Ako počnemo da govorimo ne, Vladimiru Putinu se neće dopasti ovo ili ono, … nikada nećemo doneti odluku. I zato sam juče rekao i francuskom predsedniku (Emanuelu Makronu) i medijima da prestanemo da povlačimo sebi crvene linije”, rekao je predsednik Litvanije.Povlačenjem crvenih linija samo pomažemo Putinu koji počinje da misli da smo predvidljivi i da može da nas kontroliše i manipuliše nama, dodao je on. Nauseda je upozorio da Evropa neće izbeći širi rat pasivno posmatrajući krvoproliće na svom pragu, jer ni Ukrajina, ni baltičke države, ni Poljska neće zadovoljiti teritorijalne ambicije Rusije.
Prema njegovim rečima, “fundamentalna greška” je verovati da se Putinova Rusija može umiriti ustupanjem teritorija.
“Širi rat u Evropi neće se izbeći ako se mirno sedi i posmatra krvoproliće koje Rusija čini u Ukrajini. Kao što Čehoslovačka nije zadovoljila Hitlera, Ukrajina ne bi zadovoljila Putina. Ne bi ni baltičke države ni Poljska. Nijedna od evropskih država trenutno nije bezbedna”, rekao je Nauseda.
On je takođe upozorio da zapadne demokratije ne mogu biti bezbedne “pod kišobranom nuklearnog oružja” dok su “okružene okeanom tiranije”. “Rusija sama neće stati. Bolje bi nam bilo da zaustavimo Rusiju u Ukrajini, i to što pre. Jer što više oklevamo, to će biti skuplje za sve nas”, zaključio je predsednik Litvanije.
Neimenovani ukrajinski oficiri razgovarali su sa stranim novinarima i ponovo se žalili na mnoge probleme, bez rešavanja kojih Oružane snage Ukrajine u sadašnjim uslovima neće moći dugo da drže front.
Ovoga puta komandanti Oružanih snaga Ukrajine ispričali su nemačkom izdanju Der Spiegel o svojoj teškoj situaciji.
Prema rečima oficira Oružanih snaga Ukrajine, po svemu sudeći, oni koji se bore na pravcu južnog Donjecka, posebno u oblasti Ugljedara, uskoro bi mogli da ostanu bez municije i za topovsku i raketnu artiljeriju, i za streljačko oružje. Čaure i patrone moraju biti sačuvane zbog nedovoljnih zaliha. S obzirom na velike gubitke, jedinicama na prvoj liniji nedostaje ljudstva.
Ukrajinska vojska je do sada uspevala da zadrži svoje pozicije u takozvanoj aktivnoj odbrani. Ali to je samo dok ruska vojska nije pokrenula moćnu masovnu ofanzivu. U ovom slučaju, ukrajinske oružane snage će verovatno morati da se povuku.
Ali nevolja je u tome što iza fronta praktično nema pripremljenih odbrambenih linija, javljaju ukrajinski oficiri. Zapadni eksperti takođe primećuju tešku situaciju ukrajinskih jedinica.”Ukrajinci sada doživljavaju teškoće, a Rusi napreduju duž celog fronta, nemačko izdanje navodi mišljenje vojnog stručnjaka Centra za strateške i međunarodne studije Marka Kansijana”.